Mon09282020

Poslednja izmena:09:21:27 PM

Back HRANA I PIĆE

Hrana i piće

Branislav Vlahović i Petar Samardžija: Marketing vina Vojvodine

Branislav Vlahović (skroz levo) i Petar Samardžija (skroz desno)Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo i Fond za promociju izvoza poljoprivrednih proizvoda, uz finansijsku podršku Republike Austrije, izdao je priručnik „Marketing vina Vojvodine”, čiji su autori prof. dr Branislav Vlahović i novinar Petar Samardžija,u nameri da čitaoci ne samo da uživaju u pitkom i zanimljivom tekstu, nego da se i kvalitetnije informišu o vinskim putevima plodne Vojvodine. Ovaj projekat ostvaren je u okviru programa privrednog razvojaVlade AP Vojvodine, prepoznat je kao značajan od starih partnera i za njega su dobijena sredstva od Austrijske agencije za razvoj. Autori su, takođe, posetili Austiju, region Weinviertel, njihove vinske podrume, gde su se upoznali sa njihovim vinskim sektorom, sa direktorima marketinga proizvodnje vina i ostvarili jako dobre kontakte sa njima. Svoju premijernu promociju ova knjiga je imala na ovogodišnjem 79. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu, a kasnije je bila dostupna i čitaocima.

Predstavljajući ovaj jedinstveni priručnik, prof. dr Branislav Vlahović je izjavio:
 -Francuska poslovica kaže „Dan bez vina je kao dan bez sunca“. Mi smo napravili ovu knjigu, odnosno priručnik i on praktično ide u dva pravca. Prvo, on koristi proizvođačima vina kako bi mogli da se što bolje edukuju iz oblasti marketinga, iz oblasti proizvoda, promocije, distribucije, cena. Mi znamo da naši vinari znaju da proizvedu dobra vina. Ali, isto tako znamo da im nedostaje određeno znanje iz oblasti marketinga, a upravo je to bio cilj, da našim proizvođačima damo osnovna znanja iz oblasti marketinga kako bi mogli što bolje da naprave svoj proizvod i da ga što bolje plasiraju, pre svega na domaće tržište, da ga mi brendiramo, pa da potom izađe i na međunarodno tržište. Takođe, želeli smo da sa proizvođačima podelimo određeno znanje iz oblasti promocije, jer su svi rekli - imamo dobra vina, ali nam nedostaju znanja iz promocije. Mi smo im u priručniku ukazali vinarima koje su to neke osnovne stvari koje bi trebalo da urade, kako bi promociju svojih vina, vina iz Vojvodine, podigli na jedan viši nivo. Kada govorimo o izvozu, mi želimo da se naša vina iz Vojvodine nalaze na međunarodnom tržištu. Ne mogu se naći ako ne usvojimo osnovni koncept marketinga, osnovni koncept povećanja prodaje i zadovoljenje inostranih potreba potrošača. Mi hoćemo da podignemo kulturu vina na jedan viši nivo i upravo je to rezultiralo ovu našu saradnju. Takođe, u drugom delu knjige je promocija 54 vinara iz Vojvodine, kako bismo mogli što bolje da se upoznamo sa našim proizvođačima, sagledamo kakva je ponuda vina iz Vojvodine i kako bi mogli ta vina kasnije da pronađemo u našim i inostranim trgovinama.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Destilerija Šurlan, primer uspešnog porodičnog gazdinstva

Dejan (levo) i Darko Šurlan (desno)Braća Darko i Dejan Šurlan, primer su mladih ljudi, koji uspešno mogu da se ostvare u poslu i radom u poljoprivredi. Porodično gazdinstvo Šurlan iz Novih Kozaraca, sela lociranog kraj Kikinde, tik uz srpsko-rumunsku granicu, prokrčilo je put na tržištu rakije u Srbiji zahvaljujući upravo ovim mladim ljudima, koji su zanat pekli kod kuće, ali i na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. Naravno da bi sve bilo mnogo teže starijem bratu Darku, ponajviše zaduženom za distribuciju i Dejanu, zaduženom za marketing i promocije, da nije bilo roditeljske podrške od strane oca Nenada i majke Vesne. I mada se može reći da svako u porodici ima poneko glavno zaduženje, na ovom poslu svi rade sve, svakog dana. A kada se napravi dobar spoj energije, entuzijazma, potkovanog znanjem,  nije ni čudno što su na Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu Šurlanovi dobili najznačajnija priznanja, a najveće je svakako interesovanje za njihove proizvode: 6 rakija, dva likera, votku i liker sa medom. Evo šta smo, dok degustiramo ukusnu dunjevaču, zabeležili u razgovoru sa Darkom Šurlanom.

