Umetnost je oblik života i njegov smisao, a umetnici kreatori života, na žalost sve više samo svog. I mada je umetnošću protkana svaka pora našeg života, samo mali broj je onih koji to priznaju.
Radinka Gardinovački, akademska slikarka iz Novog Sada, rođena u Kikindi, sa diplomom Akademije umetnosti u Novom Sadu, jedno vreme modni kreator sa zapaženim uspehom na sajmovima u Milanu i Zagrebu, profesor likovnog vaspitanja, a od 1998. vlasnica Atelje-galerije Gardinovački na novosadskom SPENS-u, sa pet samostalnih i više kolektivnih izložbi, član SULUV-a od 1985. godine, je sve što ćete naći o ovoj vrsnoj umetnici. Jer skromnost, karakterna osobina koja najčešće asocira na prosečnost, u slučaju akademske slikarke Radinke Gardinovački je stav da o sebi ne priča mnogo, već da o njoj govori njen rad, njene slike.

Rođen je na Sretenje 1944. godine u logoru Kecefal (Austrija), ni na nebu ni na zemlji, nego na teškom drvetu teretne uspinjače, na -15°C. Rastao je u Jagodini, tamo se i momčio, po Đurđevu brdu i uz reku Belicu tabanajući. Letak sa bandere drvene skinuo i tim tragom u Novi Sad stigao, da bi se likovnom zanatu učio, prvo u Školi za primenjenu umetnost (grafički dizajn), a onda i na Tribini mladih, sa drugim stvaraocima družeći se i darove svoje među se deleći. Slike je pesmama opravljao, od pesama izložbe tvorio, i to kroz cikluse: Domišljavanje Petrovaradinske tvrđave, Vinjetom o vinu, Sa čašom na Ti, Krovovi, Super mleko, Nezaborav polje, Oglasi, Zanimanja i znanja, Pesme i slike lekovite, Ekološki azbučnik...

Dr Radovan V. Pejanović je student (magistrant, doktorant) Univerziteta u Beogradu, ali je ceo radni vek proveo na Univertzitetu u Novom Sadu, gde je prešao put od asistenta do redovnog profesora. Za redovnog profesora izabran je 1997. godine, za naučnu oblast ekonomija (i agrarna ekonomija). Bio je šef Katedre na Departmanu za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela i rukovodilac Centra za ruralni razvoj. U jednom trenutku životne i profesionalne zrelosti i mudrosti, smatrao je da treba da se angažuje u tzv. društveno odgovornom radu za Univerzitet. Na Poljoprivrednom fakultetu bio je prodekan za finansije (u tri mandata), potom na mestu prodekana Univerziteta u Novom Sadu, a 1. januara 2015. godine stupio je na dužnost v.d. rektora.

Izložba fotografija našeg poznatog umetnika fotografije, gospodina Dragana Kurucića „Sve boje Fruške gore“, kao i predstavljanje mape Fruške gore koje je priredila Turistička organizacija Novi Sad, održana je krajem septembra u Muzeju Vojvodine, bila je i svojevrsna najava njihovog predstavljanja u vreme 48.Međunarodnog sajma turizma u Novom Sadu, LORIST-a (8.-10. oktobra).

Ljubiša Bazić je rođen u podnožju Kopaonika, a u njegov centar se popeo krajem 1989. godine, posle osmogodišnjeg boravka u Sloveniji. Iako je dugo godina zaposlen u kompaniji "Internacional CG" iz Beograda, kao IT lice koje vodi računa da svi zaposleni u MK Mountain Resort i oni koji dođu na odmor imaju komfor prisutupa internetu, najveću radost pričinjava mu kada svojim fotoaparatom beleži sve mene ove planine.

Za njega je Nedeljko Bilkić, čuvši pesmu “Pod onom gorom zelenom“ rekao: - Ovaj što sam od njega tri godine stariji, još uvek ima snage u glasu i može još lijepo da peva kao ja!, a Jelena Tomašević, ga je pitala da li je svestan koliko lep glas ima i da dok peva miluje pesmom i da je to njegovo najveće oružje. Tada je pevao pesmu:“Hvalila se lepe Mare majka“. Bilo je to u „Šljiviku“ 2012. i 2013. godine.

Futošku omladinsku radnu akciju - FORA 2015, osim dobre radne atmosfere, kvalitetnih predavanja, odlično skuvanog slatkog kupusa, koji je usledio kao nagrada za kvalitetno obavljeno sađenja kupusa, obeležio je i gest gospođe Ljubice Miloradov, koja je mladim učesnicima akcije podelila 50-tak primeraka svoje knjige pripovedaka "Javna tajna". Autorka kaže da je svesna da danas nije vreme za knjigu: "Em je kriza em svi pišu".

Na EXIT-ovom konkursu za inovativno rešenje promocije Novog Sada, nagrađeni su kreativni i talentovani studenti. Prve tri nagrade dodeljene su od novčanog dela Februarske nagrade Grada Novog Sada koju je ove godine dobio direktor i osnivač Exita, Dušan Kovačević, a na predlog Departmana za geografiju, turizam i hotelijerstvo, koji je jednoglasno podržan od strane Nastavno-naučnog veća i dekana PMF-a u Novom Sadu prof. dr Nede Mimice Dukić.

U ovom čoveku sjedinjena je srpstvo i tradicija. On je glasnogovornik ponosnog srpskog seljaka koji ni pred kim, i ni pred čim nije spuštao glavu. On je Dragiša Simić, predsednik Udruženja za očuvanje i negovanje srpske tradicije i običaja „Prela i posela“, i obučen u šumadijsku narodnu nošnju pronosi Srbijom istinu i poštenje, potkrepljenu istorijskim događajima, običajima i tradiciijom. On je zdravičar iz Lazarevca, prvi u poslu kojim se bavi.

Predstavljamo kolegu Nedima Kapidžića, koji u Bosni i Hrecegovini ima svoju najpoznatiju rubriku, a uveliko se bavi novinarstvom, danas teškim zanimanjem. Ipak, ljudima poput Nedima, koji su uprkos svemu spremni na takav izazov, uz veliku volju, želju i hrabrost, uspeh je zagarantovan. Važno je biti inovativan, poslu pristupati uz osmeh, sa puno pozitivne energije...