Fruškogorsko vinogorje je najrazvijenije, ujedno i najstarije u Srbiji, sa prvim legalnim vinogradom na Šuljamačkoj glavici, danas obnovljenim, a koji je oko 280. godine zasadio rimski imperator Marcus Aurelius Probus, rođen u obližnjem selu Grgurevci, i kao „otac fruškogorskog vinogradarstva“ stekao pravo da jedna sorta vinove loze ponese njegovo ime. Fruška gora je postojbina brojih vrhunskih vina, i do sada najviše ocenjenog srpskog vina na Decanter (DWWA) 2022. u Londonu - platinastim priznanjem za Chardonnay barrique Omnibus Lector 2015 vinarije Erdevik. Za ovakav kvalitet zaslužni su i teroar, koji odlikuje veliki diverzitet mikrolokaliteta sa različitim podlogama (glina, šljunak, krečnjak...), te „anomalija“ u kojoj je severna strana planine toplija od južne (11,8°C naspram, 11,3°C). Razlog tome je Dunav, čija velika vodena masa greje njene padine, a blaga i spremna da prigrli sunce severna strana je ta koja ruši predrasude o fuškogorskim crvenim vinima, kao manje kvalitetnim od belih. Sve to pogoduje uzgoju odličnog grožđa i proizvodnju vanserijskih vina, među kojima se poslednjih godina izdvojio GRAŠAC.

            Svake godine Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva raspisuje Konkurs za raspodelu podsticaja za unapređenje sistema kreiranja i prenosa znanja kroz razvoj tehničko-tehnoloških, primenjenih, razvojnih i inovativnih projekata u poljoprivredi i ruralnom razvoju. Udruženje vinara i proizvođača grožđa sa oznakom geografskog porekla „Srem - Fruška gora“ osnovano 2015. godine sa ciljem održavanja kontinuiteta slavne vinogradarsko-vinske tradicije ovog podneblja, kao i njegovog unapređenja, pojavljuje se sa dva projekta: Promocijom autohtone sorte grožđa GRAŠAC i Razvojem turizma regiona Srem-Fruška gora, oba u saradnji sa Poljoprivrednim fakultetom u Novom Sadu.

            Mada su mnogi pokušavali, niko nikada do kraja nije otkrio metafiziku slatkiša, njihov uticaj na raspoloženje koje izaziva sjaj u očima i osmeh. Kažu da devet od deset ljudi priznaju da uživaju u konzumiranju poslastica, dok deseti uvek laže.

            Promocija vinskog turizma Republike Srbije obuhvaćena pilot projektom „Vinski putevi Šumadije i Pomoravlja“ sa vinskim turama radi planiranja i lakšeg kretanja turističkih grupa kroz vinske rejone Srbije, pokazala je prve pozitivne rezultate neophodnosti jedne ozbiljne inicijative i njenog impakta na razvoj turističko-vinske ponude. Sprovedena u rejonu Šumadije, ova ideja bi uskoro mogla da se preslika i na druge vinske rejone Centralne Srbije i Vojvodine radi upotpunjavanja turističko-vinske ponude Srbije, posetama vinarijama i degustacijama, uz obilazak sakralnih, kulturno-istorijskih spomenika, prirodnih atrakcija kraja u kojem se vinarije nalaze. Inicijator i realizator projekta „Vinski putevi Šumadije i Pomoravlja“ je WINE EXPERT Udruženje Centar za razvoj vinskog turizma, sa sedištem u Šumadiji, na čelu sa Zoranom Dragoljevićem Žoržom, kao predsednikom.

            Iznenađenje, neverica, a potom i potvrda da znanje, posvećenost i radinost, bez obzira na životnu dob, može iznedriti vrhunski rezultat. Slušati i kada zapne, pitati one koji znaju više. Na kraju sve odluke donositi sam i stati iza njih. Jer tako rade pobednici. Aleksandar Stanković iz Cvetojevca jedan je od njih. Destilerija/podrum Pevac u prelepom šumadijskom selu nadomak Kragujevca, lepog imena Cvetojevac, jedna je od onih koja se ne da opisati jer nedostaju reči. Produkt promišljanja bračnog para, Aleksandra Stanković i Ivane Nikolić Stanković, koji dizajniraju svako u svom domenu, jedan ono što je u bocama, drugi boce i oko njih, doveo je do kompleksne i na našim prostorima, jedinstvene kuće rakije, vina, vinjaka i piva, i sve to na jednom mestu.

