Vinarija Bajilo je u strogom centru Sremskih Karlovaca, u ulici Patrijarha Rajačića broj 9, tačnije u njegovom dvorištu, nedavno otvorila podrum (lagum) iz 1864. godine, sa restoranom koji može da primi 55 gostiju, što je ekvivalentno jednom broju sedišta u nekom turističkom autobusu.

Još jednom se, ovoga puta u Privrednoj komori Srbije, razgovaralo na temu ,,Stanje organske poljoprivrede u Srbiji  i potencijali za njen razvoj''  i konstatovalo da smo zemlja velikih mogućnosti (ali i propuštenih šansi – prim. Autora). Istorija se ponavlja u mnogim sferama života i rada, kako u poljoprivrednoj proizvodnji, tako i u slučaju zemljoradničkih zadruga,

Devedesetih porodica Šurlan iz Novih Kozaraca, zasadila je jedan hektar voćnjaka. Zbog otežanog plasmana odlučili su da krenu u preradu voća i sopstvenu proizvodnju rakije. Rakija se u prvo vreme  pekla samo za potrebe porodice. Vremenom se usavršavao kvalitet, pa su odlučili da krenu u ozbiljniju proiuzvodnju i proširivanje kapaciteta. Istovremeno se sa razvojem firme razvijala sve veća ljubav prema ovom poslu.
Porodica Šurlan 2003. godine dobija rešenje Ministarstva poljoprivrede i počinje profesionalno da proizvodi i pakuje rakije u originalno pakovanje i da ih plasira na tržište Srbije. To je trajalo sve do prošle godine, do izglasavanja novog zakona o vinu i rakiji, kada porodica Šurlan otvara destileriju Šurlan.

Čovek koji ima identično ime – Bermet - kao i vino koje proizvodi, ne samo on, već veliki broj vinara.

Čovek bez koga ne može da prođe ni jedna manifestacija. Uvek obučen u sremačku nošnju sa šeširom. Jedini među vinskim vitezovima, kome je dozvoljeno da u sremačkoj odori prisustvuje svim viteškim skupovima u zemlji i svetu.

Čovek koji za svoje proizvode ima više diploma nego bilo koji vinogradar, a nije vinogradar.

Čovek koji ima najduže ime i prezime upisano u ličnoj karti, što i nije dobro, jer ne može da podigne ni jedan kredit, pošto mu ne staju na menicu.

Uvođjenje evidencionih markica za obeležavanje geografskog porekla vina i primena Zakona o vinima, aktuelna su tema kako u Ministarstvu poljoprivrede, tako i među vinarima. U Ministarstvu poljoprivrede smatraju da je ovo jedan od načina stavljanja tradicije vinogradarstva u širi turistički kontekst promocije Srbije, kao žiga poljoprivrede naše zemlje kako na domaćem, tako i na stranim tržištima.

Iako, Udruženje žena „Banstolka“ egzistira nepune dve godine, na ovogodišnjem, 77. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu, nagrađene su Velikom zlatnom medaljom od strane stručne komisije za ocenjivanje kvaliteta, a za svoj proizvod „SKOČKO“. Udruženje čine dvadeset žena koje se ne libe nijednog „muškog“ posla, pa u njihov delokrug rada ulazi i pečenje rakije, i orezivanje vinograda, kultiviranje, seča drva…Na ove poslove naterala ih je životna tragedija, kojoj nisu dozvolile da preraste u depresiju. Naime, čak njih petnaest su udovice.

Svojevremeno je jedan od biografa hrvatsko-ugarskog kralja Matije Korvina, Italijan, Galioto Marsioni, probavši vino iz benediktinske opatije, koja se nalazila na mestu današnjeg Banoštora, rekao da je to vino zlato čija je vrednost ravna renesansnim građevinama Verone, Bolonje, Parme...

Širom Srbije, naročito u vinogradarskim krajevima Vojvodine, Šumadije i Pomoravlja, svečano je obeležen najveći vinarsko-vinogradarski praznik Sveti Trifun. Taj dan praktično znači početak nove vinogradarske godine, ciklusa rađanja vinove loze, i početak radova u vinogradu Na taj dan, uz posebnu molitvu i blagoslov sveštenika, vinogradari po prvi put odlaze u vinograd i simbolično orezuju lozu.

Privilegiju da se vino SAMOA DOUX sa grčkog ostrva Samos nađe i na tržištu Srbije, ponudili su nam Jovana Stojković i Konstantin Jovanis, ekskluzivni uvoznici i distributeri, za sada samo ove vrste vina. Njihov debi na srpskom tržištu bio je jesenas na manifestaciji Enter u Novom Sadu. Vino je izuzetno dobro prihvaćeno, a neki od ovdašnjih vinara,

Braća Kravić, Miloš i Danilo, bave se proizvodnjom prirodne rakije na tradicionalan način. Njihova pecara se nalazi u selu Velebit, nedaleko od Kanjiže. Preci žitelja ovoga malog mesta na severu Bačke su dvadesetih godina prošlog veka doseljeni iz podvelebitskog kraja, po kome su i dali ime selu u kome danas živi oko 350 duša.