U samom jezgru istorijskih Sremskih Karlovaca, smeštena je jedinstvena za varoš Vinarija Benišek-Veselinović, ne zbog vina već zbog destilerije.

            Rakije, posebno šljivovica, kao deo tradicije srpskog naroda, svakako nisu “slabiji” brend u odnosu na vina. Dok su vinari aktivno koristili prostor za promociju svih proizvoda, proizvođači rakija, svesni kvaliteta koji proizvode, podcenili su (sve)moć marketinga, suzdržano posmatrajući uzlet vinske kulture i (na kratko) ostali u njihovoj senci.

            Na prestižnom XVII ocenjivanju Banatskih vina u Kaštel Ečki, u organizaciji Kluba vina iz Zrenjanina, Turističke orgnizacije grada Zrenjanina i časopisa Vino&Fino, sredinom maja, pehar apsolutnog pobednika u kategoriji amaterskih vina, osvojio je Slobodan Marovac iz sela Taraš, opština Zrenjanin, sa vinom Marselan 2025. Uspeh veliki, koji nikog nije iznenadio, kao dokaz da vinarstvo u Banatu ima perspektivu, i sa sve prepoznatljivijim kvalitetom domaćih vina.

            Po 17. put u organizaciji Kluba vina iz Zrenjanina, tradicionalno u Kaštelu Ečka. održano je ocenjivanje za Najbolje vino Banata. U konkurenciji od 150 uzoraka od čega 57 profesionalnih i 93 amateriskih vina ocenjivalo je 10 iskusnih vinskih sudija, a među njima i sudija sa čuvenog Decantera, enolozi, profesori fakulteta, somelijeri sa iskustvom.

            Jedan od najlepših vinskih događaja u Srbiji, Banatski festival vina, sedmi po redu, četvrti u Gradskoj bašti, održan je u subotu 23. maja, uz prisustvo 50 vinarija, 26. manifestaciju Banatske vredne rukei prisustvo brojnih udruženja žena iz sela zrenjaninske opštine, probran muzički program, a pre svega odličnu organizaciju iza koje je stao: Grad Zrenjanin, Turistička organizacija grada Zrenjanina, Kulturnog centra Zrenjanin i časopis Vino&Fino.

              “Prolećno podrumarenje” održano 09. maja u organizaciji Turističke organizacije Sremski Karlovaci, vinska je manifestacija koja je u svom drugom izdanju, šetnjama starim jezgrom varoši, obilaskom karlovačkih vinarija i njenih podruma uz degustaciju više od 20 vina iz devet lokalnih, registrovanih vinarija i muzički program, stekla ogromnu popularnost kod vinske znalaca, ali i onih znatiželjnih, koji u vinski svet tek ulaze. Priliku da se predstavi vinskoj publici u ambijentu vinograda Oglednog polja Departmana za voćarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejzažnu arhitekturu Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, dobila je Organska vinarija Trivić & Narančić.

            Turistička organizacija Sremski Karlovaci priredila je svojim posetiocima pravu vinsku poslaticu, pod nazivom “Prolećno podrumarenje”, održanu 09. maja na tri lokacije uz degustaciju više od 20 vina iz devet lokalnih, registrovanih vinarija i muzički program. I ova druga po redu manifestacija “podrumarenja”, baš kao i prva, organizovana za Sv. Trifuna ove godine, bila je pun pogodak, jer je priliku da degustiraju najbolja sremskokarlovačka vina imalo 60-tak vinoljubaca. Među onima koji su ovoga puta predstavili svoja vina bila je i Vinarija Kosović.  

            Sremski Karlovci poodavno i s pravom nose prefiks vinski: ovde se, gotovo u svakoj kući proizvodilo, i proizvodi vino, nekada vrlo popularno i na evropskim dvorovima, o čemu govore brojni podrumi i lagumi stari više vekova. U ovoj varoši se i danas, u preko 20 registrovanih vinarija proizvode vrhunska vina sa najvećim priznanjima sa svetskih vinskih festivala. Jedan Karlovčanin je čak osmislio jedinstven prostor, prodajno-degustacionu galeriju za ljubitelje vina, žestokih pića i umetničkih dela.Uz slobodnu degustaciju vina, Bermeta, u poslednje vreme i konjaka “Mr. Žorž”, koji je osvojio prvo mesto na rakijadi u Somboru, turisti, ljubitelji vina, jakog akloholnog pića imaju mogućnost istovremeno da uživaju u izložbi umetnikovih dela

             “Prolećno podrumarenje” održano 09. maja u organizaciji Turističke organizacije Sremski Karlovaci, vinska je manifestacija koja je u svom drugom izdanju, šetnjama starim jezgrom varoši, obilaskom karlovačkih vinarija i njenih podruma uz degustaciju više od 20 vina iz devet lokalnih, registrovanih vinarija i muzički program, stekla ogromnu popularnost kod vinske publike, ali i one znatiželjne, koja u vinski svet tek ulazi.   

            NADAje poslednja u nizu stvorenih i priznatih besemena stona sorti OGLEDNOG DOBRA U SREMSKIM KARLOVCIMA Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu. Stvorena je ukrštanjem francuske bele vinske sorte Villard Blanc (SV 12-375) koja se odlikuje otpornošću prema gljivičnim bolestima i moldavske besemene stone sorte Kišmiš koja ima mali broj mekih semenki u bobicama i odličan kvalitet grožđa.          

            Dugo je važilo da je najbolje, odnosno najpoznatije pivo na svetu PLZANJSKO pivo iz Češke. Ova pivara je takođe počela prva na svetu da proizvodi svetlo lager pivo (takozvani Pilsner, Pils ili Pilsener). Dve trećine svih piva na svetu je kasnije preuzelo od Plzenjske pivare način spravljanja svojih svetlih piva. Ovo pivo je zbog izuzetnog ukusa i kvaliteta postalo najpoznatije, a uspeh je kako u tajnoj recepturi, tako i u upotrebi pažljivo odabranih sirovina
(npr. korišćenje plemenite sorte SAAZ hmelja koji daje specifičan ukus) i korišćenje meke vode. Česi su nadaleko poznati u čitavom svetu kao proizvođači kvalitetnih piva. Kada je najbogatiji veleposednik u Vojvodini, LAZAR DUNĐERSKI rešio da počne sa proizvodnjom piva u Zrenjaninu (tadašnjem Bečkereku) zahtevao je da to pivo bude proizvedeno po PLZANJSKOJ TEHNOLOGIJI.

            Ovogodišnje izdanje, po mnogima, najlepšeg vinskog festivala u Srbiji, 7. po redu Banatskog festivala vina, obeležio je rekordan broj prijava - čak 151 uzorak vina, što jasno govori o rastućem interesovanju vinara, ali i o kontinuiranom unapređenju proizvodnje i standarda kvaliteta u Banatu. Ovoliki odziv dodatno potvrđuje da se Banat sve sigurnije pozicionira kao važna vinska destinacija na mapi Srbije.