-Gde god izlažemo, uvek ima zainteresovanih ili za kupovinu naše rakije ili za saradnju, pa je tako bilo na ovogodišnjoj najvećoj poljoprivrednoj smotri u Novom Sadu, ali i na drugim manifestacijama na kojima nastupamo – rekao je Darko i nastavio: - Ima indicija i za otkup voća kako stiže na berbu. Ljudi su zainteresovani za saradnju,  iako je godina kao godina, loša za voćarsku proizvodnju. Jaka zima i mraz, koji je učinio to što je učinio, doprineli su da niko sa sigurnošću ne može da prognozira kakav će rod ispasti, pa nam ostaje da vidimo šta će se i kako će se tokom ove godine događati, pogotovo što je sada vreme pretoplo. U našim voćnjacima kajsija je izrmrzla, jabuka je uništena 15%, kruška 40%, s tim da to nije bilo sve. Desetog aprila smo imali jedan ozbiljan mraz koji je krušku potpuno uništio i još 30% jabuke. Ponavljam, ova godina će biti teška, ali naši kupci rakije ne treba da se brinu. Mi smo tokom 2010. i 2011. godine otkupili velike količine voća, napravili rakiju, spakovali u buradi i ona sada miruje i sprema se za njih.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Porodična vinarija Antić, Rajska bašta, Izbor srca, Postojbina…

Veliko interesovanje za vina Vinarije Antić na InterfestuJedan od tradicionalno najblagodarnijih srpskih vinogorja je orahovačko vinogorje u koje zahvaljujući prirodnim darovima, velikom broju sunčanih dana i nadmorskoj visini, sastav zemljišta (tzv. siga), te blagoj klimi, zaštićeno planinama Paštrik i Koritnik od jakih vetrova, daje jaka, gusta vina puna ekstrakta i boje.
Većina porodica u Orahovcu, koristeći te blagodeti, ima dugu tradiciju u vinogradarstvu i vinarstvu, koja se prenosi sa kolena na koleno. Često se čuje ista priča kako je deda pričao da se njegov deda bavio proizvodnjom vina i ko zna koliko to ide u prošlost, do vremena carske Srbije i Dušana Silnog, možda i dalje.
Naslanjajući se na delatnost svojih predaka i tradiciju kraja iznikla je i porodična vinarija „Antić“ iz Orahovca, koja se nalazi između Prizrena i Đakovice u Metohiji. Nju je, sa svojim zetovima 2003. godine, osnovao Zdravko Antić, vinogradar sa 35-ogodišnjim stažom vodećeg tehnologa vinarije "Kosovo Vino" iz Male Kruše i vinarije "Orvin" iz Orahovca – nekada velikog izvoznika vina. Zdravko Antić je 2008. godine počeo sa ozbiljnijim poslovnjem oko vinarije koja danas, na 3 hektara zasada u svom vlasništvu i stalnim i proverenim kooperantima, proizvodi oko 30 do 35.000 litara vina.
 Porodična vinarija “Antić” je imala zapažen nastup na IX Interfestu održanom u Novom Sadu od 5. do 7. jula. O proizvodnji i vinima ove vinarije, kao i o problemima vinogradara i vinarija metohijskog kraja razgovarali smo sa Zlatkom Kolašincem, menadžerom prodaje Vinarije “Antić”.
 oDa li u metohijskom kraju ima zaintereosvanih ljudi za saradnju?
 -Kako da ne. To je kraj u kojem tradicija postoji vekovima, što se tiče uzgoja vinove loze i proizvodnje vina. Postoji stotinak porodica koje se bave proizvodnjom vina kapaciteta od 1.000 do 3.000 litara, a od krupnijih proizvođača ima 3 do 4 vinarije koje se ozbiljnije bave njegovom proizvodnjom.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Razgovor s povodom: Nikola Mladenović, vlasnik vinarije Matalj

