U vreme crnih statističkih podataka u Srbiji, gde je svakih deset dana jedna žena žrtva svog partnera, gde žena na kojoj je izvršeno naselje mora da napusti svoju kuću, u zemlji potpisnici Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici u kojoj se ona ne primenjuje, umetnički tim, na čelu sa Jugom Radivojevićem (režija), Đorđem Milosavljevićem (scenarista), i glumcima: Tamarom Dragičević, Viktorom Savićem, Vukom Kostićem, Vladicom Milosavljević, Borkom Tomović, Igorom Damjanovićem, Nenadom Nenadovićem i dr. uspela je da snimi film čija je tema upravo nasilje nad ženama. Film „Igra u tami“ rađen je po motivima Andrićeve pripovetke „Aska i vuk“ i za razliku od brutalnosti, koja je u relanom životu sveprisutna, prikazuje je samo u nagoveštaju, a kraj je, u stilu hrišćanske pravednosti, samo potvrdio visok umetnički ukus kreativnog tima koji je radio na filmu.

Film „Igra u tami“ je ljubavna priča motivisana pripovetkom “ Aska i vuk” Ive Andrića, koji govori o društveno angažovanom problemu, trgovini i nasilju nad ženama. Vuk (24), kojeg uverljivo tumači Viktor Savić, okrutan i nemilosrdan mladić, organizator smutnih rabota (trgovine ženama), uvlači Asku (19) u svoj svet.

Najavljivano kao najbolje do sada, peto izdanje Serbia Fashion Week-a, održano od 10. – 16. novembra u Kongresnom centru "Master" Novosadskog sajma, ispunilo je obećano. Preko 70 revija najistaknutijih srpskih modnih dizajnera, ali i i dizajnera iz Velike Britanije, Španije, Malte, Rumunije, Slovenije i Crne Gore, ispratilo je oko 30.000 posetilaca, a sliku o ovom događaju u svet je poslalo preko 200 novinara iz najprestižnijih medijskih kuća kao što su državna televizija Francuske - TV 5 Monde, Fashion Channel Italy, Vogue, JQ Italy, Elle Italy, Lash Magazin Paris, Eclectic Magazine Paris, Fashion One TV i mnogi drugi.

Na Serbia Fashion Week-a svoju kolekciju imao je priliku da prikaže i mladi slovenački modni dizajner Miro Mišljen. Prati ga imidž ekscentričnog, ekstravagantnog, obrazovanog modnog dizajnera, možda najpoželjnijih atributa u svetu mode. On to razume prirodnim sledom dosad učinjenim.

Umetnost je oblik života i njegov smisao, a umetnici kreatori života, na žalost sve više samo svog. I mada je umetnošću protkana svaka pora našeg života, samo mali broj je onih koji to priznaju.
Radinka Gardinovački, akademska slikarka iz Novog Sada, rođena u Kikindi, sa diplomom Akademije umetnosti u Novom Sadu, jedno vreme modni kreator sa zapaženim uspehom na sajmovima u Milanu i Zagrebu, profesor likovnog vaspitanja, a od 1998. vlasnica Atelje-galerije Gardinovački na novosadskom SPENS-u, sa pet samostalnih i više kolektivnih izložbi, član SULUV-a od 1985. godine, je sve što ćete naći o ovoj vrsnoj umetnici. Jer skromnost, karakterna osobina koja najčešće asocira na prosečnost, u slučaju akademske slikarke Radinke Gardinovački je stav da o sebi ne priča mnogo, već da o njoj govori njen rad, njene slike.

Rođen je na Sretenje 1944. godine u logoru Kecefal (Austrija), ni na nebu ni na zemlji, nego na teškom drvetu teretne uspinjače, na -15°C. Rastao je u Jagodini, tamo se i momčio, po Đurđevu brdu i uz reku Belicu tabanajući. Letak sa bandere drvene skinuo i tim tragom u Novi Sad stigao, da bi se likovnom zanatu učio, prvo u Školi za primenjenu umetnost (grafički dizajn), a onda i na Tribini mladih, sa drugim stvaraocima družeći se i darove svoje među se deleći. Slike je pesmama opravljao, od pesama izložbe tvorio, i to kroz cikluse: Domišljavanje Petrovaradinske tvrđave, Vinjetom o vinu, Sa čašom na Ti, Krovovi, Super mleko, Nezaborav polje, Oglasi, Zanimanja i znanja, Pesme i slike lekovite, Ekološki azbučnik...

Dr Radovan V. Pejanović je student (magistrant, doktorant) Univerziteta u Beogradu, ali je ceo radni vek proveo na Univertzitetu u Novom Sadu, gde je prešao put od asistenta do redovnog profesora. Za redovnog profesora izabran je 1997. godine, za naučnu oblast ekonomija (i agrarna ekonomija). Bio je šef Katedre na Departmanu za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela i rukovodilac Centra za ruralni razvoj. U jednom trenutku životne i profesionalne zrelosti i mudrosti, smatrao je da treba da se angažuje u tzv. društveno odgovornom radu za Univerzitet. Na Poljoprivrednom fakultetu bio je prodekan za finansije (u tri mandata), potom na mestu prodekana Univerziteta u Novom Sadu, a 1. januara 2015. godine stupio je na dužnost v.d. rektora.

Izložba fotografija našeg poznatog umetnika fotografije, gospodina Dragana Kurucića „Sve boje Fruške gore“, kao i predstavljanje mape Fruške gore koje je priredila Turistička organizacija Novi Sad, održana je krajem septembra u Muzeju Vojvodine, bila je i svojevrsna najava njihovog predstavljanja u vreme 48.Međunarodnog sajma turizma u Novom Sadu, LORIST-a (8.-10. oktobra).

Ljubiša Bazić je rođen u podnožju Kopaonika, a u njegov centar se popeo krajem 1989. godine, posle osmogodišnjeg boravka u Sloveniji. Iako je dugo godina zaposlen u kompaniji "Internacional CG" iz Beograda, kao IT lice koje vodi računa da svi zaposleni u MK Mountain Resort i oni koji dođu na odmor imaju komfor prisutupa internetu, najveću radost pričinjava mu kada svojim fotoaparatom beleži sve mene ove planine.

Za njega je Nedeljko Bilkić, čuvši pesmu “Pod onom gorom zelenom“ rekao: - Ovaj što sam od njega tri godine stariji, još uvek ima snage u glasu i može još lijepo da peva kao ja!, a Jelena Tomašević, ga je pitala da li je svestan koliko lep glas ima i da dok peva miluje pesmom i da je to njegovo najveće oružje. Tada je pevao pesmu:“Hvalila se lepe Mare majka“. Bilo je to u „Šljiviku“ 2012. i 2013. godine.