Thu08132020

Poslednja izmena:10:31:27 AM

Back HRANA I PIĆE

Hrana i piće

Sava Jojić: I vinograd pati na ovoj vrućini

Sava JojićPaklene vrućine nikome ne prijaju pa ni vinogradima Vinarije Mačkov podrum posađenim na padinama Fruške gore oko Iriga, koja na 34 hektara gaji bele sorte Sauvignon, Chabenet, Rajnski Rizling, a od crvenih: Portugizer, Crni Burgundac i Merlot.

Nedavno su novinari bili u Irigu na jednoj mini konferenciji za novinare povodom izvoza prve količine Mačkovog Portugizera u Ameriku i tom prilikom, kolega Đorđe upitao je gostpodina Savu Jojića, vlasnika Vinarije Mačkov podrum, dokle  je vinova loza, inače otporna na sušu, spremna da trpi pakao koji nam se trenutno dešava?

-Osušiti se loza, neće. Čak i ako se dogodi onaj najcrnji scenario, da možda ne bude kiše uopšte tokom leta, ona se neće osušiti, ali će bobica ostati sitna, mala i pitanje je koliko će to vino biti kvalitetno, da li će biti previše gorko, koliki će biti randman…Ja sam i danas obilazio vinograd i moram da kažem da zrnca još nisu smežurana, ali su mala i ukoliko ne bude neke kiše biće nabijena šećerom, ali ne verujem da će biti dovoljno polifenolna zrelosti, lepih aroma koje one ipak nose sa punim razvojem i koje se dobijaju u normalnim uslovima. Za biljke je karakteristično, ne samo za lozu, da u ovakvim i sličnim uslovima, polako otpuštaju svoj plod. Šljiva otpušta šljivu, otpada plod, počele su breskve da otpadaju, jabuke… Biljke se tako bore da prežive i to je neka vrsta produženog suicida, je biljka, praktično, ubija svoj podmladak, da bi mogla da preživi, da vegetira iduće godine. Vinograd ne otpušta na taj način svoj plod, nego se suši. Kažem, nismo našli jutros još smežuranih zrnaca, ali su sitna. Nastavili se ovo još narednih deset dana počeće da se pojavljuju krupna zrna, a to je jedan inverzni proces gde tečnost iz semenki bobice vraća u utrobu majke.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Produktna berza: Suša diže cenu pšenice, kukuruza i soje

Blagi pad cene kukuruza, rast cene pšenice, nova rekordna cena soje, kao ialji rast cena na svetskim berzama, okarakterisao je proteklu nedelju na Novosadskoj berzi.

Uznemirujuće prognoze o katastrofalnim posledicama nepovoljnih vremenskih prilika kako u svetu, tako i kod nas, više ne dovode u pitanje problem visokih cena, koliko otvara neizvesnost oko elementarnog zatvaranja bilansa i dovoljnosti strateških roba kao što su žitarice i uljarice. Upravo na toj neizvesnosti i dilemi tražnja je definisala svoj tržišni nastup i bila veoma aktivna. Ukupno 40 kupoprodajnih ugovora zaključenih protekle nedelje preko Produktne berze najbolji je dokaz za to. Promet od 3.412 tona robe za 35,34% je veći nego prethodne nedelje, dok je istovremeno finansijska vrednost prodate robe preko Novosadske berze iznosila 90.169.900 dinara ili za 22,66% više nego u prethodnom nedeljnom periodu.

Pšenicom se količinski najviše trgovalo. Na bazi ukupno 14 sklopljenih ugovora i 2.275 tona prometa, izdefinisala se prosečna cena ove robe na nivou od 25,51 din/kg (23,62 bez PDV) što je za 2,49% veća cena nego prethodne nedelje. Visoka cena kukuruza nije mogla ostaviti tržište pšenice ravnodušnim. Naime, kada je cena kukuruza veća od cene pšenice, sve veći odliv pšenice u sektor proizvodnje stočne hrane, za posledicu ima veću tražnju za ovom robom i konsekventni rast cene. Princip spojenih sudova za ova tržišta tada funkcioniše tako što cena jedne, utiče na cenu druge robe. Ovoga puta visoka cena kukuruza povukla je na gore i cenu pšenice.

