Vodeći se definicijom da je magaza mesto u kojem domaćin skladišti najvrednije stvari koje je proizveo, iskrenom ljubavlju prema tradiciji i seoskom preduzetnišvu, pokrenuta je ideja i koncept „Srpske Magaze“, koji povezuje promociju i prodaju proizvoda i usluga seoskih gazdinstava.

Svojim nastupom GKUD “Ravangrad” iz Sombora i predstavljanjem šokačke igre “Pismo moja dozovi mi diku”, koreografa Magdalene Mikačev u aranžmanu Miroslava Tanaskovića, izazvali su veliku pozornost posetilaca 49. Festivala muzičkih društava Vojvodine, organizovanog u KC Ruma od 2. do 4. novembra 2012. godine.

Na 49. Festivalu muzičkih društava Vojvodine, koje se u KC Ruma održavalo od 2 do 4. novembra 2012. godine, čast da zvanično otvore Festival, pripalo je domaćem kulturno-umetničkom društvu. Zadatak nimalo lak ali, ANIP „Branko Radičević“, najeminentnije amatersko kulturno društvo iz Rume, taj zadatak je obavilo na krajnje profesionalan način i atraktivnom igrom i pesmom uvelo učesnike, auditorijum, žiri, folkloraše i ljubitelje narodnog stvaralaštva u trodnevni praznik brižljivo odabranih i sa puno energije izvedenih, narodnih pesama i igara.

Završno veče 49. Festivala muzičkih društava Vojvodine, na kojem su ove godine nastupali folklorni ansambli, narodni orkestri, pevačke grupe, vokalni solisti, instrumentalisti iz osamnaest kulturno-umetničkih društava, održano je Velikoj sali Kulturnog centra Ruma pred prepunim auditorijumom, koji je svojim aplauzima nagrađivao sve ono što se dešavalo na sceni. A na njoj se u tri koncertne večeri, u programama u trajanju od po 25 minuta, predstavilo 18 ansambala iz Vojvodine sa pesmama i igrama sa teritorije Srbije, i tradicijama i običajima srpskog naroda van njenih granica.

Kada se kaže seoska žena, onda se odmah pomisli na negdašnji tip seoske žene, vredne, radne, dobre domaćice, ali starinskih načela. Potpuno atipična od ovog simbola za seosku ženu je Mara Milovanović, predsednica Udruženja seoskih žena “Sremica” iz Pećinaca. Ona jeste da se ubraja u red seoskih, u red starijih žena, ali je, za razliku od mnogih, mnogo mlađih poslovnih ljudi, imala svoju vizit kart, imala svoj meil, što je za mnoge još misaona imenica, imala stajling jedne moderne žene i bila spremna za razgovor na svaku temu vezanu za ženu u seoskim domaćinstvima. A sve napred, izneto, uopše ne treba shvatiti kao neko hvalisanje ili veličanje, jer, Mara kaže da svaka seoska žena, ako drži do sebe, mora da poseduje upravo te osobine i još mnogo više toga, ukoliko želi da bude uspešna.

Ljudi traže lepotu jer ih ona nejasno podseća na dobro, a upravo je 49. Festival muzičkih društava Vojvodine koji se tradicionalno održava u Rumi i Velika dvorana kulturnog centra obilovale ne samo lepotom mladosti (koja nema ama baš nikakave dodirne tačke sa godinama), već i lepotom pokreta i osmeha, bila pravo mesto da se to doživi.

Velika dvorana Kulturnog centra Ruma je u petak, 2. novembra bila najradosnije, najšarenije i najlepše mesto na kojem ste te večeri mogli da se nađete, jer je svečanim otvaranjem 49-og Festivala muzičkih društava Vojvodine označen početak najveće manifestacije amaterskog stvaralaštva u Vojvodini, koji će trajati do 4. novembra.

Iz Slovenije, tačnije iz Murske Sobote, stigle su reči pohvale sa sve ono što je slovenačka delegacija doživela u Novom Sadu i na minulim Međunarodnim jesenjim manifestacijama, posebno na 45. po redu Sajmu turizma. Apsolutno svi članovi brojne slovenačke delegacije, imali su samo reči hvale za prijem koji su im predstavnici Turističke organizacije Grada Novog sada, Novosadskog sajma, Muzičke omladine, konačno, Novosađani, ali i svi ostali učesnici ove velike međunarodne turističke smotre iz naše zemlje, priredili u vreme trajanja manifestacije “Dani Murske Sobote u Novom Sadu”, od 27. do 30. septembra 2012. godine.

Kuća Savića je jedna od onih zdanja koja pričaju istoriju Neština, živopisnog sremskog mesta u opštini Bačka Palanka, sa manje od 900 stanovnika i na svega 3 kilometra od granice sa Republikom Hrvatskom. Kuću je podigao gazda Teodor Savić 1743. godine, u to vreme najimućniji Neštinac, koji je posedovao tri voćnjaka, tri vinograda i uvek pun podrum vina i rakije.

Sremska Mitrovica grad umetnika, koji isprovocirani onim što im na se svakom koraku malo otkriva, a mnogo skriva, pokušavaju da kroz svoju umetnost na osnovu iskustva dođu do odgovora. Ovaj grad poseduje onaj kontinuum trajanja, rada, mišljenja, znanja neophodnog da se izgradi jedna celovita misao, kakva je umetnička.

Do sada, jedino u našoj zemlji je Novi Sad na Petrovaradinskoj tvrđavi uspeo da umetnost prigrli na jednom mestu. Ali, za razliku od novosadskih umetnika kojima je grad po zasluzi dodelio atelje, mitrovački umetnici su se vezani istim darom jedan za drugog okupili, našli, prepoznali sami.

Na Drugom festivalu „Zlatni dani vina“ u Sremskoj Mitrovici priređenoj Probu u čast njegovog dana rođenja na Preobraženje, 19. avgusta 232. godine, u Carskoj palati se osim vinara, među izlagačima i u programu okupila kulturna elita ovog mesta.