Mon09282020

Poslednja izmena:09:21:27 PM

Back HRANA I PIĆE

Hrana i piće

Šampionski pehar za Chardonnay Vinarije Bononia

Milan Šijački na pobedničkom postolju ovogodišnjih Banoštorskih dana grožđaPrvih dana septembra 2012.godine održani su IX Banoštorski dani grožđa, i kao i svaki put, kada to Banoštorci organizuju, fešta je bila za pamćenje. Žitelji su se svojski potrudili da prikažu sve svoje potencijale: vinske, zanatske, voćarske, umetničke, a pre svega domaćinske. Na platou u centru mesta, sa pogledom i na Dunavi na Frušku goru, slili su se svi Banoštorci, njihovi prijatelji, poznanici i dugogodišnji posetioci ove svetkovine.

Stisnut između dva potoka: Tekeniškog i Čitlučkog, između reke i planine, Banoštor je iznedrio čestite i vredne ljude, kojima su složnost i radinost karakterne osobine.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Vinsko carstvo Đure Kubečke

Đura KubečkaAko odlučite da posetite Vinski podrum „Kube“ kraj Erdevika (opština Šid), a prethodno se niste pripremili, ni na kraj pameti vam nije šta ćete tamo zateći. Od same dobrodošlice u, kako kaže njen vlasnik Đura Kubečka, „skromnoj“ Vinariji „Kube“, može vam se pomutiti u glavi, ne samo od dobrog Kubečkinog vina, što je za očekivanje, već i od ambijentalne divote, besprekorno uređenog vinograda, kućice u cveću smeštene u njegovom središtu, piknik stolovima i klupama u šumarku koji se spušta do obale jezera Moharač, a pre svega i iznad svega od ljubaznosti i vispenosti njenog vlasnika da znalački ugosti i počasti svoje goste. Nekadašnjem pevaču i glumcu, poeti Đuri Kubečki, komunikacija sa gostima jednostavno „ide od ruke“ i miks je njegovog prirodnog talenta za druženje i velikog znanja iz oblasti vinogradarstva i vinarstva:

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Legende o Sremskom vinu

O fruškogorskim ili sremskim vinima, ima dosta priča, legendi, ali relativno malo istorijskih podataka. Vrsni poznavalac ovih krajeva i ne samo ovih, Karolj Kovač, neumorni tragač za istinom i autor serijala o renesansnim vinima, sa kojim smo razgovarali na ovu temu na Šuljamačkoj glavici, 19. avgusta, na proslavi godišnjice rođenja jednog Sremca, imperatora Marcusa Aureliusa Probusa, koji slovi za začetnika fruškogorskog, srpskog, ali i evropskog kontinentalnog vinogradarstva kaže:

-Od svih vina na svetu samo Sremska imaju epitat renesansna. Ali, trebalo bi otići i podrobno istražiti Kijev, Lavov, Krakov, Estergom, otići u Francusku, u Bugundiju, u Šampanj…

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Fruška gora na vinskoj karti sveta

Šuljamačka glavica će ponovo cela biti pod vinogradima- Ovo je dan kada moje želje, nade i planovi počinju da se ostvaruju - izjavio je ushićeno direktor klastera„Sveti Dimitrije“ Nikola Nikšić, na svečanosti prilikom obeležavanja dana rođenja Cara Proba.

Gospodin Nikola Nikšić ispred Klastera turističke mikroregije grada Sremska Mitrovica „Sveti Dimitrije“ i gospodin Milorad Miloševć, biznismen i vlasnik mladog vinograda, na mestu na kojem je car Prob zasadio prvi čokot, udružili su se oko istog cilja, odlučni da vrate Frušku goru na vinsku kartu sveta, a sremskim vinima njihov nekadašnji status.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Igor Luković predstavio vina Vinarije Budimir

Igor LukovićPre izvesnog vremena, Wine&Fine magazin je na terasi restorana u Pariskom magazinu u Novom Sadu predstavio vina Vinarije Budimir. Kako su me, kao i većinu prisutnih, imopresionirala aleksandrovačka vina, a i izlaganje vinskog znalca Igora Lukovića, glavnog i odgovornog urednika pomenutog magazina, prenosim vam njegovu elokventnu prezentaciju sa željom da Vas donekle upoznam sa vinima Vinarije Budimir.

