- Imao sam sreće da su mi preci, predvođeni Atilom Hunskim, u amanet ostavili belog konja i ja ga tretiram u milion varijanti - kaže umetnik, od 1993. godine Beograđanin, rođen u Novom Bečeju, koji je pola veka prisutan na kulturno-umetničkoj sceni Jugoslavije i Srbije, koji i dalje nesmanjenom energijom stvara. Reč je o jedinstvenom Janošu Mesarošu, koji je uspeo da „u svom selu bude kralj“, priznat i cenjen slikar čitljivog umetničkog rukopisa.

Sa četrnaest godina u svet narodne igre i pesme uveo ga je poznanik i odmah je postao njen „zatočenik“. Prve folklorne korake napravio je u AKUD „Sonja Marinković“ u Novom Sadu, posle prelazi u SKUD „Železničar“, i sa svojim saradnicima podiže FA „Vila“, danas sinonim za sve vredno u folklornoj tradiciji našeg naroda. Reč je o umetničkom direktoru ansambla „Vila“, koreografu, predagogu i predsedniku Saveza kulturno-umetničkih društava Srbije, gospodinu Miloradu Loniću, neumornom tragaocu za novim formama, običajima, svega onoga što je vezano za prošlost srpskog naroda.

Na 62. Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu promociju je doživela zbirka odabranih zdravica, beseda za sva vremena i patriotskih, duhovnih, zavičajnih, ljubavnih i šaljivih pesama gospodina Dragiše Simića, pod nazivom - Zdrav Srbije, moj ponosu! (Udruženje za odbranu ćirilice „Dobrica Erić“, Beograd, 2017) Bogato opremljena na bezmalo tristo stranica sa oko dvesto kazivanja, ova knjiga „predstavlja nešto posebno u srpskoj književnosti i rezultat je dugogodišnjeg strpljivog i krajnje savesnog rada Dragiše Simića, za koga slobodno mogu reći da spada u red najboljih zdravičara naše zemlje“, naveo je u recenziji povodom ovog izdanja prof. dr Dragan Bataveljić. Mi bismo rekli bez ostatka najbolji srpski zdravičar današnjice.

Pomene li se Balkan, pomenuće se Srbija. Spomenuće se Srbi. Tražiće svet da se predstavimo, da pokažemo svoje lice, da se vidi šta je identitet srpski, šta nas čini, šta jesmo. Koga ćemo izabrati kao sliku i priliku naše kulture i naših vrednosti? Kod koga da tražimo ogledalo prave srpske duše?
Izbor je veliki! Imamo mi velikane i nauke, i umetnosti, i književnosti, i sporta, i teologije, i vojne strategije. Ipak, pogled moramo upraviti na drugu stranu.

Za njega je pružanje pomoći drugima duševna hrana, a radost davanja, smisao života. „Šta čovek može u životu više da urade nego da pomogne drugima?“ - pitanjem odgovora gospodin Milomir Glavčić, jedan od najvećih posleratnih srpskih donatora, na pitanje brojnih novinara za pomoć vrednu nekoliko miliona evra, koju je uputio u svoj rodni, potkopaonički kraj, širom Srbije i u druge republike bišve Jugoslavije, koju je napustio davne 1947. godine i kojoj se vreća isključivo preko svojih donacija. Lično je, od onih davnih dana, nikada nije posetio.

Plesna grupa "Medžik" je 21. oktobra u Sportskoj hali u Bajmoku, organizovala „Veče modernih plesova“. Cilj ove revije je bio da članovi Kluba pokažu sugrađanima nivo dostinutih vešetina i umeća igranja tzv. Street plesove, Hip-hop i Break Dance-a, i na taj način pokušaju da prikupe donacije i sponzorstvo za odlazak na takmičenje osamnaest najboljih igrača u Prag, početkom novembra. Na koncertu je osim domaćina, učestvovalo još dvanaest plesnih grupa iz Bačkih Vinograda, Futoga, Subotice, Bečeja, Zrenjanina i gosti iz Mađarske, kojima su obuhvaćena deca od predškoslog uzrasta i starija, ukupno 180 učesnika.

Tokom prestižne Nedelje mode u modnoj prestonici sveta, Parizu, ove jeseni prvi put organizovano je i takmičenje u sklopu festivala Fil Rouge - Festival De Mode Slave, odnosno festival koji je predstavio najbolje dizajnere iz slovenskih zemalja. Na poziv čuvenog Donalda Potara, nekadašnjeg generalnog direktora modne kuće Žan Pol Gotje, Serbia Fashion Week predstavio je neke od najboljih srpskih dizajnera kao što su Milica Tričković, Vasilije Kovačev, Sanja Veličković i Ivana Nikolić Stanković. Serbia Fahion Week sa ponosom objavljuje da je pobednik ovog takmičenja u kojem je učestvovalo više od 30 dizajnera iz različitih zemalja, laskavu titulu najboljeg ponela upravo srpska dizajnerka Milica Tričković!

Marijana Đorđević Obradović iz Beograda pripada dolazećoj generaciji slikara. Njeno prvobitno opredeljenje bilo je vezano za ekonomiju, kasnije završava i master akademske studije na FDU u Beogradu. Kao diplomirani ekonomista 2007. osniva produkcijsku kuću Crossroads i bavi se produkcijom filmova i reklama, snima autorske emisije (Moljac), kratkometražne filmove („Trudnoća na točkovima“, „Grad na dva točka“), bavi se dizajnom...

Janoš Mesaroš je po drugi put prihvatio ulogu selektora jedne od omiljenih slikarskih kolonija, u režiji domaćinstvu porodice Mie i Dragana Miljevića, u Etno kući „Podrum Miljević“ u Starim Ledincima, krajem septembra. Nije jednostavno dovesti nekolicinu bardova da zadovoljavaju sve kriterije, da su i dobri ljudi, i dobri slikari, i da sve funkcioniše - ali on drugačije ne zna. Vođeni tim kriterijumom ovoga puta na koloniji su učestvovali: Šlajf Šandor, Vojin Tišma, Marijana Obradović Đorđević, Olivera Protić, Saša Dobrić. I kako kaže svetski priznat, a naš slikar, svi su ispunili postavljene uslove i Slikarska kolonija „Podrum Miljević“ je funkcionisala tokom pet dana na opšte zadovoljstvo i umetnika i domaćina.

Dana 16.09.2017. godine na Zlatiboru, u okviru 17. međunarodne konferencije RaDMI-2017, predsednik Ukrajinske tehnološke akademije (UTA) Prof. dr Igor I. Polovnikov uručio je Orden za nauku te akademije, koja je međunarodno priznata od strane UNESCO-a.