Vinarija Mačkov podrum je dobila ime prema tradicionalnom nadimku porodice Jojić iz Iriga – mačku, generacijskom ljubimcu ove ugledne familije, čija je slika našla mesto i na logou firme, a potom i na etiketi svake proizvedene boce vina.

Stvari u srpskom vinogradarstvo se kreću na bolje. Imamo sve više kvalitetnih vina, ali nam regioni još nisu jasno prepoznati po sortama i kvalitetu. Ipak, tržište se postepeno stabilizuje, a ljubitelji vina sve više shvataju da je bolje da u prodavnicama kupe neko kvalitetno domaće vino, nego neko strano po istoj ceni, jer je kvalitet inostranih vina za te pare nepouzdan.

Gospodin Petar Samardžija, glavni i odgovorni urednik časopisa „Svet pića“ je, poznato i priznato ime u svetu vinarstva i vinogradarstva. Dugo godina po novinarskoj profesiji i ličnom interesovanju prati vinarstvo i vinogradarstvo i njegovo mišljenje se ceni i poštuje.

Na obale erdevičkog jezera Moharač naslanjaju se vinogradi Đure Kubečke, bivšeg fudbalera, pevača, pesnika, reditelja, automehaničara i od pre 25 godina, zaljubljenika u vinogradarstvo i vinarstvo. Nikada ne možete predvideti gde će vas život odvesti, a gospodina Đuru je srećom, i na zadovoljstvo svih konzumenata dobrog vina, vratilo u Erdevik, gde je postao proizvođač vrhunskih vina i vlasnik vinarije „Kube“.

Vinariju Vindulo trebalo je posetiti i predstaviti još početkom ove godine, kada je dobila veliko priznanje Privredne komore Vojvodine, čija je stručna komisija ovu destinaciju proglasila za najbolju u kategoriji vinskih podruma, na svečanosti održanoj u vršačkom hotelu “Villa Breg”.

Grupa entuzijasta iz Udruženja futoški kupus, uvek se trudi da se predstavi na orginalan način. Goran Puača i Miroljub Janković, ove godine, na Novosadskom sajmu, preuzeli su odgovornu ulogu domaćina štanda. Uz njih, svakodnevno se smenjuju proizvođači i prerađivači futoškog kupusa sa jednim jedinim ciljem: da se pokažu u najboljem izdanju. Na štandu su ljudi iz poljoprivrednog gazdinstva Ćulum, Janja, Radić, Kurjak, Majkić i Zemljoradnička zadruga Begečki povrtari.

Pre nekoliko godina Vujica Zarić je rešio da u punom kapacitetu iskoristi voćarski potencijal i tradiciju kosjerićkog kraja u spravljanju najkvalitetnije rakije i odvažio se na veliki, po mišljenju mogih, neizvestan korak, kupivši objekat propalog „Povlena“ i obnovio proizvodnju voćne rakije.

Nacionalna asocijacija za organsku proizvodnju, Serbia Organica, organizovala je na 78. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu, niz predavanja na temu proizvodnje zdrave hrane. Polazeći od činjenice da je zdrava hrana osnovni preduslov za zdravlje ljudi,  profesori sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, pokušali su da svoja iskustva podele sa znatiželjnicima, ljudima zainteresovanim za svoje zdravlje, kao i onima koji žele, hoće i mogu da se oprobaju u ovoj oblasti proizvodnje.

Vinarija Bajilo je u strogom centru Sremskih Karlovaca, u ulici Patrijarha Rajačića broj 9, tačnije u njegovom dvorištu, nedavno otvorila podrum (lagum) iz 1864. godine, sa restoranom koji može da primi 55 gostiju, što je ekvivalentno jednom broju sedišta u nekom turističkom autobusu.

Još jednom se, ovoga puta u Privrednoj komori Srbije, razgovaralo na temu ,,Stanje organske poljoprivrede u Srbiji  i potencijali za njen razvoj''  i konstatovalo da smo zemlja velikih mogućnosti (ali i propuštenih šansi – prim. Autora). Istorija se ponavlja u mnogim sferama života i rada, kako u poljoprivrednoj proizvodnji, tako i u slučaju zemljoradničkih zadruga,

Devedesetih porodica Šurlan iz Novih Kozaraca, zasadila je jedan hektar voćnjaka. Zbog otežanog plasmana odlučili su da krenu u preradu voća i sopstvenu proizvodnju rakije. Rakija se u prvo vreme  pekla samo za potrebe porodice. Vremenom se usavršavao kvalitet, pa su odlučili da krenu u ozbiljniju proiuzvodnju i proširivanje kapaciteta. Istovremeno se sa razvojem firme razvijala sve veća ljubav prema ovom poslu.
Porodica Šurlan 2003. godine dobija rešenje Ministarstva poljoprivrede i počinje profesionalno da proizvodi i pakuje rakije u originalno pakovanje i da ih plasira na tržište Srbije. To je trajalo sve do prošle godine, do izglasavanja novog zakona o vinu i rakiji, kada porodica Šurlan otvara destileriju Šurlan.

Čovek koji ima identično ime – Bermet - kao i vino koje proizvodi, ne samo on, već veliki broj vinara.

Čovek bez koga ne može da prođe ni jedna manifestacija. Uvek obučen u sremačku nošnju sa šeširom. Jedini među vinskim vitezovima, kome je dozvoljeno da u sremačkoj odori prisustvuje svim viteškim skupovima u zemlji i svetu.

Čovek koji za svoje proizvode ima više diploma nego bilo koji vinogradar, a nije vinogradar.

Čovek koji ima najduže ime i prezime upisano u ličnoj karti, što i nije dobro, jer ne može da podigne ni jedan kredit, pošto mu ne staju na menicu.