Vojvođanska ravnica nikada nije bila sinonim za vino, iako se grožđe oduvek u njoj sadilo, uglavnom uz kuću, i bezmalo je svaka imala deo podruma u kojoj se skladištilo vino. Ono se uglavnom pilo i popilo u krugu porodice i prijatelja. U Čurugu (Žabalj), najveće površine zasada vinograda bile su između dva rata, pa do 50-tih godina prošlog veka, kada je pod vinogradima bilo oko 400 jutara, a selo bilo ograđeno „poljima“ vinograda i voćnjaka. Sa nestankom vinograda, 60-tih godina, taj lepi običaj druženja uz vino se potpuno gubi. Prvi koji se u žabljaskoj opštini probudio, i počeo proizvodnju u novim uslovima i uvođenjem savremene tehnologije u preradu grožđa i negovanju vina, bio je Gavra Botić, vredan, radan i nauman da se vrati starom, ali na novi način.

            Kratka je sezona odmora za vinogradare i vinare. U vinogradu, radovi počinju krajem januara - sredinom februara, uveliko se vrše  pripreme za širenje mladih zasada, koji će za tri godine doneti radost novih vina.

            Raznovrsnošću i kvalitetom svojih sireva Srbija se polako približava krugu zemalja poznatih po njihovoj proizvodnji. Najpoznatijim sirevima iz Srbije - Pirotskom kačkavalju, Šarskom siru i najkontraverznijem Pule, siru od magarećeg mleka iz SRP „Zasavica“, pridružio se sir GORSKI, iz fruškogorskog sela Jazak. Njegov kreator Ljiljana Mojić, radoznala da sazna mesto svojih sireva u svetskim okvirima, uzorke šalje na najprestižnije svetsko takmičenje - Cheese World Awards 2017/18 u London, gde Gorski zreli sir osvaja bronzu i pored brojnih odličja Novosadskog sajma, koja su mu obezbedila mesto na domaćem tržištu, dospeva i na svetsku mapu sireva (World Chesse Map).

         Ogromni prirodni resursi Republike Srbije za razvoj pčelarstva realan su osnov daljeg razvoja ove privredne grane. Godinama unazad med je jedan od najtraženijih proizvoda sa oznakom „made in Serbia“. U toku prošle, 2020. godine zabeležen je izvez od 2.701 tone meda, u vrednosti od 13.096.000 evra, odnosno rast od 46% u odnosu na prethodnu 2019..

            Projekat pod nazivom „Staro i nestalo voće Srbije“ autorke Aleksandre Savić, muzejskog savetnika Prirodnjačkog muzeja u Beogradu, pokrenut je iz potrebe zaustavljanja procesa nestajanja starog voća na tlu Republike Srbije. Rezultati istraživanja sakupljani od doba Nemanjića i prvih sačuvanih zapisa o voću na našem tlu, što nikako ne znači da ga nije bilo i ranije, konsultujući literaturu, a pre svega obilazeći terene i neposrednim kontaktom sa ljudima koji dugo pamte, široj javnosti saopšteni su putem izložbi, dečijih radionica, kataloga. I svuda je publika bila vrlo zainteresovana i reagovala emotivno.

            Radikalizacija promene strukture poljoprivredne proizvodnje započeta početkomn trećeg milenijuma, u Srbiji je dočekana sa nevericom. Obrazac zemlje ratara oboren je pred činjenicom da u vreme savremenih kretanja u poljoprivrednoj proizvodnji 70 - 75% poljoprivrednih gazdinstava obrađuje površine do pet hektara. Pod ovakvim uslovima realna dobit može da se postigne jedino intentzivnim zasadom. Danas su voćarstvo, vinogradarstvo, zajedno sa povrtarstvom svetle tačke razvoja poljoprivrede u Srbiji i po rečima dr Zorana Keserovića, profesora na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, jednim od najvećih autoriteta iz oblasti voćarstva u zemlji, to je jedan od pravaca nacionalne poljoprivrede, uključujući podršku porodičnog biznisa, malim i srednjim preduzećima i udruživanje.

            Proizvodnja povrća je dugoročan i profitabilan porodični komercijalan posao. Poštujući principe smene useva u vremenu i prostoru, uz održavanje plodnosti zemlјišta i uvođenje novih tehnologija gajenja, povrće se proizvodi tokom cele godine u baštama, njivama i u različitim tipovima zaštićenog prostora.
            O iskorišćenim mogućnostima i onima koje nisu, za veću proizvodnju povrtarskih kultura na teritoriji Republike Srbije i strategiji daljeg razvoja, razgovarali smo sa prof. dr Žarkom Ilinom, profesorom Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, vrhunskim autoritetom u oblasti povrtarstva. Njegovi odgovori su podrazumevali naša pitanja.

            Na Oglednom dobru Instituta za vinogradarstvo i vinarstvo u Sremskim Karlovcima, tradicionalno je obeležena vinogradarska slava Sv. Trifun. S obzirom na uslove, osvećenje slavskog kolača i žita, te simbolično orezivanje prvog čokota vinove loze u ovoj godine nije pratila tradicionlna degustacija karlovačkih vina, ali je prof. dr Dragoslav Ivanišević sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, u ulozi domaćina, tom prilikom naglasio da degustacija karlovačkih vina nije otkazana, nego samo odložena.

            Za Podrum „Bajilo“ (https://vinarijabajilo.rs) u najužem centru živopisnih Sremskih Karlovaca, u ulici Patrijarha Rajačića broj 9, vežu se dva datuma. Godina 1864. i podizanje laguma, jednog od stotinak u gradu, za potrebe skladištenja, i na evropskim dvorovima viđenih karlovačkih vina, od kojih je danas neznatan broj aktivno. Druga godina je 1925., upisana u ličnu kartu vinarije kao godina početka proizvodnje vina „Bajila“. Dok prva godina ovoj vinariji daje atraktivnost i istorijsku potku, dotle ova druga govori o njenom kontinitetu delovanja bezmalo pun vek. Predrag Bajilo je svojim radom i znanjem Vinariji „Bajilo“ dao identitet i obezbedio uslove daljeg uspešnog rada, time što su obojica njegovih sinova, stariji Petar, i mlađi Steva, od malena uključeni u sve vinogradarsko-vinske poslove, a danas i njeni lideri.

            Udruženje proizvođača grožđa i vina sa oznakom geografskog porekla „Srem - Fruška gora“, uz podršku Pokrajinske Vlade i Privredne komore Vojvodine (PKV) bilo je domaćin online panela pod radni nazivom „Prezentacija programa razvoja vinogradarstva i vinarstva Republike Srbije za period 2021 - 2031. godine“. U prezentaciji programa održanoj u četvrtak, 04. februara 2021. godine u prostorijama PKV učestvovali su eminentni sagovornici.

            Sir, za čije prisustvo zvanična istorija ima dokaz njegove upotrebe 5.000 godina u nazad, danas je neizostavni sastojak najpoznatijih kuhinja sveta. Razne vrste od preko 2.000 sirova, koliko ih ima u svetu, ne samo da „popravljaju“ ukus jelima, već čine poseban gastronomski doživljaj, što su Francuzi, nosioci zaštite porekla za preko 300 vrsta sireva, u praksi razvili do savršenstva.

            Predstavnici udruženja „Wine Expert“ i „Vinski putevi Srbije“, potpisali su u Kragujevcu, u spomen kući „Đura Jakšić“ - „Vinsko rakijski hub“, Sporazum o poslovno-tehničkoj saradnji, kao i saradnji na projektima.