Za priču o vinu - piću Bogova, neizbežno je vršačko vinogorje imajući u vidu viševekovnu vinsku tradiciju ovoga kraja. Vršačko vinogorje se nalazi u severoistočnom delu Južnobanatskog rejona, na obroncima Vršačkih planina. Obuhvata Vršac, Veliko Središte, Guduricu, Markovac, Malo Središte, Mesić, Jablanku, Sočicu I, Sočicu II, Kuštilj, Vojvodince i Stražu.

            Šta se dešava kada se akademsko znanje i struka prenese na lični plan?!!
 Dešava se Vinarija „Doja“, Gorana i Slavice Todić, diplomiranog inženjera voćarstva i vinogradarstva i profesorice i šefa Katedre za vinogradarstvo Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu, kojima se 2015. priključuju Mina (završila master u Bordeaux) i Sava, druga generacija Todića, koji zajednički brine o sortimentu, nezi vinograda i proizvodnji kvalitetnog grožđa i vina.

            Vinarija „Despotika“ u Vlaškom Dolu čini složeni turistički paket sastavljen od vinske, gastronomske priče, umetničke i muzejske zbirke, situirane u živopisnoj i istorijom bogatoj Šumadiji. Registrovana je sa prvom njenom berbom, 2011., tri godine nakon podizanja prvih zasada, pet godine pre nego što je Veselin Despotović ovaj kraj odabrao za mesto buduće vinarije.

            Lozovik, ili srpska Lozana, kako i samo ime kaže, od pamtiveka je bilo mesto sa idealnim uslovima za uzgoj vinove loze. Vinarija TEMET, nalazi se na nadmorskoj visini od 250 - 330 metara, između planina Juhor i Crnog vrha, između dve reke, Belice i Jošanice, koja protiče iza Belog kamena u mestu Međureč, pored Jezera, jednog od dva poteza na kojima se prostiru vinogradi ove vinarije u rejonu Tri Morave Jagodinskog vinogorja.

            Na desnoj obali Zapadne Morave, u selu Bučje kod Trstenika, nalazi se Vinarija „Milosavljević“, poznatija pod brendom „Vila Vina“. Milomir Milosavljević vinar/vinogradar, sluga Božji ovog naroda, 2006. godine na potezu Bučke Poljane, registrovao je porodičnu vinariju, u kojoj se dva veka unazad proizvodilo vino.

            Vinova loza i vinogradarstvo su neki od najspecifičnijih odlika Župe, čiji je centar Aleksandrovac. Pretpostavlja se da se „čudotvorno piće koje veseli dušu“ ovde gaji duže od tri milenijuma. Prvi pisani dokazi o proizvodnji vina u Župi nalaze se u Povelji Stefana Nemanje iz XII veka, u kojoj župske podrume i vinograde poklanja manastiru Studenici.

            Ako je Župa kraljevstvo Prokupca, Vinarija „Grabak“ je njegova rezidencija. Glavna zasluga pripada Vivak Prokupcu 2017 vinarije „Grabak“ koje je na Decanter World Wine Awards (DWWA) u Londonu ove godine i zlatnom medaljom najviše ocenjeno vino od 100% Prokupca.

            Petu godinu za redom u Srbiji je obeležen Međunarodni Dan Prokupca. Inicijatori ovog događaja, Igor Luković, vinski kritičar, novinar, semelijer i osnivač i direktor magazina Vino&Fino, i Tomislav Ivanović, bloger, autor sajta Vinopedia.rs i međunarodni vinski sudija, kažu prvi put na način koji Prokupac zaslužuje. Tako je Dan Prokupca prerastao u Nedelju Prokupca, dinamičnu i ambiciozno zamišljenu, za vreme koje je posećen Sajam vina u Kragujevcu uz predavanja o šumadijskim vinima, organizovan obilazak vinarije u srcu kraljice banja - Vrnjačkoj Banji, vinskih podruma u Župi Aleksandrovačkoj, vinarije jagodinskog kraja, sa područja Mlavskog i Krnjevačkog vinogorja, uz stučna predavanja i radionice na temu Prokupca. Održana je i konferencija „Okusi razliku, okusi Prokupac“ u hotelu Radisson Collection u Beogradu, a za završnicu priređen je koncert Vasila Hadžimanov benda - Prokupac Show.

            Vinarija „Porodični podrum Nedin“, Gudurica, s pravom nosi taj naziv, jer je u njenom stasavanju, od zamisli do danas, u njenom oblikovanju osim roditelja Josifa i Snežane Nedin, u proteklih 30-tak godina učestvovalo i njihovo troje dece. Danas je sa njima samo najmlađi Nenad, koji je po završetku škole odlučio da ostane uz roditelje i posveti se porodičnom biznisu. Podignut 2003., registrovan decembra 2009.„Porodični podrum Nedin“ rastao je zajedno sa porodicom, savladavajući sve mene kroz koje je prolazilo društvo i lokalna zajednica. Jer, nije lako biti među prvima, a kamoli prvi.

            Značaj Prokupca za vinski identitet Srbije je veliki jer je sorta za koju verujemo da ima najveći potencijal za kvalitetna vina, da se po određenim vinogorjima u Srbiji raširi dovoljno da postane relevantan igrač na domaćem i stranom tržištu. Duboko je ukorenjen u tradiciju vinarstva i vinogradarsva u Srbiji, i takođe je doživeo neku vrstu priznanja i kod domaćih potrošača, ali i kod međunarodnih autoriteta koji su imali priliku da se sretnu sa Prokupcem, između ostalog i visoke ocene za Prokupce na međunardonim takmičenjima su to potvrdile (zlato na Decanteru 2020. prvo za stopostotni „Vivak“ Prokupac iz 2017, vinarije „Grabak“ Miloša Jovanovića iz Vrnjačke Banje).

            Onoliko koliko se mi budemo ugradili u Prokupac toliko će Prokupac govoriti o nama.  (I.Luković)

            Međunarodni Dan Prokupca, najvažnije autohtone sorte vinove loze u Srbiji, ove godine biće obeležen od 10. do 15. oktobra nizom manifestacija u gradovima Srbije, kao i velikom kampanjom na društvenim mrežama. Ova manifestacija utemeljena je pre pet godina, sa ciljem da Prokupac, koji u poslednjih petnaestak godina doživljava pravu renesansu u Srbiji, postane prva sorta sa područja ovog dela Evrope koja ima svoj međunarodni dan. Za pet godina Dan Prokupca izrastao je u jedno od najvažnijih dešavanja na vinskoj sceni Srbije, koji, pod heštegovima #ProkupacDay i #DanProkupca okuplja vinoljupce i preko društvenih mreža.