У Новом Саду је 22.децембра 2012. године у свечаној Сали Средње економске школе „Светозар Милетић“ у Новом Саду, одржана је пета редовна Скупштина Удружења ЋИРИЛИЦА из Београда и подружнице „Српска Атина“ из Новог Сада.
У раду Скупштине, између осталих, учествовали су и председник удружења, познати књижевник Добрица Ерић, др Борис Братина, проф. филозофије из Косовске Митровице, Петар Јаћимовић, Милорад Којић и други пријатељи и сарадници Удружења. Посебно интересовање изазвало је излагање члана Удружења, др Божидара Митровића, представника ЋИРИЛИЦЕ у Москви.

"Чувајте, чедо моје мило, језик као земљу. Реч се може изгубити као град, као земља, као душа. А шта је народ изгуби ли језик, земљу, душу?“ (Св. Симеон).
Српско Удружење ЋИРИЛИЦА са седиштем у Београду и Повереништво „Српска Атина“ Нови Сад, 22. децембра одржало је В редовну Годишњу скупштину Удружења.

Kulturno umetničko društvo „Soko“ iz Inđije, svečanim koncertom održanim u prepunoj velikoj sali Kulturnog centra, proslavilo je u subotu, 20. oktobra 2012. godine, 64. godine postojanja i kontinuiranog rada. Uz prigodni program, koji su svojim nastupom uveličali i gosti iz KUD „Rogolji“ iz Rogolja, opština Gradiška, Republika Srpska, bila je to prilika da se prikaže umešnost svih ansambala, kao i da se pomenu imena zaslužnih radnika društva.

„Pravda nije ni surova ni milostiva, ni dobra ni zla, kao i priroda; ona je samo pravedna kao i istina“, objavio je i svojim „Mislima“ veliki srpski filozof Božidar Knežević (1862-1905).
Za dokazivanje pravde pred sudom, državnim organom, zaduženi su branioci iste, iliti advokati, predstavnici profesije izmišljene sredinom V veka p.n.e. u Grčkoj, u vreme poznatije kao „Periklovo doba“, kada je atinska demokratija dostigla vrhunac.

Publikacija, „Novi Sad-pogled na jevrejsku kulturnu baštinu“, promovisana je u sredu, 21. novembra u prostorijama Turističke organizicaije grada. Ovaj popularni prikaz učešća Jevreja u stvaranju urbane celine grada, izdala je Jevrejka opština Novog Sada uz podršku Grada Novog Sada i TONS-a, „koji je imao sluha i dalekovidosti i podržao naša nastojanja da se predstavimo kao zajednica koju čine stvarni ljudi, zajednica koja nosi teško breme iskustva Holokausta, ali i zajednica koja je umela da nađe način da istorijsko pamćenje ugradi u građevinu budućnosti“, kako je istakao u uvodnoj napomeni, predsednik Jevrejske opštine u Novom Sadu ing. Goran Levi.

Vodeći se definicijom da je magaza mesto u kojem domaćin skladišti najvrednije stvari koje je proizveo, iskrenom ljubavlju prema tradiciji i seoskom preduzetnišvu, pokrenuta je ideja i koncept „Srpske Magaze“, koji povezuje promociju i prodaju proizvoda i usluga seoskih gazdinstava.

Svojim nastupom GKUD “Ravangrad” iz Sombora i predstavljanjem šokačke igre “Pismo moja dozovi mi diku”, koreografa Magdalene Mikačev u aranžmanu Miroslava Tanaskovića, izazvali su veliku pozornost posetilaca 49. Festivala muzičkih društava Vojvodine, organizovanog u KC Ruma od 2. do 4. novembra 2012. godine.

Na 49. Festivalu muzičkih društava Vojvodine, koje se u KC Ruma održavalo od 2 do 4. novembra 2012. godine, čast da zvanično otvore Festival, pripalo je domaćem kulturno-umetničkom društvu. Zadatak nimalo lak ali, ANIP „Branko Radičević“, najeminentnije amatersko kulturno društvo iz Rume, taj zadatak je obavilo na krajnje profesionalan način i atraktivnom igrom i pesmom uvelo učesnike, auditorijum, žiri, folkloraše i ljubitelje narodnog stvaralaštva u trodnevni praznik brižljivo odabranih i sa puno energije izvedenih, narodnih pesama i igara.

Završno veče 49. Festivala muzičkih društava Vojvodine, na kojem su ove godine nastupali folklorni ansambli, narodni orkestri, pevačke grupe, vokalni solisti, instrumentalisti iz osamnaest kulturno-umetničkih društava, održano je Velikoj sali Kulturnog centra Ruma pred prepunim auditorijumom, koji je svojim aplauzima nagrađivao sve ono što se dešavalo na sceni. A na njoj se u tri koncertne večeri, u programama u trajanju od po 25 minuta, predstavilo 18 ansambala iz Vojvodine sa pesmama i igrama sa teritorije Srbije, i tradicijama i običajima srpskog naroda van njenih granica.

Kada se kaže seoska žena, onda se odmah pomisli na negdašnji tip seoske žene, vredne, radne, dobre domaćice, ali starinskih načela. Potpuno atipična od ovog simbola za seosku ženu je Mara Milovanović, predsednica Udruženja seoskih žena “Sremica” iz Pećinaca. Ona jeste da se ubraja u red seoskih, u red starijih žena, ali je, za razliku od mnogih, mnogo mlađih poslovnih ljudi, imala svoju vizit kart, imala svoj meil, što je za mnoge još misaona imenica, imala stajling jedne moderne žene i bila spremna za razgovor na svaku temu vezanu za ženu u seoskim domaćinstvima. A sve napred, izneto, uopše ne treba shvatiti kao neko hvalisanje ili veličanje, jer, Mara kaže da svaka seoska žena, ako drži do sebe, mora da poseduje upravo te osobine i još mnogo više toga, ukoliko želi da bude uspešna.