Fascinantna je fizička sličnost između našeg domaćina iz Pećinaca, Slobodana Jeremića, idejnog tvorca i vlasnika Muzeja hleba sa slavnim antičkim filozofom Sokratom. Markantna figura, izražajne crte lica i grčki nos, samo su od nekih atributa koji krase Sokrata i deda Jeremiju. Čuveni Sokrat je po profesiji bio vajar. Toj veštini podučavao ga je njegov otac, Sofronisk i logično očekivao da ga sin nasledi. Sokrat je međutim, prepoznao u sebi druge vrednosti, a potraga za pravim znanjima bila je krajnji cilj njegovog filozofskog i životnog kreda. Slobodan Jeremić je po svojoj slobodnoj volji, umetnik.

Svet bi bio mnogo lepše mesto za život kada bi ga shvatili u ritmu muzike za ples, kako ga propagiraju organizatori i doživljavaju posetioci EXIT festivala, najveće žurke na svetu. A Novosađani su domaćini jedne takve grandiozne fešte punih dvanaest godina (prva se računa kao nulta). EXIT `11 će od 7-10. jula ponovo predstavljati svetsku muzičku prestonicu, na što ukazuje podatak da su sve ulaznice po promotivnoj ceni od 4990 dinara rasprodate za jedna dan i to u rekordnom roku.

Ružica Isakov predstavlja živu legendu Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu. Ona nije ni glumica, ni prima balerina, niti je ikada zapevale neku ariju na pozornici hrama boginje Talije. Ona pripada grupi ljudi poštovalaca i ljubitelja pozorišta koja aplauzom nagrađuje umetnike i svojim prisustvom daje opravdanost postojanja i pozorišta i umetnika i umetnosti uopšte, jer, šta je umetnost bez publike?! Srpsko narodno pozorište može da se pohvali nesvakidašnjim fenomenom: gospođa Ružica Isakov je 64 godine prisutna na gotovo svim predstavama SNP-a. Zahvaljujući pozorištu uspela je da prevaziđe sve teške godine koje su iza nje.

Kristina Šuklar je rođena u Novom Sadu (1983) u porodici muzičara (majke Ljiljane Đukić Šuklar, dirigentkinje i oca Slavka Šuklara, kompozitora), pa je prirodno što je njen životni put put od najranijeg detinjstva bio obojen muzikom. Sa najvišim ocenama je završila nižu Muzičku školu „Isidor Bajić“ u Novom Sadu i sa čertnaest godina otišla u Beč na tamošnji Konzervatorijum, gde i danas živi i radi.

Svetozar Pajić-Dijak priredio je u svečanoj sali Patrijaršijskog dvora u Sremskim Karlovcima izložbu radova kaligrafije, pod nazivom Fruškogorska sveta mesta. Izložbu je otvorila njegova svetost episkop sremski Vasilije i tom prigodom podsetio na put pravoslavlja, vere koja čuva pravost ideja od nastanka hrišćanstva. Svetozaru Pajiću-Dijaku je ovom izložbom pošlo za rukom da na svoj način produži život srpske grafike XVIII veka, iscrtavajući tušem na pergamentu (jarećoj koži), manastire Fruške gore.

Kada je krajem 1999. godine novosadski umetnik i dizajner Aleksandar Saša Pedović, u saradnji sa direktorom Hiroko Mory&Stasys Museum Nadayuki Hasegawom i proizvođačem čuvenog ručno rađenog japanskog papira Heizaburo Iwanom, pokrenuo međunarodni umetnički autorski projekat, mogao je samo da sanja da će on trajati deceniju, a sigurno i mnogo duže. Danas ovaj projekat ima izuzetno mnogo pristalica, kako među slikarima širom planete, tako i od nadležnih institucija,

Kada je sultan Sulejman Veličanstveni u svom pohodu na Beograd, 1521 godine prolazio ovim krajem, a ljut zbog poraza koji je pretrpela njegova prethodnica, za­palio je i sravnio sa zemljom stari rimski Kastrum. Ostaci rimskog utvrđenja, kao i dokaz o požaru, danas se mogu videti u podrumu najstarije sremsko-karlovačke kuće. Na kući, u Ulici Mitropolita Stratimirovića br. 2, u naposred­noj