Da li bi Futog bio ono što je danas, da nije Futoškog kupusa? U pisanim izvorima pominje se još 1578. godine, a u XVIII veku, zahvaljujući trgovcima stiže i do dvorova u Pešti i u Beču.

            Kult drveta prisutan je kod drevnih naroda od davnina. Za Srbe svetim su smatrani hrast drvo - zapis, posvećeno bogu Perunu, koje je imalo ulogu hrama, i lipa, zbog lekovitog svojstva njenih cvetova. Za svakog Šumadinca sveto drvo je šljiva i za kuću koja nema šljivu, govorilo se „da nema ni domaćina ni gostiju“. Vekovima smatrana i hranom i lekom, šljiva je i danas najzastupljenija voćna vrsta u Srbiji, čak 70% ukupne proizvodnje šljive se nalazi u zapadnoj Srbiji i Šumadiji. U Šumadiji nema sela koje nema šljivu, a voćari u podrudničkim selima Stragarima, Masloševu, Kotežu, Vlakči..., najveći su proizvođači šljive u Šumadiji. Važno je naglasiti da se pored tradicionalnih, podižu zasadi starih sorti, sve traženiji na tržištu.

            U trenutku kada se Srbija suočava sa demografskim kolapsom, a mediji preplavljeni nemilim temama, informacija o podvigu Andreja Drobnjakovića, učenika Matematičke gimnazije koji je na međunarodnom takmičenju - StemCo olimpijadi u Singapuru, kao i svim drugim mladim genijalcima iz Srbije, potpuno je skrajnuta. Naime, ovaj sedamnaestogodišnjak je sam sebi postavio izazov: da reši 120 zadataka za tri sata, u čemu je uspeo, osvojivši pet zlatnih medalja (iz fizike, hemije, biologije, matematike i inženjerstva). Proglašen za apsolutnog pobednika Andrej je odbio sve ponude međunarodnih obrazovnih centara rešen da ostane u svojoj zemli. Stavljajući ovaj jedinstveni i do sada nikada postignuti uspeh na prvo mesto Uvodnika REVIJE TOPSRBIJA br. 41, čvrsto verujemo da će Andrejevo postignuće biti povod pozitivnih promena u odnosu na mlade talente, jedine realne nade koja može da obezbedi bolju budućnost.

            Međunarodni basket kamp „3 na 3“, organizovan po treći put tokom maja, nastao je spontanim okupljanjem ekipa iz različitih zemalja sveta koje su prepoznale kvalitet novosadskih basketaša, a na osnovu rezultata svetskih No1 u ovom atraktivnom sportu.

            “Oživljavanje zadrugarstva, je visokopatriotski čin. Reč je o misiji za spas sela Srbije, pogotovu u brdsko-planinskim i pograničnim područjima, gde prazan prostor predstavlja izazov za nezvane goste. Zadruge su pogodan organizacioni oblik da, uz bolju infrastrukturu, školu, ambulantu, poštu i crkvu zadržimo deo seoskog stanovništva koje namerava da ode iz tih sredina. Poražavajuće je da od 4.720 sela u Srbiji - 1.200 je u fazi odumiranja i nestaće za jednu deceniju, Procena Republičkog zavoda za statistiku je da će u Srbiji do 2050. godini sa mape ukupno nestati oko 3.000 naseljenih mesta, odnosno sela. Inače, Srbija već danas nema više sela, jer, su ona već ugašena po Ustavu. Osnivanje novih zadruga i revitalizacija postojećih, dakle, ima geopolitički - strateški i regionalni značaj.  Tipično za zemljoradničko zadrugarstvo u razvijenim zemljama Evrope jeste praksa da je gotovo svaki farmer član jedne ili više zadružnih asocijacija - kooperativa.

            Nalazimo li se u procesu rađanja novog sveta, priliva novih energija, civilizacijskog skoka koji će doneti promene, ili sumnje u dosadašnji pogled na život. Predikcije nedvosmisleno potkrepljuju tvrdnje onih koji smatraju da će promene biti sveobuhvatne a prilagođavanje na nove datosti, naizvesne. Da li je to razlog za strahove i zabrinutost? Naravno da nije.

    Da li ih (ne)primećujemo i koliko im (ne)pomažemo? Šta znači biti drugačiji, i kakav je njihov život? Pitanja su iza kojih sledi paušalan odgovor, koji ne obavezuje.
    Studenti 3. godine hotelijestva Departmana za geografiju, turizam i hotelijerstvo PMF-a u Novom Sadu ta pitanja ne postavljaju, već 18 godina, organizuju tematske veči sa humanitarnim karakterom, i sav prihod od ulaznica i donacija prosleđuju na račun onih koje stavljaju u prvi plan. U okviru praktičnog dela predmeta: Animacija i logistika u turizmu, koji vode prof. dr Anđelija Ivkov Džigurski i van. prof. dr Igor Stamenković, na zabavan način, uz večeru, u čemu im pomažu kolege sa gastronomije, studenti učestvuju u ovoj lepoj humanitarnoj akciji.

            Dana 31.1.2024. godine u okviru 50. Simpozijuma Agro - tehnika - precizna - poljoprivreda na Zlatiboru, održan je okrugli sto pod nazivom “Podstiacaji u zemljoradničkom zadrugarstvu AP Vojvodine” u organizaciji Zadružnog saveza Vojvodine, na kojem su predstavljeni zaključci i predlozi Saveza proistekli iz detaljne analize prikazane u Elaboratu Zadružnog saveza Vojvodine o efektima sprovođenja konkursa Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo na zemljoradničke zadruge u A.P. Vojvodini u periodu 2018-2023 godine.

            Poziv na druženje i uživanje u lepom provodu koji su uputili studenti 3. godine turizma (predmet Animacija i logistika u turizmu) i hotelijerstva, Departmana za geografiju, turizam i hotelijerstvo, PMF-a Univerzitet Novi Sad. pod nazivom „Dance With Somebody”, održanom u prostoru SKCNS „Fabrika“ krajem januara 2024., i ovoga puta bio je poziv da iskažu svoju humanost direktno se uključujući u BUĐENJE SVESTI o postojanju retkih bolesti sa kojim se suočavaju deca i njihovi roditelji, a koji se nalaze svuda oko nas.

            Neka svako poraste na svoj način - moto je Udruženja „Deca sa ahondroplazijom Srbije“ koje okuplja desetak porodica sa ciljem da budu podrška i oslonac jedni drugima, da razmenjuju iskustva, preporuke, jedni drugima daju savete do kojih se, o ovoj retkoj bolesti, teško dolazi. Reč je o retkoj bolesti, jednoj od najučestalijih koštanih displazija koja za posledicu ima izuzetno nizak rast. Stanje je nasledne prirode i u skoro 80% slučajeva, osobe izuzetno niskog rasta potomci su roditelja uobičajene visine. Prosečana visina odraslog muškarca sa ahondroplazijom je oko 131, a žene oko 124 centimetra. Ali, po prvi put u istoriji deca obolela od ahondroplazije imaju mogućnost da se adekvatno leče.