Ovčarsko-kablarska klisura slovi za jednu od najlepših i najživopisnijih klisura u Srbiji. Širine je od 50–100m, ukupne dužine od oko 20 km, sa najvećom dubinom od 710 m. Osim vanrednih prirodnih karakteristika, ova klisura, poznata je i kao Srpska Sveta gora zbog velikog broja manastira i svetinja koje se i sa desne i sa leve strane dižu nad rekom. Na desnoj obali Zapadne Morave, podno Ovčar planine podignuti su manastiri: Vavedenje, Vaznesenje, Preobraženje, Svete Trojice i Sretenje. Na levoj obali reke, podno Kablara dižu se manastiri: Blagovrštenje, Ilinje, Jovaje, Nikolje i Manastir uspenje Presveta Bogorodice. U klisuri se nalazi i crkva posvećena Svetom Savi, na Kalbaru i crkva-pećina Kađenica, na desnoj obali Zapadne Morave.

Bačka Topola je danas centar istoimene opštine u kojoj živi nešto manje od 40.000 žitelja u 23 naselja. Razvoj Bačke Topole, započet je na samom prelazu iz XVIII u XIX vek, kada je plemićka porodica Krai, jedna od najuglednijih porodica u to vreme u Habzburškoj carevini, naselila ovaj prostor.

Crkva posvećena Svetom Nikoli ili manastiru Nikolje pod Kablarom, jedan je od devet monaških zajednica koje danas živi u klisuri. Na samoj obali Zapadne Morave, između dva tunela i dva puta, u blizini velikog gvozdenog mosta preko kojeg vodi pruga Čačak-Ovčar Banja-Požega, u živopisnoj, šumama okruženoj stenovitoj klisuri, smestio se manastir Nikolje. Prvi put se pominje u turskim propisima iz 1476. godine, što ukazuje da je nasatao znatno ranije.

Zaustavljen pre dva meseca, ne zbog kvara, već radova na njegovoj fasadi, izradi novih žaluzina, postavljanju pozlaćenog vetrobrana na njegovom vrhu, servisa mehanizma i čišćenja unutrašnjosti sata, te popravljanja rasvete, Petrovaradinski sat ponovo pokazuje vreme.

Pravo govoreći, ja sam uvek najviše želeo jedno:
da sve što vidim mogu da opišem i da sve što osetim umem da izrazim. (Ivo Andrić).
Mihal Povolni, Alžbeta Čížikova, Katarina Karlečikova, Jan Bačur, Desa Petrov Morar, Eva Husarikova, Zuzana Vereski, Jan Glozik, Pavel Cicka, Jan Žolnaj, Štefan Varga, Jan Strakušek, Rozalija Markov, Drago Terzić, Jozef Haviar, Marija Vargova, Ana Lenhartova, Ana Knjazovicova, Nada Korenj i Marci Markov (preminuo januara 2013), članovi su Galerije naivne umetnosti u Kovačici, koji svake godine u okviru manifestacije Kovačički oktobar, prirede izložbu i jednom svojom slikom obogate fond prve seoske galerije u SFRJ-Galerije naivne umetnosti u Kovačici.

Praznici su povezani sa verom i običajima koje ih prate i čine posebnima. U svim kulturama postoje praznici, većina se smatra radosnim. Jedan od praznika koji postoji u više kultura evropskih naroda je Bela nedelja. Po kalendaru, praznuje se poslednja nedelja pred VELIKI POST. U ovoj nedelji, koju su pravoslavni Grci zvali Sirna nedelja, jedu se mlečni proizvodi i iz tog razloga dobila je naziv BELA. Običaji koji se sprovode tokom Bele nedelje slični su onima koji su prisutni kod Amerikanaca i drugih naroda koji slave tzv. ''Noć veštica.'' Ipak, Belu nedelju ne smemo poistovetiti sa tim praznikom zato što je povod za proslavu Bele nedelje sasvim drugačiji i slavi se u proleće, za razliku od Halloween-a koji se slavi u jesen (31. oktobar).

Narodni muzej Čačak je ustanova koja se brine o kulturnom nasleđu Čačka i njegove okoline, uključujući prostor Dragačeva i Ivanjice. Ovaj regionalni muzej skladišti i čuva ostatke prošlosti, počev od praistorije do savremenog doba i u svom sastavu ima odeljenja za paleonotlogiju, arheologiju, istoriju, umetnost, etnologiju i odeljenje za konzervaciju, a u njegovim fondovima se čuva blizu 20.000 predmeta.

Ovogodišnja kulturna, a posebno koncertna sezona 2013., u kulturnom svetu biće zapamćena kao godina obeležavanja velikih jubileja, stogodišnjice rođenja engleskog kompozitora Bendžamina Britna (Benjamin Britten), dvestota godišnjica rođenja nemačkog kompozitora, pesnika, esejiste i muzičkog teoretičara, Riharda Vagnera (Wilhelm Richard Wagner) i italijanskog kompozitora Đuzepe Verdija.

U petak 25. i u subotu 26. oktobra 2013. godine održaće se manifestacija XIV Futoška kupusijada za koju su domaćini pripremili bogatiji i kvalitetniji program, i koji će za razliku od ranijih godina trajati dva dana. Osim odi kupusu, koja traje četnaest godina, Futožani nastoje da obnove Futoški vašar, pa će ove godine po četvrti put, u okviru Kupusijade biti organizovan susret proizvođača tradicionalnih proizvoda Srbije ne bi li nekih narednih godina, ova manifestacija poprimila razmere i značaj nekadašnje.

Tokom vikenda, 14. i 15. septembra održani su 24. Berbanski dani na Paliću. Ono što je obeležilo ovu manifestaciju bio je veliki broj učesnika i gostiju, brojni različiti kulturno-zabavni i obrazovni programi koju su pratili izložbe voća, vina, hrane, proizvoda iz kućne radinosti i starih zanata, poslastica uz odličnu organizaciju preduzeća Park Palić d.o.o. i uvek zanimljiv kolorit vitezova vinskog reda Arena Zabatkiensis.