Na prvoj manifestacija „Nova Potiska vina“ u Žablju, krajem novembra, predstavle su se vinarije od granice sa Mađarskom do Titela. Zadovoljni su bili svi prisutni, i organizatori, Turistička organizacija opštine Žabalj, i izlagači, i ne toliko brojni meštani, posetioci.

Na zidu stoji crno beli poster velikog formata, iz nekog posleratnog vremena. Na njemu je dvorište prepuno buradi, bačvi, kaca, kačica, čuturica, vandli, kanti, ručki, čabrica, alata okačenog o klinove ispod strehe naherene čerpićare i čovek, na trenutak prekinut u poslu, zarad fotografisanja.

Gospođa Dušanka Marković, viši kustos Zavičajne zbirke u Sremskim Karlovcima, je autorka izložbe pod nazivom Vinogradarstvo i vinarstvo Fruške gore, priređivač Kataloga izložbe „Još jedan litar“ i naš domaćin na otvaranju nesvakidašnje fešte priređene u čast Boga Bahusa, održane u četvrtak 24. novembra 2011. godine.

Pesma “Vino je poljubac postojanja” Vesiljke Nikolić iz Rume, izabrana je za najlepšu pesmu o vinu, na Konkursu za najlepšu pesmu o vinu, koji su Srpska čitaonica u Irigu i Vinarija Mačkov podrum iz Iriga raspisali u oktobru ove godine. “Pesma o vinu” Gordane Marčetin iz Manđelosa i “Vino” Borisava Bore Blagojevića iz Ćuprije, koje su ušle u uži izbor, nagrađene su utešnim nagradama.

Geografski položaj, obronci Fruške gore, mrtvaje i širok Dunav, te specifična mikroklima, dali su neštinskom krajoliku ne male prednosti, kada su u pitanju prirodne lepote, ali i pogodnost za uzgoj voća i vinove loze. Zato je ovaj kraj poznat po mnogobojnim voćarima, vinogradarima i vinarima.

Kada se neka manifestacija održava pet godina za redom, za nju se svakako može reći da je postala tradicionalna. Upravo jedan takav lep običaj, koji nam sve više prelazi u naviku, i stavlja nas u red sa običajima u Evropi i svetu, podarila nam je Vinarija Mačkov podrum iz Iriga, održavanjem Dana mladog Portugizera, koju je ova iriška vinska kuća,  u saradnji sa Turističkom organizacijom Novog Sada, sinoć po peti put priredila žiteljima glavnog grada Vojvodine.

Vinari  vole da dođu u Lazarevac, jer su od organizatora Festivala vina, održanog ove godine po treći put, imali tretman baš onakav kakav je i potreban grupaciji koja se bori za svoje mesto u očima konzumenata, bombardovanih sa stranim, hiperjeftinim i srazmerno toliko i (ne)kvalitetnim vinima.

Jedan od najatraktivnijih izlagača na III zbirnom skupu manifestacija odražanim na tlu Vojvodine – Rogalj, bio je gospodin Vladimir Kankaraš, predsednik Udruženja odgajivača ovaca i koza „Bikara“ iz Vrbasa. Na nevelikom štandu UOOK „Bikara“, Vladimir Kankaraš izlagao je mesne proizvode i kozje sireve izvanrednog ukusa, kvaliteta, orginalne recepture i na šarmantan način uspeo da skrene pažnju brojnim posetiocima ove, više nego uspele, manifestacije.

Ostalo je nešto više od šest meseci do početka 47. Svetskog kongresa Vinskih vitezova - Srbija 2012., koji organizuje Udruženje Evropski vinski vitezovi Sveti Georgije iz Novog Sada, najmasovnije udruženje ovog tipa u našoj zemlji, koje broji više od 350 članova. Pripreme su u punom jeku, a Viteški odbor je već održao više sastanaka, na kojima su tema dnevnog reda bili operativni zadaci.

Drugi festival kukuruza, održan minulog vikenda u Požarevcu, bio je svojevrsna smotra domaće nauke i struke, domaće pameti, u oblasti agrara. Celu priču upotpunilo je prisustvo brojnih novinare i što je najvažnije, poljoprivrednih proizvođača, rekordera. Ove godine je uz učešće poljoprivrednika iz Republike Srpske, festival dobio i prefiks međunarodni, ali želja svih je, da ova manifestacija preraste u nešto još veće, svetski događaj, i uz to da dugo traje.

Svako ko se iole ozbiljno bavi poljoprivredom, barem je jednom sejao i gajio nešto što je stvoreno u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu. Ova naučna ustanova, u vlasništvu države, tačnije Ministarstva za nauku, postoji od 1938.godine, kada su postavljeni temelji današnjeg, modernog Instituta, unikatne naučne ustanove u ovom delu Evrope, koja radi na preko 70 biljnih vrsta, oplemenjivanju i  proizvodnji elitnih kategorija  semena.

Na nedavno održanom Festivalu kukuruza u Požarevcu, rečeno je da je ova biljka od krucijalne vašnosti za celokupnu poljoprivredu i privredu u Srbiji. Takođe i da je prosečan prinos po hektaru 5 tona, kao i da se na oglednim poljima naučno-stručnih institucija, kao i pojedinih privatnih proizvođača, ti prinosi kreću 10-15 tona po hektara.  I najveći laici će se zapitati, gde se to izgubi 200-300 posto prinosa kukurza i isto toliko posto  para.