VitaLife je relativno novo ime na našem prostoru ali, ovo preduzeće je za samo godinu dana uspelo da se nametne kvalitetom i raznovrsnošći proizvoda kao i povoljnim cenama. VitaLife je preko Slovenije (na čijem tržištu se nalaze od 2002. godine), u Srbiju ušao kao zastupnik i distributer proizvoda belgijske kompanije Lanaform.

Na muci se poznaju junaci. A naši momci su se i ovoga puta pokazali. Igrali su po tankoj žici u svakom meču, ali su pobedili Indiju sa 4:1, i tako prebrodili prvu prepreku u ovogodišnjem Dejvis kupu, kao i sve okolnosti iz predigre ovog meča koje im nisu išle u prilog. Kao prvo, što je srpsku javnost najviše brinulo, cela, mučna atmosfera oko izbora predsednika Teniskog saveza Srbije, potom, breme favorite, i konačno, najviše, neigranje Novaka Đokovića. U takvoj situaciji na teren sa ne tako brzom podlogom izašli su Troicki, Tipsarević, Zimonjić i Bozoljac.

Pas je čovekov najbolji i najstariji prijatelj. Sporno je samo ko je koga pripitomio: da li je čovek tražio društvo ovih plemenitih životinja ili su se one, u potrazi za hranom približile ljudima.
Vlasti Novog Sada odlučno su krenuli u stvaranje boljeg miljea za sigurnije danas i izvesnije sutra svojih građana. Prvi na udaru u toj borbi našli su se kućni ljubimci i njihovi vlasnici.

SACEN INTERNATIONAL, Međunarodni centar za razvoj turizma i ugostiteljstva u 52. godini postojanja i rada u oblasti ugostiteljstva i turizma izabrao je najuspešnije u 2010. godini. U okviru turističke akcije "Birajmo najuspešnije u turizmu JugoIstočne  Evrope 2010., međunarodna turistička patrola "Sacen internationala" obišla je sledeće države:

Najlepši sajam među svim sajmovima – Sajam turizma, 33. po redu, kombinovan sa sve popularnijim Sajmom vina i Sajmom suvenira, održan je u Beogradu, uz rekordan broj izlagača i rekordnu posećenost. Ako je suditi prema velikoj ponudi i tražnji za aranžmanima, kao i fleksibilnosti turističkih poslenika, onda će ova godina za turizam biti uspešna. Mnogima nisu bila dovoljna ova četiri dana da obiđu sve i vide ono što ih zanima, pogotovo zbog činjenice da se na sve strane svašta nešto zanimljivo događalo.

Dobrila Petrović je jedina u Srbiji koja se bavi asurdžijskim zanatom. Ona živi u selu Majur, kod Jagodine sa svojom porodicom. Čitavog života uz sve poslove koje čekaju ženu na selu, ona istrajava u izradi cegera, zembilja, tašni, prostirki, lamperja, podmetača i mnogih drugih predmeta, i veštinom izrade prelazi granicu između zanata i umetnosti.
Asurdžije prave predmete od asure, koja se opet plete od ševara. Ševar je barska biljka, a Dobrila je nalazi na obalama Dunava, Srebrnog jezera ili u ritovima. Za asurdžijski zanat kaže da je vrlo težek i prljav:

Udruženje Evropski vinski vitezovi Sveti Georgije iz Novog Sada je najveće i najaktivnije od desetak udruženje ovakvog tipa u Srbiji. Za nešto više od tri godine rada, okupilo je 350 članova, među kojima su vi¬nogradari, lekari, književnici, slikari, prijatelji i ljubitelji vina. Najviše ih je iz Novog Sada i Sremskih Karlovaca – 181, zatim Beograda - 51, gde je formiran poseban ogranak, a 34 člana su iz inostranstva. Zanimljivo je da se među članovima nalaze i 36 dama, od kojih su dve dostigle najviši stepen na hijerarhijskoj lestvici .

Uvek je maštala o životu na nekom drugom mestu i slutila da će je njen avanturistički duh odvesti daleko od stereotipa svakodnevnice. Leta 2004. godine Radmila Poznanović se spremala da sa grupom mladih ljudi pomogne u predstavljanju naše zemlje na Olimpijskim igrama u Atini. Pošto joj je angažman propao, ona se sa grčkom vizom otisnula put Španije. Nije je obeshrabrila činjenica da je na Kanarskim ostrvima nije čekalo ništa i niko, što nije znala španski jezik, niti što se našla potpuno sama na izdisaju letnje sezone u Maspalomasu, na samom jugu Gran Kanarija, jednom od osrtrva kanarskog arhipelaga.

Kako život može u trenutku da se promeni iskusila je mlada dvadesetosmogodišnja devojka, profesorka engleskog jezika, Darja Kostić, kada je pre četiri godine saznala da boluje od hronične bubrežne insuficijencije.
Po završetku studija zaposlila se u školi, putovala, svoju kreativnost i muzičke sposobnosti počela da ostvaruje kroz pesmu. I kada joj se činilo da je čitav život pred njom, Darja Kostić suočila se sa stravičnom činjenicom da njen imuni sistem odbacuje bubrege i da je jedino rešenje i spas za nju transplantacija.

Posle Sombora i Subotice, gde su, prilikom ovogodišnje promocije turijske kobasicijade, kobasice razgrabljene već oko podnevna, nešto slično se dogodilo i u Novom Sadu. To je dobar znak za organizatore 27. kobasicijade, koja oficijelno traje od 25-27. februara u Turiji. Već od 9 časova Novosađani su strpljivo stajali u dugačkoj koloni kako bi kupili suve, sveže ili roštilj turijske kobasice. Dunavska ulica bila je toliko zakrčena, da su “brižni” prodavci iz okolnih lokala morali da intervenišu i pomere kolonu sa svojih vrata, kako bi se znalo da i njihove radnje rade.

Poslednji vikend u februaru proglašen je za “večiti termin” u kome će se održavati Turijska kobasicijada. Za ovogodišnju, 27. po redu, koja sledi u periodu od 25-27. februara, pripremaju se ozbiljnije nego ikada ranije, jer su sebi postavili zadatak da obore Ginisov rekord za još jedan metar, kako bi ona dostigla 2027. metara. Već se zna, takođe, da će se tokom Kobasicijade, čuvena turijska mega-kobasica, koju će danima praviti desetak najboljih mesara i pritom utrošiti više od dve tone mesa i na desetine kilograma začina, prodavati na metar, po ceni od 400 dinara.

Priča prva: Čitav jedan dan televizija je ponavlja vest o 94. godine starom Ladislavu Milunoviću, beskućniku, koji živi u rashodovanoj prikolici u beogradskom naselju Braće Jerković. Starac iz prikolici kaže da ima sve što mu je potrebno, krevet, šporet...Sa njim žive tri keruše: Saška, Mala i Bezimena i jedna mačka. Starac noću spava na krevetu, a keruše ispod kreveta. Jedanaest hiljada dinara, koliko iznosi njegova penzija, troši na hranu za kučiće.