Na mestu današnjeg vinskog sela Banoštora, na obroncima Fruške gore, jednog od najstarijih sremskih naselja, u vreme Rimljana se nalazio grad Malata Bononija, koji je bio na važnom podunavskom putu, Limesu i vodio obalom Dunava od Zemuna (Taurunuma) do Osijeka (Mursia). Srednjovekovni Banoštor bio je sedište Sremske biskupije (1298-1526) i benediktinske opatije „Kew" (otud ime bele sorte vinove loze kevedinke). Za Banoštor se vezuje i priča o renesansnom sremačkom srednjovekovnom vinu koje se, zahvaljujući banoštorskom i vackom biskupu Miklošu Batoriju, služilo na dvoru Matija Korvina.

            Dušan Štulić, nutricionista i gastronom, profesor i mentor na Visokoj hotelijerskoj školi strukovnih studija u Beogradu i sudija World Association of Chefs Societies (WACS), u svojsvtu arbitra, redovan je učesnik Balkanskog takmičenja u pripremi jela ispod sača Sačijada - Stražilovo, koje sedmu godinu početkom juna organizuje „Magazina vikendica“ i „Udruženja vlasnika vikendica i salaša“ iz Novog Sada.

            S obzirom da je reč o jednoj od najstarijih vinarija na Fruškoj gori, Vinariji „Erdevik“, koju je 1826. godine osnovao grof Livije Odeskalki, a koja danas slovi za harmoničan spoj modernog i tradicionalnog, dovoljno govori o želji njenih vlasnika za njenim trajanjem. Njena vina Omnibus Lector, Trianon, Grand Trianon, Ex Chatedra, Roza Nostra, Bella Novela, Tri Bele Koze, Tri Roze Koze, Tri crvene koze i dva noviteta, Marlon Delon (75% Cabernet, 25% Merlot) i Stifler’s Mom (100% Shiraz) po uzoru na lik iz filma American Pie, kazuju o težnji stručnog tima ove vinarije da se najprobranijoj vinskoj publici nametnu vinima rafiniranog, egzotičnog stila, prepoznatljivog vrhunskog kvaliteta, visokom vinskom etiketom u svakom smislu.

            Vinumov Chardonnay 2018 (96,5), uz Merlo vinarije Vinis proglašen je najuspešnijim srpskim vinom na promociji vinarstva, vinogradarstva i vinske kulture u Srbiji.
            Na drugom „Velikom ocenjivanju vina Srbije“, održanom 17. i 18. maja, u beogradskom hotelu Radisson Collection Old Mill (prvi put na Dan Sv. Trifuna, na Savskom vencu - u slavu knjige i vina, prošle godine), u organizaciji Saveza Vinograda i vinara Srbije, veliko zlato u kategoriji za najbolje belo vino od internacionalne sorte najeminentniji vinski stručnjaci iz zemlje proglasili su vino Chardonnay 2018, vinarije Vinum iz Sremskih Karlovaca.

            Događaj na koji je vinska publika u Novom Sadu dugo čekala desio se u petak, 28. maja u ekskluzivnom prostoru AGAPE VILLA Hotel & Restaurant, predstavljanjem 10 ZLATNIH SRPSKIH VINA ocenjenih na manifestaciji „Veliko ocenjivanje vina Srbije“ održanoj 17. i 18. maja u hotelu Radisson Collection Old Mill u Beogradu, u organizaciji Saveza Vinogradara i vinara Srbije.

           Vest da je Sauvignon Blanc (2019) knjaževačkog Podruma „Džervin“, na ovogodišnjoj manifestaciji „Veliko ocenjivanje vina Srbije“ održanoj 17. i 18. maja u prostorijama hotela Radisson Collection Old Mill u Beogradu, u organizaciji Saveza Vinogradara i vinara Srbije., u kategoriji „Bela mirna vina od internacionalnih sorti“, osvojio 96 poena i veliko zlato, obradovala je sve prave poklonike vina. Jer, na sceni od pre nekoliko godina, a sada i u glavnoj ulozi, vratio se nekadašnji vinski gigant i pokazao da su još Rimljani nepogrešivao nalazili idealna mesta za uzgoj vinove loze. I u drugim kategorijama vina iz ovog Podruma su, po mišljenju žirija, vina sa Premium kvalitetom, osvetlala obraz vina iz Istočne Srbije.

