Mon07062020

Poslednja izmena:10:37:18 AM

Back KULTURA KULTURNA BAŠTINA

Kulturna baština

Vanja Čobanov: Sedma ulica vina – odlomak…

  • PDF

U neuglednom pohabanom odelu, s velikim slamnatim šeširom  koji baca senku na njegovo lice, odlučnim korakom hoda kroz pomrčinu Čoke. Preseca kiš ulicu  i na sledećem ćošku, kod kafane Pragai , u glavnoj ulici, zastaje posmatrajući u unutrašnjosti kafane poznata lica. Vaspevana banda zabavljala je meštane. Kroz otvorene prozore dopirali su do njega reči pesme koje su mu se urezale u dušu u onoj lepoj boemskoj noći kada je Bogdan Dunđerski u nekoliko navrata tražio da mu se  jedna ista pesma svira u staklenom buretu.

Ako ti si pupoljak od ruže

što beskarjno širi miris svoj

ja ću biti grana od tog cveta

samo da bi bio večno tvoj.

Ako ti si zvezda što treperi

ili lasta što donosi maj

ja ću biti suza oku tvome

ili srcu večni uzdisaj.

                   Napuštajući nekadašnje sugrađane i milozvučnu pesmu, došao je do zadnjih kuća u Čoki. Spustio se niz jamurine  prema majuru Rit, gde ga je čekao stari verni kočijaš Feher. Odvešće ga daleko...Kasno se mrači u leto. Gledajući sa naporom sve te njive, nekadašnja uzorna polja sad nesretna i jalova, priseti se kako je nekada bilo lepo tuda putovati u jesen, u proleće, zimi po snegu. Odlazi, ne osvrnuvši se, ostavlja dobro zauvek.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Gučaaaaa... 52. a najbolja

  • PDF

Šta reći o Guči, 52-oj po redu, a uvek najboljoj. Oname ko voli Guču, novopromovisane muzičke akademike Dejana Petrovića, Bobana Markovića, Dejana Lazarevića i ostale trubače i njihove orkestre... ne treba pričati o trubačkom prazniku, onome ko ne voli, ne vredi, neće razumeti. Tek, na moju veliku žalost, ove godine sam u prestonici trube, bio samo jedan dan, 9. avgusta, ali taj jedan dan će me držati do sledećeg 53. Sabora trubača u Guči, 2013. godine.
 Za taj jedan dan i jednu noć doživeo sam fenomenalnu i uvek neponovljivu atmosferu ovog taličnog World Music svetskog centra, na koji su uz Srbe sa svih meridijana, pristigli i brojni znatiželjnici, ljubitelji trube, pa čak i trubači iz dalekog Brazila. Iako sam bio u prostoru za fotoreportere, iza mene su u prvom redu bili stariji ljudi, Belgijanci, a do njih fotograf sa suprugom iz Poljske. Zaista, osećao sam se kao u najboljim danima u vreme novosadskog i svetskog muzičkog festivala EXIT-a, kada sam na svakom koraku uživao u stranim jezicima i prisustvu ljudi sa svih kontinenata.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

KUD Jednota glavni oslonac Slovaka iz šidske opštine

  • PDF

Blaženka i Stanislav ĐierčanSlovačko kulturno-umetničko društvo „Jednota„  iz Šida već godinama uspešno reprezentuje pesme i igre slovačke nacionalne manjine, kako na lokalnoj tako i na vojvođanskoj kulturnoj sceni, ali i šire. Kao i svakog leta, imaju zapaženu aktivnost u okviru Šidskog kulturnog leta, ali svoje raskošne nošnje i narodne igre predstavljaju diljem Srbije.  

