Staniša Kržanović Miročanac, vlasnik istoimenog Vlaškog nacionalnog restorana u selu Miroč kapaciteta 170 mesta, veliki je sanjar koji je tragajući za ispunjenjem mladalačkih želja i vizija, ostvario san dečaka iz siromašne porodice. Sanjajući „nemoguće“ ispunio je svoje naume i dalje pun entuzijazma gleda u budućnost. Što je zamislio to je ostvario, postignuto ima ko da nastavi.

            Svesni faktora rizika, uprkos svojim godinama, odgovorno sagledavajući sve aspekte i mogućnosti tekućeg poslovanja, braća Lukić iz naselja Bošnjane kod Paraćina, upustila su se u proizvodnju domaćih dimljenih sireva i kačkavalja. Ne oslanjajući se na neka ugledna domaćinstva iz mesta i okoline, jer ih praktično i nema, već isključivo na potencijale sopstvenog domaćinstva, konsultujući literaturu i pažljivo prateći kretanja na tržištu, pre manje od godinu dana, postali su vlasnici jedne ideje koja je realizovana i postavljena na tržište.

            Godišnja Skupština Kulinarske federacije Srbije (KFS), održana je u nedelju, 08. maja u novom Gastro-rekreativnom centru, nedaleko od Eko kampa Fruška gora, u poznatom izletištu Stražilovo, kraj Sremskih Karlovaca.

            Nakon nekoliko godina potpune apstinencije u domeni kvalitetne igranke, Regeneracija Dunava se od 30.06. - 02.07. vraća u Eko Centar u Bačkom Monoštoru, da još jednom zapljusne Vašu problemima i stresom natopljenu svakodnevnicu.

            Turistička organizacija opštine Bač organizovala je devetu po redu tradicionalnu gastronomsku manifestaciju „Bačka kulenijada i kobasicijada“ u Gradskom parku u Baču, 30. aprila 2022. godine. Prem rečima Darka Vojnovića, direktora Turističke organizacije, na manifestaciji je bio prijavljen rekordan broj ekipa. U kategoriji najbolji kulen, slanina i kobasica se takmičilo 18 izlagača, dok se u pravljenju i pečenju kobasice na licu mesta takmičilo 13 ekipa.

            Sive, išarane, zapuštene fasade pojedinih objekata, pa čak i celih kvartova, na putu su da postanu prošlost. Umetnici iz čitavog sveta oslikavanjem površina pokušavaju da osmisle novi stajling ulicama „oblačeći“ ih u nove odore boja, ideja sa porukama.

            Svet je postao takvo mesto da su određene granice potrebne kako bi se održao mir u njemu. Ljudska je priroda ta koja nas tera da istražujemo više od onoga što vidimo, u želji za nečim većim. Pravila su postavljena tako da se ipak držimo u liniji normale koja je pred nama; ona su tu s razlogom i to je u potpunosti u redu; ono što nije u redu je to što se moramo boriti sami za sebe. Moramo se boriti za prava koja su nam od samog početka već trebala biti data bez ikakvog uslova. Nije smela postojati linija koja će nas deliti dugi niz godina. Poput pečata na našim leđima kako bi bili označeni onim što smemo ili ne smemo činiti. Ljudski rad i njegovo pravo na to predstavlja veoma široko postavljenu kategoriju o kojoj se dugo godina diskutovalo, ipak, tužna je činjenica da su naša prava usvojena tek hiljadu devetsto četrdeset osme godine. Svet u kome živimo bio bi mnogo slobodnije mesto kada se takvo pravo ne bi moralo usvajati, već da ono postoji unutar nas samih bez razloga da mi previše govorimo o njemu.

           Život nije odlaženje i vraćanje već traganje za smislom, ciljem, za samim sobom. To potvrđuje Dragana Ristić, ing. prehrambene tehnologije, devojka koja je tražeći sebe pronašla sebe u vinarstvu, i posle pet godina kao enolog smederevske vinarije „Jeremić“ i sezone provedene u istom svojsvu na ostrvu Vis, odlučila se za dalje traganje, kroz usavršavanje do potpunog ostvarenja. Jer, „vinski ratnici“ ne odvajaju život od posla, već žive taj posao:

            Kultna emisija posvećena poljoprivredi i selu - OTKOS, dinamične forme (prilog - studio - gost), jedinstvenim i neposrednim pristupom, kao i analizama aktuelnih problema, svake subote ulazi u domove poljoprivrednika širom Srbije, i ne samo poljoprivrednika. Njen autor, Slaviša Dabižljević, radeći sa istim entuzijazmom i bez kompromisa od 2000. godine, postao je sinonim posvećenosti i iskrenosti u novinarstvu.

            Neverovatna je linija puta jednog čoveka u njegovom stvaralačkom nadahnuću. Zlatko Pajić iz Smedereva, avio inženjer, ostvaren na nekoliko poslova u različitim domaćim i stranim firmama, veliki zaljubljenik u izradu maketa aviona, godine 1991., iz pieteta prema ocu počinje sa izradom maketa brodova, u čemu istrajava do danas.

            Okončanje radova na novom objektu za preradu mesa, u sastavu Zemljoradničke zadruge „Mrkšićevi salaši“ u Srpskom Itebeju bili su povod da mr Jelena Nestorov, predsednica Zadružnog saveza Vojvodine (ZSV) sa kolegama i agrarni novinari u četvrtak, 31. marta. obiđu ovo reprezentativno zdanje najsavremenije u Srbiji, a verovatno i u regionu. Objekat će biti pušten u rad u toku iduće nedelje, po dobijanju zvaničnog rešenja za početak rada.

            Otvorenim, argumentovanim, energičnim je put koji su naučnice Srbije trasirale, svesne svoje kompetentnosti i učinka u raznim naučnim oblastima poslednjih decenija, pa i tokom poznate istorije. U cilju unapređenja pozicije naučnica, žena i devojaka u nauci, u novembru 2021. godine, na Tehnološkom fakultetu u Novom Sadu osnovano je Udruženje naučnica Srbije – SRNA. Ceo proces pokrenule su dr Sanja Podunavac Kuzmanović, redovna profesorica, na katedri za primenjene i inženjerske hemije - predsednica Udruženja, dr Jovana Grahovac, vanredna profesorica, zamenica šefa katedre za bioptehnologiju i farmaceutsko inženjerstvo - potpredsednica Udruženja i Ivana Pajčin, naučna saradnica na katedri za biotenologiju i farmaceutsko inženjerstvo– suosnivačica SRNA, sve sa Tehnološkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu.