Obilazeći štandove na 79. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu, u hali Master, naišli smo na na gužvu, a iza nje krila se promocija vojvođanskog meze hleba, masti, paprike i soli posle kojeg je fino pasovalo belo i crveno vino iz vinskog podruma Radoslava Ačanskog. Kako svet nije napravljen samo za velike vinare,velike u površinskom (Vinogradarskom) i količinskom smislu, jer svaki onaj ko napravi dobro vino, potpada pod tu kategoriju, pa smo tako i gospodina Ačanskog poželeli da intervjuišemo, a on se rado odazvao da priča o svom kraju, kadkad čuvenom po vinu, što malo ko zna.

Na 79. međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu, po običaju, prisutnoi su i predstavnici Udruženja „Futoški kupus“. Svojim jedinstvenim nastupom, i ove godine obradovali su i po običaju, počastili svoje prijatelje, poznanike, posetioce sajma, jelima od originalnog futoškog brenda.

Nije im lako boriti se i izboriti se protiv moćnih sila koje se zovu Fast food i industrijska hrana. Njima su se hrabro suprotstavili članovi Udruženja „Futoški kupus“, i započeli borbu za sertifikaciju svoga proizvda i uključivanje u međunarodni pokrete i organizacije koji zagovaraju zdravu i tadicionalnu ishranu.Tako je futoški kupus ispao tradicionalni proizvod proizvod sa dušom, mimo toga što je „Hrana sa dušom“ slogan Turističke organizacije Srbije (Soulfoof Serbia). Sada se priča oko brendiranja futoškog kupusa privodi kraju.
Glavni akteri, dugogodišnji zagovornici i nosioci projekta Udruženja „Futoški kupus“ Goran Puača i Miroljub Janković zadovoljni su što se njihova istrajnost isplatila, a rad na brendiranju njihovog proizvoda, nagrađen. Nedavno su uzeli učešće na dve konferencije koje je organizovao pokret Slow food-a.

Posebnu pažnju medija, prvog dana 79. Međunarodnog poljoprivrednog sajma u Novom Sadu, izazvala je pčelarka, gospođa Ljiljana Kovačević, koja je istupila pred viđene političare, koji su obilazili sajamsku priredbu po njenom otvaranju, Borisa Tadića, predsednika DS i kandidata za predsednika Srbije, Dušana Petrovića, aktuelnog ministra u Vladi Srbije, i druge, i postavila im pitanje: „Kada će moći pristojno da živim od svog poštenog rada“. Naime, posle tridesetogodinje službe i zvanja komercijaliste, posvetila se tradicionalnom poslu svoje porodice, pčelarstvu. Ljiljana Kovačević kaže da danas duplo više radi nego što je radila kao komercijalista, a ima duplo manje zarade nego nekada. Razume ona i krizu i probleme privatnog biznisa, ali je boli nesrazmera između uloženog truda i nagrade koja joj se za taj trud vraća. Mada priznaje da je ove godine, za vreme mandata ministra Petrovića, po prvi put dobila subvencije i nadu da će biti bolje, šta su joj na licu mesta i obećali spomenuti političari.

Gospodin Sinaj Bulimbašić, Opština Selca, Hrvatska, predsednik Saveza maslinara i uljara Splitsko-dalmatinske županije, nagrađen zlatnom medaljom za svoj proizvod, extra devičansko maslinovo ulje, nadahnitim, elokvetnim i iznad svega zanimljivim govorom kakav imaju samo Dalmatinci, zahvalio se u ime nagrađenih proizvođača maslinovih ulja na Svečanoj dodeli priznanja u kategoriji extra devičanskih maslinovih ulja na 79. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu. Njegovo prisustvo na Novosadskom sajmu, treću godinu za redom, iskoristili smo za razgovor o maslini i maslinarstvu danas u Hrvatskoj, Srbiji, svetu.

Imao sam to zadovoljstvo da sa Karčikom Urban, rukovodiocem proizvodnje u Vinariji Mačkov podrum iz Iriga, provedem jedan dan u obilasku Mačkovih vinograda, koji se nalaze na obroncima Fruške gore, na nadmorskoj visini od 200 pa do 285 metara, na različitim lokacijama tj. pozicijama. Zajedničko za sve je da gde god da se okrenete, ma na kom potezu se nalazili, imate predivan pogled ili na Frušku goru ili na pitomu sremačku ravnicu, kako bi neki još kazali „svinjski Srem“. Popularni Kara, desna ruka gospodina Save Jojića, vlasnika Vinarije, čovek u najboljim godinama, preplanuo od stalnog boravka na fruškogorskom vazduhu na kome sam ja već počeo da zevam posle nekog vremena, me je prvo proveo putevima koje je mogla da savlada samo Lada Niva, što je takođe, bio pravi doživljaj, poput miroljubivog safarija. Usput, upoznao me je sa nekim osnovnim podacima vezanim za ovu Vinariju, jednu od najvećih i najboljih na nezvaničmoj Svetoj Fruškoj gori, koja bi taj naziv mogla komotno da ponese, između ostalog i zbog toga što je Bogom dana za gajenje vinove loze, a to, ipak, nešto znači.

Uža specijalnost eminentne profesorke fitopatologije na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, Departmanu za fitomedicinu, dr Jelice Balaž, su bakterioze na svim biljkama, ali isto tako mikoze voćaka i vinove loze. S obzirom da je vegetacija biljaka u punom jeku, zanimalo nas je da saznamo više o trenutnoj situaciji na terenu, ali i drugim važnim detaljima vezanim za zaštitu bilja.
-Ako se posebno interesujete za mikoze, a pretpostavljam zato što se one intezivno suzbijaju, onda je tu najinteresantnija zaštita jabuke i vinove loze, jer je vrlo intenzivana.