Trenutno najveća neizvesnost je na tržištu kukuruza. Sve što se danas na ovom tržištu može smatrati prognozom, nalazi se u domenu procena koje se kreću u dijapazonu od lošeg pa do katastrofalnog, što se tiče prinosa. Ta okolnost unosi veliku nervozu na ovom tržištu i to je razlog što su se kupci i prodavci čak u 18 slučajeva relativno lako i brzo usaglasili na berzi o prihvatanju međusobnih uslova za prodajom odnosno kupovinom ove robe. Cena se kretala između 23,50 din/kg bez PDV i 25,10 din/kg.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Mačkov Portugizer na putu za Ameriku

Mačkov Portugizer pronašao je kupca u Americi, tačnije i još bolje rečeno, kupac je pronašao Portugizer iriške Vinarije Mačkov podrum, kao reprezentativne vinske kuće sa ovih prostora, u jednoj prestižno velikoj konkurenciji vinarija iz Srbije i Hrvatske. To što je američki kupac izabrao Portugizer, uopšte ne čudi, zato što se ovo vino u našoj zemlji vrlo malo proizvodi, a još manje izvozi, pa kada neko uspe da u ovakvoj situaciji izveze svoj proizvod, pogotovo na američko tržište, preplavljeno vinima iz tzv. Starog sveta (Evrope) i Novog sveta (svi ostali kontinenti), nemoguće je a ne reći da je to odličan uspeh o ma kakvim količinama se radi. Portugizer nije autohtona sorta, ali se on odomaćio tako da ga možemo smatrati našim, sremačkim, fruškogorskim, vojvođanskim, srpskim, a očigledno su ga kao takvog, prihvatili i kupci iz SAD.

Vrednosti uvek nađu put ka uspehu. Mogli bismo, npr. to povezati sa uspehom i svojevremenom reputacijom desertnog vina, Bermet, za koje se priča da se našlo na Titaniku, da se izvozilo brodovima po čitavoj Evropi pa i za Ameriku. Posle toliko vremena, približno 100 godina, opet imamo situaciju da se srpska vina izvoze u svet.

Da je srpsko vinogradarstvo i vinarstvo postojalo i da će postojati, govori i pominjanje imena Futožanina Harasti Agoštona, koji je postavio američku vinsku priču, pa sada ovo šta se dešava, izgleda kao svetlo na kraju tunela i nada za naše vinare da će autohtona ili odomaćena vina sa ovih prostora uskoro naći svoj put na inostrano tržište, pogotovo Tamjanika, Prokupac, Neoplanta, Sila...

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Sava Jojić: Izvoz na tržište Amerike, veliko priznanje za Vinariju Mačkov podrum

Sava JojićUdruženje somelijera Srbije pozvalo je u februaru ove godine jedan broj naših vinara, za koje su smatrali da imaju interesantna vina za tržište Amerike da se prijave na konkurs za ocenjivanje i izbor najboljih vina, koji će im otvoriti mogućnost izvoza na ovaj kontinent. Među pozvanima bila je i Vinarija Mačkov podrum iz Iriga. Nakon degustacije u Beogradu, vinari su dali uzorke boca sa vinima, a mesec dana kasnije saopšteno je da je iriška vinarija prošla sve neophodne testove, prvo ovaj u Beogradu, potom u Americi, i da će uvoznik uzeti njihovo vino Portugizer. U nameri da saznamo više o ovom početnom, ali izuzetno značajnom izvoznom poslu, razgovarali smo sa gospodinom Savom Jojić, vlasnikom Vinarije Mačkov podrum.

-Dosta dugo je trajao ovaj postupak, za naše prilike isuviše spor, ali kada sam čuo kakva je procedura uvesti vino u Ameriku prvi put, onda sam to i razumeo. Mi smo pre nedelju dana dobili od američkog uvoznika za potpisivanje sedam ugovora, za sedam zemalja SAD u kojima će se vino prodavati, jer svaka država ima neke svoje propise. Da li je to divizija za vino ili bord za vino i rakiju ih država, uglavnom je u pitanju 7 različitih ugovora. Ugovori su tu, treba da ih potpišem i vratim, što mislim da ću to uraditi sutra. Prva količina vina treba da ode poslednjih dana jula i prvih dana avgusta. Čim potpišem ugovore i pošaljem ih, oni će tehnički da organizuju ko će biti špediter, kakvo će biti pakovanje, a potom će naš Portugizer stići na američku vinsku kartu. U pitanju je prva količina od 1.000 boca.
 Sava Jojić dodaje da je to prvo vino iz Vinarije Mačkov podrum koje ide preko Atlantika, ali nije prvo naše vino koje izvoze.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Branislav Vlahović i Petar Samardžija: Marketing vina Vojvodine

