Braća Ćosić su nosioci originalne priče o ljubiteljima vina koji su postali vinari. Ali, vinari sa vinskim genima nasleđenim od generacija svojih prethodnika. Po jednom od njih, dedi Todoru, nazvali su i vinariju. Doduše, deda Todor je pre svega bio stručnjak za burad - pinter, u vreme pre no što su počeli da se proizvode od inox-a i polipropilena, kada je pinterski zanat bio tražen, posebno u vinskoj Župi aleksandrovačkoj, gde je svaka kuća bila sa vinskim podrumom i drvenim buradima u kojima se vino čuvalo. Pred kraj radnog veka gledao je krčenje vinograda, skromniju proizvodnju vina i zamiranje svog zanata. Kao uspomenu na njega i njegov rad, na značajno mesto u degustacionoj sali Podruma vina „Todor“ danas je postavljeno bure, njegovim rukama napravljeno.

            Vinarija originalnog imena „Talisman“, osnovana krajem 2014. godine, jedna je od mlađih vinarija vršačkog vinogorja. Sa vinogradima u Gudurici i podrumom u Vršcu, porodična vinarija ispred koje stoji potpis Nenada Stankova, trudi se da učvrsti svoju poziciju među iskusnim vršačko-guduričkim vinarijama. Da bi što pre stigla do cilja i proizvodnjom kvalitetnog vina obezbedila distribuciju, prozvana je Talisman (amajlija) koja daje čarobne moći i štiti od zla. U ovom slučaju, talisman treba da donese sreću, kako vlasniku, vinogradaru-vinaru, da obezbedi zdravo grožđe i proizvede kvalitetno vino, i konzumentima da im se to vino dopadne i da u njemu uživaju.

            U Vršcu vino nije slučajno, kažu Vrščani. Na ovim prostorima gajilo se u vreme Rimljana, a od prvog pisanog traga (1494) u kontinuitetu traje razvoj vinarstva do današnjih dana. Zato su Vrščani ovom nektaru darovali čak tri manifestacije. Vinska godina počinje u februaru Danima mladih vina u Gudurici, nastavlja se početkom leta VinoFestom, a kruna vinskih dešavanja pripada Danima berbe grožđa „Grožđebalu“, treće nedelje septembra.

            Jedna neobična, po svemu originalna priča bračnog para Saše i Slobodana Vujića, doktora ekonomskih nauka, sa uspešnim karijerama na mestima univerziteteskih profesora i u svetskim firmama, njihovom voljom pretočena je u svevinski raj - Vinariju „Fragaria“.

            Prilikom okupljanja agro novinara u Kanjiži povodom predstavljanja projekta regenerativne poljoprivrede kompanija Nestlé je uključila lokalne proizvođače povrća, koji za cilj ima očuvanje i obnavljanje poljoprivrednog zemljišta i njegovog ekosistema. U ime podrške, tokom ove i prošle godine kompanija Nestlé je, početnom investicijom vrednom 140.000 švajcarskih franaka, uložila u procese proizvodnje dva najveća lokalna dobavljača, kompanije: Telek Paprika i Geneza.

            Pojam regenerativne poljoprivrede (TMMG) je relativno nov na našem prostoru i podrazumeva poseban način uzgajanja useva održavajući zdravlje zemljišta, narušeno obrađivanjem ili prekomernim korišćenjem đubriva i pesticida, čime se smanjuje sadržaj mineralnih, organskih materija, vode, vazduha, pH vrednosti. Regenerativna poljoprivreda nakon nekoliko godina može rešiti brojne probleme, osim poboljšanja kvaliteta zemljišta doprineti smanjenju troškova obrade, nagraditi natprosečnim prinosima.

            Beograd, 6. jun 2022 - Kompanija Nestlé uključila je dobavljače iz Srbije u svoj globalni projekat regenerativne poljoprivrede, koji za cilj ima očuvanje i obnavljanje poljoprivrednog zemljišta i njegovog ekosistema. Početnom investicijom vrednom 140.000 švajcarskih franaka uloženih ove i prošle godine u procese proizvodnje najvećih lokalnih dobavljača kompanije, Telek Paprike i Geneze, Nestlé ulaže u održive načine proizvodnje povrća za jedan od svojih najpopularnijih proizvoda - Začin C.

            Sofija Stefanovski, reception&sales manager Kuće vina „Helvecija 1880“ imala je priliku da u velikoj sali Privredne komore Vojvodine (PKV), na promociji Grada Vršca, podržanoj od straneTurističke organizacije Vojvodine (TOV), predstavi objekat na čije se otvaranje čekalo godinama. U pitanju je stari vinski podrum „Helvecija“, koji je 1880. godine izgradio švajcarski trgovac vinom Bernhard Štaube. Kapacitet podruma je bio milion litara vina i bio je najveći i najmoderniji vinski podrum u tadašnjoj Ugarskoj.

            Poljane su  nekada sa svih strana okruživale župsko vinogorje kako bi seljaci-vinogradari iz okolnih sela mogli da borave tokom radova, posebno jesenje berbe, koja je počinjala sredinom oktobra i trajala do kraja novembra, pa i duže. „Jedini stanovnici župskih poljana tokom čitave godine su bili vino, rakija i čuvar vinograda - poljak“ - kaže Tomislav Ivanović, vinski stručnjak i vlasnik sajta vinopedia.rs, elaborirajući ovu temu.

            Jedno od najznačajnijih i najpoštovanijih imena na vinskoj sceni Srbije je ime Gvozdena Radenkovića. Iza njega stoji istorija ozbiljne vinske institucije jer sve što je o vinu i vinogradu naučio, naučio je kroz praksu i teoriju (može i obratno).

            Jedno od mogućih i najverovatnijih tumačenja porekla Tamjanike navodi grčko ostrvo Samos, gde se i danas, kao i u vreme čuvenog filozofa Pitagore, od sorte Muscat blanc à petits grains (beli muskat sitnog zrna), koju odlikuje izuzetna aromatičnost, mirišljavost i slatkost, i danas proizvodi muskatna vina, različitim zemljama pod različitim imenima.

            Vinorodnu Župu aleksandrovačku. u kojoj su tokom vekova vino i grožđe bili glavni izvor prihoda za brojne porodice, nazivali su „blagoslovenim krajem“, prestonicom loze i vina“, „zemljom srpskog vinogradarstva i vinarstva“, a danas s razlogom „srpskom prestonicom vina“. A ljude koji su, svojom promišljatošću, angažovanjem, inovativnošću, učestvovali u oblikovanju njenog vinskog karaktera krajem XX i početkom XXI veka, potvrdili su status izuzetnih, onih koji su odbranili, i dalje uspešno brane čast i položaj ove istorijske vinske oblasti, poznate još od doba Rimljana. Među pregaocima vinske renesanse u Župi, koji su uticali na razvoj vinske sveti bio je Dragoslav Gagi Ivanović.