Туристичка организација „ПОДГОРИНАˮ из Осечине организовала  је  20. по реду такмичарски део Сајма у оцењивању јаких алкохолних пића. Комисија за оцењивање јаких алкохолних пића радила је 04. и 05. августа 2025. године на Сајму шљива у Осечини, у следећем саставу: председник: проф. Др Нинослав Никићевић;Чланови: проф. др Веле Тешевић (Хемијски факултет Универзитет у Београду) др Бранко Поповић (Институт за воћарство, Чачак) и дипл.инж. Љубиша Станковић (Пољопривредни факултет у Земуну)

            Mirko Niškanović,director, do pre dve godine i glavni enolog Vinarije “Deurić” (od 2012. do 2023. godine), kada je dobio pojačanje od enološkinje Milice Ćućuz, član je njenog najužeg stručnog tima. Kada je pre 13 godina došao u vinariju, deo vinograda je već bio podignut,ali kada se ušlo u veće sadnje i podizanja vinarije već je uveliko bio prisutan.Od tada do danas, svaka vinska godina, svaka etiketa, za njega su izazov. Pri samom dolasku, bio je oduševljen čitavim ambijentom, potom i pozicijom vinograda u Maloj Remeti, posebno vinima kojasadrže autentični pečat ovog podneblja.

            Gajenje vinove loze i proizvodnja vina u Sremu i na Fruškoj gori javlja se među prvima u Evropi. Obnova i oporavak vinograda od filoksere (u Sremu od 1880 - 81), a za obnovu vinogradara, pored Bele i Crvene Slankamenke, Crvene Dinke, Šasle, Frankovke, imao i Italijanski Rizling. Veruje se da je poreklom iz srednje Evrope ili Francuske, i da se na tlu nekadašnje Jugoslavije toliko odomaćila da su je smatrali autohtonom. Poznata je i kao Graševina, Laški Rizling, Riesling Italico, Olaszriesling, RyzlingVlassky, a pre nekoliko godina u Srbiji vraćen joj vraćen stari naziv Grašac. Od tda počinje njegova prepoznatljivost na domaćoj, pa i svetskoj vinskoj sceni..

            XI Sačijada - Balkansko takmičenje u pripremi jela ispod sača, na Stražilovu, iznad Sremskih Karlovaca, više je od dobrih ukusa. To je priča o poreklu, identitetu i kontinuitetu naroda jednog prostora. Priča o povezivanju, zajednišvu i neuništivim dobrima (jelima) u kojima se uživa.

            “Prosto k’o pasulj”, jedna je među najvećim gastonomskim svetkovinama u Srbiji, sigurno najmasovnija posvećena pasulju, koja se održava u Temerinu, gradu kraj Novog Sada, sa oko 19 hiljada stanovnika, zanimljive turističke ponude. Svake godine prve subote juna ova manifestacija, u organizacija Turističke organizacije opštine Temerin, podržana od Opštine Temerin i JKP, privuče veći broj takmičara i posetilaca nego prethodne. Razlog tome, dobili smo od “kuvara sa dušom”, članova žirija za ocenjivanje takmičarskog - čorbastog (vojvođanskog) pasulja, koji su na pitanje o razlogu njene popularnosti, imali i spremne odgovore.

Inspirisani Svetskim danom vina, (25. maj), italijanski vinari su odlučili da se tim povodom otvarajući svoje podrume druže sa publikom uz degustaciju vina. U Mađarskoj se Dan otvorenih podruma praktikuje od 1996., nešto kasnije i u Istri i diljem Hrvatske. U Srbiji je prvi put sprovedeno 2015., potom i naredne godine. Tu tradiciju vinskih dešavanja pokušao je da ustanovi u Sremskim Karlovcima dr Milan Ubavić, vlasnik vinarije “Vinum”, kako bi vinski Karlovci i u vinskom turizmu bili perjanica vinske kulturne matrice Srbije.

            “Ljudi ne shvataju da je svaki dan borba, borba za dobre misli, borba za čistu dušu, borba za još jedan osećaj radosti, sreće, mira, borba za susret sa dobrom dušom… Borba za još jedan dan radosti uprkos, uprkos svemu onome što nas snalazi…” (Isidora Bjelica, Spas).

            Šćastko Durgala,sekretar MZ Bački Petrovac, sekretar Udruženja “Klobásafest”, jedan je od “krivaca” za uspeh najpopularnije i najposećenije gastronomske manifestacije u Bačkom Petrovcu i Vojvodini - “Klobásafesta”, koja se održava od 2016., sredinom februara, u vreme svinjokolja, na sportskom terenu OŠ „Jan Čajak”. Već prve godine održavanja “Klobasafest” je imao međunarodni karakter. Napravljen je smišljeno, na temu čuvenog petrovačkog kulena, koji je i pre manifestacije imao komercijalni uspeh, takav da koliko god bilo proizvedenih količina, tržište je potraživalo još. Tako je i danas.

“Jonini” prirodni sokovi reprezentuju jednu od četiri u zemlji kompanije sa sertifikatom zaštićenog geografskog porekla - Ariljska malina. Moć “Jonini” hladno ceđenih sokova leži u 100% prirodnom proizvodu, premijum kvaliteta, bez upotrebe veštačkih boja, aroma, aditiva i konzervansa, isključivo od voća sa sopstvenih plantaža (Vigošte, Ariljle), čime se garantuje da su sokovi od maline sa ariljskog podneblja, a time i kompletnu sledljivost proizvoda.

            VI „Banatski festival vina”, treći u Gradskoj bašti u najlepšem delu Zrenjanina, dostigao je zavidan nivo i zavredeo da se nađe u društvu najboljiih vinskih događaja u zemlji i regionu.
            Uz prisustvo 51. vinske kuće iz cele zemlje, 25. Etno manifestaciju izvorne kulturne baštine ovog podneblja - “Banatske vredne ruke”, muzički program, zabeležen je još jedan uspeo vinski dan na koji organizatori događaja: Grad Zrenjanin, Turistička organizacija grada, Magazin “Wino&Fino” i Kulturni centar Zrenjanina, u Zrenjaninu - Prestonici kulture Srbije 2025 mogu u potpunosti da budu zadovoljni.

            Davne 1921. Milan T. Jovanović iz Novog Sada zaštitio je svoj izum - kazan za pečenje rakija u Patentnom zavodu kao prvi registrovani patent u Srbiji. To je mnogo olakšalo pravljenje rakije i svaki srpski domaćin koji je držao do sebe, želeo je da peče svoju rakiju, pa su se u različitim krajevima odomaćili i različiti nazivi za kazan: lampek, alimbik, pecara, „vesela mašina“.

            Istorija kulinarstva zasnovana je na permanentnoj evoluciji kombinovanja različitih namirnica u određenim vremenskim intervalima u razvoju društva. Iako je na snazi kolektivna mudrost kuvara širom sveta za kreiranjem nečeg novog,Hadži Saša Mišić traga za drugačijim vrednosnim sistemima i zagovara povratak pravim, dubokim istinama zanemarenim, pomalo u svakom od nas.