Nikola Mladenović Matalj (levo) na Interfestu 2012.Dobro je u vinskom svetu Srbije već poznata i priznata vinarija „Matalj“ iz Negotinske krajine, što zbog dobrog vina, što zbog ambicioznog i vrednog vlasnika, mladog Nikole Mladenovića Matalja. On je sa grupa negotinskih vinara na ovogodišnji Interfest u Novom Sadu,  došao  uz pomoć nemačke fondacije GIZ. To je drugi put da se ova relativno mlada vinarija pojavljuje na najvećoj vinskoj smotri našoj zemlji, na Interfestu, prvi put su imali samostalan nastup, ali ovako organizovano prvi put. I koliko god je taj prvi nastup ostao upečatljiv po interesovanju vinoljubaca, ovaj će Nikola pamtiti kao poseban, jer je, kako kaže, bio jako dobar osećaj u društvu sa kolegama iz kraja. Ovoga puta, Vinarija „Matalj“ je Novosađanima predstavila tri vina: Terasu-Sauvignon Blanc, Dušicu-Rose, i Kremen-Cabernet Sauvignon. Imali su još jedno vino-kupažu u ponudi, koje trenutno nemaju za prodaju, jer je sve „otišlo“ čim se pojavilo na tržištu.

Nikolu pitamo za prve utiske o Festivalu?!! 

-Rekao bih da je naš štand bio dosta posećen i da je bilo zaista puno ljudi na degustacijama, kao i da su impresije o našim vinima više nego zadovoljavajuće. Nama je važna posećenost, ali su nam još važnije povratne informacije o vinima, ne samo one jako dobre, a ocene koje smo dobili od Novosađana su bile odlične, već i eventualne sugestije od iskusnijih vinara. Mi imamo odlične uslove proizvodnje, pre svega za uzgoj crnog grožđa i proizvodnju crvenih vina, imamo i dobre cene i što je najbitnije, naši potrošači dele to naše mišljenje, ali smo svesni da stalno moramo da učimo, ukoliko želimo da se još bolje pozicioniramo na sve probirljivijem vinskom tržištu. Ljudi više neće svašta da piju.

Negotinska krajina je nekada bila čuveni region u Srbiji, SFR Jugoslaviji, a u poslednje vreme je vidljivo da je dosta mladih iz Krajine angažovano u vinarstvu?

-Pa vidite, Negotinska krajina je region koji je kao stvoren za proizvodnju grožđa. To je region na samom istoku zemlje, sa najvećim brojem sunčanih dana, osim Hvara, u bivšoj SFRJ, mada nema more i to nema veze, jednostavno takva je osunčanost, mala je oblačnost. Ovo je istorijski kraj u kome su se vekovima unazad proizvodili kvaltetno grožđe i još bolje vino. U našem kraju narod živi sa grođem i sa vinom i kroz grožđe i kroz vino. Negotinski vinski region ima posebno mesto ne samo u kulturi našeg naroda, nego je utkano i u istoriju naših porodica.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Predstavljamo: Vinarija Vimmid iz Negotina

Boban Frunzularović (desno) i Nikola Mladenović MataljVinogradarstvo i vinarstvo u Negotinskoj krajini je prisutno vekovima. Skoro da nema kuće u ovom kraju da ne poseduje i ne uzgaja neke količine vinove loze i pravi vino. Međutim, poslednjih nekoliko decenija, sa gašenjem giganta “Krajina vina”, utihnula je i priča o negotinskom vinu. Ali, stvari se poslednjih godina menjaju na bolje. Istina, još uvek nema mnogo tzv. “velikih” vinara, prvenstveno zbog toga što su posedi jako usitnjeni i katastarski nesprovedeni, ali je sve više “malih” vinara sa tendencijom daljeg rasta. Jedna od 11 takvih vinarija koja se uz pomoć nemačke fondacije GIZ predstavila na ovogodišnjem 9. po redu Interfestu je i Vinarija “Vimmid” iz Negotina. Ova vinarija danas ima 6,5 Ha vinograda na jugoistočnom delu poznatog lokaliteta Bukovo, 4km udaljenom od Negotina, gde je nadmorska visina 140m, a zemljište deluvijalnog nanosa u osmuđivanju, što govori da ima pogodnu pH vrednost za uzgoj vinove loze, dosta kalijuma, koji pogoduje sazrevanju grožđa i nakupljanju optimalne količine šećera.