-Vinarija Budimir je 2006. godina startovala sa nultom berbom. Iako je Vinarija Budimir relativno nova vinarija, ona ima dugu tradiciju. Kako to? Postoji čovek, zapravo deda koji se zove Budimir, koji živi u Aleksandrovcu, u svojoj kući pored koje je njegov zet sagradio modernu vinariju i nazvao je po starijem gospodinu. Ne znam koliko je duga tracija u vinogradarstvu i vinarstvu, ali imam fotogragiju njihovog vinograda koji je pod zaštitom države i koji je podignut te godine kada se deda rodio. Deda ima u svojim rukama berbi verovatno od momenta kada je mogao da drži neki alat, kada su ga odveli u vinograd. Slika čokota iz arhiva vinograda Vinarije Budimir je jedinstvena ne samo zato što je stara, već i zbog izgleda vinograda. Naime, na slici se vidi da loza nema stubove ili žice, da loza praktično raste sama dole na zemlji.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Proizvodnja ribe, još jedan neiskorišćen potencijal Srbije

U Srbiji se pod ribnjacima nalazi oko 14.000 hektara (od kojih su 14.000 hektara šaranski, a samo na 14 hektara su pastrmski ribnjaci). Međutim, od ukupnog broja, čak 20 odsto šaranskih ribnjaka je zapušteno i nalazi se van upotrebe. Na površini od oko 11.000 hektara ribnjaka koji su u funkciji, godišnje se proizvodi 12.500 do 15.000 tona ribe. Od toga oko 11.000 do 13.000 tona je šaranska i od 1.500 do 2.000 tona pastrmska riba.
-Iako je proizvodnja ribe u poslednjoj deceniji povećana dva do tri puta i dalje se, zajedno sa količinom ribe koja se izlovi iz reka i jezera, podmiruje manje od 30 odsto potreba za domaćom ribom u Sriji, dok se više pod 70 odsto uvozi (morske i slatkovodne ribe). Za razliku od rastućeg uvoza, izvoz je simboličan i poslednjih godina se kreće te oko nekoliko stotina tona - kaže profesor Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu dr Zoran Marković.
-Potencijal Srbije za povećanje proizvodnje ribe je ogroman, pre svega, u šaranskom ribarstvu. Trenutno u Srbiji postoje četiri fabrike hrane za ribe, sa potencijalom ukupne proizvodnje preko 40.000 tona (prošle godine je proizvedeno samo 11.000 tona). Treba istaći i to da višne ribnjaka u Srbiji od pre nekoliko godina realizuju jednu od najsavremenijih tehnologija gajenja šarana u Evropi, koja se bazira na korišćenju ekstrudirane hrane, a Srbija je i jedna od retkih zemalja u kojoj se radi na programu selekcije familija šarana, čime se stvara osnov za proizvodnju kvalitetne selekcionisane mlađi - navodi Marković.
Evropska unija je najveći uvoznik ribe na svetu (40 odsto uvoza se ostvaruje u njoj). Ona godišnje uvozi 1,65 miliona tona, a izvozi svega 100.000 tona, tako da postoji odličan potencijal za plasman ribe iz Srbije u države EU. Da bi se i ostvario taj izvoz neophodno je da se šaran, kao glavni izvozni proizvod preradi (filetira, odimi, upakuje...) i plasira na evropsko tržište, za šta je neophodna pomoć države kroz podsticajne mere kroz unapređenje proizvodnje na postojećim ribnjacima. Pored šarana, kao glavne vrste, svakako ne treba zanemariti i ostale vrste koje se proizvode u Srbiji: kalifornijska pastrmka, potočna pastrmka, beli amur, beli i sivi tolstolobik, som, smuđ...

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Vinske večeri petkom na novosadskom Štrandu

Bane VukotićNovosadsko kupalište Štrand o kome se brine JKP Gradsko zelenilo je od 20. jula bogatije za još jedan sadržaj, vinsko veče, koje će uz pomoć svojih prijatelja organizovati poznati novosadski serdar Bane Vukotić. Cilj ovakvih večeri je da se u „kao stvorenom za romantiku“ ambijentu restoranaŠtrand Express (bivši Chiken Tikka), svakog petka predstave vina iz dve vinarije iz Srbije, i najavi otvaranje “Serdarske magaze”.

Gospodin Bane Vukotić je godinama prisutan na gotovo svim većim manifestacijama i festivalima u zemlji, koje neguju autohtonost ukusa i mirisa stare Srbije. Delikatesnim Serdarskim sirom, Bane Vukotić je pokušao da prirodne resurse Srbije iskoristi za proizvodnju vrhunskih sireva i obnovi gotovo potpuno zamrlu proizvodnju kozjeg sira. Pošavši od činjenice da se na teritoriji nekadašnje Kraljevine Jugoslavije proizvodilo više od 40 vrsta ovčijih i kozjih sireva, a danas jedva desetak vrsta, ovaj preduzetnik pokušava da obnovi tradiciju, da vrati balkanske specijalitete na srpski meni.

