Jedan od najlepših vinskih događaja u Srbiji, Banatski festival vina, sedmi po redu, četvrti u Gradskoj bašti, održan je u subotu 23. maja, uz prisustvo 50 vinarija, 26. manifestaciju Banatske vredne rukei prisustvo brojnih udruženja žena iz sela zrenjaninske opštine, probran muzički program, a pre svega odličnu organizaciju iza koje je stao: Grad Zrenjanin, Turistička organizacija grada Zrenjanina, Kulturnog centra Zrenjanin i časopis Vino&Fino.

              “Prolećno podrumarenje” održano 09. maja u organizaciji Turističke organizacije Sremski Karlovaci, vinska je manifestacija koja je u svom drugom izdanju, šetnjama starim jezgrom varoši, obilaskom karlovačkih vinarija i njenih podruma uz degustaciju više od 20 vina iz devet lokalnih, registrovanih vinarija i muzički program, stekla ogromnu popularnost kod vinske znalaca, ali i onih znatiželjnih, koji u vinski svet tek ulaze. Priliku da se predstavi vinskoj publici u ambijentu vinograda Oglednog polja Departmana za voćarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejzažnu arhitekturu Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, dobila je Organska vinarija Trivić & Narančić.

            Turistička organizacija Sremski Karlovaci priredila je svojim posetiocima pravu vinsku poslaticu, pod nazivom “Prolećno podrumarenje”, održanu 09. maja na tri lokacije uz degustaciju više od 20 vina iz devet lokalnih, registrovanih vinarija i muzički program. I ova druga po redu manifestacija “podrumarenja”, baš kao i prva, organizovana za Sv. Trifuna ove godine, bila je pun pogodak, jer je priliku da degustiraju najbolja sremskokarlovačka vina imalo 60-tak vinoljubaca. Među onima koji su ovoga puta predstavili svoja vina bila je i Vinarija Kosović.  

            Sremski Karlovci poodavno i s pravom nose prefiks vinski: ovde se, gotovo u svakoj kući proizvodilo, i proizvodi vino, nekada vrlo popularno i na evropskim dvorovima, o čemu govore brojni podrumi i lagumi stari više vekova. U ovoj varoši se i danas, u preko 20 registrovanih vinarija proizvode vrhunska vina sa najvećim priznanjima sa svetskih vinskih festivala. Jedan Karlovčanin je čak osmislio jedinstven prostor, prodajno-degustacionu galeriju za ljubitelje vina, žestokih pića i umetničkih dela.Uz slobodnu degustaciju vina, Bermeta, u poslednje vreme i konjaka “Mr. Žorž”, koji je osvojio prvo mesto na rakijadi u Somboru, turisti, ljubitelji vina, jakog akloholnog pića imaju mogućnost istovremeno da uživaju u izložbi umetnikovih dela

             “Prolećno podrumarenje” održano 09. maja u organizaciji Turističke organizacije Sremski Karlovaci, vinska je manifestacija koja je u svom drugom izdanju, šetnjama starim jezgrom varoši, obilaskom karlovačkih vinarija i njenih podruma uz degustaciju više od 20 vina iz devet lokalnih, registrovanih vinarija i muzički program, stekla ogromnu popularnost kod vinske publike, ali i one znatiželjne, koja u vinski svet tek ulazi.   

            NADAje poslednja u nizu stvorenih i priznatih besemena stona sorti OGLEDNOG DOBRA U SREMSKIM KARLOVCIMA Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu. Stvorena je ukrštanjem francuske bele vinske sorte Villard Blanc (SV 12-375) koja se odlikuje otpornošću prema gljivičnim bolestima i moldavske besemene stone sorte Kišmiš koja ima mali broj mekih semenki u bobicama i odličan kvalitet grožđa.          

