Priroda ima svoje zakone, i tamo gde je zamislila da bude voda, biće voda. Ali, ponekad to čovek ne može da shvati i prođe i previše vremena da se priznaju zablude. Nekada to biva prekasno, ali za ovu priču još ima nade, mada ne i vremena.

Područje bare Trskovača nalazi se u južnom delu Srema, zvanom Podlužje, na teritoriji opštine Rumа, u neposrednoj blizini selа Plаtičevo, na površini od oko 168 ha. Ono je stavljeno pod zаštitu prirode kаo zаštićeno stаnište ribe linjaka i barskog karaša (zlatni karaš), retke vrste vilinog konjica, Ophiogomphus cecilia, gmizavaca Lacertidae (koje spadaju u grupu ugroženih zbog nestanka staništa) i svrstаvа se u III kаtegoriju zаštićenih prirodnih dobаrа.

Bara Trskovača predstavlja prirodnu depresiju, dužine od oko 3 km, a na samom lokalitetu su prokopani kanali, koji sa već prirodno postojećim kanalom Vranj, čine vodni režim povezan sa Obedskom barom. Ovim putevima ribama i pticama vezanim za vodena staništa bio je omogućen mrest i gnežđenje duž kanala. Danas je ovo područje primer najdrastičnijih promena prirodnog staništa izazvanih hidromeliorativnim zahvatima započetim sa ciljem dobijanja novih poljoprivrednih površina.

Vremena se menjaju. Dokaz za to nalazimo i u boksu, sportu koji je kod nas pomalo u zapećku. Setimo se samo svojevremenih šampiona Slobodana i Tadije Kačara, Vujkovića i drugih. Danas izostaju rezultati srpskih boksera na velikim takmičenjima, ali u borilačkim sportovima, pa i u boksu, sve više nas afirmišu takmičarke. Ta nada postaje još veća nakon završenih priprema mladih bokserki u Somboru, čiji su talenat i volja za radom i uspehom nesporani, ali za vrhunske rezultate, potrebni su mečevi, tj. iskustvo.
Baterije su napunjene u Somboru, gde su danas završene pripreme članica juniorske i mlađe ženebokserske selekcije Srbije, a po iskustvo naša bokserska ekspedicija odlazi na turnir u Čigirin (Ukrajina), gde nastupa šest takmičarki: Tamara Miloradović (Trstenik) 57 kg, Semra Bogučanin ( Novi Sad ) 63 kg, Milena Matovi ( Trstenik ) 70 kg. kod juniorki, dok u kategoriji mlađe žene nastupaju Milanka Tadić ( Banat Zrenjanin ) 54 kg, Marija Pavlov ( Šakaši Žabalj ) 57 kg, Sandra Maran (Gard Vršac ) 54 kg.

Tridesete Olimpijske igre u Londonu igrane od 27. jula do 12. avgusta su završene. Na njima je učestvovalo 10.500 sportista iz 204 zemlje ili teritorije, koji su se takmičili u 29 sportova. Boje Srbije je branilo 115 sportista u 16 sportova. U generalnom plasmanu naši olimpijci su na 42. ili 43. mestu (isti broj medalja i boja osvojili su sportisti i Slovenije i Argentine), od 79. zemalja osvajača medalja. Zlatnu medalju za Srbiju osvojila je Milica Mandić u tekvondou, kategorija preko 67 kilograma, srebro Ivana Maksimović u disciplini MK puška trostav 50 metara, a bronzu Andrija Zlatić u disciplini 10 metara vazdušni pištolj i vaterpolisti. I plasmani Zorane Arunović, Miodraga Čavića, Novaka Đokovića, na odličnom četvrtom mestu,šesto mestoAndrije Zlatića u disciplini malokalibarski pištolj na 50 metara,Asmira Kolašinca u bacanju kugle i Marka Nikolića u kajaku jednosedu na 200 metara na sedmom mestu, osmi rezultat Nikoline i Olivere Moldova u u finalu kajaka K2 500 metara, te atraktivne Ivane Španović, jedanaeste u skoku u dalj, su za divljanja i hvalu. Uz malo više sreće, sve su to mogle biti i medalje različitih boja. Mnogo je komentara, kontraverzi i neprimerenih izjava izrečeno tokom trajanja Igara povodom postignutih rezultata naših izabranih sportista. Pitanja “Da li smo mogli bolje?”, “Gde smo pogrešili?” bila su svakodnevno na meniju komentaora, novinara svih medija. Da li je to bilo opravdano ili ne potvrdiće vreme i savest, a naše je da stanemo u odbranu naših sportista podsećajući na neke probleme i istine sa kojima su se suočavali.
 Odavno je srušen mit o nama kao sportskoj naciji, koji smo istinu za volju, sami sebi prišili. Talentovanih mladih ljudi smo oduvek imali, ali konačni, visoki rezultati nam odavno izmiču. Nekada sveprisutni u kolektivim sportovima, danas nas samo vaterpolisti podsećaju na te zlatne dane.