Branislav Vlahović (skroz levo) i Petar Samardžija (skroz desno)Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo i Fond za promociju izvoza poljoprivrednih proizvoda, uz finansijsku podršku Republike Austrije, izdao je priručnik „Marketing vina Vojvodine”, čiji su autori prof. dr Branislav Vlahović i novinar Petar Samardžija,u nameri da čitaoci ne samo da uživaju u pitkom i zanimljivom tekstu, nego da se i kvalitetnije informišu o vinskim putevima plodne Vojvodine. Ovaj projekat ostvaren je u okviru programa privrednog razvojaVlade AP Vojvodine, prepoznat je kao značajan od starih partnera i za njega su dobijena sredstva od Austrijske agencije za razvoj. Autori su, takođe, posetili Austiju, region Weinviertel, njihove vinske podrume, gde su se upoznali sa njihovim vinskim sektorom, sa direktorima marketinga proizvodnje vina i ostvarili jako dobre kontakte sa njima. Svoju premijernu promociju ova knjiga je imala na ovogodišnjem 79. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu, a kasnije je bila dostupna i čitaocima.

Predstavljajući ovaj jedinstveni priručnik, prof. dr Branislav Vlahović je izjavio:
 -Francuska poslovica kaže „Dan bez vina je kao dan bez sunca“. Mi smo napravili ovu knjigu, odnosno priručnik i on praktično ide u dva pravca. Prvo, on koristi proizvođačima vina kako bi mogli da se što bolje edukuju iz oblasti marketinga, iz oblasti proizvoda, promocije, distribucije, cena. Mi znamo da naši vinari znaju da proizvedu dobra vina. Ali, isto tako znamo da im nedostaje određeno znanje iz oblasti marketinga, a upravo je to bio cilj, da našim proizvođačima damo osnovna znanja iz oblasti marketinga kako bi mogli što bolje da naprave svoj proizvod i da ga što bolje plasiraju, pre svega na domaće tržište, da ga mi brendiramo, pa da potom izađe i na međunarodno tržište. Takođe, želeli smo da sa proizvođačima podelimo određeno znanje iz oblasti promocije, jer su svi rekli - imamo dobra vina, ali nam nedostaju znanja iz promocije. Mi smo im u priručniku ukazali vinarima koje su to neke osnovne stvari koje bi trebalo da urade, kako bi promociju svojih vina, vina iz Vojvodine, podigli na jedan viši nivo. Kada govorimo o izvozu, mi želimo da se naša vina iz Vojvodine nalaze na međunarodnom tržištu. Ne mogu se naći ako ne usvojimo osnovni koncept marketinga, osnovni koncept povećanja prodaje i zadovoljenje inostranih potreba potrošača. Mi hoćemo da podignemo kulturu vina na jedan viši nivo i upravo je to rezultiralo ovu našu saradnju. Takođe, u drugom delu knjige je promocija 54 vinara iz Vojvodine, kako bismo mogli što bolje da se upoznamo sa našim proizvođačima, sagledamo kakva je ponuda vina iz Vojvodine i kako bi mogli ta vina kasnije da pronađemo u našim i inostranim trgovinama.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Destilerija Šurlan, primer uspešnog porodičnog gazdinstva

Dejan (levo) i Darko Šurlan (desno)Braća Darko i Dejan Šurlan, primer su mladih ljudi, koji uspešno mogu da se ostvare u poslu i radom u poljoprivredi. Porodično gazdinstvo Šurlan iz Novih Kozaraca, sela lociranog kraj Kikinde, tik uz srpsko-rumunsku granicu, prokrčilo je put na tržištu rakije u Srbiji zahvaljujući upravo ovim mladim ljudima, koji su zanat pekli kod kuće, ali i na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. Naravno da bi sve bilo mnogo teže starijem bratu Darku, ponajviše zaduženom za distribuciju i Dejanu, zaduženom za marketing i promocije, da nije bilo roditeljske podrške od strane oca Nenada i majke Vesne. I mada se može reći da svako u porodici ima poneko glavno zaduženje, na ovom poslu svi rade sve, svakog dana. A kada se napravi dobar spoj energije, entuzijazma, potkovanog znanjem,  nije ni čudno što su na Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu Šurlanovi dobili najznačajnija priznanja, a najveće je svakako interesovanje za njihove proizvode: 6 rakija, dva likera, votku i liker sa medom. Evo šta smo, dok degustiramo ukusnu dunjevaču, zabeležili u razgovoru sa Darkom Šurlanom.

