Novi Sad je nadaleko prepoznatljiv po srdačnim ljudima, ukusnoj hrani, bogatoj arhitekturi i istorijskom nasleđu, ali da li ste znali da se na njegovoj teritoriji još u prvoj polovini 18. veka nalazilo oko tri stotine vinograda? Danasovo područje predstavlja vinski put koji svaki ljubitelj „pića bogova“ treba da obiđe.

            U mnogim kulturama suncokret je smatran simbolom Boga Sunca. Čitav milenijum pre nove ere američki Indijanci su ga koristili u ishrani, mleli njegove semenke u brašno, dodavali u hleb i pravili ulje. Za njih je suncokret bio simbol svetlosti i plodnosti, a njegova boja oličenje vitalnosti i energije. Početkom XVI veka suncokret su iz Perua i Meksika u Evropu doneli španski misionari, a prvi cvetovi suncokreta su procvetali u madridskim botaničkim baštama kao ukrasne biljke. Godine 1830. u južnom delu Rusije, u Saratovu prvi put je u ovom delu sveta iz semena suncokreta isceđeno ulje.

         Obnovljen i adaptiran u vinsko-ugostiteljski objekat „Helvecija 1880“, trećeg vikenda septembra 2021., u vreme 63. Berbe grožđa u Vršcu, posle dve i po - tri godine, koliko je rekonstrukcija trajala, primio je prve goste. Već sledeće nedelje otvoren je i Vinski salon, i svojom otmenošću dočarao duh budućeg zdanja u punom obimu.

            Mada turista u Gudurici ima, to je daleko od onoga što bi ovo vinorodno selo, moglo da bude. Od davnina poznata po proizvodnji dobrih vina, svoj vrhunac Gudurica je doživela u XVIII i XIX veku doseljavanjem vinogradara iz Rajnske oblasti, Mozela i Lotarginije. Posebno dve porodice veleposednika, Johana Teca i Roberta Bera, koje su za sobom ostavile dva značajna i velika podruma.

            Braća Ćosić su nosioci originalne priče o ljubiteljima vina koji su postali vinari. Ali, vinari sa vinskim genima nasleđenim od generacija svojih prethodnika. Po jednom od njih, dedi Todoru, nazvali su i vinariju. Doduše, deda Todor je pre svega bio stručnjak za burad - pinter, u vreme pre no što su počeli da se proizvode od inox-a i polipropilena, kada je pinterski zanat bio tražen, posebno u vinskoj Župi aleksandrovačkoj, gde je svaka kuća bila sa vinskim podrumom i drvenim buradima u kojima se vino čuvalo. Pred kraj radnog veka gledao je krčenje vinograda, skromniju proizvodnju vina i zamiranje svog zanata. Kao uspomenu na njega i njegov rad, na značajno mesto u degustacionoj sali Podruma vina „Todor“ danas je postavljeno bure, njegovim rukama napravljeno.

            Vinarija originalnog imena „Talisman“, osnovana krajem 2014. godine, jedna je od mlađih vinarija vršačkog vinogorja. Sa vinogradima u Gudurici i podrumom u Vršcu, porodična vinarija ispred koje stoji potpis Nenada Stankova, trudi se da učvrsti svoju poziciju među iskusnim vršačko-guduričkim vinarijama. Da bi što pre stigla do cilja i proizvodnjom kvalitetnog vina obezbedila distribuciju, prozvana je Talisman (amajlija) koja daje čarobne moći i štiti od zla. U ovom slučaju, talisman treba da donese sreću, kako vlasniku, vinogradaru-vinaru, da obezbedi zdravo grožđe i proizvede kvalitetno vino, i konzumentima da im se to vino dopadne i da u njemu uživaju.

            U Vršcu vino nije slučajno, kažu Vrščani. Na ovim prostorima gajilo se u vreme Rimljana, a od prvog pisanog traga (1494) u kontinuitetu traje razvoj vinarstva do današnjih dana. Zato su Vrščani ovom nektaru darovali čak tri manifestacije. Vinska godina počinje u februaru Danima mladih vina u Gudurici, nastavlja se početkom leta VinoFestom, a kruna vinskih dešavanja pripada Danima berbe grožđa „Grožđebalu“, treće nedelje septembra.

            Jedna neobična, po svemu originalna priča bračnog para Saše i Slobodana Vujića, doktora ekonomskih nauka, sa uspešnim karijerama na mestima univerziteteskih profesora i u svetskim firmama, njihovom voljom pretočena je u svevinski raj - Vinariju „Fragaria“.

            Prilikom okupljanja agro novinara u Kanjiži povodom predstavljanja projekta regenerativne poljoprivrede kompanija Nestlé je uključila lokalne proizvođače povrća, koji za cilj ima očuvanje i obnavljanje poljoprivrednog zemljišta i njegovog ekosistema. U ime podrške, tokom ove i prošle godine kompanija Nestlé je, početnom investicijom vrednom 140.000 švajcarskih franaka, uložila u procese proizvodnje dva najveća lokalna dobavljača, kompanije: Telek Paprika i Geneza.

            Pojam regenerativne poljoprivrede (TMMG) je relativno nov na našem prostoru i podrazumeva poseban način uzgajanja useva održavajući zdravlje zemljišta, narušeno obrađivanjem ili prekomernim korišćenjem đubriva i pesticida, čime se smanjuje sadržaj mineralnih, organskih materija, vode, vazduha, pH vrednosti. Regenerativna poljoprivreda nakon nekoliko godina može rešiti brojne probleme, osim poboljšanja kvaliteta zemljišta doprineti smanjenju troškova obrade, nagraditi natprosečnim prinosima.

            Beograd, 6. jun 2022 - Kompanija Nestlé uključila je dobavljače iz Srbije u svoj globalni projekat regenerativne poljoprivrede, koji za cilj ima očuvanje i obnavljanje poljoprivrednog zemljišta i njegovog ekosistema. Početnom investicijom vrednom 140.000 švajcarskih franaka uloženih ove i prošle godine u procese proizvodnje najvećih lokalnih dobavljača kompanije, Telek Paprike i Geneze, Nestlé ulaže u održive načine proizvodnje povrća za jedan od svojih najpopularnijih proizvoda - Začin C.

            Sofija Stefanovski, reception&sales manager Kuće vina „Helvecija 1880“ imala je priliku da u velikoj sali Privredne komore Vojvodine (PKV), na promociji Grada Vršca, podržanoj od straneTurističke organizacije Vojvodine (TOV), predstavi objekat na čije se otvaranje čekalo godinama. U pitanju je stari vinski podrum „Helvecija“, koji je 1880. godine izgradio švajcarski trgovac vinom Bernhard Štaube. Kapacitet podruma je bio milion litara vina i bio je najveći i najmoderniji vinski podrum u tadašnjoj Ugarskoj.