Radikalizacija promene strukture poljoprivredne proizvodnje započeta početkomn trećeg milenijuma, u Srbiji je dočekana sa nevericom. Obrazac zemlje ratara oboren je pred činjenicom da u vreme savremenih kretanja u poljoprivrednoj proizvodnji 70 - 75% poljoprivrednih gazdinstava obrađuje površine do pet hektara. Pod ovakvim uslovima realna dobit može da se postigne jedino intentzivnim zasadom. Danas su voćarstvo, vinogradarstvo, zajedno sa povrtarstvom svetle tačke razvoja poljoprivrede u Srbiji i po rečima dr Zorana Keserovića, profesora na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, jednim od najvećih autoriteta iz oblasti voćarstva u zemlji, to je jedan od pravaca nacionalne poljoprivrede, uključujući podršku porodičnog biznisa, malim i srednjim preduzećima i udruživanje.

            Proizvodnja povrća je dugoročan i profitabilan porodični komercijalan posao. Poštujući principe smene useva u vremenu i prostoru, uz održavanje plodnosti zemlјišta i uvođenje novih tehnologija gajenja, povrće se proizvodi tokom cele godine u baštama, njivama i u različitim tipovima zaštićenog prostora.
            O iskorišćenim mogućnostima i onima koje nisu, za veću proizvodnju povrtarskih kultura na teritoriji Republike Srbije i strategiji daljeg razvoja, razgovarali smo sa prof. dr Žarkom Ilinom, profesorom Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, vrhunskim autoritetom u oblasti povrtarstva. Njegovi odgovori su podrazumevali naša pitanja.

            Na Oglednom dobru Instituta za vinogradarstvo i vinarstvo u Sremskim Karlovcima, tradicionalno je obeležena vinogradarska slava Sv. Trifun. S obzirom na uslove, osvećenje slavskog kolača i žita, te simbolično orezivanje prvog čokota vinove loze u ovoj godine nije pratila tradicionlna degustacija karlovačkih vina, ali je prof. dr Dragoslav Ivanišević sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, u ulozi domaćina, tom prilikom naglasio da degustacija karlovačkih vina nije otkazana, nego samo odložena.

            Za Podrum „Bajilo“ (https://vinarijabajilo.rs) u najužem centru živopisnih Sremskih Karlovaca, u ulici Patrijarha Rajačića broj 9, vežu se dva datuma. Godina 1864. i podizanje laguma, jednog od stotinak u gradu, za potrebe skladištenja, i na evropskim dvorovima viđenih karlovačkih vina, od kojih je danas neznatan broj aktivno. Druga godina je 1925., upisana u ličnu kartu vinarije kao godina početka proizvodnje vina „Bajila“. Dok prva godina ovoj vinariji daje atraktivnost i istorijsku potku, dotle ova druga govori o njenom kontinitetu delovanja bezmalo pun vek. Predrag Bajilo je svojim radom i znanjem Vinariji „Bajilo“ dao identitet i obezbedio uslove daljeg uspešnog rada, time što su obojica njegovih sinova, stariji Petar, i mlađi Steva, od malena uključeni u sve vinogradarsko-vinske poslove, a danas i njeni lideri.

            Udruženje proizvođača grožđa i vina sa oznakom geografskog porekla „Srem - Fruška gora“, uz podršku Pokrajinske Vlade i Privredne komore Vojvodine (PKV) bilo je domaćin online panela pod radni nazivom „Prezentacija programa razvoja vinogradarstva i vinarstva Republike Srbije za period 2021 - 2031. godine“. U prezentaciji programa održanoj u četvrtak, 04. februara 2021. godine u prostorijama PKV učestvovali su eminentni sagovornici.

            Sir, za čije prisustvo zvanična istorija ima dokaz njegove upotrebe 5.000 godina u nazad, danas je neizostavni sastojak najpoznatijih kuhinja sveta. Razne vrste od preko 2.000 sirova, koliko ih ima u svetu, ne samo da „popravljaju“ ukus jelima, već čine poseban gastronomski doživljaj, što su Francuzi, nosioci zaštite porekla za preko 300 vrsta sireva, u praksi razvili do savršenstva.

            Predstavnici udruženja „Wine Expert“ i „Vinski putevi Srbije“, potpisali su u Kragujevcu, u spomen kući „Đura Jakšić“ - „Vinsko rakijski hub“, Sporazum o poslovno-tehničkoj saradnji, kao i saradnji na projektima.

            Pre 11 godina kada je Vinarija „Kovačević“ iz Iriga krenula sa proizvodnjom penušavca „Kovačević“, na tržištu Srbije smo imali još 2  domaća penušavca (penušca) - „Emporio“ „Aleksandrović“. Tradicija, navika, pa i kultura pijenja penušavca nije bila na zavidnom nivou. Većem delu potrošača nije bilo bitno da li je Champenoise ili Charmat metoda. Bitno je da dobro pukne i penuša. Danas je situacija malo bolja, imamo sve više proizvođača penušavaca, tako da je i veći izbor i mogućnost edukacije i popularizacije pijenja penušavih vina.

            Godine 2009. ustanovljen je svetski Dan čokolade. Svakog 07. jula je dan sećanja kada je pre pola milenijuma čokolada započela svoj pohod na Evropu.

            Mada je osnovna sirovina za kačamak kukuruzno brašno, a za palentu kukuruzni griz, smatraju ih za isto jelo. U regionu se osim ova dva termina koristi i mamaljuga, žganci, pura, mada među njima postoje razlike i u odabiru sastojaka, i u načinu pripreme. Iako je to tradicionalno jelo, posebno vezano za Istočnu Srbiju, gde se koristi kao posno jelo, najčešće uz mleko, sa sirom, kajmakom i slaninom,  njegova zemlja porekla je severna Italija. Ova zemlja je od palente napravila brend i do danas zadržala primat, kada je u pitanju njena proizvodnja i inovacije u njenoj pripremi, upotrebi dodavanjem široke palete ukusa.

            Velika proslava Vinske nove godine i ceremonija povodom svetskog dana mladog vina, a u Srbiji - Dana mladog Portugizera, ove godine ima sasvim drugačiju formu. Tamburaši i veliko okupljanje i druženje uz mlado vino, zbog epidemiološke situacije izostaju, ali svakako ostaje mogućnost degustacije samog vina iz ovogodišnje veoma dobre berbe.

            „Prokupac je tamo gde se pravi i gde se prodaje radost. U Župi to je pitanje kulture, istorije, tradicije, zemlje i pitanje duha ovih ljudi koji se time bave. Znamo i ponosni smo na reči esejiste, književnika,pozorišnog kritičara Miroslava Buce Mirkovića, Aleksandrovčanina koji je rekao: Naša Župa, naša Okeanija - koji je znao šta Prokupac znači za ovaj deo Srbije.