Sledeći korak u odbrani srpske gastronomske tradicije, biće otvaranje Serdarske magaze, koje se planira za kraj septembra ili početak okrobra, a biće situirana u Ulici Alekse Šantića. Prisvojivši stari narodni naziv objekta u seoskom domaćinstvu u kojem se čuva hrana “Serdarska magaza”, asocirao je na to da će to biti prodavnica vina i delikatesa sa područja Srbije. Magaza će Novosađanima moći da ponudi tradicionalne proizvode napravljene po starim recepturama, razne vrste ovčjih i kozjih sireva, mesne prerađevine, proizvode koji se retko mogu naći na rafovima marketa.

-U “Magazi” će se prodavati i vina, ali po “normalnim” cenama, kaže Bane Vukotić. Plan je da se uz etikete poznatih vinskih kuća, nađu i one vinarije, koji su do sada bili manje zastupljene, a koji imaju vina odličnog kvaliteta. Važno je naglasiti da će se u “Magazi” naći isključivo proizvodi registrovanih proizvođača.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Reprezentacija vojvođanskih vinara na sajmu u Gornjoj Radgoni

Podrum Bajilo, Vinarija Veranda, Vinarija Milisavljević, Vindulo, Institut za vinogradarstvo u voćarstvo Sremski Karlovci, Vinarija Aleks, Vinarija Adžić, Neštinska vina i Vinarija Živanović. To je spisak vinara, vinogradara, koji su u organizaciji Fruškogorskog klastera, Alma Mons, poslali 15 vrsta vina na ocenjivanje na Međunarodni sajam u Gornjoj Radgoni (25-30. avgusta), sajam koji je po nekim procenama „vinskije“ veći od Novosadskog sajma, a priznanja osvojena ovde „teža“, jer su Slovenci izbirljiviji i potvrđeno, majstori u ocenjivanju. Ovo je prvi put da se na jedno međunarodno ocenjivanje organizovano šalju vina, uz očekivanje da je to samo početak aktivnijeg rada ovoga klastera i da će sledećih godine učesnika sa ovih prostora biti još više. Poslednjih 6, 7 godina neki vinari su samostalno učestvovali na ovoj uvaženoj vinskoj smotri, a ovo je prvi put da se odlazi organizovano, na inicijativu Pokrajinskog sekretarijata za privredu, koji godinama sarađuje sa tim sajmom, i tamo ima veliki štand. Na ovu temu, razgovaramo sa Radenkom Rašom Pavlovićem, vlasnikom Turističke agencije Autoturist iz Novog Sada, koji je uz Petra Samardžiju izneo ceo ovaj posao oko slanja vina na ocenjivanje u Sloveniji.
 -Mi smo mimo nastupa Pokrajine, na njihov predlog, organizovali, sakupili i poslali jednu malu reprezentaciju fruškogorskih pa i vojvođanskih vinara, sa ciljem da nastupe tamo sa svojim vinima. To je samo početak ozbiljnijeg rada Klastera fruškogorskih vinara i vinogradara koji je formiran pre dve godine, ali se poslednjih meseci počeo ozbiljnije baviti okupljanjem svih vinara sa Fruške gore i Vojvodine. Odaziv za članstvo je veliki, imamo prijavljenih 40 vinarija, jer su gotovo svi shvatili da je ulazak u taj Klaster za nih od ogromnog interesa. Konačno, nešto zajednički radimo, konačno da i Pokrajina i država imaju sa kim da vode dijalog o vinarstvu i vinogradarstvu i sa Fruške gore i Vojvodine.

Šta će ovaj zajednički nastup značiti za vojvođansko vinarstvo?

