Krajem marta 2019-te godine, posle bezmalo pet godina rekonstrukcije, za posetioce je otvorena tvrđava Golubac. Pored građevinskih i konzervatorsko-restauratorskih radova, na ovom utvrđenju iz XIV veka, značajni su bili arheološki nalazi, ostaci rimskog objekta iz IV veka, ostaci turskog kupatila iz XV veka, artefakti iz bronzanog i gvozdenog doba i dr.

           Pred nama je još jedno kapitalno izdanje - Dvorci Srbije - (ne)zaboravljeno kulturno-istorijsko nasleđe, autorke dr Aleksandre Kolaković (DATA status, Beograd, 2020). Lukuzna monografija sa ilustracijama Martina Candira, poznatog fotografa, i komentarima na preko 530 strana, obuhvatila je 84 zdanja, od kojih je većina situirano u Vojvodini.

            Zvuči nerealno, ali u ovom vremenu suočavanja sa krizom koja ozbiljno ugrožava elementarne ljudske potrebe na globalnom nivou, kultura je zauzela mesto iscelitelja ljudskih duša i intelekta. Zato je kulturturizam danas najprisutniji vid turističke tražnje, bilo da je reč o izdvojenom obliku, ili sastavnom delu nekog drugog programa. Ukratko, bez elemenata kulture turizma nema, bilo da je reč o cikloturizmu, adrenalinskom, ruralnom.

            Turističku ponudu Kragujevca u velikoj meri upotpunilo je otvaranje Legata Nikole Koke Jankovića koji će svakako, za goste koji su zainteresovani za kulturno nasleđe, predstavljati jedinstven doživljaj umetnosti i kulture.

            Pored mnoštva privlačnih sadržaja, u centru Čuruga, nalazi se i muzej sećanja na stravičan zločin iz januara 1942. godine. O tom genocidu počinjenom nad nedužnim stanovništvom Čuruga, svaku grupu, turističku ili neku drugu, svojom iskrenom pričom dočekuje gospodin Lazar Kaćanski, član Upravnog odbora Memorijalnog društva „Racija 1942”, kustos volontor Muzeja žrtava racije, potomak nekolicine onih koji su svoje živote završili upravo u prostoru magacina hrane, tzv. magacinu smrti - Topalovom magacinu, gde se nalazio jedan od centara za ubijanje u Čurugu.

            Kolo, srpska tradicionalna narodna igra, nalazi se na uneskovoj Reprezentativnoj listi nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva. Ovaj kolektivni ples briše granice između mladih i starih, muškaraca i žena, pri tom ne priznaje bilo kakvu društvenu izdvojenost ili povlašćenost. Svi su pozvani i slobodni da uđu u lanac koji obrazuju igrači i izađu kada im to odgovara. Kolo se danas igra u svim prilikama koje znače radost i slavlje.

            U organizaciji Saveza kulturno-umetničkih društava Srbije (SKUDS) i Folklornog ansambla „Vila“ SKUD-a „Železničar“ iz Novog Sada, u hotelu Norcev na Iriškom vencu, nedavno је održana Tradicionalna igranka u novom dobu. Ovaj projekat je osmišljen 2019. godine u cilju reafirmacije i promocije izvodjenja tradicionalnog plesa u široj javnosti. Kao i prošle godine, Sekretarijat za kulturu Grada Novog Sada je prepoznao ovu incijativu, pa je tradicionalna igranka, uz poštovanje svih propisanih mera zdravstvene zaštite, na radost svih učesnika, ipak održana.

            Nazivaju ih nemim svedocima prošlosti, a one su sve samo ne to. Srednjovekovne srpske trvrđave monumentalne su građevine, utvrđenja, fortifikacije nastale  na temeljima starijih, najčešće iz rimskog perioda. Neke od njih gradile su Osmanlije, Romeji, Austrijanci i dr., u zavisnosti od toga kojoj su od tih imperijalnih sila određeni delovi Srbije u to vreme pripadali. Na području današnje Vojvodine dominiraju ostaci ugarskih utvrda, dok je najpoznatija među njima, Petrovaradinska tvrđava, građena u vreme Habzburške  monarhije.

            Specijalni rezervat prirode “Kraljevac” se nalazi usred vojvođanske ravnice, nekadašnjeg Panonskog mora, na samom rubu Deliblatske peščare, u živopisnom selu Deliblato poput neke oaze mira i tišine.

            Kada je trgovac Nikola Tanurdžić, pošto je prethodno postigao izuzetne poslovne uspehe, rešio da u samom centru grada izgradi palatu po kojoj će ga grad pamtiti, u tome je i uspeo, jer je ta palata postala dominantan arhitektonski motiv središta starog Novog Sada.