-Gde god izlažemo, uvek ima zainteresovanih ili za kupovinu naše rakije ili za saradnju, pa je tako bilo na ovogodišnjoj najvećoj poljoprivrednoj smotri u Novom Sadu, ali i na drugim manifestacijama na kojima nastupamo – rekao je Darko i nastavio: - Ima indicija i za otkup voća kako stiže na berbu. Ljudi su zainteresovani za saradnju,  iako je godina kao godina, loša za voćarsku proizvodnju. Jaka zima i mraz, koji je učinio to što je učinio, doprineli su da niko sa sigurnošću ne može da prognozira kakav će rod ispasti, pa nam ostaje da vidimo šta će se i kako će se tokom ove godine događati, pogotovo što je sada vreme pretoplo. U našim voćnjacima kajsija je izrmrzla, jabuka je uništena 15%, kruška 40%, s tim da to nije bilo sve. Desetog aprila smo imali jedan ozbiljan mraz koji je krušku potpuno uništio i još 30% jabuke. Ponavljam, ova godina će biti teška, ali naši kupci rakije ne treba da se brinu. Mi smo tokom 2010. i 2011. godine otkupili velike količine voća, napravili rakiju, spakovali u buradi i ona sada miruje i sprema se za njih.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Porodična vinarija Antić, Rajska bašta, Izbor srca, Postojbina…

Veliko interesovanje za vina Vinarije Antić na InterfestuJedan od tradicionalno najblagodarnijih srpskih vinogorja je orahovačko vinogorje u koje zahvaljujući prirodnim darovima, velikom broju sunčanih dana i nadmorskoj visini, sastav zemljišta (tzv. siga), te blagoj klimi, zaštićeno planinama Paštrik i Koritnik od jakih vetrova, daje jaka, gusta vina puna ekstrakta i boje.
Većina porodica u Orahovcu, koristeći te blagodeti, ima dugu tradiciju u vinogradarstvu i vinarstvu, koja se prenosi sa kolena na koleno. Često se čuje ista priča kako je deda pričao da se njegov deda bavio proizvodnjom vina i ko zna koliko to ide u prošlost, do vremena carske Srbije i Dušana Silnog, možda i dalje.
Naslanjajući se na delatnost svojih predaka i tradiciju kraja iznikla je i porodična vinarija „Antić“ iz Orahovca, koja se nalazi između Prizrena i Đakovice u Metohiji. Nju je, sa svojim zetovima 2003. godine, osnovao Zdravko Antić, vinogradar sa 35-ogodišnjim stažom vodećeg tehnologa vinarije "Kosovo Vino" iz Male Kruše i vinarije "Orvin" iz Orahovca – nekada velikog izvoznika vina. Zdravko Antić je 2008. godine počeo sa ozbiljnijim poslovnjem oko vinarije koja danas, na 3 hektara zasada u svom vlasništvu i stalnim i proverenim kooperantima, proizvodi oko 30 do 35.000 litara vina.
 Porodična vinarija “Antić” je imala zapažen nastup na IX Interfestu održanom u Novom Sadu od 5. do 7. jula. O proizvodnji i vinima ove vinarije, kao i o problemima vinogradara i vinarija metohijskog kraja razgovarali smo sa Zlatkom Kolašincem, menadžerom prodaje Vinarije “Antić”.
 oDa li u metohijskom kraju ima zaintereosvanih ljudi za saradnju?
 -Kako da ne. To je kraj u kojem tradicija postoji vekovima, što se tiče uzgoja vinove loze i proizvodnje vina. Postoji stotinak porodica koje se bave proizvodnjom vina kapaciteta od 1.000 do 3.000 litara, a od krupnijih proizvođača ima 3 do 4 vinarije koje se ozbiljnije bave njegovom proizvodnjom.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Razgovor s povodom: Nikola Mladenović, vlasnik vinarije Matalj