-Pre svega, naši vinari će u jednoj jakoj konkurenciji videti gde im je mesto, proveriće kvalitet svojih vina, jer tamo bude mnogo više vina nego na svim našim ocenjivanjima, vina iz čitavog sveta, a posebno je važno što će tu biti prisutna i vina iz susednih zemalja, što je prilika za naše vinare da vide gde im je mesto u evropskom vinarstvu. Učešće na sajmu vina u Gornjoj Radgoni ima daleko veću težinu od sajmova koji se organizuju u Vojvodini, koje takođe treba podržati, ali koji se moraju reformisati i u buduće malo drugačije raditi, u stvari, mnogo ozbiljnije nego do sada.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Sava Jojić: I vinograd pati na ovoj vrućini

Sava JojićPaklene vrućine nikome ne prijaju pa ni vinogradima Vinarije Mačkov podrum posađenim na padinama Fruške gore oko Iriga, koja na 34 hektara gaji bele sorte Sauvignon, Chabenet, Rajnski Rizling, a od crvenih: Portugizer, Crni Burgundac i Merlot.

Nedavno su novinari bili u Irigu na jednoj mini konferenciji za novinare povodom izvoza prve količine Mačkovog Portugizera u Ameriku i tom prilikom, kolega Đorđe upitao je gostpodina Savu Jojića, vlasnika Vinarije Mačkov podrum, dokle  je vinova loza, inače otporna na sušu, spremna da trpi pakao koji nam se trenutno dešava?

-Osušiti se loza, neće. Čak i ako se dogodi onaj najcrnji scenario, da možda ne bude kiše uopšte tokom leta, ona se neće osušiti, ali će bobica ostati sitna, mala i pitanje je koliko će to vino biti kvalitetno, da li će biti previše gorko, koliki će biti randman…Ja sam i danas obilazio vinograd i moram da kažem da zrnca još nisu smežurana, ali su mala i ukoliko ne bude neke kiše biće nabijena šećerom, ali ne verujem da će biti dovoljno polifenolna zrelosti, lepih aroma koje one ipak nose sa punim razvojem i koje se dobijaju u normalnim uslovima. Za biljke je karakteristično, ne samo za lozu, da u ovakvim i sličnim uslovima, polako otpuštaju svoj plod. Šljiva otpušta šljivu, otpada plod, počele su breskve da otpadaju, jabuke… Biljke se tako bore da prežive i to je neka vrsta produženog suicida, je biljka, praktično, ubija svoj podmladak, da bi mogla da preživi, da vegetira iduće godine. Vinograd ne otpušta na taj način svoj plod, nego se suši. Kažem, nismo našli jutros još smežuranih zrnaca, ali su sitna. Nastavili se ovo još narednih deset dana počeće da se pojavljuju krupna zrna, a to je jedan inverzni proces gde tečnost iz semenki bobice vraća u utrobu majke.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Produktna berza: Suša diže cenu pšenice, kukuruza i soje

Blagi pad cene kukuruza, rast cene pšenice, nova rekordna cena soje, kao ialji rast cena na svetskim berzama, okarakterisao je proteklu nedelju na Novosadskoj berzi.

Uznemirujuće prognoze o katastrofalnim posledicama nepovoljnih vremenskih prilika kako u svetu, tako i kod nas, više ne dovode u pitanje problem visokih cena, koliko otvara neizvesnost oko elementarnog zatvaranja bilansa i dovoljnosti strateških roba kao što su žitarice i uljarice. Upravo na toj neizvesnosti i dilemi tražnja je definisala svoj tržišni nastup i bila veoma aktivna. Ukupno 40 kupoprodajnih ugovora zaključenih protekle nedelje preko Produktne berze najbolji je dokaz za to. Promet od 3.412 tona robe za 35,34% je veći nego prethodne nedelje, dok je istovremeno finansijska vrednost prodate robe preko Novosadske berze iznosila 90.169.900 dinara ili za 22,66% više nego u prethodnom nedeljnom periodu.

Pšenicom se količinski najviše trgovalo. Na bazi ukupno 14 sklopljenih ugovora i 2.275 tona prometa, izdefinisala se prosečna cena ove robe na nivou od 25,51 din/kg (23,62 bez PDV) što je za 2,49% veća cena nego prethodne nedelje. Visoka cena kukuruza nije mogla ostaviti tržište pšenice ravnodušnim. Naime, kada je cena kukuruza veća od cene pšenice, sve veći odliv pšenice u sektor proizvodnje stočne hrane, za posledicu ima veću tražnju za ovom robom i konsekventni rast cene. Princip spojenih sudova za ova tržišta tada funkcioniše tako što cena jedne, utiče na cenu druge robe. Ovoga puta visoka cena kukuruza povukla je na gore i cenu pšenice.