            Dugo je važilo da je najbolje, odnosno najpoznatije pivo na svetu PLZANJSKO pivo iz Češke. Ova pivara je takođe počela prva na svetu da proizvodi svetlo lager pivo (takozvani Pilsner, Pils ili Pilsener). Dve trećine svih piva na svetu je kasnije preuzelo od Plzenjske pivare način spravljanja svojih svetlih piva. Ovo pivo je zbog izuzetnog ukusa i kvaliteta postalo najpoznatije, a uspeh je kako u tajnoj recepturi, tako i u upotrebi pažljivo odabranih sirovina
(npr. korišćenje plemenite sorte SAAZ hmelja koji daje specifičan ukus) i korišćenje meke vode. Česi su nadaleko poznati u čitavom svetu kao proizvođači kvalitetnih piva. Kada je najbogatiji veleposednik u Vojvodini, LAZAR DUNĐERSKI rešio da počne sa proizvodnjom piva u Zrenjaninu (tadašnjem Bečkereku) zahtevao je da to pivo bude proizvedeno po PLZANJSKOJ TEHNOLOGIJI.

            Ovogodišnje izdanje, po mnogima, najlepšeg vinskog festivala u Srbiji, 7. po redu Banatskog festivala vina, obeležio je rekordan broj prijava - čak 151 uzorak vina, što jasno govori o rastućem interesovanju vinara, ali i o kontinuiranom unapređenju proizvodnje i standarda kvaliteta u Banatu. Ovoliki odziv dodatno potvrđuje da se Banat sve sigurnije pozicionira kao važna vinska destinacija na mapi Srbije.

            U sali za ručavanje, žamor, priča o vinu, kako i priliči prvom vinskom festivalu u godini, Međunarodnom januarskom sajmu vina u Temerinu. Uglavnom su to vinari, njihovi prijatelji i oni koji umeju da cene vino. Odjednom muk. I kao po dogovoru, svi ustaju i nakon nekoliko trenutaka salom se proloma aplauz. Pogledi prisutnih uprti su u čoveka u elegantnom crnom kaputu, koji ulazi u salu - Milana Šijačkog. Prilaze mu, pozdravljaju se s njim, razmenjuju po koju reč želeći mu dobrodošlicu koja se ukazuje samo izuzetnima. Vinarima i prijateljima. Čoveku.

            Rizling italijanski (talijanski rizling, graševina, laški rizling) je sada, a verovatno će još dugo biti osnovna sorta u celoj Panonskoj niziji.

            Na Institutu za vinogradarstvo i vinarstvo u Sremskim Karlovcima Dan Sv. Trifuna (14. februar), zaštitnika vinogradara i vinara, obeležava se svečarski, osveštavanjem vinograda, protokolarnom rezidbom vinove loze i zalivanjem čokota vinom za plodnost i rodnost, druženjem uz degustaciju mladih vina iz prošlogodišnje berbe karlovačkih vinara. Za ovu ceremoniju bira se kum slave, vinar/vinogradar iz Sremskih Karlovaca, koji je prethodne kalednarske godine svojim radom, delovanjem, zaslužio tu čast. Ove godine ona je pripala Siniši Popovu iz vinarije "Verus Kiš", vinarije na glasu, koja baštini vinograde deda Slavka Kiša, čuvenog sremskokarlovačkog vinogradara/vinara iz poznate porodice sa tradicijom proizvodnje vina dugom preko dva veka (1801) i jednog od najznačajnijih proizvođača tradicionalnog Bermetakojeg je posle duže pauze “vratio” na tržište. Poveznica vinarije “Verus Kiš” i Slavka Kiša je Tamara, njegova unuka, posebno zadovoljna imenovanjem svog supruga za kuma.

            Departman za voćarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pojzažnu arhitekturu (u daljem tekstu - Departman), Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, jedna je od najstarijih naučnoistraživačkih institucija u Srbiji. Njegov nastanak vezan je za delovanje Pokrajinskog zavoda za vinogrdarstvo i vinarstvo, osnovanog 01. januara 1947., sa sedištem u Sremskim Karlovcima. Godine 1956. na Poljoprivrednom fakultetu formirana je Katedra za voćarstvo i vinogradarstvo, a 1972. dolazi do integracije Instituta i Poljoprivrednog fakulteta. U to vreme na Instititutu se uveliko radi na stvaranju novih sorti vinove loze, kompletnom i profesionalnom dugogodišnjem procesu naučnog rada, sa ciljem razvijanja novih sorti zarad povećanja njihove prilagodljivosti određenom području na kojem ispoljavaju osobine koje im obezbeđuju prednost u odnosu na druge sorte, uz očuvanje kvaliteta grožđa i vina.