Kompanija Color Media Communications i udruženje „REKA“, po prvi put u Novom Sadu organizuju festival „Riba na trpezi“, gastronomski užitak, tokom kojeg će Novosađani, ali i posetioci Novog Sada moći da uživaju u raznim ribljim specijaltitetima i đakonijama u prijatnom ambijentu, na samoj obali Dunava. Festival će se održati na Sunčanom keju, u periodu od 4. do 7. jula

            U ponedeljak, 01 jula 2019. godine osnovan je SAVEZ VINARA I VINOGRADARA SRBIJE kao nacionalna organizacija koja objedinjava sva regionalna udruženja u Srbiji. Osnivanju su prisustvovali predstavnici 12 regionalnih udruženja i tom prilikom su usvojeni Osnivački akt, Statut i formirani su organi Saveza tj Upravni odbor, Nadzorni odbor i zastupnik Saveza, kao i predsednik i zamenik predsednika UO kao i zamenik zastupnika.

            Vinski viteški red “Sveti Trifun” iz Bajmoka je u krugu svečanosti primljen u Savez vinskih redova Srbije.
            Tačno 351 uzoraka rakije i 40 uzoraka vina je čekalo degustatore u subotu na Skupu vinskih viteških redova u Bajmoku.

            Iz želje da zadrži što tešnju vezu sa rodnim krajem, beogradski advokat, gospodin Zvonko Lukić, uz veliku podršku svoje supruge Slađane, koja je sa snažnim identitetom pripadnosti patrijarhalnim vrednostima potkrepljenim zdravom energijom stanovnika Kosova, iz kojeg je došla na razmeđi milenijuma, odlučio je da od viševekovnog porodičnog poseda napravi održivo poljoprivredno gazdinstvo modernog imidža.

            Međunarodni festival vina INTERFEST - najstariji međunarodni festival vina u Srbiji, po šesnaesti put je na gradskom trgu u Novom Sadu okupio tradicionalno dobro raspoloženu publiku, verne interfestovce, koji iz godine u godinu pomno prate dešavanja i novine, posebno na srpskoj vinskoj sceni, ali i u regionu, koristeći idealnu priliku koncentracije najboljih srpskih vinskih brendova na jednom mestu.

            U novosadskom Hotelu „Putnik“ u sredu, 13. Juna, Udruženje proizvođača grožđa i vina „Srem - Fruška gora“ predstavilo je Elaborat o proizvodnji vina sa geografskim poreklom „Sremski rejon/Srem". Koliko je ovaj trenutak značajan za vinsku kulturu Srema, Fruške gore i Srbije uopšte, govori podatak da se po prvi put udružio toliki broj vinara, a prihvatanje Elaborata je dokaz priznavanja „Sremski rejon/Srem" kao vinskog od strane Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i poljoprivrede.

            Socijalno preduzeće “Radanska RUŽA” doo Lebane, osnovano je 2015. godine kao neprofitno društvo sa ograničenom odgovornošću i ciljem zapošljavanja žena sa invaliditetom i socijalno ugroženih žena radi dugoročne pomoći i njihovog ekonomskog osamostaljivanja.

            Fruškogorski lipov med je visokokvalitetan sertifikovan proizvod zaštićenog geografskog porekla proizveden od strane članova novosadskog Društva pčelara “Jovan Živanović”. Sadrži preko 60% lipovog polena, što je indikator njegovog visokog kvaliteta. Jеdinstvena svojstva Fruškogorskog lipovog meda potiču od posebnih bio-geografskih karakteristika Fruške gore i određenog postupka proizvodnje, definisanim “Elaboratom o zaštiti oznake geografskog porekla” za Fruškogorski lipov med.

            Gordana Stanković iz Beograda, vlasnica Poljoprivrdnog gazdinstva „MiMi bašta“, selo Progoreoci, opština Aranđelovac, u kojem živi manje od 900 stanovnika, bivša je advokatica koja je pre četiri godine donela odluku da se okruži zelenilom i živi bliže prirodi. U tome su je podržale njene dve ćerke, takođe okrenute nekim drugim vrednostima, Milica (32) doktor bioloških nauka, na ekologiji biljaka mora, PMF Univerzitet u Novom Sadu i mlađa Natalija (31) arhitekta održive arhitekture sa diplomom Univerziteta u Švajcarskoj, koje joj pomažu i savetima i praktično. Njoj je dovoljno njihovo prisustvom kad god su u zemlji.

            Kompanija „Eko fungi“ Padinska Skela, Beograd, jedina je u Srbiji, i jedna od tri sertifikovanih proizvođača organskih pečuraka u Evropi koja svoj koncept poslovanja zasniva na procesu prožimanja nauke i prakse, na proizvodnji zdrave, organske hrane namenjene širokoj potrošnji.

            Da biste pripremili Šumsko pile po ovim receptima morate ga prvo pronaći (fotografije 2-14). Zato pravu u gljivarenje pored neke reke gde najčešće raste na vrbama. Raste i na topoli ali ima malo gorkast ukus koji se meni lično ne sviđa. Raste i u šumama na različitom drveću (divlja trešnja, lipa, bukva, gledicija i slično). Meni se najviše sviđa ono sa divlje trešnje delom zbog dobrog ukusa a delom zbog veoma intenzivne boje. Berite samo mlade piliće koji su meki na dodir. Koliko meki to ćete vremenom sami naučiti.

            Nije uobičajeno da se u posleratnoj „žitnici Srbije“, pre toga voćarskom kraju, danas u nastojanju da se voćarske kulture u potpunosti vrate, gajenje bobičastog ili „sitnog“ voća, karakterističnog za brdovite krajeve centralne Srbije. Oni najodvažniji odlučili su se da odu i korak dalje. Među njima je i Mile Jović, vlasnik Poljoprivrednog gazdinstva „Jović“ iz Čuruga, koji od 2016. godine podiže malinjak zasnovan na organskim principima proizvodnje, sa ciljem proizvodnje organske maline i organskih proizvoda od maline.