“Pozdrav vama iz Kikinde. Prelepa je priča o našem udruženju koju ste objavili na stranicama elektronskog čaasopisa www.topsrbija.com. Pogledala sam je sinoć, ali posle 15 sati mog jučerašnjeg rada, nisam mogla da odgovorim.
Ako dođete u Kikindu odvešću vas da vidite suvenirnicu koju je Udruženje žena ''Artesa'' otvorilo pre nešto više od dve nedelje. Dobile smo od opštine lokal u centru grada i tri godine imamo prava da ga koristimo bez nadoknade. Dobile smo mogućnost da u njoj izlažemo i prodajemo svoje proizvode i da žene koje nemaju svoj lokal, a registrovane su za obavljanje raznoraznih delatnosti, budu vidljive.
U sredu smo imale zanimljivu akciju, promovisale smo stare zanate, jer je tog tipa i suvenirnica. Radile smo u lokalu, a moje mesto je bilo u izlogu i mogu ti reći da su reakcije više nego pozitivne. Ljudi su ulazili da čestitaju, mahali kroz izlog, stajali da posmatraju kako slikam. Jedna žena je ušla sva oduševljena da kaže kako ličimo na radnju u Parizu i da tako nešto Kikinda još nije videla. Imamo u planu da nastavimo sa akcijama i to bar dve puta mesečno.
Ipak smo mi tip radnje kakve nema u gradu i okruženju i moramo biti posebne. Najčešći komentari posetioca i kupaca su da je ovako nešto trebalo Kikindi.”

U okviru programa drugog dana Prvog regionalnog sajma omladinskog turizma - YouthFair,pomoćnik ministra ekonomije i regionalnog razvoja, dr Renata Pindžo, je danas na konferenciji pod nazivom “I:ZIT- Businessorandpleasure”, u Areni Cineplex, u Novom Sadu, održala predavanje na temu „Finansiranje manifestacija, finansijska i logistička podrška države“.
Apsolutnopodržavajućiosnivanjeklasteraindustrijeturizmaizabave, PindžojenaglasiladaSajamomladinskogturizmapredstavljanovufazuurazvojumanifestacija, alii značajnogproizvodauturističkojponudiSrbije.
-Toćebitiprilikadasekrozpartnerstvojavnog, privatnogicivilnogsektoraodredebudućistrateškipravcirazvojaomladinskogturizma, boljekorišćenjepostojećihresursa, kaoiotvaranjevrataEUfondova- zaključilajepomoćnikministra.

Novi Sad je mlad grad. Od 1694. godine na mestu današnjeg, počinju da se podižu prve kuće, ali tek 1. februara 1748. godine, ukazoma carice Marije Terezije, dotadašnja Racka varoš dobija status grada i današnje ime.