Veliki broj časova sunčevog sjaja tokom vegetacije, koje ovaj predeo svrstava u jedno od vinogorja sa najvećim trajanjem sunčevog sjaja tokom vegetacije, je još jedna u nizu  pogodnosti koje doprinose da se sa ovih prostora ubere kvalitetno grožđe i napravi vrhunsko vino. Vinarija "Vimmid" se nalazi u Negotinskom vinogorju, u selu Vidrovcu. Od 2010. godine se bavi proizvodnjom vina i alkoholnih pića.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Interfest 2012. potvrdio epitet najboljeg vinskog festivala u regionu

Na devetom međunarodnom festivalu vina, „Interfest 2012“, koji je uz učešće 120 vinskih podruma iz 15 zemalja održan od 5. do 7. jula na Trgu slobode u centru Novog Sada, popijeno je više od 30.000 buteljki raznih sorti božanskog napitka i zabeležena poseta od oko 20.000 ljubitelja kapljice, i to bez najmanjeg incidenta. Prvi put, na ovogodišnjem festivalu, u ponudi su bila i vina „novog sveta“ iz Australije, Južne Afrike i Latinske Amerike a, svakako, nastupili su vinski podrumi iz Srbije, Crne Gore, Hrvatske, Slovenije, Makedonije, Mađarske, Španije, Italije, Portugala i posebno Albanije, koja se predstavila konjakom „Skenderbeg“.
Festival je 5. jula, pred nastup Masima Savića, otvorila Nataša Budisavljević, direktora „Interfesta“ sa željom da „vino govori“ na druženju poizvođača što se i obistinilo. Po njenim rečima, učesnici i posetioci, koji su u zabavnom delu programa uživali u muziciranju Masima Savića, Aleksandra Dujina i Duce Aradskog sa „Hepi hipi bendom“, veoma su zadovoljni ovogodišnjom manifestacijom pa je bilo predloga da se festival produži za još jedan dan, što je, zapravo, najbolja najava za dogodine, kada će da se održi jubilarni, 10. festival.
-Organizacija je bila odlična, tako da su izlagači uz druženje razmenjivali iskustva. Primetno je da na festivalima praktično učestvuje tri vrste posetilaca, najpre široki krug potrošača koji je došao da se opusti i provede, profesionalci, kolege koji žele da razgovaraju o struci i treći deo, prijatelji izlagača i festivala, kojih nije bilo malo. Cilj naše vinarije bio je da budemo prisutni, jer nas dobro svi poznaju, ali je uvek dobro biti na sceni i da što veći broj ponovo stekne uvid u naše proizvode, a zasita smo ostvarili značajan broj kontakata, što je veom dobro- kaže Bojan Popandonov, enolog vinarije „Šato Kamnik“ iz Makedonije.
Zapažen nastup imali su vinari iz Negotinske krajine, koji su pred start festivala zajedno sa vinarima iz Portugalije održali uporedu degustaciju vina.
-Bilo je odlično, „ispraznili“ smo svih 900 boca, koliko smo i doneli za degustaciju a pored uobičajenog dobrog druženja i razmene iskustava s kolegama, raduje činjenca da je mnogo mladog sveta upoznalo kulturu vina a jasno je da se Novosađani razumeju u vino. Zapazili smo da je belo vino „išlo“ bolje od crvenog, posebno šardone i rizling. Jedina primedba mogla bi se uputiti na izbor termina pa je predlog da dogodine festival počne ranije, pre tropskih vrućina- kaže Zoran Stevanović, predsednik Udruženja vinara Negotoinske krajine koja je nastupila sa 11 proizvođača.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Nikola Milićević: Čelarevo, grad jabuka

Nikola MilićevićSinonim za jabuku, tačnije „Veliku jabuku“ je grad Njujork. Ali, imamo i mi svoj grad jabuka – Čelarevo. Nekada davno, Čelarevo je bilo grad hmelja, tekstila, prvog zatvorenog bazena kakav nije imao ni Novi Sad, potom piva, a danas se može reći da je „grad jabuka“, jer uz postojećih 350 hektara, koliko je pre šest godina ovde zasadila firma Delta agrar na zemlji privatizovanog „Podunavlja“, rastu i manji voćnjaci, dok se neke druge jake kompanije u skorijoj budućnosti spremaju da u ovom ataru zasade nove količine voćaka. O ovom nestvarnom voćnjaku, koji je toliko veliki da bi trebalo čitav dan da se obiđe, a možda i nekoliko, razgovarao sam sa generalnim direktorom „Podunavlja“, Nikolom Milićevićem.
Razgovor započinjemo upravo na Kanalu DTD, uz koji se na obe strane prostoru plantaže, odakle, praktično, kreće izvor života ovog voćnjaka, sistem za navodnjavanje.
 

