Radule Bošković je nakon 45 godina profesionalnog umetničkog rada, u svom rodnom Novom Sadu, zavredio status novosadskog slikara. Kao odrednicu, mesta stvaranja, a ne ograničavanja. Naprotiv, taj spokoj egzistiranja u poznatom, lišen spoljašnjih izazova, dazvolio mu je da se potpuno okrene ka polju svojih interesovanja.

            „Tamburica fest“ ne bi bio ono što jeste da ne trpi stalne promene. I uvek na bolje. Započeo je 2008. godine, smotrom tamburaša iz celog sveta u „najtamburaškijem“ selu na planeti, Deronje, na severu Bačke. Nakon četiri godine festival se iz razloga što je nadrastao selo, i organizaciono, i prostorno, seli na Petrovaradinsku tvrđavu, da bi 2013. godine pored internacionalnog takmičenja na Petrovaradinu, bio održan i Tamburaški sabor domaćih bandi u Deronjama. Na kraju, festival je dospeo na mestu gde i treba da bude, na glavni novosadski Trg Svetozara Miletića.

            Afirmacija tamburice i tamburaške muzike, osim nadmetanja tamburaških orkestara, revijalnih koncerata, brojnih pratećih sadržaja, sprovodi se i organizovanjem likovne kolonije, koja se definisala kao nezaobilazan segment ovog događaja. Na otvaranju izložbe slika sa jubilarne, XV. Likovne kolonije „Tamburica Fest 2022“, u sredu, 12. aprila u Muzeju Tamburica festa (Кralja Aleksandra 14), u centru Novog Sada, predstavljeni su radovi umetnika koji su stvarali u okviru XV saziva Likovne kolonije „Tamburica fest“ sredinom avgusta prošle godine.

            Uz blagoslov arhijereja Lukijana, u Eparhiji temišvarskoj Srpske pravoslavne crkve, od 05 - 12. marta održana je izložba radova beogradskog umetnika Miodraga Miše Brankovića. Izložba „Svetinje rodu u pohodu“ asocijacija je na pravoslavne svetinje, koje je tehnikom fotografije na platnu, sa preko 45 radova predstavio publici u Temišvaru, istorijsko-kulturnom centru Srba u Rumuniji i Evropskoj prestonici kulture 2023. godine.
            Umetnik je želeo da svoje prvo gostovanje Srbima u ovom banatskom gradu, kao i Rumunima zainteresovanim da preko sakralnih objekata i njihove arhitekture približi istoriju i kulturu srpskog naroda u srednjem veku, obeleži predstavljanjem nekih od najvrednijih i najlepših manastira koji se nalaze na teritoriji Srbije, Crne Gore, Hercegovine, Rumunije i Svete gore atoske.

         Za Isidoru Sekulić, našu veliku književnicu, romanopisca, esejistu, poliglotu, likovnog kritičara, kultura i umetnost, kao jedan njen deo, u kojoj je ona videla najviši izraz duhovnosti „jedini je izvor delatnosti u kojem čovek može nadrasti ograničenost lične egzistencije“ (Esej „O kulturi“), i shodno tome njegova nasušna potreba. Da bi čovek stekao pravi utisak o vrednosti jednog kulturnog dela, potrebno je iskustvo koje se stiče direktnim kontaktom. Upoznavanje kulture jednog naroda, jednog prostora, moguće je kroz putovanja (čitaj turizam), čija se zavisnost ogleda u dinamičnom konceptu poštovanja principa povezivanja turističke privrede i kulturnog miljea.