Opština Šid je specifična po pitanju slovačke zajednice koja ovaj prostor nije naselila direktno iz Slovačke. Ova mesta su kolonizovana iz Bačke i Banata, tako da nemaju svoje, autentične nošnje koje se vezuju za Šid, kao što je slučaj sa Slovacima iz Pivnica, Stare Pazove ili Kovačice. Slovaci iz opštine Šid,  dolaskom iz drugih vojvođanskih mesta - Gložana, Pivnica i drugih mesta, doseljavali su se u Srem, na granicu sa Turskom, i sa sobom donosili svoje nošnje, pa se na kraju sve to nekako pomešalo. To je jedan od nepremostivih problema kada se pojavljuju na nekim takmičenjima, i kada im žiri drži „pridiku“ o autentičnosti.

-Kada su Slovaci iz Slovačke dolazili u Donju Zemlju, pa se posle preselili u Srem, svako je sa sobom doneo specifičnost svoje matice pomešanu sa specifičnostima nove sredine, i sa svim tim specifinostima došli su u Šid, pa tako imamo prilično šarenilo i kada je reč o nošnjama i kada je reč o jeziku - kaže Stanislav Đierčan, sekretar Slovačkog kulturno-umetničkog društva „Jednota“ iz Šida. - U Šidskoj opštini mesta Erdevik, Bingula, Ljuba, Višnjićevo i Šid naseljena su slovačkom populacijom. U Šidu nas ima najviše, prema poslednjem popisu 917, u Erdeviku oko 800, Ljubi 500, Binguli 200 i Višnjićevu 50 do 60 žitelja Slovaka.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Kulturni preporod Šida

  • PDF

Šid, živopisna vojvođanska varoš na jugozapadnim obroncima Fruške gore, godinama je tavorila nekako zapostavljena i nedovoljno glasna da skrene na sebe pažnju, kao interesantna turistička destinacija. Osim neospornih prirodnih potencijala, doma dvojice svetski priznatih i poznatih slikara: Save Šumanovića i Ilije Bašićevića Bosilja, afirmaciji šidske opštine doprineo je Kulturno-obrazvni centar Šid, koji je od pre nekoliko godina preuzeo organizaciju kulturnih aktivosti. Ove, 2012.godine, program Kulturnog leta u Šidu, ali i naseljima na području opštine, bogatiji je i raznovrsniji nego ikada. O ciljevima, planovima kao i njihovoj realizaciji, pričali smo sa direktorkom KOC Šid, Jasminom Latas, koja nam je tom prilikom rekla:

-Kulturna baština opštine Šid je veoma bogata i pored devetnaest Udruženja žena, koja trenutno deluju u svim mestima opštine Šid, prisutna je i ekspanzija Kulturno umetničkih društava. Pre par godina je bilo pet društava kulture, da bi ih danas bilo četrnaest. Stručnim savetima, pomoći u tehničkoj opremi i uopšte u stručnoj saradnji sa društvima, kao i organizacijama raznih manifestacija KOC je doprineo da svako selo u opštini Šid dobije svoju manifestaciju, da zajedno sa udruženjima žena i KUD-ovima pokrene svako od ovih sela. Pa tako, u Erdeviku se osim, već poznate sremske „Kulenijade“,  paralelno sa Šidskim kulturnim letom, od 10. do 19. avgusta, dvadeset godina održava manifestacija „U susret preobraženju“. Ova manifestacija predstavja miks raznih aktivnosti, u kojoj učestvuju i svakog dana se smenjuju razna udruženja sa svojim programima tipa folklora, kotlićijade, druženje lovaca, penzionera, omladine za koju se priređuju koncerti itd. Kukojevci su ove godine dobili svoju prvu manifestaciju, „Dane zavičaja“. Održana 1.jula, ova manifestacija, okupila je devetnaest raznih izvođača iz Krajine, Slavonije, Baranje, Like, Korduna.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Novi Sad, Evropska prestonica kulture 2020., između snova i realnosti

  • PDF

Novi Sad su od njegovog nastanka (1694.) krasile otvorenost i prijemčivost za ideje koje je nosilo novo doba. Mesto na levoj obali moćnog Dunava, okupilo je na jednom mestu raskošnu mešavinu naroda i nacija, zemljoradnika, trgovaca i zanatlija, ambicioznih ljudi punih vere u sopstvene snage i sposobnosti, koji su, u istorijskim razmerama mlad grad, ugrađivali nove ideje.

