Sat01282023

Poslednja izmena:11:33:43 AM

Back KULTURA KULTURNA BAŠTINA

Kulturna baština

Imamo li pravo, moralno i civilizacijsko, na nemar i zaborav

  • PDF

Poljana u Lukarevini kraj Aleksandrovca            Tradicija jednog naroda je zbir usmenih predanja, obreda, konvencija, verovanja... Neiscrpna riznica koju treba negovati, pokazivati, kojom se treba baviti, pratiti je i obeležavati, kako bi se sačuvale neprocenjive vrednosti koje su oblikovale duh jednog naroda. Značaj tradicije je u njenoj neponovljivosti. Jednom izgubljena nikada se ne može povratiti.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Festival Zlatnih ansambala Srbije tradicionalnih vrednosti

  • PDF

Milorad Lonić (u sredini) sa nagrađenim pretavnicima KUD-ova učesnika Festivala            Festival Zlatnih ansambala Srbije, koji slavi mladost, lepotu, radost, maštovitost i inventivnost preko folklorne umetnosti, kulturnog identiteta jednog naroda sačuvanog u tradicionalnim oblicima, održan je 04. i 05. novembra u Novom Sadu. Festival, kao podrška negovanju narodnog stvaralaštva, muzike, igre, pesme, narodnih nošnji, iznad svega najviših ljudskih vrednosti, održan je četrnaesti put na Dan obeležavanja prisajedinjenja Vojvodine matici Srbiji i oslobođenja grada Novog Sada 1918. godine.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Podrška grada Novog Sada manifestacijama kulturnog karaktera

  • PDF

Igor Crnobarac            Novi Sad je uvek podržavao svaki vid zaštite našeg kulturnog nasleđa i kulturne baštine. Manifestacijom - Svetskog dana srpskog kola obeležavamo kulturnu tradiciju mnogobrojnih naroda sa ovog prostora, na šta smo jako ponosni. Na srpsko kolo posebno, jer je kao takvo, prepoznato od strane UNESCO-a, i uvršteno na Reprezentativnu lisu nematerijalnog kulturnog nasleđa, pre pet godina. Drago mi je što se veliki broj mladih ljudi odazvao pozivu organizatora da učestvuje u manifestaciji, pre svega zbog toga što mladi koji odrastaju u vreme globalizma imaju pravo, ali i obavezu, da sačuvaju našu posebnost i sve što simbolizuje kolo.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Svetski dan srpskog kola - dan čuvanja pravih vrednosti

  • PDF

Bojan Rašković            Trg Dositeja Obradovića, popularan Studentski trg u Novom Sadu je u subotu, 05. novembra bio mesto okupljanja folklornih ansambala, studenata i građana povodom širenja Velikog srpskog kola u okviru, sada već tradicionalne manifestacije. Povod ovom veličanstvenom događaju bilo je svetsko priznanje 2017. godine, ulaskom na Reprezentativnu listu nematerijalne kulturne baštine čovečanstva, kao važan integrativni element negovanja kolektivnog identiteta naše zemlje.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Fruškogorska prestonica Irig

  • PDF

Branislav Jovičić            Pri pomenu Iriga, varoši u srcu Fruške gore, prva asocijacija je Srpska čitaonica, prvo i najstarije građansko čitalište u Srba. Neposredno potom javljaju se i čitališta u Vršcu (1842), Kikindi, Somboru i Novom Sadu (1845).

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Muzej Žeravica u Novom Miloševu svima interesantan

  • PDF

Sa spektakla u Novom Miloševu            Deveti put, druge subote septembra, u Novom Miloševu, opština Novi Bečej, „Muzej Žeravica“, je bio mesto okupljanja brojne publike. Povod je održavanje godišnje promocije unikatne zbirke traktora i starih mašina, starih zanata i elektronskih uređaja koji čuvaju sećanje na prošla vremena, pod nazivom „Zalazak u svitanje“. Ovaj svojevrsni godišnji vremeplov muzeja, ove godine doživeo je posebno izdanje.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Pivo poteklo u Velikom Bečkereku, proteklo kroz Petrovgrad i ulilo se u Zrenjanin

  • PDF

Plakat za prve Dane piva            Nekada Bečkerek i Petrovgrad, sada Zrenjanin, davne 1769. godine kao središte Distrikta, dobija pravo na dve sajamske priredbe godišnje a nešto kasnije na još dve, tako da je svako godišnje doba počinjalo velikim vašarom. Potreba za pazarom, susretima svake vrste, pa i razbibrigom i veseljem činila je da se broj vašara povećava.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Crkva Prenos moštiju Svetog Prvomučenika i Arhiđakona Stefana - Gospođinci

  • PDF

Gospodin protojerej-stavrofor Slavko Pajović, paroh hrama            Gospodin protojerej-stavrofor Slavko Pajović, paroh hrama Prenosa moštiju Sv. Prvomučenik i arhiđakon Stefan, od 40 godina službe, kao paroh u Žablju, starešina subotičke crkve, već 18 godina služi, pronoseći ljubav Božiju na vernike. „Neka me Bog sačuva još dvije godine da dočekam penziju“, kaže, jer ima mnogo briga oko obnove crkve koju želi da ostavi svom nasljedniku.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Rusinska crkva - epicentar života rusinske zajednice u Bačkoj

  • PDF

Sveštenik Mihail Hološnjaj            Grkokatolička crkva Rođenja Presvete Bogorodice teško je postradala u požaru 2006. godine, od kada se intenzivno radi na njenoj obnovi. Velike zasluge u vraćanju sjaja ovom grkokatoličkom hramu, pripadaju svešteniku Mihailu Hološnjaju, koji živi između svetaca koje ovekovečuje na ikonama i đurđevačkih vernika.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Rusini, važan deo vojvođanskog kaleidoskopa

  • PDF

Nikola Kuhara i direktor TOO Žabalj Marija Čupić            Iz svoje prapostojbine, Prikarpatske Rusije, dela Ukrajine, na granici sa Poljskom, Slovačkom, Mađarskom i Rumunijom, sa sedištem u gradu Užgorodu, Ugovorom о naseljavanju na pustaru Veliki Krstur, koji je 17. januara 1751. u Somboru potpisao Franc Jozef de Redl, savetnik carice Marije Terezije i administrator Kraljevsko-državnog Bačkog distrikta, u Bačku se doselilo 200 rusinskih grkokatoličkih porodica. I danas se ovaj dan praznuje kao Dan Rusina. Godine 1848. rusinska zajednica brojala je 8.500 članova, koji su živeli u Ruskom Krsturu, Kucuri, Novom Sadu, Šidu, Berkasovu, Starom Vrbasu, Bačincima, Petrovcima i Gospođincima, i u manjem broju u Bikiću, Sremskoj Mitrovici, Novom Orahovu i Subotici. U drugoj polovini XIX veka u Đurđevo dolazi nekoliko rusinskih porodica iz Ruskog Krstura i Kucure. U svojoj matici, Ruskom Krsturu, 1751. godine Rusini osnivaju svoju parohiju. Prva rusinska škola, tada konfesionalna, počela je sa radom dve godine kasnije, takođe u Ruskom Krsturu. Osim vrtića, osnovne škole, u Ruskom Krsturu deluje i srednja škola na rusinskom jeziku, i kao takva jedina je u svetu. Po zvaničnim statistikama, kod Rusina nema nepismenih, a preko 10% stanovnika ima visoko obrazovanje.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com