Nije onda ni čudo da se ovako mlad grad, koji već odavno ima reputaciju „Srpske Atine“, polako, ali sigurno, pretvara u grad mladih. Ta mladalačka energija donela je ovom gradu jednu potpuno novu manifestaciju, za koju se već sada može reći da je odlična i sama za sebe, a i kao dopuna ili kako neki vole da kažu, zagrevanje za glavni događaj sezone EXIT. Yout Fair iliti Prvi regionalni sajam omladinskog turizma je, kako po organizacionom, tako i po sadržajnom nivou, stručnom, a i kultuno-zabavnom i revijalnom programu, ispunio svoj osnovni cilj, da okupi što više mladih, kvalitetnih i pozitivnih,  da informiše o najzanimljivijim manifestacijama i destinacijama koji region zapadnog Balkana nudi, među kojima je i Exit festival, a samim tim i Novi Sad pozicionirao kao jednog od lidera među gradovima za omladinski turizam. Više o samom festivalu, razgovarali smo sa Jelenom Galetin, devojkom koja je na ovoj manifestaciji mladih u dvostrukoj ulozi, kao PR, a prvo veče nastupila je i sa svojom grupom Mamorlook iz Novog Sada, svirajući saksofon.

oOtkud ideja za organizaciju ovog festivla i kako su planirani sadržaji?

-Ideja je da se upoznamo sa regionom, jer većina mladih ljudi teži za nekim novim destinacijama, dok Balkan ostaje tu negde neotkrivena regija. Jedan od ciljva je, takođe, da ceo region, Novi Sad i Srbiju, pozicioniramo baš kao vodeću regiju omladinskog turizma u svetskim okvirima, zato što je Exit festival započeo jednu dobru tradiciju vezanu za mlade. Planiramo da nastavimo tako i sa klasterom koji je potpisan između zemalja regiona i Srbije, da proširimo ovu priču i ponudimo jedinstven aranžman mladim ljudima da kroz jedinstvenu ponudu vide šta se dešava na zapadnom Balkanu, a imali su priliku to da vide na štandovima, na centralnom novosadskom Trgu slobode. Predstavile su se Turistička organizacija Republike Srpske, Nacionalna turistička organizacija Crne Gore, Turistička organizacija Srbije i mnoge druge, zajedno sa Nišom, sa Nišvil festivalom, Danima Brazila, Ritmovima Evrope, i svim manifestacijama koje se dešavaju u Novom Sadu, ali i festivali i klubovi iz regiona, pa nam je tako ovda stigla Papaja iz Hrvatske, jedan od najatraktivnijih klubova u Evropi i mnoge druge koje su se predstavile velikom broju mladih na novosadskom trgu.

Prvi regionalni Sajam omladinskog turizma, Youth Fair, svečano je otvoren u utorak, 10. jula u Gradskoj kući u Novom  Sadu. Sajam traje od 10. do 12. jula, a prema rečima Dušana Kovačevića, osnivača Exit festivala, cilj ovog Sajma i prateće konferencije je da objedine najvažnije destinacije Balkana u jedan turistički proizvod i učine ovaj region Zapadnog Balkana jednom od najatraktivnih destinacija za omladinski turizam na svetu.  Istakao je takođe da omladinski turizam predstavlja jedan od glavnih oblika globalne turističke privrede sa prometom od preko 100 milijardi eura godišnje.

“Zajednička vizija koju sledimo je prepoznavanje destinacija u Srbiji kao atraktivnih za putovanja mladih iz regiona i sveta. Primer je svakako ovaj Prvi regionalni skup u Novom Sadu, u čast mladih, koji nastavlja da neguje ovu viziju sa ciljem da približi svoju zemlju kroz zabavu, edukaciju i integraciju mladih u zemlji, regionu i šire, sa fokusom na promociju i razvoj turizma, tolerancije, kao i društvene i ekološke odgovornosti. “, izjavio je državni sekretar Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, dr. Goran Petković, dodajući  da sa jakom verom smatra  da će se ovakve manifestacije i dalje realizovati i svojim rezultatima uticati na širenje pozitivnih poruka i da će Srbija dobiti epilog još jednog važnog centra u regionu, a i šire... centra  mladih...

