Zlatibor je izrastao u ozbiljan turistički planinski centar svetske klase. Izgradnja novih sportskih terena, uz one podignute prethodnih godina, već ove godine će ga promovisati u „planinu sporta“, veliki broj sadržaja za sve uzraste, posebno za decu dao mu je epitet „dečje planine“. Iako još uvek bez Mišelinovih zvezdica, kuhinja ovog kraja je poslovično dobra i kao takva, nadaleko čuvena. Ni kulturni, ni svaki drugi vid turizma nije zanemaren. Zlatibor danas može da se pohvali i dovoljnim brojem luksuznih hotela i reprezentativnih ugostiteljskih objekata, koji funkcioniše kao pravi grad na vrh planine.

            Međunarodni festival kobasica - „Klobasafest“ u Bačkom Petrovcu za minulih osam godina izrastao je u ozbiljnu privredno-turističku manifestaciju koja privlači sve veći broj učesnika, majstora u proizvodnji kobasica, kao i posetilaca. Najveći broj gostiju do sada je bio iz pravca Novog Sada, dok je za ovogodišnji najavljen veliki broj zainteresovanih iz centralne Srbije.
            Kobasica je bila i ostala u fokusu festivala, ali se u međuvremenu, sve drugo promenilo. Najavu za deveti „Klobasafest“ u Info centru TO Vojvodine ispratio je veliki broj medija, koji će u subotu, 11. februara, sa sportskih terena OŠ „Jan Čajak“ u centru varoši, izveštavati o toku brojnih dešavanja.

            Proteklog vikenda, u Belom Blatu kraj Zrenjanina, održana je “9. Beloblatska kobasica”. Gastro manifestaciju je otvorio gradonačelnik Zrenjanina Simo Salapura, koji je naglasio da je grad prepoznao značaj ove priredbe i uvrstio je u zvanične manifestacije grada.
Iako je u početku zamišljena kao lokalna seoska priča, manifestacija je poslednjih godina poprimila i međunarodni karakter, pa su i ove godine, pored učesnika iz Vojvodine i Srbije, učestvovali i gosti iz Slovačke, Bugarske, Mađarske, Bosne i Hercegovine.

            Uspostavljavanju jedne manifestacije predstoji dug i naporan proces: od definisanja teme, osmišljavanja i razrade iste, sve do nalaženja partnera i finalizacije zamisli. Jedan od primera dobre prakse kako se iz neformalnog, nepretencioznog okupljanja grupe građana može razviti manifestacija kojoj se smeši dugo i kvalitetno druželjublje je beloblatska, posvećena kobasici, po kojoj ova sredina nije najpoznatija.

         Belo Blato je selo u opštini Zrenjanin, čiji su zaštitni znak rode. Smešteno je na obodu Carske bare, okruženo Begejom, Tisom i brojnim trščanim ritovima, u kojem živi nešto više 1.000 stanovnika, brojne nacionalne zajednice od kojih su najbrojniji Slovaci, Mađari, Bugari, Srbi. Ovo je selo koje ima svoj jezik, koji nazivaju beloblaćanski ili panonski esperanto. Zbog svojih osobenosti, prirodnog okruženja i etnološkog nasleđa, a sve više i manifestacijama, ovo mesto se ubrzano razvija u pravcu značajne destinacije seoskog i etno-turizma.

            U okviru 49. Simpozijuma Agro-Tehnika - precizna poljoprivreda (AGROTEH PP), koji će biti održan od 30. januara do 03. februara, u hotelu „Dunav“ na Zlatiboru, Zadružni savez Vojvodine (ZSV) će organizovati okrugli sto na temu „Potencijali i izazovi u zemljoradničkim zadrugama“ 01. februara, sa početkom u 13:15, u hotelu „Dunav“. Učesnici okruglog stola biće ministar Milan Krkobabić ispred Ministarstva za brigu o selu i Ivana Popović, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, a od strane organizatora mr Jelena Nestorov Bizonj, predsednik ZSV i prof. dr Aleksandar Sedlar, predsednik Programskog odbora, Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu. U diskusiji je predviđeno učešće predstavnika zemljoradničkih zadruga.

            Srpsko udruženje mladih poljoprivrednika SUMP (u daljem tekstu: SUMP) u saradnji sa Naučno-tehnološkim parkom organizuje drugu konferenciju pod nazivom „Pametna poljoprivreda". Konferencija će se održati 03.02.2023. godine sa početkom u 17.30 časova u amfiteatru Naučno-tehnološkog parka, Fruškogorska 1, Novi Sad. Kako je izgledala prva konferencija možete videti na linku: https://youtu.be/qFBEVSokm30.  

            U okviru predmeta Animacija i logistika u turizmu i hotelijerstvu Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, praktičan deo ispita se sastoji od organizovanja jednog tematskog događaja. Do sada su studenti organizovali imali 54 tematska događaja (http://www.dgt.uns.ac.rs/animacija-u-turizmu/), na kojima su predstavili razne narode i države, odnosno njihove turističke vrednosti, a takođe i realizovali programe za decu i odrasle.

            Departman za hemiju, biohmiju i zaštitu životne sredine Prirodno matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu i ove školske godine organizuje besplatnu pripremnu nastavu za polaganje prijemnog ispita iz hemije i iz zaštite životne sredine. Pripremna nastava će se realizovati kombinovano (uživo i online preko odgovarajuće platforme). Zainteresovani mogu birati da li će pratititi predavanja nastvanika koja su tematski organizovana, učestvovati u diskusijama i postavljati pitanja koja budu imali uživo ili iz svojih domova.

            Malo šta je slično salašima. Nekada su to bili poljoprivredni posedi na kojima je živelo i radilo više od polovine vojvođanskog stanovništva. Na prelasku iz XX u XXI vek brojni salaši su napušteni, retki zadržali prvobitnu funkciju, neki su reorganizovani u ugostiteljske objekte.

            Poznatiji su bili po trsci, po kojoj je smatrano „kolevkom trskarstva“ u staroj Jugoslaviji. I ribi, koja živi u vodama kojima je mesto okruženo. Ipak, slučaj je hteo da Beloblaćani u širim okvirima budu prepoznati po kobasici, takođe posebnoj. Za to su „krive“ kulturne različitosti naroda koji složno žive u ovom banatskom selu u opštini Zrenjanin, u kojem se ravnopravno govori šest jezika, a najzastupljeniji je beloblatski.

            Svaka agrarna godina teška je na svoj način, a minulu 2022. po mnogim parametrima spada u kategoriju izuzetno teških, te samo oni koji primenjuju nova znanja i tehnologije na svojim gazdinstvima uspevaju da ostvare dobre rezultate - moglo se čuti na konferenciji „Poljoprivrednik nove generacije“, održanoj krajem 2022. u Master centru Novosadskog sajma, koju je posetilo preko 300 poljoprivrednika, predstavnika Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, Sekretarijata za privredu i turizam, Grada Novog Sada, Privredne komore Vojvodine, Zadružnog saveza Vojvodine, Novosadskog sajma, Razvojnog i Garancijskog fonda. Tom prilikom desetorici poljoprivrednih proizvođača dodeljene su nagrade za savremeni pristup poljoprivrednoj proizvodnji i ostvarenim zavidnim razultatima zahvaljujući primeni savremenih tehnologija na svojim gazdinstvima.