U seoce Starci, koje je dobilo ime po pošasti koja je odnela živote mlađih stanovnika poštedevši starce, na svega šest kilometara od Aleksandrovca, sa žiteljima u 14 kuća i živopisnim pogledom na Bogom danu dolinu za voćarstvo i vinogradarstvo, koju preseca potok i okružuju planinski venci, vratio se Radovan Đorđević, koji je nakon sedam godina rada na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu dao otkaz potpuno se posvetivši vinarstvu. Na svega 500 - 600 metara od kuće u kojoj je odrastao, 2011. otvorio je vinariju „Čokot“ i došao do prilike da ispuni očekivanja obrazovanog mladog naučnika i izvrši transfer znanja iz nauke u praksu. Otišao je 2001. godine kao mladić željan znanja, upisao i završio, a potom i doktorske studije 2016. godine na Katedri za konzervisanje i vrenje. Paralelno sa akademskom razvija vinsku priču u jednom malom podrumu. Kako je vreme proticalo, posao sa vinom je rastao i stekli su se uslovi da preraste u nešto veće i ozbiljnije.

            Primarna delatnost Osnovne zemljoradničke zadruge „Žunji-Silak“ (OZZ Žunji-Silak) iz Temerina je ratarska proizvodnja, gde je poznato da prvi seju, prvi žanju i postižu vrhunske rezultate. Izazovu ipak nisu odoleli. Godine 2013. sazrela je ideja za početak uzgoja egzotičnog kivija.

            PR „Mala mlekara Ćuk“ iz Banatskog Karađorđeva produkt je višegodišnje porodične prakse u stočarstvu i ratarstvu. Izrasla iz poljoprivrednog gazdinstva „Milan Ćuk“, osnovanog 2009. sa zaokruženom proizvodnjom i osnovnom delatnošću pored kozarstva i ratarstva, od 2019. prerasta u PR „Mala mlekara Ćuk“ i sa oca prelazi na ćerku Milenu, koja se bavi preradom kravljeg mleka, otkupljenog od proverenih seljana, i proizvodnjom širokog asortimana kvalitetnih, ručno rađenih sireva.

            Prvi Wine Fest na kojem će se predstaviti 30 najboljih vinarija Srbije, biće održan u petak, 25. marta, od 14 - 20:00 časova, u hotelu „Sheraton“ u Novom Sadu. Publika će imati priliku da degustira preko 200 različitih vrsta vina, među kojima i vina iz nove berbe.

            Upravo održana manifestacija „Dani mladih vina" u Gudurici predstavila je 15 vinarija iz Gudurice, ali i goste iz Vršca,  Beograda i Zemuna. Uz dobra mlada vina, zvuke tamburaškog orkestra „Banatski boemi", Kulturno umetničkog društva „Vinogradi" iz Gudurice, kao i  banatskim specijalitetima vrednih ruku žena,  udruženja „Bogatstvo različitosti" iz Gudurice i  „ Na izvoru potočić" iz Mesića, uživalo je preko 500 zadovoljnih posetilaca.

            Riđica je najsevernije mesto somborske opštine, prvo selo do granice sa Mađarskom, ali bez graničnog prelaza, mesto do kojeg se može doći samo iz pravca Stanišića i Svetozara Miletića. Njenu posebnost odredili su njeni stanovnici, danas manje od 2.000, ranije i preko 4.000, tri reke i 16 mostova, te sve glasnija promocija vina i vinskih podruma. Specifični prirodni uslovi za gajenje vinove loze sa vinogradima smeštenim na Telečkoj visoravni (Telečko vinogorje, Horgoško-palićki reon), sa blagom klimom i velikim brojem sunčanih dana, čije zemljište odlikuje crni i smeđi pesak bogatog mineralnog sastava, odrazili su se i na kvalitet ovdašnjih vina. Presudnu ulogu za to imali su sami vinari primenjujući savete vrsnih stručnjaka za negu vinograda i pravljenje vina, te osavremenjivanjem procesa njegove proizvodnje, a potvrdu za to dobili na najvećim vinskim festivalima.

