Sun09202020

Poslednja izmena:09:09:10 AM

Back HRANA I PIĆE

Hrana i piće

Razgovor s povodom: Nikola Mladenović, vlasnik vinarije Matalj

Nikola Mladenović Matalj (levo) na Interfestu 2012.Dobro je u vinskom svetu Srbije već poznata i priznata vinarija „Matalj“ iz Negotinske krajine, što zbog dobrog vina, što zbog ambicioznog i vrednog vlasnika, mladog Nikole Mladenovića Matalja. On je sa grupa negotinskih vinara na ovogodišnji Interfest u Novom Sadu,  došao  uz pomoć nemačke fondacije GIZ. To je drugi put da se ova relativno mlada vinarija pojavljuje na najvećoj vinskoj smotri našoj zemlji, na Interfestu, prvi put su imali samostalan nastup, ali ovako organizovano prvi put. I koliko god je taj prvi nastup ostao upečatljiv po interesovanju vinoljubaca, ovaj će Nikola pamtiti kao poseban, jer je, kako kaže, bio jako dobar osećaj u društvu sa kolegama iz kraja. Ovoga puta, Vinarija „Matalj“ je Novosađanima predstavila tri vina: Terasu-Sauvignon Blanc, Dušicu-Rose, i Kremen-Cabernet Sauvignon. Imali su još jedno vino-kupažu u ponudi, koje trenutno nemaju za prodaju, jer je sve „otišlo“ čim se pojavilo na tržištu.

Nikolu pitamo za prve utiske o Festivalu?!! 

-Rekao bih da je naš štand bio dosta posećen i da je bilo zaista puno ljudi na degustacijama, kao i da su impresije o našim vinima više nego zadovoljavajuće. Nama je važna posećenost, ali su nam još važnije povratne informacije o vinima, ne samo one jako dobre, a ocene koje smo dobili od Novosađana su bile odlične, već i eventualne sugestije od iskusnijih vinara. Mi imamo odlične uslove proizvodnje, pre svega za uzgoj crnog grožđa i proizvodnju crvenih vina, imamo i dobre cene i što je najbitnije, naši potrošači dele to naše mišljenje, ali smo svesni da stalno moramo da učimo, ukoliko želimo da se još bolje pozicioniramo na sve probirljivijem vinskom tržištu. Ljudi više neće svašta da piju.

Negotinska krajina je nekada bila čuveni region u Srbiji, SFR Jugoslaviji, a u poslednje vreme je vidljivo da je dosta mladih iz Krajine angažovano u vinarstvu?

-Pa vidite, Negotinska krajina je region koji je kao stvoren za proizvodnju grožđa. To je region na samom istoku zemlje, sa najvećim brojem sunčanih dana, osim Hvara, u bivšoj SFRJ, mada nema more i to nema veze, jednostavno takva je osunčanost, mala je oblačnost. Ovo je istorijski kraj u kome su se vekovima unazad proizvodili kvaltetno grožđe i još bolje vino. U našem kraju narod živi sa grođem i sa vinom i kroz grožđe i kroz vino. Negotinski vinski region ima posebno mesto ne samo u kulturi našeg naroda, nego je utkano i u istoriju naših porodica.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Predstavljamo: Vinarija Vimmid iz Negotina

Boban Frunzularović (desno) i Nikola Mladenović MataljVinogradarstvo i vinarstvo u Negotinskoj krajini je prisutno vekovima. Skoro da nema kuće u ovom kraju da ne poseduje i ne uzgaja neke količine vinove loze i pravi vino. Međutim, poslednjih nekoliko decenija, sa gašenjem giganta “Krajina vina”, utihnula je i priča o negotinskom vinu. Ali, stvari se poslednjih godina menjaju na bolje. Istina, još uvek nema mnogo tzv. “velikih” vinara, prvenstveno zbog toga što su posedi jako usitnjeni i katastarski nesprovedeni, ali je sve više “malih” vinara sa tendencijom daljeg rasta. Jedna od 11 takvih vinarija koja se uz pomoć nemačke fondacije GIZ predstavila na ovogodišnjem 9. po redu Interfestu je i Vinarija “Vimmid” iz Negotina. Ova vinarija danas ima 6,5 Ha vinograda na jugoistočnom delu poznatog lokaliteta Bukovo, 4km udaljenom od Negotina, gde je nadmorska visina 140m, a zemljište deluvijalnog nanosa u osmuđivanju, što govori da ima pogodnu pH vrednost za uzgoj vinove loze, dosta kalijuma, koji pogoduje sazrevanju grožđa i nakupljanju optimalne količine šećera.