Nikola Mladenović Matalj (levo) na Interfestu 2012.Dobro je u vinskom svetu Srbije već poznata i priznata vinarija „Matalj“ iz Negotinske krajine, što zbog dobrog vina, što zbog ambicioznog i vrednog vlasnika, mladog Nikole Mladenovića Matalja. On je sa grupa negotinskih vinara na ovogodišnji Interfest u Novom Sadu,  došao  uz pomoć nemačke fondacije GIZ. To je drugi put da se ova relativno mlada vinarija pojavljuje na najvećoj vinskoj smotri našoj zemlji, na Interfestu, prvi put su imali samostalan nastup, ali ovako organizovano prvi put. I koliko god je taj prvi nastup ostao upečatljiv po interesovanju vinoljubaca, ovaj će Nikola pamtiti kao poseban, jer je, kako kaže, bio jako dobar osećaj u društvu sa kolegama iz kraja. Ovoga puta, Vinarija „Matalj“ je Novosađanima predstavila tri vina: Terasu-Sauvignon Blanc, Dušicu-Rose, i Kremen-Cabernet Sauvignon. Imali su još jedno vino-kupažu u ponudi, koje trenutno nemaju za prodaju, jer je sve „otišlo“ čim se pojavilo na tržištu.

Nikolu pitamo za prve utiske o Festivalu?!! 

-Rekao bih da je naš štand bio dosta posećen i da je bilo zaista puno ljudi na degustacijama, kao i da su impresije o našim vinima više nego zadovoljavajuće. Nama je važna posećenost, ali su nam još važnije povratne informacije o vinima, ne samo one jako dobre, a ocene koje smo dobili od Novosađana su bile odlične, već i eventualne sugestije od iskusnijih vinara. Mi imamo odlične uslove proizvodnje, pre svega za uzgoj crnog grožđa i proizvodnju crvenih vina, imamo i dobre cene i što je najbitnije, naši potrošači dele to naše mišljenje, ali smo svesni da stalno moramo da učimo, ukoliko želimo da se još bolje pozicioniramo na sve probirljivijem vinskom tržištu. Ljudi više neće svašta da piju.

Negotinska krajina je nekada bila čuveni region u Srbiji, SFR Jugoslaviji, a u poslednje vreme je vidljivo da je dosta mladih iz Krajine angažovano u vinarstvu?

-Pa vidite, Negotinska krajina je region koji je kao stvoren za proizvodnju grožđa. To je region na samom istoku zemlje, sa najvećim brojem sunčanih dana, osim Hvara, u bivšoj SFRJ, mada nema more i to nema veze, jednostavno takva je osunčanost, mala je oblačnost. Ovo je istorijski kraj u kome su se vekovima unazad proizvodili kvaltetno grožđe i još bolje vino. U našem kraju narod živi sa grođem i sa vinom i kroz grožđe i kroz vino. Negotinski vinski region ima posebno mesto ne samo u kulturi našeg naroda, nego je utkano i u istoriju naših porodica.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Predstavljamo: Vinarija Vimmid iz Negotina

Boban Frunzularović (desno) i Nikola Mladenović MataljVinogradarstvo i vinarstvo u Negotinskoj krajini je prisutno vekovima. Skoro da nema kuće u ovom kraju da ne poseduje i ne uzgaja neke količine vinove loze i pravi vino. Međutim, poslednjih nekoliko decenija, sa gašenjem giganta “Krajina vina”, utihnula je i priča o negotinskom vinu. Ali, stvari se poslednjih godina menjaju na bolje. Istina, još uvek nema mnogo tzv. “velikih” vinara, prvenstveno zbog toga što su posedi jako usitnjeni i katastarski nesprovedeni, ali je sve više “malih” vinara sa tendencijom daljeg rasta. Jedna od 11 takvih vinarija koja se uz pomoć nemačke fondacije GIZ predstavila na ovogodišnjem 9. po redu Interfestu je i Vinarija “Vimmid” iz Negotina. Ova vinarija danas ima 6,5 Ha vinograda na jugoistočnom delu poznatog lokaliteta Bukovo, 4km udaljenom od Negotina, gde je nadmorska visina 140m, a zemljište deluvijalnog nanosa u osmuđivanju, što govori da ima pogodnu pH vrednost za uzgoj vinove loze, dosta kalijuma, koji pogoduje sazrevanju grožđa i nakupljanju optimalne količine šećera.