            Vojvođanska ravnica nikada nije bila sinonim za vino, iako se grožđe oduvek u njoj sadilo, uglavnom uz kuću, i bezmalo je svaka imala deo podruma u kojoj se skladištilo vino. Ono se uglavnom pilo i popilo u krugu porodice i prijatelja. U Čurugu (Žabalj), najveće površine zasada vinograda bile su između dva rata, pa do 50-tih godina prošlog veka, kada je pod vinogradima bilo oko 400 jutara, a selo bilo ograđeno „poljima“ vinograda i voćnjaka. Sa nestankom vinograda, 60-tih godina, taj lepi običaj druženja uz vino se potpuno gubi. Prvi koji se u žabljaskoj opštini probudio, i počeo proizvodnju u novim uslovima i uvođenjem savremene tehnologije u preradu grožđa i negovanju vina, bio je Gavra Botić, vredan, radan i nauman da se vrati starom, ali na novi način.

            Kratka je sezona odmora za vinogradare i vinare. U vinogradu, radovi počinju krajem januara - sredinom februara, uveliko se vrše  pripreme za širenje mladih zasada, koji će za tri godine doneti radost novih vina.

            Raznovrsnošću i kvalitetom svojih sireva Srbija se polako približava krugu zemalja poznatih po njihovoj proizvodnji. Najpoznatijim sirevima iz Srbije - Pirotskom kačkavalju, Šarskom siru i najkontraverznijem Pule, siru od magarećeg mleka iz SRP „Zasavica“, pridružio se sir GORSKI, iz fruškogorskog sela Jazak. Njegov kreator Ljiljana Mojić, radoznala da sazna mesto svojih sireva u svetskim okvirima, uzorke šalje na najprestižnije svetsko takmičenje - Cheese World Awards 2017/18 u London, gde Gorski zreli sir osvaja bronzu i pored brojnih odličja Novosadskog sajma, koja su mu obezbedila mesto na domaćem tržištu, dospeva i na svetsku mapu sireva (World Chesse Map).

         Ogromni prirodni resursi Republike Srbije za razvoj pčelarstva realan su osnov daljeg razvoja ove privredne grane. Godinama unazad med je jedan od najtraženijih proizvoda sa oznakom „made in Serbia“. U toku prošle, 2020. godine zabeležen je izvez od 2.701 tone meda, u vrednosti od 13.096.000 evra, odnosno rast od 46% u odnosu na prethodnu 2019..

            Projekat pod nazivom „Staro i nestalo voće Srbije“ autorke Aleksandre Savić, muzejskog savetnika Prirodnjačkog muzeja u Beogradu, pokrenut je iz potrebe zaustavljanja procesa nestajanja starog voća na tlu Republike Srbije. Rezultati istraživanja sakupljani od doba Nemanjića i prvih sačuvanih zapisa o voću na našem tlu, što nikako ne znači da ga nije bilo i ranije, konsultujući literaturu, a pre svega obilazeći terene i neposrednim kontaktom sa ljudima koji dugo pamte, široj javnosti saopšteni su putem izložbi, dečijih radionica, kataloga. I svuda je publika bila vrlo zainteresovana i reagovala emotivno.

            Radikalizacija promene strukture poljoprivredne proizvodnje započeta početkomn trećeg milenijuma, u Srbiji je dočekana sa nevericom. Obrazac zemlje ratara oboren je pred činjenicom da u vreme savremenih kretanja u poljoprivrednoj proizvodnji 70 - 75% poljoprivrednih gazdinstava obrađuje površine do pet hektara. Pod ovakvim uslovima realna dobit može da se postigne jedino intentzivnim zasadom. Danas su voćarstvo, vinogradarstvo, zajedno sa povrtarstvom svetle tačke razvoja poljoprivrede u Srbiji i po rečima dr Zorana Keserovića, profesora na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, jednim od najvećih autoriteta iz oblasti voćarstva u zemlji, to je jedan od pravaca nacionalne poljoprivrede, uključujući podršku porodičnog biznisa, malim i srednjim preduzećima i udruživanje.