Veliki broj časova sunčevog sjaja tokom vegetacije, koje ovaj predeo svrstava u jedno od vinogorja sa najvećim trajanjem sunčevog sjaja tokom vegetacije, je još jedna u nizu  pogodnosti koje doprinose da se sa ovih prostora ubere kvalitetno grožđe i napravi vrhunsko vino. Vinarija "Vimmid" se nalazi u Negotinskom vinogorju, u selu Vidrovcu. Od 2010. godine se bavi proizvodnjom vina i alkoholnih pića.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Interfest 2012. potvrdio epitet najboljeg vinskog festivala u regionu

Na devetom međunarodnom festivalu vina, „Interfest 2012“, koji je uz učešće 120 vinskih podruma iz 15 zemalja održan od 5. do 7. jula na Trgu slobode u centru Novog Sada, popijeno je više od 30.000 buteljki raznih sorti božanskog napitka i zabeležena poseta od oko 20.000 ljubitelja kapljice, i to bez najmanjeg incidenta. Prvi put, na ovogodišnjem festivalu, u ponudi su bila i vina „novog sveta“ iz Australije, Južne Afrike i Latinske Amerike a, svakako, nastupili su vinski podrumi iz Srbije, Crne Gore, Hrvatske, Slovenije, Makedonije, Mađarske, Španije, Italije, Portugala i posebno Albanije, koja se predstavila konjakom „Skenderbeg“.
Festival je 5. jula, pred nastup Masima Savića, otvorila Nataša Budisavljević, direktora „Interfesta“ sa željom da „vino govori“ na druženju poizvođača što se i obistinilo. Po njenim rečima, učesnici i posetioci, koji su u zabavnom delu programa uživali u muziciranju Masima Savića, Aleksandra Dujina i Duce Aradskog sa „Hepi hipi bendom“, veoma su zadovoljni ovogodišnjom manifestacijom pa je bilo predloga da se festival produži za još jedan dan, što je, zapravo, najbolja najava za dogodine, kada će da se održi jubilarni, 10. festival.
-Organizacija je bila odlična, tako da su izlagači uz druženje razmenjivali iskustva. Primetno je da na festivalima praktično učestvuje tri vrste posetilaca, najpre široki krug potrošača koji je došao da se opusti i provede, profesionalci, kolege koji žele da razgovaraju o struci i treći deo, prijatelji izlagača i festivala, kojih nije bilo malo. Cilj naše vinarije bio je da budemo prisutni, jer nas dobro svi poznaju, ali je uvek dobro biti na sceni i da što veći broj ponovo stekne uvid u naše proizvode, a zasita smo ostvarili značajan broj kontakata, što je veom dobro- kaže Bojan Popandonov, enolog vinarije „Šato Kamnik“ iz Makedonije.
Zapažen nastup imali su vinari iz Negotinske krajine, koji su pred start festivala zajedno sa vinarima iz Portugalije održali uporedu degustaciju vina.
-Bilo je odlično, „ispraznili“ smo svih 900 boca, koliko smo i doneli za degustaciju a pored uobičajenog dobrog druženja i razmene iskustava s kolegama, raduje činjenca da je mnogo mladog sveta upoznalo kulturu vina a jasno je da se Novosađani razumeju u vino. Zapazili smo da je belo vino „išlo“ bolje od crvenog, posebno šardone i rizling. Jedina primedba mogla bi se uputiti na izbor termina pa je predlog da dogodine festival počne ranije, pre tropskih vrućina- kaže Zoran Stevanović, predsednik Udruženja vinara Negotoinske krajine koja je nastupila sa 11 proizvođača.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Nikola Milićević: Čelarevo, grad jabuka