Veliki broj časova sunčevog sjaja tokom vegetacije, koje ovaj predeo svrstava u jedno od vinogorja sa najvećim trajanjem sunčevog sjaja tokom vegetacije, je još jedna u nizu  pogodnosti koje doprinose da se sa ovih prostora ubere kvalitetno grožđe i napravi vrhunsko vino. Vinarija "Vimmid" se nalazi u Negotinskom vinogorju, u selu Vidrovcu. Od 2010. godine se bavi proizvodnjom vina i alkoholnih pića.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Interfest 2012. potvrdio epitet najboljeg vinskog festivala u regionu

Na devetom međunarodnom festivalu vina, „Interfest 2012“, koji je uz učešće 120 vinskih podruma iz 15 zemalja održan od 5. do 7. jula na Trgu slobode u centru Novog Sada, popijeno je više od 30.000 buteljki raznih sorti božanskog napitka i zabeležena poseta od oko 20.000 ljubitelja kapljice, i to bez najmanjeg incidenta. Prvi put, na ovogodišnjem festivalu, u ponudi su bila i vina „novog sveta“ iz Australije, Južne Afrike i Latinske Amerike a, svakako, nastupili su vinski podrumi iz Srbije, Crne Gore, Hrvatske, Slovenije, Makedonije, Mađarske, Španije, Italije, Portugala i posebno Albanije, koja se predstavila konjakom „Skenderbeg“.
Festival je 5. jula, pred nastup Masima Savića, otvorila Nataša Budisavljević, direktora „Interfesta“ sa željom da „vino govori“ na druženju poizvođača što se i obistinilo. Po njenim rečima, učesnici i posetioci, koji su u zabavnom delu programa uživali u muziciranju Masima Savića, Aleksandra Dujina i Duce Aradskog sa „Hepi hipi bendom“, veoma su zadovoljni ovogodišnjom manifestacijom pa je bilo predloga da se festival produži za još jedan dan, što je, zapravo, najbolja najava za dogodine, kada će da se održi jubilarni, 10. festival.
-Organizacija je bila odlična, tako da su izlagači uz druženje razmenjivali iskustva. Primetno je da na festivalima praktično učestvuje tri vrste posetilaca, najpre široki krug potrošača koji je došao da se opusti i provede, profesionalci, kolege koji žele da razgovaraju o struci i treći deo, prijatelji izlagača i festivala, kojih nije bilo malo. Cilj naše vinarije bio je da budemo prisutni, jer nas dobro svi poznaju, ali je uvek dobro biti na sceni i da što veći broj ponovo stekne uvid u naše proizvode, a zasita smo ostvarili značajan broj kontakata, što je veom dobro- kaže Bojan Popandonov, enolog vinarije „Šato Kamnik“ iz Makedonije.
Zapažen nastup imali su vinari iz Negotinske krajine, koji su pred start festivala zajedno sa vinarima iz Portugalije održali uporedu degustaciju vina.
-Bilo je odlično, „ispraznili“ smo svih 900 boca, koliko smo i doneli za degustaciju a pored uobičajenog dobrog druženja i razmene iskustava s kolegama, raduje činjenca da je mnogo mladog sveta upoznalo kulturu vina a jasno je da se Novosađani razumeju u vino. Zapazili smo da je belo vino „išlo“ bolje od crvenog, posebno šardone i rizling. Jedina primedba mogla bi se uputiti na izbor termina pa je predlog da dogodine festival počne ranije, pre tropskih vrućina- kaže Zoran Stevanović, predsednik Udruženja vinara Negotoinske krajine koja je nastupila sa 11 proizvođača.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Nikola Milićević: Čelarevo, grad jabuka

Nikola MilićevićSinonim za jabuku, tačnije „Veliku jabuku“ je grad Njujork. Ali, imamo i mi svoj grad jabuka – Čelarevo. Nekada davno, Čelarevo je bilo grad hmelja, tekstila, prvog zatvorenog bazena kakav nije imao ni Novi Sad, potom piva, a danas se može reći da je „grad jabuka“, jer uz postojećih 350 hektara, koliko je pre šest godina ovde zasadila firma Delta agrar na zemlji privatizovanog „Podunavlja“, rastu i manji voćnjaci, dok se neke druge jake kompanije u skorijoj budućnosti spremaju da u ovom ataru zasade nove količine voćaka. O ovom nestvarnom voćnjaku, koji je toliko veliki da bi trebalo čitav dan da se obiđe, a možda i nekoliko, razgovarao sam sa generalnim direktorom „Podunavlja“, Nikolom Milićevićem.
Razgovor započinjemo upravo na Kanalu DTD, uz koji se na obe strane prostoru plantaže, odakle, praktično, kreće izvor života ovog voćnjaka, sistem za navodnjavanje.
 

