Posvećenost i istrajnost sa kojima Stevan Baluban prilazi svakom zadatku su poslovične. Njegova reč se sluša, a dela poštuju i u najužim stručnim krugovima. Po vokaciji programer, druga generacija kadrova za računske centre u Srbiji generacija 1975/76., nalazi ventil za sve stresove izazvane ovom profesijom u prirodi. On je gljivar, umetnik, ljubitelj prirode i života.

            Inspirativno - provokativan momenat je kada se neko ko se predstavlja na jedan način pojavi u sasvim drugom miljeu, gradeći duplu sliku sebe, podjednako zapaženu i dobru.

            Tradicija jednog naroda je zbir usmenih predanja, obreda, konvencija, verovanja... Neiscrpna riznica koju treba negovati, pokazivati, kojom se treba baviti, pratiti je i obeležavati, kako bi se sačuvale neprocenjive vrednosti koje su oblikovale duh jednog naroda. Značaj tradicije je u njenoj neponovljivosti. Jednom izgubljena nikada se ne može povratiti.

            Egzotično očaravajuće muziciranje kvarteta „Bassiona Amorosa”, u sastavu Andrej Šinkevič (Andrej Shynkevich, Belorusija), Šimon Marčinjak (Szymon Marciniak, Poljska/Nemačka), Onur Oskaja (Onur Özkaya, Turska) i Ljubinko Lazić (Srbija), nakon dvanaest godina, ispratila je publika u Srbiji krajem oktobra. Prvi koncert održan je 25. oktobra u sali Kulturnog centra Inđija, a poslednji 30. oktobra u Slovačkoj evangeličkoj crkvi u Staroj Pazovi.

            Festival Zlatnih ansambala Srbije, koji slavi mladost, lepotu, radost, maštovitost i inventivnost preko folklorne umetnosti, kulturnog identiteta jednog naroda sačuvanog u tradicionalnim oblicima, održan je 04. i 05. novembra u Novom Sadu. Festival, kao podrška negovanju narodnog stvaralaštva, muzike, igre, pesme, narodnih nošnji, iznad svega najviših ljudskih vrednosti, održan je četrnaesti put na Dan obeležavanja prisajedinjenja Vojvodine matici Srbiji i oslobođenja grada Novog Sada 1918. godine.

            Novi Sad je uvek podržavao svaki vid zaštite našeg kulturnog nasleđa i kulturne baštine. Manifestacijom - Svetskog dana srpskog kola obeležavamo kulturnu tradiciju mnogobrojnih naroda sa ovog prostora, na šta smo jako ponosni. Na srpsko kolo posebno, jer je kao takvo, prepoznato od strane UNESCO-a, i uvršteno na Reprezentativnu lisu nematerijalnog kulturnog nasleđa, pre pet godina. Drago mi je što se veliki broj mladih ljudi odazvao pozivu organizatora da učestvuje u manifestaciji, pre svega zbog toga što mladi koji odrastaju u vreme globalizma imaju pravo, ali i obavezu, da sačuvaju našu posebnost i sve što simbolizuje kolo.

            Trg Dositeja Obradovića, popularan Studentski trg u Novom Sadu je u subotu, 05. novembra bio mesto okupljanja folklornih ansambala, studenata i građana povodom širenja Velikog srpskog kola u okviru, sada već tradicionalne manifestacije. Povod ovom veličanstvenom događaju bilo je svetsko priznanje 2017. godine, ulaskom na Reprezentativnu listu nematerijalne kulturne baštine čovečanstva, kao važan integrativni element negovanja kolektivnog identiteta naše zemlje.

            Memorijalna soba slikarke Danice Jovanović (06. januar 1886 - 12. septembar 1914). otvorena je u subotu, 22. oktobra, u okviru obeležavanja Dana opštine Inđija u Maloj galeriji kulturnog centra.

            U Izložbenom prostoru Turističke organizacije Grada Novog Sada i klubu ,,Tribina mladih“ Kulturnog centra Novog Sada, 25. oktobra je svečano otvorena 26. godišnja izložba ,,Likovni krug“. Izložbe udruženja umetnika sa Petrovaradinske tvrđave su otvorene za sve zainteresovane posetioce do 7. novembra.

            Pri pomenu Iriga, varoši u srcu Fruške gore, prva asocijacija je Srpska čitaonica, prvo i najstarije građansko čitalište u Srba. Neposredno potom javljaju se i čitališta u Vršcu (1842), Kikindi, Somboru i Novom Sadu (1845).

            Život umetnika je život bez kompromisa. Kod onih sa velikim slovo „U“, granice se potiru, a podređenost cilju podrazumeva. Zbog ličnog doživljaja savršenstva i veličanstvenog deljenja tog osećanja sa drugima. Mr Ljubinko Lazić je od najranijih dana bio svestan svoje neraskidive veze sa muzikom. Uporedo je pohađao Nižu muzičku školu „Isidor Bajić“ u Novom Sadu na Odseku kontabas, kod profesora Gorana Kerlete, kao redovan đak, i tamburu u Subotici, jer u „Bajiću“ tog odseka nije bilo, kao vanredni učenik profesorice Galine Subotin. Završio je istovremeno dva odseka, vredno radio i uživao u stalnim nastupima, po domovima penzionera, klubovima književnika, galerijama, tržnim centrima, oranizovanih od strane profesora, pripadnika „stare garde“, poput Anike Gavrila, Zime Čabe, kojih više nema i već pomenutog Gorana Kerlete, kao jedinog pravog puta kaljenja mladih muzičara.

         Potpisivanje Protokola o saradnji novosadskog „Svetskog Tamburica fest-a„ i bosanskohercegovačkog Festivala sevdalinke „Sevdalinko u srcu te nosim“ iz Tuzle, u avgustu ove godine, pobudilo je veliko interesovanje ljubitelja tradicionalne, izvorne muzike, čuvara i zaštitnika pravih vrednosti od zaborava.