Za Podrum „Bajilo“ (https://vinarijabajilo.rs) u najužem centru živopisnih Sremskih Karlovaca, u ulici Patrijarha Rajačića broj 9, vežu se dva datuma. Godina 1864. i podizanje laguma, jednog od stotinak u gradu, za potrebe skladištenja, i na evropskim dvorovima viđenih karlovačkih vina, od kojih je danas neznatan broj aktivno. Druga godina je 1925., upisana u ličnu kartu vinarije kao godina početka proizvodnje vina „Bajila“. Dok prva godina ovoj vinariji daje atraktivnost i istorijsku potku, dotle ova druga govori o njenom kontinitetu delovanja bezmalo pun vek. Predrag Bajilo je svojim radom i znanjem Vinariji „Bajilo“ dao identitet i obezbedio uslove daljeg uspešnog rada, time što su obojica njegovih sinova, stariji Petar, i mlađi Steva, od malena uključeni u sve vinogradarsko-vinske poslove, a danas i njeni lideri.

            Udruženje proizvođača grožđa i vina sa oznakom geografskog porekla „Srem - Fruška gora“, uz podršku Pokrajinske Vlade i Privredne komore Vojvodine (PKV) bilo je domaćin online panela pod radni nazivom „Prezentacija programa razvoja vinogradarstva i vinarstva Republike Srbije za period 2021 - 2031. godine“. U prezentaciji programa održanoj u četvrtak, 04. februara 2021. godine u prostorijama PKV učestvovali su eminentni sagovornici.

            Sir, za čije prisustvo zvanična istorija ima dokaz njegove upotrebe 5.000 godina u nazad, danas je neizostavni sastojak najpoznatijih kuhinja sveta. Razne vrste od preko 2.000 sirova, koliko ih ima u svetu, ne samo da „popravljaju“ ukus jelima, već čine poseban gastronomski doživljaj, što su Francuzi, nosioci zaštite porekla za preko 300 vrsta sireva, u praksi razvili do savršenstva.

            Predstavnici udruženja „Wine Expert“ i „Vinski putevi Srbije“, potpisali su u Kragujevcu, u spomen kući „Đura Jakšić“ - „Vinsko rakijski hub“, Sporazum o poslovno-tehničkoj saradnji, kao i saradnji na projektima.

            Pre 11 godina kada je Vinarija „Kovačević“ iz Iriga krenula sa proizvodnjom penušavca „Kovačević“, na tržištu Srbije smo imali još 2  domaća penušavca (penušca) - „Emporio“ „Aleksandrović“. Tradicija, navika, pa i kultura pijenja penušavca nije bila na zavidnom nivou. Većem delu potrošača nije bilo bitno da li je Champenoise ili Charmat metoda. Bitno je da dobro pukne i penuša. Danas je situacija malo bolja, imamo sve više proizvođača penušavaca, tako da je i veći izbor i mogućnost edukacije i popularizacije pijenja penušavih vina.

            Godine 2009. ustanovljen je svetski Dan čokolade. Svakog 07. jula je dan sećanja kada je pre pola milenijuma čokolada započela svoj pohod na Evropu.

            Mada je osnovna sirovina za kačamak kukuruzno brašno, a za palentu kukuruzni griz, smatraju ih za isto jelo. U regionu se osim ova dva termina koristi i mamaljuga, žganci, pura, mada među njima postoje razlike i u odabiru sastojaka, i u načinu pripreme. Iako je to tradicionalno jelo, posebno vezano za Istočnu Srbiju, gde se koristi kao posno jelo, najčešće uz mleko, sa sirom, kajmakom i slaninom,  njegova zemlja porekla je severna Italija. Ova zemlja je od palente napravila brend i do danas zadržala primat, kada je u pitanju njena proizvodnja i inovacije u njenoj pripremi, upotrebi dodavanjem široke palete ukusa.

            Velika proslava Vinske nove godine i ceremonija povodom svetskog dana mladog vina, a u Srbiji - Dana mladog Portugizera, ove godine ima sasvim drugačiju formu. Tamburaši i veliko okupljanje i druženje uz mlado vino, zbog epidemiološke situacije izostaju, ali svakako ostaje mogućnost degustacije samog vina iz ovogodišnje veoma dobre berbe.

            „Prokupac je tamo gde se pravi i gde se prodaje radost. U Župi to je pitanje kulture, istorije, tradicije, zemlje i pitanje duha ovih ljudi koji se time bave. Znamo i ponosni smo na reči esejiste, književnika,pozorišnog kritičara Miroslava Buce Mirkovića, Aleksandrovčanina koji je rekao: Naša Župa, naša Okeanija - koji je znao šta Prokupac znači za ovaj deo Srbije.

            Najveće priznanje za jedno vino u Srbiji, zlatna medalja na Decanter World Wine Awards 2014 i Regionalni trofej za Centralnu i Jugoistočnu Evropu za crveno vino u kategoriji iznad 15 funti, za vino Stari zavet 2011, uvrstili su smederevsku Vinariju „Janko“ Dragana Vasića među najbolje u zemlji, regionu i mnogo šire.

            Za priču o vinu - piću Bogova, neizbežno je vršačko vinogorje imajući u vidu viševekovnu vinsku tradiciju ovoga kraja. Vršačko vinogorje se nalazi u severoistočnom delu Južnobanatskog rejona, na obroncima Vršačkih planina. Obuhvata Vršac, Veliko Središte, Guduricu, Markovac, Malo Središte, Mesić, Jablanku, Sočicu I, Sočicu II, Kuštilj, Vojvodince i Stražu.

            Šta se dešava kada se akademsko znanje i struka prenese na lični plan?!!
 Dešava se Vinarija „Doja“, Gorana i Slavice Todić, diplomiranog inženjera voćarstva i vinogradarstva i profesorice i šefa Katedre za vinogradarstvo Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu, kojima se 2015. priključuju Mina (završila master u Bordeaux) i Sava, druga generacija Todića, koji zajednički brine o sortimentu, nezi vinograda i proizvodnji kvalitetnog grožđa i vina.