-Mesto na kome se sada nalazimo je crpna stanica odakle vršimo prihranu voćnjaka. Takođe, iz ove crpene stanice u slučaju ranih prolećnih mrazeva pokrivamoceo prostor anti-frost sistemomza zaštitu od ranih prolećnih mrazeva. Mi smo 2006. godine krenuli u fazu podizanju voćaka sa nekih 330 hektara, koje smo zasadili, a danas imamo 350 hektara pod zasadima jabuka. Odavde ide osnova, srce čitavog voćnjaka, vlaga iz kanala Dunav-Tisa-Dunav, bez koga ovakvi zasadi u kojima se očekuju prinosi od 50 do 70 tona nisu mogući. Pumpe su kapaciteta 360 litara u sekundi, a navodnjavanje je u sekcijama, što znači da se ne navodnjava svih 350 hektara u jednom mahu nego nego po sekcijama, po poljima. Tenziometri(merače vlažnosti)i mini meteo stanice,mere vlažnost zemljišta pored samih sadnica i u zavisnosti od potreba, dajemo određenu količinu vode za koju smatramo da je neophodna u tom trenutku. Anti-frost sistemsluži da se pri ranim prolećnim mrazevima putem izmene toplote, faktičku izmenu energije kod samog ploda jabuke i grane, voćke ne zalede, izmenom toplote i neprestanim vlaženjem, poput veštačke kiše, čime se podiže temperatura samih voćaka. Sve zajedno, prati se tokom 24 časa na samo jednom kompjuteru.

Naš sagovornik kaže da je uz korišćenje savremene tehnologije i zahvaljujući iskustvu stručnjaka, voćnjak dobro podneo zimu.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Julka Toskić: Kooperacija sa Delta agrarom je posao budućnosti

Julka Toskić-Sada  je više nego krajnji momenat da svi koji žele da se bave poljoprivredom razmišljaju o tome kao o svojoj glavnoj profesiji i da prepoznaju poljoprivredu, ne kao granu sa kojom će samo da preživljavaju nego kao profesiju sa kojom će moći sebi i svojim porodicama da obezbede dugoročne i visoke prihode, a naravno i da potpomognu i podstaknu mlađe generacije da ostanu na imanjima i nastave da se bave ovim poslom. Sve nas čeka 2014. godina, kada padaju carine na uvoz poljoprivrednih  proizvoda iz EU, kada će biti jako teško svima koji se ne opredele za savremene tehnologije i za profesionalno bavljenje proizvodnjom. Biće teško plasirati proizvode i na domaće tržište, a kamoli za izvoz jer će tržište biti preplavljeno kvalitetnim, subvencionisanim voćem i povrćem od strane država iz kojih dolaze, iz razvijenih zemalja EU. Dakle, više je razloga da se svi okrenemo savremenim proizvodnjama, postizanju izuzetno velikih prinosa, konkurentnim proizvodima sa kojima ćemo moći svi zajedno da nastupamo na inostranim tržištima.

Ovo je za elektronski časopis www.topsrbija.com izjavila Julka Toskić, direktorka marketinga u Delta agraru, sa kojom smo razgovarali na temu savremene proizvodnje jabuka i neophodnosti udruživanja, kao i uslovima koje za tu priliku nudi ova vodeća kompanija u Srbiji, a malo je takvih i u ovom delu Evrope.