Prof. dr Radovan Pejanović, prorektor za finansije UNS-a, povodom svečanog otvranja ove manifestacije, izjavio je da je Univerzitet u Novom Sadu do sada uvek podržavao regionalne incijative koje imaju za cilj povezivanje i saradnju univerziteta kao naučnih institucija, ali i drugih društvenih inicijativa koje unapređuju kvalitet života studenata i mladih, ističući da je posebno ponosan što  je Novi Sad domaćin ovakvog skupa jer se sa preko 55.000 studenata i nastavnog osoblja Novi Sad predstavlja kao jedan on najvećih Univerzitetskih gradova u regionu. “ Pored toga, uveren sam da naš Univerzitet  i grad Novi Sad  raspolažu svim potrebnim kapacitetima za razvoj ovog modernog oblika turizma.“, izjavio je.

Dan Dunava,30. juna 2012.godine, poprvi put obeležen je u Banoštoru, malom, ali nadaleko čuvenom fruškogorskom mestu, uklještenom između najlepše evropske reke i, za Sremce, najlepše planine na svetu. Broj gostiju je uveliko premašio broj stanovnika i jedan vruć dan je uz reku bio mnogo prijatniji i sadržajniji.Cilj manifestacije je bio podizanje svesti o neophodnosti očuvanja jedne od najlepših evropskih reka i značaju Dunava za život i budućnost preko 80 miliona ljudi koji žive u njegovom slivu.Otvaranje manifestacije je bilo u 8:00 časova kada je prisutne pozdravio predsednik MZ Banoštor, Radivoj Rakić Ćega, inače inicijator i organizator ove manifestacije.Nikola Stojnić iz Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode ukazao je deci na značaj Dunava i bogatstvo živog sveta koji ga ispunjava i okružuje.
Usledilo je čišćenje obale Dunava, a zatim ekološko-likovna radionica gde su deca reciklirala papir i oslikvala ribice, rakove, brodove, školjke…
Mesna zajednica je pripremila majice za sve učesnike, doručak i sokove za osveženje koje je dobro došlo po ovom vrelom danu.
 Radove je pogledao i svoj sud o njima dao akademski slikar Dimitrije Kolarević, član Udruženja likovnih umetnika Vojvodine i prosvetni savetnik za Južnobački i Sremski okrug – Školske uprave Novi Sad.Pohvaljeno je 10 radova učenika,a najuspešniji su dobilimedalje: zlatnuDušica Veličković, II razred OŠ «Jovan Popović» Banoštor; srebrnuIvana Jelkić, V razred OŠ «Jovan Popović» Susek i bronzanu Ivan Kosanić, četvorogodišnji dečak iz Šakotinca.
Po završetku prve radionice, počela je druga likovna radionica u kojoj su oslikavane autobuske stanice. Ovu radionicu su vodili Milica Janković učenica gimnazije i Pavle Živković akademski slikar.
 U 10 časova je počelo takmičenje u malom fudbalu za najmlađe u organizaciji Sportskog saveza opštine Beočin.
Najuspešniji su bili dečaci iz Luga koji su osvojili zlatne medalje, na drugom mestu je bio Susek a na trećem mestu «Cement» Beočin.Za najboljeg golamana je proglašen Sava Mišković učenik trećeg razreda iz Banoštora.
Udruženje žena «Jana» je za učesnike propremilo slatko posluženje, krofne kojima su se zasladili mališani posle takmičarskih aktivnosti.

Grčki inženjer iz Mileta, poznatiji kao filozof  Tales (VI vek pre nove ere), izrekao je čuvenu rečenicu: „Najbolja stvar na svetu je voda“. Vodu je izjednačavao sa životom (voda = život), i smatrao je prvobitnim, pra elementom iz koga je nastalo sve drugo. „Voda je duša stvari, suština svega“, govorio je, a Zemlju zamišljao kao veliki splav koji pluta po ogromnoj vodenoj površini, čije je zaljuljivanje moglo da izazove zemljotrese. Od Talesa pa do današnjih vremena suština vode se drugačije tumači, ali njen značaj za život i čoveka je ostao isti.