Prva čitaonioca u Novom Sadu nastaje krajem tridesetih godina, mada je Gradska biblioteka, nastala na tradiciji Srpske čitaonice, 1845. godinu, uzela kao početnu, budući da je ona potkrepljena izvornom dokumentacijom. Godine 1861. u Novom Sadu, na sednici Srpske čitaonice kojom je predsedava Svetozar Miletić, u dva navrata gradonačelnik Novog Sada, osnovano je Srpsko narodno pozorište. U Novi Sad je 1864. godine preseljena Matica srpka, osnovana u Pešti 1826. godine. Možemo do u nedogled nabrajati datume koji su bili važni za kulturne pomake grada XIX veka.

Na temelju njih sredinom XX veka dešava se nova, uslovno rečeno, “kulturna revolucija” grada. U to posleratno vreme vredno je i nužno bilo angažovano podsećanje na tek okončane strahote, ali i beg od te prokažene realnosti u optimistički svet budućnosti, ili u domene napojene maštom, snovima i ličnim poetikama. A umetnost je u tom begstvu od stvarnosti u izmaštanu budućnost nudila izlaz.

Počeci 50-tih godina bili su i u evropskim i u jugoslovenskim razmerama godine otkrića modernizma bez granica i godine osvojenih sloboda koje su nudile raznolike mogućnosti korišćenja tih sloboda.

Opera Srpskog narodnog pozorišta osnovana je 1947. godine a 1950. godine osnovan je Balet Srpskog narodnog pozorišta. SNP je bilo inicijator i osnivač Sterijinog pozorja1956. godine.

Kada su 50-tih godina popustile ideološke stege, najpre u Beogradu, nova opuštenija atmosfera zahvatila je i Vojvodinu i Novi Sad.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Miroslav Krstonošić: Novi Sad, grad amfiteatar, Dunav mizanscena, a Fruška gora glavna scena

  • PDF

Miroslav Krstonošić (levo) u društvu novinaraNa promotivnom krstarenju „Ćirinim katamaranom“, povodom predstojećeg Međunarodnog festivala vina „Interfest“, organizator Nataša Budisavljević i grupa predstavnika medija imali su priliku da prisustvuje neprevaziđenom doživljaju zalazećeg sunca ispraćenom sa Dunava. I kao što uvek biva, nekim čudom koje se ponekada naziva i slučajnošću, u odbranoj grupi osim novinara, fotografa, našao se i gospodin Miroslav Krstonošić, vrsni poznavalac grada i njegovih prilika, čovek čiju srž života i danas predstavlja borba za vlastiti identitet kojom pokušava da izbori bitku za identit svoga grada, za ono unikatno, istorijski vredno, a sakriveno, postojeće, a nepotvrđeno.

Miroslav Krstonošić, po vokaciji Novosađanin, po profesiji arhitekta, svestrani sportista, hroničar ljudi i vremena, poznavalac fruškogorskih vina i kulturne baštine, čovek u kojem je sadržan čitav niz različitih ljudi pomiren u jednoj osobi.

Njegovu nadahnutu priču o jedinstvenoj Petrovaradinskoj tvrđavi koju je krajem XVII veka projektovao francuski arhitekta vojnih utvrđenja, markiz Sebastijan Voban, koja krije mnoštvo nepublikovanih, a dokumentovanih činjenica, izazvala je veliko interesovanje prisutnih.

