Na prostoru EKO kampa „Fruška gora“ na Stražilovu, izletištu četiri kilometara udaljenom od Sremskih Karlovaca, u nedelju, 07. juna održana je Redovna godišnja skupština Kulinarske federacije Srbije (KFS), Kulinarske asocijacije Srbije (KAS) i Asocijacije šefova kuvara Srbije (AŠKS).

            Sezona gljiva još nije krenula u punom jeku ali su se stvorili svi uslovi za bogatu i kvalitetenu berbu narednih mesec - dva, kada je reč o terenima do 650 metara nadmorske visine, odnosno dva meseca, na većim nadmorskim visinama - procena je gljivara, članova Mikološko-gljivarskog saveza Srbije.

            Udruženje ljubitelja vina Inđija u saradnji sa SO Inđija i tamošnjom Turističkom organizacijom, ove godine, a treću za redom, na platou kod Kuće Vojnovića, 28. juna, od 17 do 23 časa, na Vidovdan, organizuje Festival fruškogorskih vina. Ovo je najnoviji dobijeni termin dobijen od Gradske kuće Inđija nakon završetka Vanrednog stanja prouzrokovanog pandemijom virusa Kovid-19. U prvobitnoj varijanti Festival je planiran za subotu, 6. jun, a potom za kraj avgusta. Ovaj najnoviji termin, obradovao je organizatore jer smatraju da kraj avgusta nije pogodan za smotru fruškogorskih vina, pošto u to vreme već uveliko počinje berba nekih sorti.

            Lazar Dunđerski (1833 – 1917) čije je bogatstvo u drugoj polovini XIX veka toliko naraslo da je ušlo u legendu, bavio se poljoprivredom i trgovinom. Izgradio je fabrike alkohola, pivare, uljaru i veliki mlin u Novom Sadu i Inđiji. Bio je vlasnik fabrike tepiha u Bečkereku, jedan od glavnih akcionara Srpske banke u Zagrebu i Centralnog kreditnog zavoda u Novom Sadu.

            Letnji odmor 2020. po svim parametrima biće iskorišćen na specifičan i vidno drugačiji način od onih na koje smo do sada navikli. To može da se oceni i kao pozitivno kretanje domaćih gostiju usmerenih ka destinacijama u Srbiji koje, zbog odlazaka u inostranstvo nisu stigli da posete.

            Prisutan od prve berbe (2014) u mladoj, prestižnoj Vinariji „Deurić“, situiranoj na južnim padinama Fruške gore (Mala Remeta, opština Irig), enolog Mirko Niškanović je najpozvaniji da kaže reč dve o vinima iz berbe 2019., očekivanjima od berbe 2020., kao i planovima za dalji razvoj vinarije.

            Namerno ili ne, retko se govori o kofeinu kao najrasprostranjenijoj, duvanu najprodavanijoj, alkoholu kao opšteprihvaćenoj psihoaktivnoj supstanci, koje su uz tri biljke: kanabis, koku i opijum korišćene od pamtiveka, kako za otklanjanje bola i podizanje fizičke izdržljivosti radnika i ratnika, kao i nezaobilanog činioca u ritualnim, čak i religioznim obredima. Govoreći o ovoj temi, nikako se ne smu zaobići kulturne razlike naroda koji su ih koristili.

            U Ulici Karlovačkog mira 26a, koju, s obzirom na broj registrovanih vinarija, s pravom nazivaju vinskom, u gradiću na obroncima Fruške gore - Sremskim Karlovcima, koji takođe slove za vinogradarski i vinski centar najpoznatije vojvođanske i srpske vinske regije - Fruške gore, nalazi se Vinarija „Vinum“.

            Udruženje „Žene i vino“, sa sedištem u Novom Sadu, je svojevrsni regrutni centar za ljubiteljke vina, ravnopravnih članica vinskog kluba, bilo da je reč o profesionalnim ili profanim motivima. Osmišljen od strane Mirjane Maksimović, magistra naučne oblasti -  menadžment, studenta doktorskih studija na Departmanu za geografiju, turizam i hotelijerstvo Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta Novi Sad, predsednice Udruženja „Žene i vino“, koja je ovim projektom objedinila svoja vinska znanja i iskustvo, u želji da upotpuni ovaj segment turizma koji se do 2012. godine i formiranja udruženja, nalazio u eksperimentalnoj fazi.

            „Legende koje su se ispredale oko pčela protkane su pretnjama i gubicima. Tu je i uzmeirujuće sećanje na ubode koji izazivaju toliko poseban bol da ne znamo sa čime bismo ga mogli uporediti... Istina je da se košnica ako je nemarno otvori neko ko ne poznaje, niti poštuje karakter i običaje njegovih stanovnica, začas pretvara u užareni grm koji kipti besom i junaštvom. Ipak, ništa se ne stiče brže od neznatne sposobnosti neophodne da se košnicom bezbedno rukuje. Dovoljno je malo dima, mnogo hladnokrvnosti i blagosti, i dobro naoružane radilice će dopustiti da budu orobljene i ne pomislivši da puste svoju žaoku“ - piše Boris Meterlink u svojoj knjizi Život pčela (Algoritam 2017. Beograd).

            Posni, 100% domaći, bez gustina, želatina i aditiva  Žigon Vilomet namazi od maline, maline sa čokoladom, vanilom i cimetom, originalni i novi proizvodi na našem tržišu dolaze iz porodične proizvodnje Žigon iz Starih Banovaca.

         -Ponosni smo i srećni što je Turisitčka organizacija Zrenjanina, uz ogromnu podršku Grada, uspela da organizuje ovakav jedan veliki događaj, iako su članovi Organizacionog odbora uložili puno truda i rada, poslednja dve-tri meseca, rezultati su i te kako vidljivi. Ustanovljenje jednog festivala uvek kreće sa velikom ambicijom i velikim očekivanjima.