Fruškogorski lipov med je visokokvalitetan sertifikovan proizvod zaštićenog geografskog porekla proizveden od strane članova novosadskog Društva pčelara “Jovan Živanović”. Sadrži preko 60% lipovog polena, što je indikator njegovog visokog kvaliteta. Jеdinstvena svojstva Fruškogorskog lipovog meda potiču od posebnih bio-geografskih karakteristika Fruške gore i određenog postupka proizvodnje, definisanim “Elaboratom o zaštiti oznake geografskog porekla” za Fruškogorski lipov med.

            Gordana Stanković iz Beograda, vlasnica Poljoprivrdnog gazdinstva „MiMi bašta“, selo Progoreoci, opština Aranđelovac, u kojem živi manje od 900 stanovnika, bivša je advokatica koja je pre četiri godine donela odluku da se okruži zelenilom i živi bliže prirodi. U tome su je podržale njene dve ćerke, takođe okrenute nekim drugim vrednostima, Milica (32) doktor bioloških nauka, na ekologiji biljaka mora, PMF Univerzitet u Novom Sadu i mlađa Natalija (31) arhitekta održive arhitekture sa diplomom Univerziteta u Švajcarskoj, koje joj pomažu i savetima i praktično. Njoj je dovoljno njihovo prisustvom kad god su u zemlji.

            Kompanija „Eko fungi“ Padinska Skela, Beograd, jedina je u Srbiji, i jedna od tri sertifikovanih proizvođača organskih pečuraka u Evropi koja svoj koncept poslovanja zasniva na procesu prožimanja nauke i prakse, na proizvodnji zdrave, organske hrane namenjene širokoj potrošnji.

            Da biste pripremili Šumsko pile po ovim receptima morate ga prvo pronaći (fotografije 2-14). Zato pravu u gljivarenje pored neke reke gde najčešće raste na vrbama. Raste i na topoli ali ima malo gorkast ukus koji se meni lično ne sviđa. Raste i u šumama na različitom drveću (divlja trešnja, lipa, bukva, gledicija i slično). Meni se najviše sviđa ono sa divlje trešnje delom zbog dobrog ukusa a delom zbog veoma intenzivne boje. Berite samo mlade piliće koji su meki na dodir. Koliko meki to ćete vremenom sami naučiti.

            Nije uobičajeno da se u posleratnoj „žitnici Srbije“, pre toga voćarskom kraju, danas u nastojanju da se voćarske kulture u potpunosti vrate, gajenje bobičastog ili „sitnog“ voća, karakterističnog za brdovite krajeve centralne Srbije. Oni najodvažniji odlučili su se da odu i korak dalje. Među njima je i Mile Jović, vlasnik Poljoprivrednog gazdinstva „Jović“ iz Čuruga, koji od 2016. godine podiže malinjak zasnovan na organskim principima proizvodnje, sa ciljem proizvodnje organske maline i organskih proizvoda od maline.

            Na 86. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu predstavljena je luksuzna publikacija „Riznica ukusa Vojvodine“ (Novi Sad, april 2019). Publikaciju su zajednički kreirali i objavili DDOR Novi Sad a.d.o., Udruženje konvivium (convivium – živimo zajedno) „Slow Food Sebia“ u saradnji sa Naučnim institutom za prehrambene tehnologije iz Novog Sada (FINS). Posebna zahvalnost upućena je Ambasadi Italije u Srbiji, Gradu Somboru, Savezu „Original Srbija“, prof. dr Vladislavu Ognjanovu i dip. ing. Zoranu Rajkoviću, koji su pomogli da ovaj projekat bude realizovan.

            Tribina pod nazivom „Brendiranje poljoprivredno-prehrambenih proizvoda” u organizaciji Privredne komore Srbije, Novosadskog sajma i „Dnevnika-Poljoprivrednika” AD, u saradnji sa Zavodom za intelektualnu svojinu RS i Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede RS, održana je u utorak 14. maja u okviru 86. Međunarodnog poljoprivrednog sajma u Novom Sadu.

            Med je i hrana i lek. Med i pčelinji proizvodi, polen, propolis, matični mleč su izvori zdravlja, neprijatelji bakterija i virusa. Prohlađen čaj zaslađen medom idealan je u borbi protiv prehlade. Jedna kašičica polena pokriva dnevne potrebe za vitaminom A. Propolis ubrzava zalečenje rana i ublažava herpes, manje opekotine i zapaljenja dok matični mleč usporava starenje kože i obnavlja ćelije kože.

            OZZ „Begečki povrtari“ Begeč osnovana je avgusta 1997., a 20 godina kasnije postala je vlasnik proizvoda sa geografskim poreklom. Pored „Futoškog kupusa“ i „Fruškogorskog lipovog meda“, „Begečka šargarepa" je treći proizvod na teritoriji novosadske opštine sa zaštićenim geografskim poreklom, u čemu su Grad Novi Sad i Gradska uprava za privredu imali ogromnu ulogu i na ovaj način podržali  povrtarsku, odnosno poljoprivrednu proizvodnju.

            Turistički i gastronomski vodič „Ukusi Vojvodine“, u izdanju udruženja Interfest, predstavljen je u utorak, 14. maja 2019. godine u hotelu „Putnik“ u Novom Sadu. Ovo jedinstveno dvojezično srpsko-englesko izdanje upoznaje javnost sa proizvođačima hrane, tradicionalnom kuhinjom i savremenom restoranskom ponudom Vojvodine i sadrži adresar sa oko 100 čardi i salaša i njihovim specijalitetima.

            Međunarodni salon vina VINVEST održan je po 16-ti put u Regionalnom biznis centru u Temišvaru od 19. do 21. aprila. Ovogodišnji salon, pored brojnih izlagača iz Rumunije i inostranstva (Srbija, Italija, Grčka, Moldavija...), obeležilo je preko 200 vrsta vina među kojima su najveću pažnju privuklo nekoliko vina starih preko 6 decenija i šampanjac sa zlatnim česticama.

            Principi slaganja vina i hrane su jasni, čak strogi, ali ih svako tumači na svoj način. Kažu da je najbitnije postići saglasje, tako da ni hrana, a ni vino ne nadvladaju ukus onog drugog. Stvaranje potpuno novog gastonomskog doživljaja veliki je izazov za same vinare, koji ne odolevaju iskušenju da svoja vina predstave i u ovoj dimenziji. Toj grupi vinara pridružio se i gospodin Dragoslav Gaga Ivanović, vlasnik Vinarije „Ivanović“ iz Aleksandrovca, održavši raskošnu, bogatu ukusima hrane i još boljim vinima, radionicu, na drugom Novosadskom salonu vina 12. i 13. aprila u hotelu „Park“ pod nazivom „Vinske đakonije vinarije Ivanović“.