-Od svih gradova na Dunavu, pričao je gospodin Krstonošić, ja sam samostalno plovio od Auzburga do ušća, nekoliko puta, i shvario morfološki, arhitektonski, i kako god hoćete, da ni jedan grad na Dunavu nema tu privilegiju da, kao amfiteatar leži na ogranaku  vulkanske stene, Fruške gore i ravnice na kojoj je izrastao Novi Sad. Novi Sad vam je, ustvari, grad amfiteatar i morate ga posmatrati tako da je Dunav mizanscena, a glavna scena je Fruška gora.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Kazivanje Nadežde Gojković-Vesković: Moj otac bačvar

  • PDF

Mladi majstor sa svojom rukotvorinom 1909. godineČlanak, O nekadašnjem bačvarskom zanatu i jednom majstoru „stare garde“,objavljujemo zahvaljujući velikoj ljubaznosti gospođe Milene Vrbaški, kustosa Galerije „Matice srpske“, kojim prenosimo kazivanja njene majke, Nadežde Gojković – Vesković, objavljenom u sremskokarlovačkom časopisu „Krovovi“  27. marta 2006. godine, a „u počast svome ocu posle 117. godina od rođenja našeg dobrog, velikodušnog, plemenitog roditelja i neprevaziđenog majstora bačvara Slavka Veskovića“.

Nadežde Gojković – Vesković (1923-2007), srednja kći Slavka Veskovića, magistar šumarstva u penziji, precizno i jasno izdvojila je svoja detinja sećanja puna ljubavi i divljenja na svoga oca, poslednjeg sremskokarlovačkog bačvara, samo godinu dana pre smrti.

Zbog mnoštva zanimljivih podataka i kvaliteta napisanog, ovaj tekst, dozvolom gospođe Milene Vrbaški prenosimo u celini.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

57. Sterijino pozorje, kontinuitet pozorišnog života

  • PDF

Završene su pozorišne igre ili 57. Sterijino pozorje. U devet dana Novosađani i veliki broj umetnika, stvaraoca i posetiolaca iz Srbije i regiona, ispratili su sedam predstava u selekciji nacionalne drame i pozorišta, još tri u okviru međunarodnog programa Krugovi, petnaestak predstava pozorišnih akademija iz zemlje i okruženja, simpozijum pozorišne kritičara i teatrologa, Dan knjige, međunarodnu radonicu pozorišne kritike, debate, tribine, ukupno pedesetak programa vezanih za pozorišnu umetnost.

Ksenija Radulović, umetnička direktorka i selektorka 57. Sterijinog pozorja, ohrabrena je saznanjem da u kriznom vremenu kada je produkcija svedena na minimum, još uvek postoji kontinuitet pozorišnog života, i želja i potreba da se njime bavi.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Udruženje žena Artesa: Ostvariti pravo na sebe

  • PDF

artesaŽene su dominirale, više nego ikada pre, na 79. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu. Štandovi opština, bili su izlozi umetnina, rukotvorina, gastro proizvoda, ukratko svega onoga, a bilo je toga zaista mnogo, što zna da uradi ženska ruka. Da se predstave i pokažu, dobile su priliku i žene iz Kikinde, na štandu Izvršnog veća Vojvodine, i svojom posebnošću privukle pažnju, ne samo svojim proizvodima, nego i svojim stavom. Predvođene gospođom Sandrom Stanković, ikonopiscem, predsednicom Udruženja žena Artesa i potpredsednicom Opšteg udruženja preduzetnika iz Kikinde, kikindske žene su predstavile proizvode zanatlijki, ali definisale jasan profil žene u konceptu njihovog Udruženja.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Jovanka Šovljanski: EtnoDom Gorocvet, Udruženje vrednih Sremica

  • PDF

Jovanka ŠovljanskiJedan od najlepših štandova na 79. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu, bio je štand ARRI, Agncije za ruralni razvoj opštine Inđija, smešten u hali V Novosadskog sajma. Na njemu su se svakodnevno smenjivala udruženja i pojedinci sa teritorije ove opštine, predstavljajući svoja unikatne ručne radove, zimnice, medenjake, nakit...

Tri gracije obučene u svečanu građansku nošnju, reprezentovale su tradicionalne sremačke žene, ispred Etno udruženja „Gorocvet“, ne prekidajući ni na časak svoje ručne radove.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com