Gore navedena skraćenica u prevodu znači: “Sinergija kulture i turizma: korišćenje kulturnih potencijala u manje razvijenim ruralnim područjima“. Projekat SY_CULTour je počeo 01.03.2011. godine, a završava se 28.02.2014. godine. Na projektu učestvuju partneri iz 6 zemalja (Slovenija-četiri partnera, Italija-tri partnera, Mađarska-dva partnera, Grčka-četiri partnera, Bugarska-dva partnera i Srbija-dva partnera).

Selo Zlakusa zbog mnogo čega, postalo je nezaobilazno mesto u koje sve više svraćaju domaći i inostrani turisti, ne bi li uživali u jedinstvenom ambijentu, čistom vazduhu, gostoprimstvu vrednih domaćina, tradicionalnoj hrani sa ovih prostora, ali i svežoj pastrmki iz 17 obližnjih ribnjaka i kupili čuvenu zlakusku grnčariju - lonce, sačeve, đuvečare, ćupove, činije, ali i figurice, lampe, bokale, ovale, spravljene od gline i mlevenog kalcita. A da će ovo selo sa oko 700 stanovnika, sačuvati svoju autentičnost i tradiciju, ali i pespektivu za budućnost, te da će zadržati mladost da ostane u ovom raju, najavljuje i najnovija marketinška, tj. internet prezentacija Zlakuse.

Karolj Lacković, predsednik saveta Mesne zajednice Bajša na 9. Međunarodnom sajmu turizma u Beogradu, predstavio je Bajšu na najlepši mogući način, počevši od istorije mesta, imena, do razvoja turističkih potencijala i sadržaja koje svaki gost, turista, može da pronađe u ovom lepom bačkom mestu.

Etno domaćinstvo „Miljević“ u Starim Ledincima, u okviru kojeg se nalazi i Podrum „Miljević“ postalo je već prepoznatljivo i kao vinsko mesto, na koje vinski znalci, uživaoci prirode i njenih sokova, današnje meraklije, sa značenjem onih koji znaju da uživaju uz setne zvuke i vole da piju dobro vino bez da se napiju, vole da posete.

Nastup na 35. Međunarodnom sajmu turizma u Beogradu, privukao je preko 1.000 izlagača iz 46 zemlje i brojne posetioce. Mnoge iskusne „sajamdžije“ ova manifestacija je podsetila na stara dobra vremena, kada je Sajam predstavljao društveni događaj na koji se odlazilo porodično.

U Srbiji je uspešno završen trogodišnji projekat “Održivi turizam u funkciji ruralnog razvoja“ u okviru programa Ujedinjenih nacija (UN). Ovaj projekat, posvećen razvoju turizma, ujedno je i zajednički program 5 agencija UN – Svetske turističke organizacije (UNWTO), Organizacije za hranu i poljoprivredu (FAO), Programa za zaštitu životne sredine (UNEP), Programa za razvoj (UNDP) i Fonda za decu (UNICEF).

U okviru projekta „Održivi turizam u funkciji ruralnog razvoja u Srbiji“ predstavljeni su rezultati trogodišnjeg rada pet agencija Ujedinjenih nacija i Fonda za ostvarenje Milenijumskih ciljeva.

Nekada sinonim težačkog života, salaši danas predstavljaju preku potrebu urbanog čoveka koji u njima nalazi mir, spokoj i relaksaciju. Salaši su ogledalo tradicionalnog načina života i ponajviše se vezuju za panonsku ravnicu. Samo velikim trudom i zalaganjem domaćina, ljudi sa izuzetnim sluhom, koji su u starim, izrađenim prostorima uspeli da pronađu tananu vezu između starog i novog, da spoje tradiciju sa modernim, kulturu narodnog stvaralaštva sa urbanom kulturom, uspeli su da ih ožive i danas doživljavaju svoju renesansu.

-Za četiri godine, sajam u Kragujevcu porastao je vrtoglavom brzinom, očigledno zbog toga što je koncept sajma dobar, i zato što je profilisan, pre svega kao sajam ruralnog i seoskog turizma, što je proizvod koji se traži, koji se nudi i prodaje stranim turistima.
Ovim rečimadržavni seketar Sektora turizma u Ministarstvu finansija i privrede Republike Srbije, dr Goran Petković, izrečenim na otvoranju četvrtogMeđunarodnogsajmaturizma i seoskog turizma na kragujevačkom Šumadija sajmu, na najbolji način je okarakterisao razvoj turizma u srcu Srbije, Šumadiji.

Selo Grgurevci je smešteno na južnoj padini Fruške gore i preko cele godine obasjano je suncem. Sa padine Golo brdo koje se nalazi sa severne strane Grgurevaca, otvara se lep pogled prema Sremskoj Mitrovici, donjem Sremu i Mačvi. Na mestu današnjih Grugurevaca pronađeni su ostaci naselja iz preistorijskog vremena. U Grgurevcima je rođen rimski (sremski) imperator Marcus Aurelius Probus, koji je u III veku, na Šuljamskoj glavici zasadio vinovu lozu, čime je postao rodonačelnikom kontinentalnog vinogradarstva. U Grgurevcima benediktinci u XIII veku podižu samostan posvećen svetom Grguru – ''Claustrum sancti Gregori'', o čemu svedoči podzemna prostorija nađena u selu.