Međunarodna godina zadrugarstva dodatno je podstakla poljoprivredne proizvođače na udruživanje, pa su u velikom broju, uz, naravno, dužnu pažnju više novinarskih ekipa, o mogućnostima saradnje sa Delta agrarom informacije dobli na edukativnom i praktičnom sastanku u Čelarevu. Zainteresovani proizvođači su uz predstavljen kompletan projekat i  dalje konkretne korake saradnje mogli da se upoznaju sa sistemima za navodnjavanje američke kompanije John Deere Water čije proizvode Delta agrar distribuira na tržište Srbije i koji su sastavni deo ukupne ponude u okviru projekta kooperacije.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Interfest, prilika da degustiramo i portugalska vina

Željko TintorPrvu ozbiljniju priliku da se upoznamo sa asortimanom portugalskih vina, imali smo na Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu 2011. godine, kada je ova zemlja bila partner najpoznatije poljoprivredne smotre u regionu Jugoistočne Evrope. Na predstojećeem Interfestu, opet u Novom Sadu, vinoljupci će ponovo imati priliku da degustiraju portugalska vina. O tome i o Portugaliji, zemlji vina, na promociji Interfesta 2012. za novinare na “Ćirinom katamaranu”, dok smo lagano plovili našim lepim, ma kakve boje Dunavom, govorio je Željko Tintor, vlasnik preduzeća “Vinomond” iz Beograda, koji će mnogo veću i posećeniju promociju voditi od 5-7. jula na novosadskom Gradskom trgu. No, pre nego što Željko najavi ovaj događaj, malo podataka o vinarstvu i vinogradarstvu Portugalije.

Smatra se da su prvi čokoti vinove loze u Portugaliji zasađeni pre 5.000 godina, kao i da su se još u antičko doba portugalska vina nalazila na trpezama bogatih Rimljana. Prvi sačuvani zapisi o proizvodnji vina datiraju iz 989. godine. Tokom XII i XIII veka, u vreme rekonkvista, opada proizvodnja vina u područjima pod islamskom vlašću, ali su se Portugalci čvrsto držali vinograda i vina i istrajali u tome.
 Sredinom 80-tih godina prošlog veka, kada je Portugalija stupila u EU, prvobitni zahtev je bio da ova zemlja iskrči svoje autohtone vinograde i posadi “evropske” sorte, što su Portugalci kategorički odbili i sada umnogome mogu da zahvale upravo takvoj odluci. Po ulasku u EU primetno je veliko ulaganje u vinogradarstva i u razvoj proizvodnje vina. Do 2000. godine proizvodnja vina je imala stabilnost, ali i stagnaciju, a potom beleži značajan porast. Stalnom brigom o ponudi i potražnji, proizvodnja je usklađena sa potrebama tržišta. Paralelno se radilo na obrazovanju i obuci kadrova, poboljšanju kvaliteta vinove loze i uvođenju savremenih tehnika u proizvodnji vina.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Vinarija Maurer, moderna na starinski način

Oskar Maurer u društvu Nataše BudisavljevićOskar Maurer(MaurerOszkár), vlasnik VinarijeMaureriz Hajdukova, pripada četvrtoj generaciji porodice koja gaji autohtone sorte kao što su kevedinka, slanka, medenac beli, slankamenka, kadarka, divlja crnka itd. na potpuno prirodan način, što znači da se na svim parcelama vinogradi okopavaju na klasičan način, a u proizvodnji grožđa se ne koristi herbicidi, insekticidi, veštačko đubrivo, niti aditivi u proizvodnji vina. Sva vina u Vinariji Maurer zriju na prirodan način sa divljim kvascima, dok se enzimi i hrana za kvasce ne koriste uopšte. S toga teorar, područje na kome se gaji vinova loza, dobija mogućnost da pokaže svoju pravu vrednost.

Ovako je priču o svojoj vinariji, koja će na predstojećem Interfestu 2012. u Novom Sadu imati promociju među Novosađanima, počeo Oskar Maurer, vlasnik istoimene vinarije iz Hajdukova, koja trenutno gaji vinovu lozu na 15 hektara lociranih u dva vinogorja, u Hajdukovu - 5 hektara, to su uglavnom stari zasadi, praktično najstariji zasadi Kadarke kod nas, sađeni1880. godine, 34 godine pre izbijanja Prvog Svetskog rata, dok je druga lokacija u Sremskim Karlovcima, Juriški atar, sa desetak hektara. Maurer sa ponosom ističe:

-Generacije Maurera su vezane za vinograde i proizvodnju vina. Ali tek poslednjih godina se više priča o našoj vinariji. Mogući razlog za to je što nismo dovoljno “izlazili” iz podruma i vinograda, ili možda nismo ni mi bili svesni šta radimo. Ne mislim da je to nešto strašno važno ni to što danas marketinški radimo, jer najvažnije je uvek bilo proizvoditi dobro, kvalitetno vino. Ipak, vreme diktira pravila marketinškog ponašanja, pa su izlazak na tržište i promocija proizvoda od velike važnosti. Uostalom, pojavljivanjem na više mesta ljudi će čuti interesantnu priču vezanu za našu Vinariju.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Šesti Međunarodni žetveni karavan 2012.

