Vršački vinogradi, sa kapacitetom od 5.5 miliona tona, bio je jedan od najvećih vinskih podruma stare Jugoslavije. Godine 2017. u vlasništvu kompanije „Swisslion“ d.o.o usled nemogućnosti obnove, namesto starog podruma, godinu dana kasnije, izgrađena je nova vinarija (moderna sa najsavermenijom opremom), za novu berbu: sa dva bazena za prijem grožđa, 200 tankova od 26.000 litara, 14 tankova od 18.500 litara, uglavnom vinifikatora, svaki tank obeležen je u skladu sa zakonskom regulativom ali i zbog lakšeg snalaženja; osam velikih tankova od po 158 hiljada litara pretežno su projektovani za proizvodnju Banatskog rizlinga (u koji ide uvek osam sorti, precizno ustanovljenih elaboratom o zaštiti geografskog porekla (vino sa zelenom markicom, označava geoporeklo), zato i može da se zove banatskim; tri prese brenda Bucher, najveća kapaciteta od 50.000 kg, manja od 20 hiljada kg, i tzv. pumpa za rad pod inertnim gasom, za dobijanje aromatičnijih vina. 

            Ivan Stojšić (Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Beogradu, smer prehrambena tehnologija) dvadeset godina je deo složnog tima porodične vinarije SELECTAu Gudurici, u ime lokalnih vinara, a u okviru VinoFesta 2026, jubilarnog dvadesetog, gostima manifestacije ispred vinara vršačkog kraja predstavio je istoriju proizvodnje vina, izuzetno važne od davnih vremena, koja je od Vrščana načinila ono što danas jesu: vredni, čestiti domaćini, koji su se svojim radom izborili za sve svoje imanje.

Vinarstvo u Srbiji poslednjih godina doživljava snažan razvoj, a domaća vina sve češće privlače pažnju međunarodne stručne javnosti. U tom razvoju značajno mesto zauzima Vinarija Deurić, koja je, prateći savremene svetske vinske trendove, otvorila THE SPARKLING WINERY, prvu specijalizovanu vinariju u Srbiji posvećenu isključivo proizvodnji penušavih vina.

            Grčka je jedna od najstarijih vinskih regija na svetu sa tradicijom dugom 6.500 godina, posebno prepoznata po jedinstvenim autohtonim sortama i bogatom teroaru. Glavna zvezda projekta podržanog od strane EU programa (kroz inicijativu EU Pro Plus), u cilju umrežavanja putemprezentacija lokalnih sorti, u ovom slučaju sorte Roditis (Rhoditis), znalački i sa puno šarma reprezentovao je Janis Aspidis, iskusni vinar i enolog iz Grčke, čije se znanje i saveti u toj zemlji koriste u razvoju vinskih projekata i unapređenju kvaliteta vina u regionu.

            SILA, iz palete autohtonih i novostvorenih sorti vinove loze, nastala je1988. godine (kada je i zvanično priznata), ukrštanjem Kevidinke i Šardonea. Autori na njenom stravarnju u laboratorijama i na oglednim vinogradarskim poljima na obroncima Fruške gore u Sremskim Karlovcima su prof. dr Sima Lazić, prof. dr Vladimir Kovač i prof. dr Petar Cindrić. Dobila je ime SILA po inicijalima prvog autora dr Sime Lazića (1922-1981), koji je godinama sa kolegama radio na stvaranju ove vinske sorte na Oglednom dobru (Sremski Karlovci) Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, ali nije dočekao njeno zvanično priznavanje.

         - Grašac smatram jednom od najboljih belih sorti na svetu i čvrsto stojim iza tog uverenja. Iz svog isksutva, a mislim da sam video dovoljno, probao dovoljno, retke su sorte koje mogu da daju toliko dobra vina u toliko širokom spektru stilova, od penušavih, slatkih, barikiranih, oranž, svežih, kakva najčešće pijemo – tako govori Igor Luković, najveći vinski stručnjak u našoj zemlji.

            Vinarija Džervin, Knjaževac, svoju prisutnost na vodećim vinskim festivalima u zemlji i šire, duguje zacrtanom cilju, da nakon obnove vinograda, modernizacije proizvodnje, urušene tokom 90-tih, vrati Džervin na put dobrih vina.

            V Međunarodni festival Grašca 2026. biće održan u subotu, 13. juna na platou ispred umetničkih ateljeа, na Petrovaradinskoj tvrđavi (Novi Sad), od 17:00 - 22:00. Svoje prisustvo potvrdilo je preko 30 vinarija sa Fruške gore, iz Srbije i regiona, a posetioci će imati priliku da degustiraju različite stilove Grašca (od mladih, odležalih, organskih do penušavih).

            U samom jezgru istorijskih Sremskih Karlovaca, smeštena je jedinstvena za varoš Vinarija Benišek-Veselinović, ne zbog vina već zbog destilerije.

            Rakije, posebno šljivovica, kao deo tradicije srpskog naroda, svakako nisu “slabiji” brend u odnosu na vina. Dok su vinari aktivno koristili prostor za promociju svih proizvoda, proizvođači rakija, svesni kvaliteta koji proizvode, podcenili su (sve)moć marketinga, suzdržano posmatrajući uzlet vinske kulture i (na kratko) ostali u njihovoj senci.

            Na prestižnom XVII ocenjivanju Banatskih vina u Kaštel Ečki, u organizaciji Kluba vina iz Zrenjanina, Turističke orgnizacije grada Zrenjanina i časopisa Vino&Fino, sredinom maja, pehar apsolutnog pobednika u kategoriji amaterskih vina, osvojio je Slobodan Marovac iz sela Taraš, opština Zrenjanin, sa vinom Marselan 2025. Uspeh veliki, koji nikog nije iznenadio, kao dokaz da vinarstvo u Banatu ima perspektivu, i sa sve prepoznatljivijim kvalitetom domaćih vina.

            Po 17. put u organizaciji Kluba vina iz Zrenjanina, tradicionalno u Kaštelu Ečka. održano je ocenjivanje za Najbolje vino Banata. U konkurenciji od 150 uzoraka od čega 57 profesionalnih i 93 amateriskih vina ocenjivalo je 10 iskusnih vinskih sudija, a među njima i sudija sa čuvenog Decantera, enolozi, profesori fakulteta, somelijeri sa iskustvom.