            Slobodan Trkulja, koji već godinama uživa veliku popularnost u Kini, ovaj put je oborio sve rekorde nastupom u okviru najgledanijeg šoua na planeti, na gali Prolećnog Festivala kineske televizije CCTV. Šou je uživo i putem interneta pogledan preko 11 milijardi puta! Predstavio je Srbiju pesmom „Tamo Daleko” u pratnji kineske i svetske pijanističke zvezde, slavnog Lang Langa. U programu sastavljenom od najvećih kineskih zvezda, poput filmskog megastara Džekija Čena i brojnih umetnika, Slobodan Trkulja je nastupio u udarnom terminu pred ponoć i time ušao u istoriju kao najgledaniji srpski umetnik! CCTV, najveća televizijska stanica na svetu, čiji je novogodišnji gala šou držao Ginisov rekord po gledanosti, 21. januara je oborila sve svetske rekorde gledanosti tokom emitovanja gale Prolećnog Festivala i postavila nov rekord od neverovatnih 11 milijardi pregleda!

            Proteklih šest godina, na opšte zadovoljstvo Novosađana, doček Srpske Nove godine, brojnim programima i koncertima preuzima primat dominantne gradske svetkovine. Izuzetak nije ni doček ove, 2023. (7531godine po Julijanskom kalendaru), kada je na 26 lokacija u gradu, koji je iako zvanično status Evropske prestonice kulture preneo dalje, Fondacija „Novi Sad - Evropska prestonica kulture” u svojstvu organizatora, posle nastupa 6.000 umetnika iz 35 zemalja i 4.000 događaja tokom minule godine, organizovala i ovaj „kulturni“ događaj.

            Tambura je univerzalni instrument na kojem se mogu izvesti svi muzički pravci, od narodne pesme i igre, do pop-a, kao i najkompleksnija dela klasične muzike. Zvaničan početak Tamburica festa vezuje se za 2007. godinu i realizaciju ideje da se na jednoj bini okupe najbolji tamburaši iz celog sveta. Godine 2014. u Novom Sadu osnovana je Svetska tamburaška asocijacija (STA), gde joj je i danas sedište, koja je već sledeće, 2015., priredila Zbornik stručnih radova, iz potrebe bavljenja tamburaštvom na naučnim osnovama. U cilju promocije ovog instrumenta i tamburaške pesme, u Evropskoj prestonici kulture, otvorena je sredinom decembra 2022. izložba Tamburaške tradicija u Vojvodini, u novim prostorijama STA, koje se nalaze u Menratovoj palati podignutoj 1908. po projektu Lipote Baumhorna, u samom centru grada, pod čijom je zaštitom i spada u red kulturnih spomenika Novog Sada.

            Posvećenost i istrajnost sa kojima Stevan Baluban prilazi svakom zadatku su poslovične. Njegova reč se sluša, a dela poštuju i u najužim stručnim krugovima. Po vokaciji programer, druga generacija kadrova za računske centre u Srbiji generacija 1975/76., nalazi ventil za sve stresove izazvane ovom profesijom u prirodi. On je gljivar, umetnik, ljubitelj prirode i života.

            Inspirativno - provokativan momenat je kada se neko ko se predstavlja na jedan način pojavi u sasvim drugom miljeu, gradeći duplu sliku sebe, podjednako zapaženu i dobru.

            Tradicija jednog naroda je zbir usmenih predanja, obreda, konvencija, verovanja... Neiscrpna riznica koju treba negovati, pokazivati, kojom se treba baviti, pratiti je i obeležavati, kako bi se sačuvale neprocenjive vrednosti koje su oblikovale duh jednog naroda. Značaj tradicije je u njenoj neponovljivosti. Jednom izgubljena nikada se ne može povratiti.

            Egzotično očaravajuće muziciranje kvarteta „Bassiona Amorosa”, u sastavu Andrej Šinkevič (Andrej Shynkevich, Belorusija), Šimon Marčinjak (Szymon Marciniak, Poljska/Nemačka), Onur Oskaja (Onur Özkaya, Turska) i Ljubinko Lazić (Srbija), nakon dvanaest godina, ispratila je publika u Srbiji krajem oktobra. Prvi koncert održan je 25. oktobra u sali Kulturnog centra Inđija, a poslednji 30. oktobra u Slovačkoj evangeličkoj crkvi u Staroj Pazovi.