-Mesto na kome se sada nalazimo je crpna stanica odakle vršimo prihranu voćnjaka. Takođe, iz ove crpene stanice u slučaju ranih prolećnih mrazeva pokrivamoceo prostor anti-frost sistemomza zaštitu od ranih prolećnih mrazeva. Mi smo 2006. godine krenuli u fazu podizanju voćaka sa nekih 330 hektara, koje smo zasadili, a danas imamo 350 hektara pod zasadima jabuka. Odavde ide osnova, srce čitavog voćnjaka, vlaga iz kanala Dunav-Tisa-Dunav, bez koga ovakvi zasadi u kojima se očekuju prinosi od 50 do 70 tona nisu mogući. Pumpe su kapaciteta 360 litara u sekundi, a navodnjavanje je u sekcijama, što znači da se ne navodnjava svih 350 hektara u jednom mahu nego nego po sekcijama, po poljima. Tenziometri(merače vlažnosti)i mini meteo stanice,mere vlažnost zemljišta pored samih sadnica i u zavisnosti od potreba, dajemo određenu količinu vode za koju smatramo da je neophodna u tom trenutku. Anti-frost sistemsluži da se pri ranim prolećnim mrazevima putem izmene toplote, faktičku izmenu energije kod samog ploda jabuke i grane, voćke ne zalede, izmenom toplote i neprestanim vlaženjem, poput veštačke kiše, čime se podiže temperatura samih voćaka. Sve zajedno, prati se tokom 24 časa na samo jednom kompjuteru.

Naš sagovornik kaže da je uz korišćenje savremene tehnologije i zahvaljujući iskustvu stručnjaka, voćnjak dobro podneo zimu.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Julka Toskić: Kooperacija sa Delta agrarom je posao budućnosti

Julka Toskić-Sada  je više nego krajnji momenat da svi koji žele da se bave poljoprivredom razmišljaju o tome kao o svojoj glavnoj profesiji i da prepoznaju poljoprivredu, ne kao granu sa kojom će samo da preživljavaju nego kao profesiju sa kojom će moći sebi i svojim porodicama da obezbede dugoročne i visoke prihode, a naravno i da potpomognu i podstaknu mlađe generacije da ostanu na imanjima i nastave da se bave ovim poslom. Sve nas čeka 2014. godina, kada padaju carine na uvoz poljoprivrednih  proizvoda iz EU, kada će biti jako teško svima koji se ne opredele za savremene tehnologije i za profesionalno bavljenje proizvodnjom. Biće teško plasirati proizvode i na domaće tržište, a kamoli za izvoz jer će tržište biti preplavljeno kvalitetnim, subvencionisanim voćem i povrćem od strane država iz kojih dolaze, iz razvijenih zemalja EU. Dakle, više je razloga da se svi okrenemo savremenim proizvodnjama, postizanju izuzetno velikih prinosa, konkurentnim proizvodima sa kojima ćemo moći svi zajedno da nastupamo na inostranim tržištima.

Ovo je za elektronski časopis www.topsrbija.com izjavila Julka Toskić, direktorka marketinga u Delta agraru, sa kojom smo razgovarali na temu savremene proizvodnje jabuka i neophodnosti udruživanja, kao i uslovima koje za tu priliku nudi ova vodeća kompanija u Srbiji, a malo je takvih i u ovom delu Evrope.

Međunarodna godina zadrugarstva dodatno je podstakla poljoprivredne proizvođače na udruživanje, pa su u velikom broju, uz, naravno, dužnu pažnju više novinarskih ekipa, o mogućnostima saradnje sa Delta agrarom informacije dobli na edukativnom i praktičnom sastanku u Čelarevu. Zainteresovani proizvođači su uz predstavljen kompletan projekat i  dalje konkretne korake saradnje mogli da se upoznaju sa sistemima za navodnjavanje američke kompanije John Deere Water čije proizvode Delta agrar distribuira na tržište Srbije i koji su sastavni deo ukupne ponude u okviru projekta kooperacije.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com