Dinastija Obrenović Srbiji je dala četiri vladara: kneza Miloša (1815 - 1839, 1858 - 1860), kneza Mihaila (1839 - 1842 i 1860 - 1868), i kraljeve Milana (1869 - 1989) i Aleksandra (1889 - 1903). Peti predstavnik dinastije Obrenović, knez Milan (1839), vladao je zemljom samo 25 dana. Za vreme njihove vladavine Srbija je postala nezavisna i međunarodno priznata država, uz nemalo teritorijalno proširenje. Istovremeno, bila je pravna i ustavno uređena zemlja.

            Veličinu i značaj Zavičajnog muzeja „Kotarka“ u Novom Miloševu (opština Novi Bečej) teško je definisati bez par uvodnih napomena o vlastelinskoj porodici Karačonji, na čijem je imanju u nekadašnjoj Beodri, podignut velelepni dvorac sa pratećim objektima.

            Jedna od najposećenijih turističkih ponuda svakog grada su njegovi muzeji i galerije, mesta na kojima se na najadekvatniji način turisti upoznaju sa njegovim kulturno-istorijskim nasleđem. Gradski muzej u Bečeju sa arheološkom, istorijskom zbirkom, zbirkom likovne umetnosti i prirodnjačkom zbirkom, osnovan u jesen 1953. godine, značajan je čuvar pokretnog kulturnog nasleđa bečejske opštine i nekadašnjeg starobečejskog sreza (pored Bečeja u njegov sastav su ulazili i Turija, Srbobran, Bačko Petrovo Selo i Bačko Gradište).

            Etno kuća Jutke Adamov čuvar je duhovnog dobra minulih vremena u Malim Pijacama (do 1938. Kiriška Pijaca) u opštini Kanjiža, obojena čitavim spletom običaja i nostalgičnim sećanjima. Etno kuća „Kod Kiriša“ nije samo deskriptivan prikaz etno materijala, folklor prošlosti koji je sam sebi cilj, već necenzurisana duhovna kategorija sa čistom i jasnom željom da se više i dublje zađe u duše običnih ljudi.

            Ostaci srednjovekovne benediktinske opatije Arače, 12 km udaljene od Novog Bečeja, u ataru Novog Miloševa, jedna je od pet top destinacija Turističke organizacije opštine Novi Bečej (TOONB) i dostupna svim turistima koji navrate u ovu varoš u svako doba dana i noći. Do nje vodi nepristupačan put, ali ne toliko da bi pokolebao, ili čak sprečio dolazak nekog ko želi da vidi deo kulturnog nasleđa koji govori o multikulturalnosti Vojvodine.

            Vidovdanskim koncertom pod nazivom „Iz naše i svetske kulturne riznice“ novosadskog Folklornog ansambla VILA, u ponedeljak, 29. juna, demonstrirana je sva lepota i raskoš naše narodne tradicije. Ovo je još jedan u nizu koncerata vezanih za kulturu sećanja, kojom je predstavljena široka lepeza našeg nasleđa koje nije bilo izolovano i zatvoreno, već je iz drugih kultura u okruženju prihvatalo sve dobro, bogateći i oplemenjujući kako svoj umetnički izraz, repertoar, tako i karakter.

            Performansom Jelene Malešević i izložbom radova finalista mladih dizajnera iz Srbije i Evrope, u petak, 26. juna, u Novom Sadu, počelo je (odloženo) prolećno izdanje Serbia Fashion Week-a (SFW). Publika će do 29. juna imati privilegiju da se druži sa modom na specifičan način, uz sve mere predostrožnosti koje data situacija nalaže, zahvaljujući Svetlani Horvat, direktorici SFW-a i predsednici Nacionalne komore za modu Srbije, koja ni ovoga puta nije želela da verne pratioce ove manifestacije ostavi uskraćene ovog vanrednog događaja.

            Dana, 10. juna 2020. godine, postavljen je Spomenik gospodar Jevremu Obrenoviću u centru Šapca. Spomenik je rad Vladimira Tovića, vajara. Visina spomenika je 4 metra sa postamentom iznosi 5.5 metara. Umetnička radionica „Ljubisavljević“ iz Kovina je izlila Tovićevo delo u bronzi. Autor rešenja za postament je arhitekta Marijana Vasić Gavrilović. Težina spomenika iznosi 1 tonu.

            Džejms Bond, neosporan simbol moći, glamura, klase i manira, dobrog ukusa, protagonista je najdugovečnije filmske franšize u istoriji kinematografije. Od prvog filma „Dr. No" (1962. godina), do najnovijeg „No Time to Die" (2020) interesovanje za priču o tajnom agentu britanske MI6 službe, koji pije martini, vozi Aston Marton i voli društvo lepih žena, ne jenjava.

            Zavičajni muzej „Glavaševa kuća“ u ulici Josifa Marinkovića 69 u Vranjevu (nekada Glavnoj ulici br. 576), prvi muzej grada Novog Bečeja, primer je kako kroz sagu o jednom čoveku, u ovom slučaju doktoru pravnih nauka i velikom dobrotvoru Vladimiru Glavašu (1834 - 1909) može da se sagleda građanski život XIX veka.