„Pevanje iz vika predstavlja jedan od najrazvijenijih i sa stanovišta pevača najzahtevnijih oblika tradicionalnog pevanja“ - rekao je u Uvodu Metodskog praktikuma „Pevanje iz vika“ (Nova Varoš 2020), prof. dr Dimitrije Golemović, uz dr Sanju Radinović autor ove knjige. Odgovorajući na pitanje zašto neko želi da ga nauči, kaže: „Zato što je moćno, neobično, zato što vraća korenima, vremenu kada je na livadama Zlatara i Zlatibora paslo stotitne ovaca, kada se prevaljivalo po deset i više kilometara da bi se stiglo na sedeljku, jer tamo se peva i igra; vremenu kada se išlo na vašare i prvi put hvatalo u kolo, a neretko sretale prve ljubavi.“

            Kao period izgradnje županijske zgrade  prihvata se razdoblje od 1816-1820. godine. Zgrada je podignuta prema nacrtu Jožefa Fišera, poznatog peštanskog arhitekte u stilu klasicizma. Imala je osnovu u obliku ćiriličnog slova P i još jedno krilo na severu.

            Napraviti nešto je spor i težak proces koji traje godinama. Uništavanje je lak posao za koji vam nije potreban ni dan (V. Čerčil).

            Malo ko zna da se iza poslednjih kuća sela Kupinova, situiranog u tzv. Donjem Sremu, u najjužnijem naselju u Vojvodini, od Beograda udaljenom 45 km, a od Novog Sada oko 90 km, između Obedske bare i reke Save, nalaze ostaci srednjovekovnog grada, koji je od pada Smedereva (1459) do osmanlijskog osvajanja (1521) bio prestonica poslednjih srpskih despota. Kupinik je bio dom Zmaj Ognjenom Vuku, despotici Angelini i sinovima Đorđu i Jovanu, i poslednjem despotu Stefanu Berislaviću.

            Nije dovoljno potčiniti zemlju samo na materijalnom planu, važnije od toga je potčiniti je na duhovnom. Duhovna potčinjenost zahteva kompleksniji pristup, jer se duh naroda teže stavlja pod kontrolu i u dužem vremenskom periodu. Nije tačno da se porazom može ubiti duh naroda, jer kao i pobeda, i poraz jača njegov duh. Neumitno je da manipulacija i utvrđivanje tog pritiska mora da traje decenijama, pa i vekovima. Brojni primeri kroz istoriju potvrđuju ove navode.

            Dvorac Šlos u Golubincima je sagrađen prema projektu arhitekte Florijana Madačonija 1767. godine a nalazi se u ulici Karađorđev park br. 6. Sagrađen je za potrebe oficirskih porodica vojne granice kao „Upravna zgrada u Golubincima“, kako piše u samom projektu.

            Poslednje „sedište“ srednjovekovne srpke države bio je sremski grad Kupinik, iako je padom Smedereva 1459. godine, ona faktički prestala da postoji. Naslednici despota Đurđa Brankovića na jednom od svojih dobara, na prostoru dva obedska ostrvceta današnjeg sela Kupinova, oupravljaju poslednjim srpskim prestonim gradom, koji punih sedam decenija posle pada despotovine nastavlja da biva centrom oko kojeg se okuplja plemstvo, sveštenstvo i srpski narod.

            Sedma po redu manifestacija „Zalazak u svitanje“ Muzeja „Žeravica“ u Novom Miloševu, opština Novi Bečej, održana je i ove godine, pod nešto izmenjenim okolnostima. Uz pridržavanje propisanih mera, ovogodišnja manifestacija održana je u formi Dana otvorenih vrata, gde su od 10:00 do 17:00 posetioci na svakih pola sata u manjim grupama, obilazili Muzej uz vođstvo Ivane Zec, kustoskinje, koja je objasnila:

            Više od 170 godina na lokalitetu „Dvorine - Madžarsko groblje“ se ništa ne događa. Zaborav, a potom i zemlja prekrili su crkvu pod Venčacom iz polovine XIV veka, u selu Banja kod Aranđelovca. Ovo otkriće baca novo svetlo na srednjovekovnu srpsku istoriju i poseban je izazov za istraživački tim arheologa iz Narodnog muzeja Aranđelovac i Filozofskog fakulteta u Beogradu.

            „Zmajeve“ prisutne još u rimskoj vojsci i sa dužinom trajanja od 300 godina, ukinuo je imperator Justinijan u VI veku svojim reformama. Rehabilitacija Viteškog reda zmaja u vreme Stefana Lazarevića, u dogovoru sa ugarskim kraljem Sigismundom (Žigmundom), sa ciljem stvaranja hrišćanske koalicije protiv Turaka desila se 1408. godine, kada je srpski despot  i vitez Stefan Lazarević izabran za prvog nosioca ordena Viteškog reda Zmaja prvog stepena, među dvadeset četiri ugledna evropska viteza.