U početku beše riječ i riječ bješe u Boga, i Bog biješe riječ (Jevanđelje po Jovanu 1:1, Daničić, Karadžić)). Sve reči sastavljene su od 30 znakova, kojima se da opisati čitav svemir, beskraj i sve u njemu. Rečima, glasno izgovorenim mislima, izražavaju se odnosi, osećanja… Radost i bol… Nema beznačajnih reči. Iza svake stoji istina, ili odsustvo iste.

         - Sajmovi su mesta gde upoznajemo nove ljude u našoj branši. Mesta na kojima stičemo neiscrpnu energiju i nove ideje za biznis. Sajmovi su mesta za učenje koji kroz razgovore sa kolegama nude korisne informacije, koje bi mogle biti presudne za odluku da li ili ne ići u nekom pravcu.

            Punim kapacitetom završava se popis gljiva Kopaonika, i već je otpočeo rad na popisu gljiva Golije. Cilj je da se u što skorije vreme dođe do približnog broja vrsta gljiva na teritoriji naše zemlje, koje zbog svoje brojnosti i raznolikosti ispunjavaju različite niše u prirodi i od velike su važnosti za ekosistem i ljude.

         Gljivarenje ili radoznalost, strast, ljubav za ceo život. I čar i zaraza, jedistven doživljaj terena, nalazak gljive i prepoznati je ili otkriti neku novu. Uživati i diviti se obliku njenog šešira, šare na stručku, njenom mirisu.
            - I zašto taj pozitivan naboj ne osetiti u umi i druženju uz jedinstvene primere kreativnosti prirode - kaže Sunčica Jović, učiteljica iz Vlasotinca, predsednik GD „Runica“ i nakon četiri godine na mestu potpredsednika, od septembra ove godine predsednik Mikološko-gljivarskog saveza Srbije (MGSS).

            Da li bi Futog bio ono što je danas, da nije Futoškog kupusa? U pisanim izvorima pominje se još 1578. godine, a u XVIII veku, zahvaljujući trgovcima stiže i do dvorova u Pešti i u Beču.

            Kult drveta prisutan je kod drevnih naroda od davnina. Za Srbe svetim su smatrani hrast drvo - zapis, posvećeno bogu Perunu, koje je imalo ulogu hrama, i lipa, zbog lekovitog svojstva njenih cvetova. Za svakog Šumadinca sveto drvo je šljiva i za kuću koja nema šljivu, govorilo se „da nema ni domaćina ni gostiju“. Vekovima smatrana i hranom i lekom, šljiva je i danas najzastupljenija voćna vrsta u Srbiji, čak 70% ukupne proizvodnje šljive se nalazi u zapadnoj Srbiji i Šumadiji. U Šumadiji nema sela koje nema šljivu, a voćari u podrudničkim selima Stragarima, Masloševu, Kotežu, Vlakči..., najveći su proizvođači šljive u Šumadiji. Važno je naglasiti da se pored tradicionalnih, podižu zasadi starih sorti, sve traženiji na tržištu.

            U trenutku kada se Srbija suočava sa demografskim kolapsom, a mediji preplavljeni nemilim temama, informacija o podvigu Andreja Drobnjakovića, učenika Matematičke gimnazije koji je na međunarodnom takmičenju - StemCo olimpijadi u Singapuru, kao i svim drugim mladim genijalcima iz Srbije, potpuno je skrajnuta. Naime, ovaj sedamnaestogodišnjak je sam sebi postavio izazov: da reši 120 zadataka za tri sata, u čemu je uspeo, osvojivši pet zlatnih medalja (iz fizike, hemije, biologije, matematike i inženjerstva). Proglašen za apsolutnog pobednika Andrej je odbio sve ponude međunarodnih obrazovnih centara rešen da ostane u svojoj zemli. Stavljajući ovaj jedinstveni i do sada nikada postignuti uspeh na prvo mesto Uvodnika REVIJE TOPSRBIJA br. 41, čvrsto verujemo da će Andrejevo postignuće biti povod pozitivnih promena u odnosu na mlade talente, jedine realne nade koja može da obezbedi bolju budućnost.

            Međunarodni basket kamp „3 na 3“, organizovan po treći put tokom maja, nastao je spontanim okupljanjem ekipa iz različitih zemalja sveta koje su prepoznale kvalitet novosadskih basketaša, a na osnovu rezultata svetskih No1 u ovom atraktivnom sportu.

            “Oživljavanje zadrugarstva, je visokopatriotski čin. Reč je o misiji za spas sela Srbije, pogotovu u brdsko-planinskim i pograničnim područjima, gde prazan prostor predstavlja izazov za nezvane goste. Zadruge su pogodan organizacioni oblik da, uz bolju infrastrukturu, školu, ambulantu, poštu i crkvu zadržimo deo seoskog stanovništva koje namerava da ode iz tih sredina. Poražavajuće je da od 4.720 sela u Srbiji - 1.200 je u fazi odumiranja i nestaće za jednu deceniju, Procena Republičkog zavoda za statistiku je da će u Srbiji do 2050. godini sa mape ukupno nestati oko 3.000 naseljenih mesta, odnosno sela. Inače, Srbija već danas nema više sela, jer, su ona već ugašena po Ustavu. Osnivanje novih zadruga i revitalizacija postojećih, dakle, ima geopolitički - strateški i regionalni značaj.  Tipično za zemljoradničko zadrugarstvo u razvijenim zemljama Evrope jeste praksa da je gotovo svaki farmer član jedne ili više zadružnih asocijacija - kooperativa.

            Nalazimo li se u procesu rađanja novog sveta, priliva novih energija, civilizacijskog skoka koji će doneti promene, ili sumnje u dosadašnji pogled na život. Predikcije nedvosmisleno potkrepljuju tvrdnje onih koji smatraju da će promene biti sveobuhvatne a prilagođavanje na nove datosti, naizvesne. Da li je to razlog za strahove i zabrinutost? Naravno da nije.