Trenutno najveća neizvesnost je na tržištu kukuruza. Sve što se danas na ovom tržištu može smatrati prognozom, nalazi se u domenu procena koje se kreću u dijapazonu od lošeg pa do katastrofalnog, što se tiče prinosa. Ta okolnost unosi veliku nervozu na ovom tržištu i to je razlog što su se kupci i prodavci čak u 18 slučajeva relativno lako i brzo usaglasili na berzi o prihvatanju međusobnih uslova za prodajom odnosno kupovinom ove robe. Cena se kretala između 23,50 din/kg bez PDV i 25,10 din/kg.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Mačkov Portugizer na putu za Ameriku

Mačkov Portugizer pronašao je kupca u Americi, tačnije i još bolje rečeno, kupac je pronašao Portugizer iriške Vinarije Mačkov podrum, kao reprezentativne vinske kuće sa ovih prostora, u jednoj prestižno velikoj konkurenciji vinarija iz Srbije i Hrvatske. To što je američki kupac izabrao Portugizer, uopšte ne čudi, zato što se ovo vino u našoj zemlji vrlo malo proizvodi, a još manje izvozi, pa kada neko uspe da u ovakvoj situaciji izveze svoj proizvod, pogotovo na američko tržište, preplavljeno vinima iz tzv. Starog sveta (Evrope) i Novog sveta (svi ostali kontinenti), nemoguće je a ne reći da je to odličan uspeh o ma kakvim količinama se radi. Portugizer nije autohtona sorta, ali se on odomaćio tako da ga možemo smatrati našim, sremačkim, fruškogorskim, vojvođanskim, srpskim, a očigledno su ga kao takvog, prihvatili i kupci iz SAD.

Vrednosti uvek nađu put ka uspehu. Mogli bismo, npr. to povezati sa uspehom i svojevremenom reputacijom desertnog vina, Bermet, za koje se priča da se našlo na Titaniku, da se izvozilo brodovima po čitavoj Evropi pa i za Ameriku. Posle toliko vremena, približno 100 godina, opet imamo situaciju da se srpska vina izvoze u svet.

Da je srpsko vinogradarstvo i vinarstvo postojalo i da će postojati, govori i pominjanje imena Futožanina Harasti Agoštona, koji je postavio američku vinsku priču, pa sada ovo šta se dešava, izgleda kao svetlo na kraju tunela i nada za naše vinare da će autohtona ili odomaćena vina sa ovih prostora uskoro naći svoj put na inostrano tržište, pogotovo Tamjanika, Prokupac, Neoplanta, Sila...

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Sava Jojić: Izvoz na tržište Amerike, veliko priznanje za Vinariju Mačkov podrum

Sava JojićUdruženje somelijera Srbije pozvalo je u februaru ove godine jedan broj naših vinara, za koje su smatrali da imaju interesantna vina za tržište Amerike da se prijave na konkurs za ocenjivanje i izbor najboljih vina, koji će im otvoriti mogućnost izvoza na ovaj kontinent. Među pozvanima bila je i Vinarija Mačkov podrum iz Iriga. Nakon degustacije u Beogradu, vinari su dali uzorke boca sa vinima, a mesec dana kasnije saopšteno je da je iriška vinarija prošla sve neophodne testove, prvo ovaj u Beogradu, potom u Americi, i da će uvoznik uzeti njihovo vino Portugizer. U nameri da saznamo više o ovom početnom, ali izuzetno značajnom izvoznom poslu, razgovarali smo sa gospodinom Savom Jojić, vlasnikom Vinarije Mačkov podrum.

-Dosta dugo je trajao ovaj postupak, za naše prilike isuviše spor, ali kada sam čuo kakva je procedura uvesti vino u Ameriku prvi put, onda sam to i razumeo. Mi smo pre nedelju dana dobili od američkog uvoznika za potpisivanje sedam ugovora, za sedam zemalja SAD u kojima će se vino prodavati, jer svaka država ima neke svoje propise. Da li je to divizija za vino ili bord za vino i rakiju ih država, uglavnom je u pitanju 7 različitih ugovora. Ugovori su tu, treba da ih potpišem i vratim, što mislim da ću to uraditi sutra. Prva količina vina treba da ode poslednjih dana jula i prvih dana avgusta. Čim potpišem ugovore i pošaljem ih, oni će tehnički da organizuju ko će biti špediter, kakvo će biti pakovanje, a potom će naš Portugizer stići na američku vinsku kartu. U pitanju je prva količina od 1.000 boca.
 Sava Jojić dodaje da je to prvo vino iz Vinarije Mačkov podrum koje ide preko Atlantika, ali nije prvo naše vino koje izvoze.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com