Jovan Sterija Popović se tokom svog života (1806.-1856.) okušao u ulozi advokata i profesora latinskog jezika, prevodioca dramskih dela, bavio se pozorišnom kritikom, bio jedan od najvećih organizatora kulturnog i prosvetnog života u Srbiji XIX veka. Ipak, ostao je zapamćen kao pozorišni pisac čija su se dela, pored dela Branislava Nušića, najčešće postavljana na repertoarima nacionalnih scena. Od njegovog prvog izvedenog dela, “Nevinost ili Svetislav i Mileva” u Kikindi 1934. godine pa sve do danas, Sterija je jednostavno nezaobilazan.

Dr Branislav Katančević,direktor Specijalne bolnice Ribarska Banja, dobitnik je ovogodišnjeSvestosavskepovelja, koju svake godine za izuzetne rezultate u kulturi i obrazovanjunajistaknutijem pojedincu u ovoj sredini dodeljuje Kulturno prosvetna zajednica Grada Kruševca. Na Svetosavskoj akademiji održanoj upetak, 24.1.2013. godine,u u prepunoj sali Kruševačkog pozorišta, direktorka Kulturno Prosvetne Zajednice Kruševca i predsednica Saveta, Suzana Antić, proglasila je dr Branislava Katančevića, zaslužnim i dostojnim dobitnikom Svetosavske nagrade, obrazloživši odluku Saveta rečima :

Autor stihova „...Jao kad bih znao sa kim sada spava, ne bi joj glava, ne bi joj glava
                            Jao kad bih znao ko je sada ljubi ne bi mu zubi, ne bi mu zubi,
                            Jao kad bih znao ko to u meni bere kajsije još nedozrele...“, nezaobilaznog štiva tinejdžera svih uzrasta, autor dečje pesme (ali nikako pesmice)
                          „Ne volim pesme nečije koje se zovu dečije...“;

Muzičko scenskim spektaklom posvećenom godišnjici oslobođenja Novog Sada, po peti put, a četvrti pod imenom Festival zlatnih ansambala Vojvodine, od 8 do 10. novembra 2012. godine, obeležen je ovaj značajni datum. Centralna svečanost bila je u maloj Sali SPENS-a 9 i 10. novembra, u večernjim časovima. Dvočasovne koncerte folklornih ansambala, horova, pevačkih grupa, narodnih, tamburaških i duvačkih orkestara podržali su brojni zvaničnici iz javnog i političkog života, predstavnici verskih zajednica i mnogobrojni posetioci.

Oliveru Frljiću, reditelju i autoru iz Zagreba, u Srpskoj čitaonici u Irigu,17. oktobra, svečano je uručena osma nagrada za dramsko stvaralaštvo „Borislav Mihajlović Mihiz“ koju dodeljuje Srpska čitaonica i Fond „B.M. Mihiz“. Ovo priznanje Frljiću je dodeljeno za dramatičarska i dramaturška dostignuća u projektima predstava „Proklet bio izdajica svoje domovine" , "Kukavičluk", „Zoran Đinđić" i „Mrzim istinu".

Halo Kosmos, Tesla zove, javi se!

Halo Tesla, kosmos zove, čujemo te!

„Аko budem imao sreće da ostvarim barem neke od svojih ideja, to će biti dobročinstvo za celo čovečanstvo. Ako se te moje nade ispune, najslađa misao biće mi ta da je to delo jednog Srbina”, deo je Teslinog govora u vreme jedine posete Beogradu 1892. godine.

Šta reći o Nikoli Tesli da to već nije rečeno ili napisano, a što je razumljivo „normalnom“, obrazovanom Zemljaninu, o onim drugim i da ne govorimo.

Svima je dobro poznato njegovo detinjstvo u Smiljanima, u Liki. Njegov otac Milutin, pravoslavni sveštenik, pesnik i književnik je za to vreme posedovao izuzetno bogatu biblioteku, iz koje je Tesla upijao prva znanja. Teslina majka Georgina-Đuka, rođena Mandić, naizust je svojoj deci govorila dragulje srpske epske poezije, a od nje je, po svedočenju mnogih, u svog mlađeg sina usadila istraživački gen. Tesla je imao starijeg brata Daneta i sestre Angelinu i Milku i mlađu Maricu. Smrt njegovog brata Daneta, koji je poginuo kada je Tesli bilo pet godina, često se navodi kao razlog zašto Tesla u početku nije imao očev blagoslov za školovanje na tehničkoj školi u Gracu, koju će kasnije ipak upisati.

Njegovo školovanje započeto u Gospiću i Rakovcu kraj Karlovca, nastavilo se studijama na Politehničkoj škola u Gracu i Pragu, i to su godine u kojima se mešaju mladalačke „slabosti“ sa genijalnim vizijama.Ove druge će se početi ostvarivati pošto Tesla prevaziđe prve.

I dok euforija pred početak pozorišnih igara, zvanih Sterijino pozorje vlada gradom, organizatori, protagonisti, teatarski radnici i ljudi od pera, spremni su da ono počne. Novi Sad će po 57. put, prema oceni selektora, biti domaćin najboljim nacionalnim ostvarenjima tokom prošle sezone, i dramama u okviru Međunarodnog programa Krugovi. Optimistimistični nagoveštaji direktora Milivoja Mlađenovića, da će Sterijino pozorje ove godine, bogato sadržajima i kvalitetnom, naredne biti još bogatije u vremenima kada se žalopoji na sve strane, zvuči ohrabrujuće i lepo.

-Bogatije, čim se u ovakvim okolnostima održava jedan festival koji nije nimalo jeftin, košta preko 30 miliona dinara. Naravno, to je još uvek malo u odnosu na neke manifestacije koje ne pripadaju umetnosti. Optimizam sam iskazao i zato što mislim da je najmanje razumevanje za umetnost, a onda kada se održi takva jedna manifestacija, je dokaz da nije sve propalo, niti će propasti - kaže gospodin Milivoje Mlađenović.

Svetosavki koncert Srpskog kulturno umetničkog društva “Sveti Sava” iz Šida, održan je 28. januara 2012. godine pod nazivom “Uskliknimo s ljubavlju”. Povod ovog okupljanja bilo je obeležavanje Krsne slave Društva, koje pod ovim imenom egzistira od 1995. godine.

Pre 150 godina, 1/13. decembra 1861.godine u Sremskim Karlovcima, upokojila se duša patrijarha srpskog Josifa Rajačića. Onoga momenta, u čitavoj Srpskoj pravoslavnoj crkvi, a pogotovo u hramu Srpske mitropolije, čula su se zvona sa svih crkava i manastira, širom Karlovačke mitroplije,