Pre 11 godina kada je Vinarija „Kovačević“ iz Iriga krenula sa proizvodnjom penušavca „Kovačević“, na tržištu Srbije smo imali još 2  domaća penušavca (penušca) - „Emporio“ „Aleksandrović“. Tradicija, navika, pa i kultura pijenja penušavca nije bila na zavidnom nivou. Većem delu potrošača nije bilo bitno da li je Champenoise ili Charmat metoda. Bitno je da dobro pukne i penuša. Danas je situacija malo bolja, imamo sve više proizvođača penušavaca, tako da je i veći izbor i mogućnost edukacije i popularizacije pijenja penušavih vina.

            Godine 2009. ustanovljen je svetski Dan čokolade. Svakog 07. jula je dan sećanja kada je pre pola milenijuma čokolada započela svoj pohod na Evropu.

            Mada je osnovna sirovina za kačamak kukuruzno brašno, a za palentu kukuruzni griz, smatraju ih za isto jelo. U regionu se osim ova dva termina koristi i mamaljuga, žganci, pura, mada među njima postoje razlike i u odabiru sastojaka, i u načinu pripreme. Iako je to tradicionalno jelo, posebno vezano za Istočnu Srbiju, gde se koristi kao posno jelo, najčešće uz mleko, sa sirom, kajmakom i slaninom,  njegova zemlja porekla je severna Italija. Ova zemlja je od palente napravila brend i do danas zadržala primat, kada je u pitanju njena proizvodnja i inovacije u njenoj pripremi, upotrebi dodavanjem široke palete ukusa.

            Velika proslava Vinske nove godine i ceremonija povodom svetskog dana mladog vina, a u Srbiji - Dana mladog Portugizera, ove godine ima sasvim drugačiju formu. Tamburaši i veliko okupljanje i druženje uz mlado vino, zbog epidemiološke situacije izostaju, ali svakako ostaje mogućnost degustacije samog vina iz ovogodišnje veoma dobre berbe.

            „Prokupac je tamo gde se pravi i gde se prodaje radost. U Župi to je pitanje kulture, istorije, tradicije, zemlje i pitanje duha ovih ljudi koji se time bave. Znamo i ponosni smo na reči esejiste, književnika,pozorišnog kritičara Miroslava Buce Mirkovića, Aleksandrovčanina koji je rekao: Naša Župa, naša Okeanija - koji je znao šta Prokupac znači za ovaj deo Srbije.

            Najveće priznanje za jedno vino u Srbiji, zlatna medalja na Decanter World Wine Awards 2014 i Regionalni trofej za Centralnu i Jugoistočnu Evropu za crveno vino u kategoriji iznad 15 funti, za vino Stari zavet 2011, uvrstili su smederevsku Vinariju „Janko“ Dragana Vasića među najbolje u zemlji, regionu i mnogo šire.

            Za priču o vinu - piću Bogova, neizbežno je vršačko vinogorje imajući u vidu viševekovnu vinsku tradiciju ovoga kraja. Vršačko vinogorje se nalazi u severoistočnom delu Južnobanatskog rejona, na obroncima Vršačkih planina. Obuhvata Vršac, Veliko Središte, Guduricu, Markovac, Malo Središte, Mesić, Jablanku, Sočicu I, Sočicu II, Kuštilj, Vojvodince i Stražu.

            Šta se dešava kada se akademsko znanje i struka prenese na lični plan?!!
 Dešava se Vinarija „Doja“, Gorana i Slavice Todić, diplomiranog inženjera voćarstva i vinogradarstva i profesorice i šefa Katedre za vinogradarstvo Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu, kojima se 2015. priključuju Mina (završila master u Bordeaux) i Sava, druga generacija Todića, koji zajednički brine o sortimentu, nezi vinograda i proizvodnji kvalitetnog grožđa i vina.

            Vinarija „Despotika“ u Vlaškom Dolu čini složeni turistički paket sastavljen od vinske, gastronomske priče, umetničke i muzejske zbirke, situirane u živopisnoj i istorijom bogatoj Šumadiji. Registrovana je sa prvom njenom berbom, 2011., tri godine nakon podizanja prvih zasada, pet godine pre nego što je Veselin Despotović ovaj kraj odabrao za mesto buduće vinarije.

            Lozovik, ili srpska Lozana, kako i samo ime kaže, od pamtiveka je bilo mesto sa idealnim uslovima za uzgoj vinove loze. Vinarija TEMET, nalazi se na nadmorskoj visini od 250 - 330 metara, između planina Juhor i Crnog vrha, između dve reke, Belice i Jošanice, koja protiče iza Belog kamena u mestu Međureč, pored Jezera, jednog od dva poteza na kojima se prostiru vinogradi ove vinarije u rejonu Tri Morave Jagodinskog vinogorja.

            Na desnoj obali Zapadne Morave, u selu Bučje kod Trstenika, nalazi se Vinarija „Milosavljević“, poznatija pod brendom „Vila Vina“. Milomir Milosavljević vinar/vinogradar, sluga Božji ovog naroda, 2006. godine na potezu Bučke Poljane, registrovao je porodičnu vinariju, u kojoj se dva veka unazad proizvodilo vino.

            Vinova loza i vinogradarstvo su neki od najspecifičnijih odlika Župe, čiji je centar Aleksandrovac. Pretpostavlja se da se „čudotvorno piće koje veseli dušu“ ovde gaji duže od tri milenijuma. Prvi pisani dokazi o proizvodnji vina u Župi nalaze se u Povelji Stefana Nemanje iz XII veka, u kojoj župske podrume i vinograde poklanja manastiru Studenici.