Dana 14. februara, na Googlu je osvanula slika “panoramskog točka”, u čast rođenja njegovog izumitelja i konstruktora, Džordža W. Ferisa (George W.Ferris).
Džordž Feris (1859-1896) je bio inženjer, koji je karijeru započeo u Pitsburgu, Pensilvanija, gde se specijalizovao za izgradnju čeličnih armature za mostove i tunele.
Međutim, svetsku slavu i priznanje zavredeo je kao idejni tvorac prvog tzv. Ferisovog točka (Ferris Wheel), kasnije nazvanim panoramskim.

Gradsko kulturno umetničko društvo "Sombor" postoji od 1973. godine i ove godine će nizom nastupa i organizacijom međunarodnih festivala obeležiti četiri decenije postojanja i aktivnog rada. Prvi, izvorni naziv društva je bio KUD "Brazde", da bi se 1995. godine udružio sa KUD "Nikola Predojević" i promenio naziv u GKUD "Sombor". Gradsko kulturno umetničko društvo "Sombor" iz Sombora, pod ovim imenom radi od 1998. godine.

Treba još dosta da se radi na dešifrovanju jezika narodne nošnje, kojoj pripada i obuća, tj. opanak. Mnogi uticaji, ali i autohtone odlike opanka nisu dorečene niti istražene. Velika enigma predstavljaju simboli koji se nalaze u svakom obliku, šari, ili veličini ukrasa, detalja na opanku i to nije do kraja isčitano.

Šta je lutka? Odgovor na to pitanje našli smo u Muzeju grada Novog Sada, u kojem je od 6. decembra 2012. do 20. januara 2013. godina prestavljena Izložba igračaka Željka Komnenića, autorke Vesne Nedeljković Angelovski. Delom kroz razgovor sa Željkom i Svetlanom Komnenović, delom prepisano sa panela, koji su pratili ovu izložbu, nastala je ova priča o lutkama.

Početkom 19-tog veka (1820), Novi Sad je imao oko 20.000 stanovnika, od kojih su dve trećine bili Srbi, pravoslavci. U to vreme Novi Sad je bio najveći srpski grad, a zbog svog kulturnog i političkog uticaja prozvan je Srpskom Atinom. Iako je u međuvremenu izgubio svoju kulturnu prevlast i politički značaj, ime je ostalo i to ne samo u istorijskim beležnicama već i u nazivima nekih društava, udruženja, koja žele da naglase svoju kulturnu ulogu i srpski nacion.

Гусле су изворни српски народни музички инструмент. Најчешће су направљене од јаворовог дрвета, са жицом од упредених коњских длака, као и струне гудала. Тон се добија повлачењем гудала по затегнутој жици ( или по две жице), производећи оштар и драматичан звук, за шта је потребно велико умеће.

У Новом Саду је 22.децембра 2012. године у свечаној Сали Средње економске школе „Светозар Милетић“ у Новом Саду, одржана је пета редовна Скупштина Удружења ЋИРИЛИЦА из Београда и подружнице „Српска Атина“ из Новог Сада.
У раду Скупштине, између осталих, учествовали су и председник удружења, познати књижевник Добрица Ерић, др Борис Братина, проф. филозофије из Косовске Митровице, Петар Јаћимовић, Милорад Којић и други пријатељи и сарадници Удружења. Посебно интересовање изазвало је излагање члана Удружења, др Божидара Митровића, представника ЋИРИЛИЦЕ у Москви.

"Чувајте, чедо моје мило, језик као земљу. Реч се може изгубити као град, као земља, као душа. А шта је народ изгуби ли језик, земљу, душу?“ (Св. Симеон).
Српско Удружење ЋИРИЛИЦА са седиштем у Београду и Повереништво „Српска Атина“ Нови Сад, 22. децембра одржало је В редовну Годишњу скупштину Удружења.

Kulturno umetničko društvo „Soko“ iz Inđije, svečanim koncertom održanim u prepunoj velikoj sali Kulturnog centra, proslavilo je u subotu, 20. oktobra 2012. godine, 64. godine postojanja i kontinuiranog rada. Uz prigodni program, koji su svojim nastupom uveličali i gosti iz KUD „Rogolji“ iz Rogolja, opština Gradiška, Republika Srpska, bila je to prilika da se prikaže umešnost svih ansambala, kao i da se pomenu imena zaslužnih radnika društva.

„Pravda nije ni surova ni milostiva, ni dobra ni zla, kao i priroda; ona je samo pravedna kao i istina“, objavio je i svojim „Mislima“ veliki srpski filozof Božidar Knežević (1862-1905).
Za dokazivanje pravde pred sudom, državnim organom, zaduženi su branioci iste, iliti advokati, predstavnici profesije izmišljene sredinom V veka p.n.e. u Grčkoj, u vreme poznatije kao „Periklovo doba“, kada je atinska demokratija dostigla vrhunac.