            Kljajićevo, mesto u Zapadnobačkom upravnom okrugu, na 13 km od Sombora, sa oko 5.000 stanovnika, može da se pohvali agilnim i preduzimljivim članova Udruženja voćara i vinogradara „Visovi“, koji uspevaju da svojim inovativnm akcijama animiraju stanovnike ovog mirnog dela Panonske ravnice. Novim izazovom - Festivalom malih proizvođača vina i hrane, održanom 11. februara 2022. godine u restoranu „Trend“, u Kljajićevu, predstavili su vredan potencijal ovog prostora kada je u pitanju vino. Nije da do sada nisu imali kuraži. Mudro su čekali da njihova vina dostignu određen kvalitet, zrelost, pa da dostojno reprezentuju i vina i mesto u kojem su nastala.

            Pčelarstvo može biti unosna grana poljoprivrede, ali za Mirka Gvojića, mladog pčelara iz Kljajićeva, pčelarstvo je mnogo više od puke dobiti. Da nije prvi pčelar u familiji saznao je nedavno, listajući porodični album. Na fotografiji su, ispred košnice-pletare (vrškare), danas pravog rariteta, stajali muškarac i žena, za koje se ispostavilo da su njegovi pradeda i prababa iz Gakova. Informacija sačuvana u genima putovala je tri generacije, ali nije ona bila ta koja je inicirala Mirkovo interesovanje za pčelarstvo. Priča je ta da je najstarija od njegove tri ćerke, rođena sa problemima urinarnog trakta, a koje medicinska nauka nije mogla da reši, rešila je svakodnevna terapija medom. Tada je u selu bilo 4-5 pčelara, njegovih prijatelja, koji su mu svi do jednog davali med ne dozvoljavajući da im plati „jer je za dete“. To je uticalo da kupi dve košnice, do kraja godine imao ih je sedam, sledeće godine jedanaest. Njegov mentor, Igor Pantelin iz Sombora, puno mu je u tome pomogao.

            Kada se pre 10 godina odvažio da ukrsti svoje dve ljubavi, prema novinarstvu i vinu, i počeo sa izdavanjem časopisa „Vino & Fino“, Igoru Lukoviću, vinskom kritičaru, vinskom sudiji, jedinom srpskom predstavniku na najvažnijem svetskom vinskom ocenjivanju Decanter u Londonu, od nedavno i predsedniku Balkanskog takmičenja vina BIWC, osim vizije bila je potrebna i hrabrost, jer vinska scena tog vremena nije mnogo obećavala.

            Žene su najveće blago srpskog sela. One su te koje brinu o porodici, kući, svaki plod umeju da pozlate, a Svetlana Jovanović iz Gornje Trnave, Topola, jedna je od njih. Žena sa završenih osam razreda škole i ogromnim fondom znanja, majka dvoje dece i baka petoro muških unučadi, koji polako idu njenim stopama. Izrastaju u vredne, časne ljude pune dobrote i ljubavi.

            Da mesto događanja tradicionalnog vojvođanskog svinjokolja može da bude fensi gradska čarda, od 2012., kada je napravljen hrabar eksperiment, sa stilom i ukusom, koji je u startu naišao na pozitivan prijem publike, očigledan primer je Čarda „Agua Doria“, smeštena ispod Petrovaradinske tvrđave na samoj obali Dunava.

            Irig, nekadašnje trgovište, prvi sremski grad u kojem su, uz dozvolu cara, održavana dva vašara godišnje, nosio je titulu nezvanične prestonice Srema. Duhovnoj dimenziji ovog mesta, potkrepljenoj okruženjem srednjovekovnih manastira: Novo Hopovo, Grgeteg, Krušedol, Sremska Ravanica - Manastir Vrdnik, Velika Remeta, Mala Remeta, Jazak, Staro Hopovo, ustočićena je, kao jedna od prvih u Srbiji, prosvetno-kulturna („Podluško-sremska biblioteka“ otvorena 1829., „Srpska čitaonica“ 1842, pozorište).