Organizacijom 6. po redu Međunarodnog žetvenog kalendara za predstavnike medija 27. juna, (pre dve godine je to bila prva međunarodna prekogranična saradnja sa Rumunijom, lane sa Hrvatskom, a ove godine sa Mađarskom), Zadružni Savez Vojvodine je na simboličan način najavio početak žetve u novokneževačkom ataru, tačnije na potezu od stotinjak hektara pod pšenicom, između Sanada i Novog Kneževca. Novinare su dočekali spremni kombajni, traktori, ali i brojni zemljoradnici, prijatelji i sponzori.
Njima se prvi obratio predsednik Zadružnog saveza Vojvodine Radislav Jovanov, koji je pozdravljajući domaćine i prijatelje iz susedne mađarske opštine Tisasziget, još jednom naglasio da zadrugarstvo treba negovati i razvijati jer omogućava bolji položaj i tretman zemljoradnika, kao i njihovu veću snagu i ulogu. Jovanov kao i ostali govornici, smatra da ovogodišnja cena pšenice mora biti između 23 i 25 dinara, kako bi bila rentabilna za proizvođače, kako bi bili stimulisani da i naredne godine seju pšenicu.
Prisutne su pozdravili i Vukosav Saković iz Poslovnog udruženja “Žita Srbija”, koji je izrazio zabrinuost što se površine pod pšenicom smanjuju i nagovestio opasnost po srpsku poljoprivredu, ekonomiju ali i socijalni mir ukoliko se ovaj trend dalje nastavi, te Petar Jančić, zamenik predsednika opštine Novi Kneževac i Ferenci Ferenc, gradonačelnik opštine Tisasziget iz Mađarske.
Kombajni su potom zabrujali i praktično demionstrirali setvu, koja je na ovim poljima ostavljena za još nekoliko dana, dok je rod na mnogim poljima već skinut.
 Pravi paorski doručak po sunčanog i pretoplom vremenu, priredili su sponzori ovogodišnjeg karavana, Zemljoradnička zadruga “Mrkšićevi salaši”, degustacijom njihovih ukusnih proizvoda, a podržala ih je i senćanska ”Sentela”. Priliku da predstavi svoje proizvode imala je i OTP banka, banka koja prati i pomaže poljoprivredu i poljoprivrednike.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Josip Anišić: Žetva pšenice pri kraju, cena još neizvesna

Josip AnišićBoravak na „Žetvenom karavanu 2012. godine“,  koji su za novinare po šesti put upriličili Zadružni savez Vojvodine, ZZ Novi Kneževac i AD Žitopromet Senta, na parceli između Sanada i Novog Kneževca, a potom i posetu i prisustvovanje žetvi u prvom prekograničnom mađarskom selu Tisasziget, gde su razmenjena iskustva predstavnika zadruga o žetvi i proizvodnji pšenice u Srbiji i Mađarskoj, novinari su iskoristili za razgovor sa neposrednim proizvođačima ili predstavnicima zadruga. Evo šta nam je o Zemljoradničkoj zadruzi „Salaš“ iz Subotice, i ovogodišnjoj žetvi rekao Josip Anišić, koji jeveć 22 godine na funkciji direktora zadruge.

*Kažite nešto o vašoj zadruzi.

-Mi imamo oko 500 domaćinstava koja rade i funkcionišemo kao jedan prava zemljoradnička zadruga. Ovu zadrugu su osnovali zemljoradnici pre 22godine i za to vreme smo svašta prošli, opstali i ostali zdravi, što je već za nas uspeh, iako se nismo obogatili. Naši ljudi su napredni poljoprivrednici, imaju novu, dobru  mehanizaciju, pa se može izvesti zaključak da smo i mi u zadruzi odradili svoj deo posla i ja sam zbog toga zadovoljan.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com