Malo je osloviti ga gospodinom, pre vinskim bardom ili iriškim knezom kako ga oslovaljavaju njegovi sugrađani. Tek, Sava Jojić, vlasnik Vinarije „Mačkov podrum“ Irig, jedan za drugim ostvaruje svoje snove, svestan da nikada neće ostvariti sve, jer sanja svake noći. Vinoteka „Hopovo“, na putu Novi Sad - Irig, specijalizovana prodavnica za degustaciju vina iz „Mačkovog podruma“ i drugih iriških vinarija, rakija, suvomesnatih i mlečnih sremačkih proizvoda, po kojima je ovaj kraj poznat, samo je jedan san koji je ostvaren. Otvorena je 09. maja, uz prisustvo brojnih zvanica, podržana od lokalne samouprave koja ima ambiciju da maksimalno koliko je moguće, pomogne razvoj ovakvih i sličnih ideja.

            „Uzmi jednu ideju. Učini je svojim životom”, reči su Švami Vivikenande, hinduističkog monaha, sledbenika indijskog mistika Ramakrišne iz XIX veka, koje doslovno opisuju profesionalni put Gordane Nikolić iz Tršića, koja je odlučila da osmisli i ispriča svoju priču. Naime, ona je kao preduzetnik, vlasnik trgovačke radnje poslednjih 11 godina, u svom domaćinstvu organizovala proizvodnju domaćih proizvoda, bez aditiva i drugih dodataka i plasira ih na tržište.

            Skrajnuti, neretko zaboravljeni, heroji svog vremena, isplivavaju na svetlost istorije menjajući suštinu doba u kojem su živeli. Slučajno ili namerno potisnuta istina o istinskim junacima sa naših prostora srećom, sačuvana je u sećanjima pojedinaca, ili više njih, kao što je Miroslav Čakanj, predsednik Skupštine KUD „Taras Ševčenko“ iz Đurđevo, hroničar i živi svedok događaja i ljudi vezanih za ovo mesto, u opštini Žabalj.

            “Oživljavanje zadrugarstva, je visokopatriotski čin. Reč je o misiji za spas sela Srbije, pogotovu u brdsko-planinskim i pograničnim područjima, gde prazan prostor predstavlja izazov za nezvane goste. Zadruge su pogodan organizacioni oblik da, uz bolju infrastrukturu, školu, ambulantu, poštu i crkvu zadržimo deo seoskog stanovništva koje namerava da ode iz tih sredina. Poražavajuće je da od 4.720 sela u Srbiji - 1.200 je u fazi odumiranja i nestaće za jednu deceniju, Procena Republičkog zavoda za statistiku je da će u Srbiji do 2050. godini sa mape ukupno nestati oko 3.000 naseljenih mesta, odnosno sela. Inače, Srbija već danas nema više sela, jer, su ona već ugašena po Ustavu. Osnivanje novih zadruga i revitalizacija postojećih, dakle, ima geopolitički - strateški i regionalni značaj.  Tipično za zemljoradničko zadrugarstvo u razvijenim zemljama Evrope jeste praksa da je gotovo svaki farmer član jedne ili više zadružnih asocijacija - kooperativa.

         Najatraktivnija evropska lokacija koja je ugostila i prestižno Evropsko prvenstvo u planinskom biciklizmu, Petrovaradinska tvrđava, ponovo će biti svetski centar dešavanja ovog sporta. Od 27. do 28. aprila, tokom “Pošta Srbije Petrovaradin Fortress bike festivala”, velikani planinskog biciklizma će, vožnjom po stazi koja se prostire od bedema, preko tunela do mostova, “juriti” olimpijske bodove, a posetioci će imati priliku da uživaju u pravom porodičnom aktivnom odmoru uz brojne dodatne sadržaje. Na ovom svojevrsnom festivalu, pored adrenalinskih trka, publiku očekuje muzički program predvođen koncertima Željka Vasića i Nemanje Radoševića, zabavno-edukativni program za decu - omiljena trka guralica za najmlađe i pozorišna predstava “Mala škola saobraćaja”, kao i trka amatera. Ulaz je slobodan.

Ekskluzivni beli šatori i pagode modernog svetskog izgleda za proslave kao što su rođendani, krštenja, svadbe, proslave firmi, sajmovi, muzičke, sportske, kulturne i dr. manifestacije.
Šatori i pagode su vrhunskog kvaliteta, stabilne konstrukcije i kvalitetno izrađene cerade.

            Srpska akademija nauka i umetnosti Ogranak u Novom Sadu i Departman za matematiku i informatiku Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu organizuju međunarodnu konferenciju posvećenu stogodišnjici rođenja Akademika Bogoljuba Stankovića:

            Mini sajam Sa Srbijom na TI, u organizaciji Udruženja studenata turizma i ugostiteljstva „Pavle Tomić“, zakazan za 25. maj na Departmanu za matematiku i informatiku Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu, je jednodnevni sajam i koonferencija koja na zanimljiv i kreativan način predstavlja i promoviše lepote naše zemlje, od prirodnih znamenitosti do kulturnih i istorijskih običaja i karakteristika. Okuplja mlade volontere i goste sa uticajnim ljudima iz oblasti turizma i ugostiteljstva.

            Nalazimo li se u procesu rađanja novog sveta, priliva novih energija, civilizacijskog skoka koji će doneti promene, ili sumnje u dosadašnji pogled na život. Predikcije nedvosmisleno potkrepljuju tvrdnje onih koji smatraju da će promene biti sveobuhvatne a prilagođavanje na nove datosti, naizvesne. Da li je to razlog za strahove i zabrinutost? Naravno da nije.

            Zbog njihovih lekovitih svojstava i raznolike upotrebe u ishrani, korišćene su od davnina, a mogućeg trovanja usled neznanja, i otrovne i jestive, ovi darovi prirode dospeli su na crnu listu zabranjenih. Masovnije interesovanje za gljive nekako se poklopilo sa pojavom većeg broja gljivarskih društava, zatim i osnivanjem Mikološko-gljivarskog saveza Srbije (MGSS) 2015. Nema sumnje da je promena javnog mnjenja Srbije nastala zahvaljujući njihovim brojnim akcijama koje među stanovnicima, posebno decom školskog uzrasta, kontinirano sprovode. Uticale su i da se prisustvo gljiva na menijima najprestižnijih restorana danas podrazumeva.

            „Prvi cilj nauke jeste da blagonaklono i bez predrasuda tumači jezik prirode. To vodi razumevanju koje nam pruža uvid u večitu istinu, a istina nas čini slobodnim.“ (Mihajlo Pupin).

            Akademski put Nenada Kovačića, dvadesetjednogodišnjeg studenta Fakulteta za ekonomiju i inženjerski menadžment (FIMEK), Univerziteta Privredna akademija u Novom Sadu, bliži se finalu. Trenutno master studije, smer - softversko inženjerstvo, uskoro privodi kraju i, zahvaljujući uslovima studija, uz podršku i razumevanje profesora, pre svega bivšeg dekana FIMEK-a, prof. dr Dragana Soleše, sada rektora Univerziteta Privredna akademija u Novom Sadu, osmišljava planove za doktorske studije, takođe na ovom fakultetu. Jer, najveća sreća za talentovanog čoveka je kada svoj talenat koristi, i kada se pronađe onaj ko će sposobnosti i znanja prepoznati i nagraditi.