            Na Januarski sajam vina 2023., pristiglo je 613 uzoraka vina, od čega 249 belih, 218 crvenih, 96 rose, 17 Schiller, 14 desertnih i 11 voćnih vina. Međunarodni žiri sastavljen od 14 komisija od po 5 - 6 članova, dao je svoje mišljenje dodelivši: 23 velikih zlatnih, 189 zlatnih, 214 srebrnih i 131 bronzanih medalja.

            Jubilarni XXV Međunarodni januarski sajam vina Temerin 2023, održan je u radosnoj, odlično organizovanoj atmosferi, u kojoj su, kako su utemeljivači ovog praznika vina i zamislili, svi bili- na dobitku. I mada nije pramašio rekrodnu 2020. godinu sa 777 uzoraka vina iz Srbije i četiri zemlje regione, niko me može staviti niti jednu primedbu na prvi u godini vinski događaj, ove godine održan u subotu 21. januara.

            Punih 25 godina, manifestacija Januarski sajam vina u Temerinu, kreće se uzlaznom putanjom i svojim konceptom utemeljenim pre četvrt veka, ni jednog trenutka nije dovela u pitanje svoj renome, niti popularnost. „Društvo ljubitelja bašte“, organizatori ovog festivala kažu da su punim srcem gradili ovaj festival kako bi sačuvali običaj ovog kraja da se u dvorištima svake kuće, pre svega temerinske opštine, ali bezmalo cele Vojvodine, uzgajala vinova loza sa porodične potrebe, ne za prodaju.

            Bitno se najesti dobre hrane. Mapa mesta u kojima se od novembra do februara, u Vojvodini održavaju svinjokolji, disnotori, ili disnatori po banatski, je sve popunjenija. Jedno od najatraktinijih mesta za ovu manifestaciju, koju ovde nazivaju zabijačka, odnosno Salašarski svinjokolj, je Salaš 137 na Čeneju, od pre dve decenije, možda i začetnik ovakve prakse.

            Jedna od najvećih vinskih smotri, ne samo kod nas, već i u tzv. Karpatskom krugu - Januarski festival vina u Temerinu, biće održana u subotu, 21. januara u Gradskoj sportskoj hali. Na ovoj vinsko-gastro hedonističkoj manifestaciji bude prijavljeno i potom izloženo za degustaciju i do 740 vina, i toga dana vina proba od 2 do 3000 ljudi. Kuriozitet ovogodišnjeg festivala, jednog od nekoliko kultnih brendova ove opštine, a dva brenda organizatora - Društva prijatelja bašte, je što se održava po jubilarni, 25. put. Nakon pandemije festival nije održan pretprošle godine, ali je već prošle bilo 650 uzoraka uz veliku posećenost. Ulaz je i ove godine  slobodan, a vina je moguće degustirati po simboličnoj ceni uz kupljeni kupon.

            Ovo je priča o složnom radu i zajedničkim ciljevima porodice Mannoni, koja je od čivara stada - pastira, tokom jednog veka prerasla u vrhunskog proizvođača Pecorino sireva.     Prisustvo nesvakidašnjem događaju „Grandi Formaggi Sardi Dal 1927“ (Veliki sirevi Sardinije od 1927.), u restoranu Korpa Deli Market& Bistro (Veselina Masleše 2, Novi Sad) bila je privilegija jer, u centru je bio biznis porodice Mannoni, koji je svaka od pet prethodnih generacija kumulativno nadograđivala, i danas je jedan od perspektive razvoja ovog kraja. Pre svega kvalitetom 35 vrsta PECORINO sireva od čistog ovčjeg mleka. U preradi 12 miliona litara mleka od autohtone rase sardijske ovce, na godišnjem nivou, učestvuje 50 radnika, koji na tradicionalan način, ručno, proizvode „jedan od najboljih sireva od ovčjeg mleka u celoj Italiji, izrazito orašastog mirisa, delikatnim zemljanim ukusima i beskonačno malim mrljama krustala soli, Pecorino Sardo je velkovima simbol Sardinije - i to s razlogom“.

            U subotu 10. decembra 2022. godine u sali restorana Naša Lovačka priča u Žablju po prvi put je održana manifestacija pod novim nazivom „Potiski GurmanLook“, ali sa starom koncepcijom, obogaćenom novim sadržajima.