Oko velikih voda nastale su prve civilizacije. Dobrobit koje je stanovništvo imalo od reka potiralo je sve „zlo“ (pre svega poplave) koje je dolazilo od njih.

Kolevka mnogih civilizacija,Dunav, je poneo ime od gotskog Donavi, u značenju VELIKA VODA, koji je prihvaćen i zadržan do danas. Od drugih naziva za reku, poznat je keltski Danuvius sa značenjem “reka koja šumi” i starogrčki Istros ili Istar (Ἴστρος), naziv vezan za donji tok reke, sa značenjem hraniteljice, “Božanske reke”.

Svesni značaja ove druge po veličini evropske reke, koja protiče kroz 10 država, četiri prestonice, na čijim obalama živi 81 milion ljudi, četrnaest zemalja potpisnica Dunavske konvencije 29. jun, obeležava kao Dan Dunava. Konvencija o zaštiti Dunava, potpisana 1994. godine u Sofiji, ukazuje na potrebu ulaganja zajedničkih napora o podizanju svesti za očuvanje reke kod što većeg broja pojedinaca, kao i racionalnu upotrebu vodenih resursa
-U Srbiji sedeveti put po redu obeležava Internacionalni Dan Dunava, manifestacija u koju je uključeno 27 mesta, a među njima i Sremska Kamenica. Današnje okupljanje je samo početak jedne velike akcije kojom započinjemo čišćenje i uređenje obale Dunava u Sremskoj Kamenici i trajaće naredna četiri meseca. Dan protiče u lepom druženju uz nekoliko edukativnih aktivnosti koje će biti završene pozorišnom predstavom kao rezultat šestomesečnog rada sa decom iz OŠ „Jovan Jovanović Zmaj“, takođe iz Sremske Kamenice - rekla je Daniela Jovanović, predsedavajuća NVO SVET I DUNAVi izdavač i urednica časopisa “Sveti Dunav”.

Na konferenciji za medije, održanoj 25. juna u Turističkoj orgnizaciji Novi Sad, predstavnici Ministarstva poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede – Republička direkcija za vode i Coca-Cola Sistem, predstavili su program ovogodišnje Međunarodne manifestacije Dan Dunava, koja će po deveti put biti održana u našoj zemlji. Planirane su brojne sadržajne aktivnosti u 27 gradova širom Srbije i mada će se centralni događaj održati u Beogradu 29. i 30 juna, ni Novi Sad, a ni drugi gradovi neće izostati u obeležavanju ovog izuzetnog dana.
 O dešavanjima vezanim za Novi Sad izvestili su direktni partneri Ministarstva, u prvom redu predsedavajuća Nevladine organizacije Svet i Dunav, Udruženje građana InterArt i Atletsko rekreativni klub “Fruška gora”.
 Daniela Jovanović iz NVO Svet i Dunav rekla je nešto o prethodnim projektima, ali i o planiranoim aktivnostima za ovu godinu:
 -Već devetu godinu za redom obeležavamo Dane Dunava. Od samog početka je to podrazumevalo niz aktivnosti koje su trajale tokom 30 dana juna, i svake naredne godine smo se trudili da nekim novim aktivnostima potpomognemo obeležavanje ovog dana. Prošle godine smo radili poribljavanje reke sa šaranskom mlađi na potezu Sremski Karlovci-Novi Sad-Sremska Kamenica. Ove godine smo se odlučili takođe za sasvim nov koncept, koji smo osmislili u dogovoru sa Centrom za obuku i rekreaciju osoba sa invaliditetom. Odlučili smo da sva dešavanja usmerimo na Sremsku Kamenicu i 30. juna će se desiti niz interesantnih sadržaja sa početkom u 8 sati i trajaće do 17 časova. Druženje ćemo započeti okupljanjem učesnika i zajedničkim doručkom, zatim planiramo likovne radionice, akcije čišćenja obale Dunava i organizovanje sportskog ribolova na i uz vodu, zajednički ručak i predstavu, koju će izvesti učenici OŠ “Jovan Jovanović Zmaj” iz Sremske Kamenice.