Komisija za ocenjivanje kvaliteta mesa i proizvode od mesa, koju su sačinjavali stručnjaci sa beogradskog Instituta za higijenu i tehnologiju mesa, Poljoprivrednog fakulteta, Fakulteta veterinarske medicine, novosadskog Instituta za prehrambene tehnologije, Tehnološkog i Poljoprivednog fakulteta, te Biotehničkog fakulteta iz Ljubljane i osječkog Prehrambeno tehnološkog fakulteta, završila je obiman posao i proglasila pobednike.

Specifičnost agroekoloških uslova svakog podneblja treba da bude presudna u sadnji vinove loze, jer se u zavisnosti, pre svega od podneblja, a potom i strukture zemljišta, mora odabrati vrsta pogodna za sadnju i gajenje da se ne bi napravila greška koja se kasnije jako teško može ispraviti. Međutim, koliko god da je važna sadnja, a potom i nega grožđa, isto toliko, ako ne i više, važni su i tehničko-tehnološki uslovi koje vinarije poseduju u svojim podrumima, gde svaki vinar nastoji da izvuče maksimum od onoga što su priroda ili Bog podarili. Koliko je ko uspeo u svom poslu, na kraju, ocenjuje kupac, odnosno prodaja vina.
Ovako je svoju priču o vinu započeo čuveni nvosadski profesor dr Vladimir Kovač, koji je do odlaska u penziju 24 godine učestvovao u radu grupe eksperata međunarodne komisije za ocenjivanje kvaliteta vina, čije su se redovne sednice održavale dva puta godišnje u Parizu i uvek je bilo vremena za razgovor o tajnama vinogradarstva i vinarstva u svetu. Slučajan susret sa eminentnim stručnjakom, iskoristili smo za kratki intervju, na temu vinarstvo i vinogradarstvo kadgod i danas.

Novi Sad i Beograd su idealna mesta za vinsku promociju. Oba grada, zahvaljujući ponajviše angažovanju turističkih organizacija, ali i brojnih drugih udruženja i organizacija koje podržavaju ovu priču, organizuju niz vinskih manifestacija. Pa, iako je Beograd, srpska prestonica, sa festivalima poput Mediteraneo festivala, promocija u „Hayatu“  i drugim mestima, mnogoljudnije mesto po broju vinoljubaca, ipak, Novi Sad, drži primat u posećenosti jednoj vinskoj manifestaciji. Reč je o Interfestu, međunarodnoj smotri vina, koji u po deveti put, od 5-7. jula ove godine u centru grada organizuje Beograđanka Nataša Budisavljević, a koju poseti više hiljada posetilaca i iz godine u godinu, taj broj se uvećava. Ove godine, Interfest je datumski približen Međunarodnom muzičkom festivalu EXIT, jednom od najcenjenijih u svetu, a vrlo je moguće da takvu internacionalnu, zašto ne reći i svetsku, reputaciju, nakon ovogodišnjeg održavanja, stekne i Interfest.

Novi Sad je od davnina prozvan „Srpskom Atinom“. Poznat je po kulturnim, muzičkim i sportskim dešavanjima, u poslednje vreme organizacijom niza različitih manifestacija sa vinskim sadržajem, postao je prava vinska meka, a Turistička organizacija Grada, koja zdušno podržava ovu vinsku priču, jedna od lidera u promociji vinskog turizma, novog turističkog proizvoda, rekli bismo, proizvoda budućnosti. Tokom čitave godine, gradska uprava i TO sarađuju sa fruškogorskim i ostalim vinarima iz naše zemlje, ali se radi i na međunarodnom planu, nastojeći da se povežu sa vonogradarima Podunavlja u Hrvatskoj, Mađarskoj, Austriji i Nemačkoj na projektima međunarodnog karaktera. Stoga Jadranka Beljan Balaban, direktorka TONS-a na konferenciji za novinare povodom održavanja 9. Interfesta, za Novi Sad najznačajnije vinske manifestacije u godini, nije krila zadovoljstvo tom činjenicom.

Na nedavno održanom trećem po redu Svetskom prvenstvu u kuvanju magarećeg paprikaša, organizovanom u Specijalnom rezervatu prirode “Zasavica”, tradicionalno je učestvovala ekipa Čkonjević iz Hrtkovaca. Njihov nastup je bio višestruko zapažen. Prvo, zato što je ova ekipa osvojila drugo mesto i prema tome, skuvala jedan od najboljih paprikaša, u konkurenciji od 20 ekipa, ali i po tome što je šestočlanu ekipu predstavljala: mama Zorica, ćerke Jelena (13) i Katarina (7), sin Stefan (6), baka Milanka i glava porodice, Nenad Čkonjević.

Obično se pamti nešto lepo što se dogodi prvi put. Izuzetak od ovog nepisanog pravila je Druga po redu Izložba vina Šabac 2012. godine, održana u petak, 27. aprila. Ne samo zato što je premašila prvu po broju učesnika (23), već i što su vinarima obezbeđeni idealni uslovi, upravo onakvi kakve oni žele. Ovoj manifestaciji dat je veliki značaj, pa je sala Narodnog muzeja bila tesna da primi sve zaintersovane za degustaciju 150 vina iz 30 vinarija iz Srbije, Crne Gore, Hrvatske, Španije, Protugalije i Italije, države počasnog gosta Druge Izložbe vina u Šapcu.