Usred plodne vojvođanske ravnice, ispresecane rekama, priroda je u amanet ostavila svoje blago, bogatu i jedinstvenu floru i faunu, lepotu koja nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Park prirode “Stara Tisa” nalazi se uz desnu obalu reke Tise i dužinom oko 24km predstavlja najdužu mrtvaju uz ceo tok. Mrtva Tisa kod Novog Bečeja, deo je čuvenog čuruškog meandra, prokopanog davne 1858. godine. Na mestu mrtvaje nastalo je plodno tlo, upravo zbog toga nazvano Biserno ostrvo.

Tribina „Iz srednjovekovne prošlosti Novog Sada i okoline” održana je u sredu, 14. marta, u Klubu „Tribina mladih” Kulturnog centra Novog Sada. Autor i predavač bio je doc. dr Boris Stojkovski.

      Bušim, rikalo, pastirska truba - sve su to sinonimi za duvački instrument koji se i danas može sresti samo u istočnoj Srbiji. Pravili su ga pastiri, dok su čuvali ovce, od lipove kore, najbolje u proleće, kada je lipa mlada i puna sluzi (sokova). Pravi se tako što se poseče mlado drvo lipe, i napravi štap, koji treba da je gladak, prečnika četiri prsta na debljem kraju, dužine jedanaest muških šaka. Štap se zatim raspori i deblja kora oljušti, a potkorica britvom iseče na kaiševe. Deblja kora se zatim uvije u cev i dobro zategne tanjom (likom). Pisak se takođe pravi od drveta, i stavlja se na uži otvor instrumenta.

Impresivan sakralni objekat - Subotička sinagoga, od 1974. spomenik kulture od izuzetnog značaja, sagrađena je 1902. prema projektu budimpeštanskih arhitekata Marcela Komora i Deže Jakaba, saradnika arhitekte Edena Lehnera, tvorca mađarske varijante secesije, do kraja 2017. će biti obnovljena i vraćena Subotičanima na korišćenje.

Disnotor, svinjokolj, zabijačka ili gozba prilikom klanja svinja u zimskim mesecima, uglavnom od kraja novembra, do kraja januara, je vreme kada vojvođansko selo živi jednom posebnim životom. Upinje se i otima od učmalosti i mrtvila kratkih dana i dugih noći, koje domaćini uglavnom provode na okupu, u svojim kućama. Zimi, na selu svaka kuća živi za sebe, obaška. Zato su tu odvajkada bili svinjokolji, siguran način obezbeđivanja hrane i druženja, a danas pomalo i „zabava“, sećanje na ono kako je bilo nekada.

Dana 07. decembra 2017. godine, na svom 12. redovnom zasedanju, na ostrvu Čedžu u Južnoj Koreji, Međuvladin komitet za očuvanje kulturnog nasleđa doneo je odluku o upisu Srpskog kola na Reprezentativnu listu nematerijalne kulturne baštine čovečanstva. U obrazloženju povodom odluke "UNESCO-a", stoje da je Srpsko kolo kolektivni ples koji izvode plesači koji međusobno formiraju lanac, i obično se kreću po kružnoj liniji držeći se za ruke. Izvodi se uz pratnju muzike na privatnim i javnim okupljanjima i "uključuje članove lokalne zajednice."

Sinoć je u novosadskom SPENS-u spektakularno završen Festival zlatnih ansambala Vojvodine, koji je uz podršku Grada, organizovao FA „Vila“ SKUD „Železničar“ iz Novog Sada. Preko 800 učesnika, mladih iz Vršca, Bačke Palanke, Zrenjanina, Bečeja, Kikinde, Šida, Subotice, Gložana, Novog Sada, i sa gostima iz Beograda, u tročasovnom programu, uspelo je da podigne publiku na noge. I ne samo to. Pokazali su da još uvek ima omladine koja stasava kroz druženje i negovanje tradicionalnih vrednosti, i koja uživa u tome. Koliki je značaj ovakvih festivala za sam Grad Novi Sad, član Gradskog veća za kulturu, gospodin Dalibor Rožić je izneo pozitivne impresije.

I ove godine, dva dana pre centralnog događaja, IX „Festivala zlatnih ansambala Vojvodine“, Folklonrni ansambl Sportsko-kulturno-umetničkog društva „Železničar“ iz Novog Sada, predvođena umetničkim rukovodiocem, gospodinom Miloradom Lonićem, na Tribini mladih održala je veče nezaborava. Nastupili su instrumentalno-vokalni ansambli KUD-ova iz Novog Sada, Gložana, Zrenjanina, i na jedinstven način pozvali publiku da u nedelju prisustvuje velikom „Festivalu zlatnih ansambala Vojvodine“, na kojem se devetu godinu pokazuje sva lepota u različitosti igara, pesama, nošnji, običaja naroda i narodnosti Vojvodine, ali i šire.

Godinom osnivanja Galerije Matice srpske smatra se 1847. godina kada je u Budimpešti u okrilju Matice srpske osnovan Muzej, iz čije umetničke zbirke je proistekla Galerija Matice srpske. Od samih početaka Galerija se bavi prikupljanjem, čuvanjem, proučavanjem, izlaganjem i interpretacijom umetničkih dela srpske kulturne baštine. Od 1958. godine preseljena je u današnju zgradu na Trgu galerija, gde svojom stalnom postavkom i povremenim izložbama, teži da bude mesto edukacije publike o razvoju umetničkih ideja, o umetnicima, delima i patronima u našoj sredini.

Ergelu „Ljubičevo“ osnovao je knez Miloš 1853. godine, kao PD „Morava“. Godine 1960. ergelu na desnoj obali Velike Morave kod Požarevca, poklanja srpskom narodu. Na predlog kneza Mihaila, koji 1866. preuzima ergelu, dobija ime „Ljubičevo“, po njegovoj majci, kneginji Ljubici. Za 159 godina postojanja najstarija ergela u Srbiji prošla je kroz razne etape. Za vreme Velikog rata za vojne potrebe dala je 550 konja koji se zauvek ostali u albanskim vrletima.