Nikola MilićevićSinonim za jabuku, tačnije „Veliku jabuku“ je grad Njujork. Ali, imamo i mi svoj grad jabuka – Čelarevo. Nekada davno, Čelarevo je bilo grad hmelja, tekstila, prvog zatvorenog bazena kakav nije imao ni Novi Sad, potom piva, a danas se može reći da je „grad jabuka“, jer uz postojećih 350 hektara, koliko je pre šest godina ovde zasadila firma Delta agrar na zemlji privatizovanog „Podunavlja“, rastu i manji voćnjaci, dok se neke druge jake kompanije u skorijoj budućnosti spremaju da u ovom ataru zasade nove količine voćaka. O ovom nestvarnom voćnjaku, koji je toliko veliki da bi trebalo čitav dan da se obiđe, a možda i nekoliko, razgovarao sam sa generalnim direktorom „Podunavlja“, Nikolom Milićevićem.
Razgovor započinjemo upravo na Kanalu DTD, uz koji se na obe strane prostoru plantaže, odakle, praktično, kreće izvor života ovog voćnjaka, sistem za navodnjavanje.
 

-Mesto na kome se sada nalazimo je crpna stanica odakle vršimo prihranu voćnjaka. Takođe, iz ove crpene stanice u slučaju ranih prolećnih mrazeva pokrivamoceo prostor anti-frost sistemomza zaštitu od ranih prolećnih mrazeva. Mi smo 2006. godine krenuli u fazu podizanju voćaka sa nekih 330 hektara, koje smo zasadili, a danas imamo 350 hektara pod zasadima jabuka. Odavde ide osnova, srce čitavog voćnjaka, vlaga iz kanala Dunav-Tisa-Dunav, bez koga ovakvi zasadi u kojima se očekuju prinosi od 50 do 70 tona nisu mogući. Pumpe su kapaciteta 360 litara u sekundi, a navodnjavanje je u sekcijama, što znači da se ne navodnjava svih 350 hektara u jednom mahu nego nego po sekcijama, po poljima. Tenziometri(merače vlažnosti)i mini meteo stanice,mere vlažnost zemljišta pored samih sadnica i u zavisnosti od potreba, dajemo određenu količinu vode za koju smatramo da je neophodna u tom trenutku. Anti-frost sistemsluži da se pri ranim prolećnim mrazevima putem izmene toplote, faktičku izmenu energije kod samog ploda jabuke i grane, voćke ne zalede, izmenom toplote i neprestanim vlaženjem, poput veštačke kiše, čime se podiže temperatura samih voćaka. Sve zajedno, prati se tokom 24 časa na samo jednom kompjuteru.

Naš sagovornik kaže da je uz korišćenje savremene tehnologije i zahvaljujući iskustvu stručnjaka, voćnjak dobro podneo zimu.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Julka Toskić: Kooperacija sa Delta agrarom je posao budućnosti

Julka Toskić-Sada  je više nego krajnji momenat da svi koji žele da se bave poljoprivredom razmišljaju o tome kao o svojoj glavnoj profesiji i da prepoznaju poljoprivredu, ne kao granu sa kojom će samo da preživljavaju nego kao profesiju sa kojom će moći sebi i svojim porodicama da obezbede dugoročne i visoke prihode, a naravno i da potpomognu i podstaknu mlađe generacije da ostanu na imanjima i nastave da se bave ovim poslom. Sve nas čeka 2014. godina, kada padaju carine na uvoz poljoprivrednih  proizvoda iz EU, kada će biti jako teško svima koji se ne opredele za savremene tehnologije i za profesionalno bavljenje proizvodnjom. Biće teško plasirati proizvode i na domaće tržište, a kamoli za izvoz jer će tržište biti preplavljeno kvalitetnim, subvencionisanim voćem i povrćem od strane država iz kojih dolaze, iz razvijenih zemalja EU. Dakle, više je razloga da se svi okrenemo savremenim proizvodnjama, postizanju izuzetno velikih prinosa, konkurentnim proizvodima sa kojima ćemo moći svi zajedno da nastupamo na inostranim tržištima.

Ovo je za elektronski časopis www.topsrbija.com izjavila Julka Toskić, direktorka marketinga u Delta agraru, sa kojom smo razgovarali na temu savremene proizvodnje jabuka i neophodnosti udruživanja, kao i uslovima koje za tu priliku nudi ova vodeća kompanija u Srbiji, a malo je takvih i u ovom delu Evrope.

Međunarodna godina zadrugarstva dodatno je podstakla poljoprivredne proizvođače na udruživanje, pa su u velikom broju, uz, naravno, dužnu pažnju više novinarskih ekipa, o mogućnostima saradnje sa Delta agrarom informacije dobli na edukativnom i praktičnom sastanku u Čelarevu. Zainteresovani proizvođači su uz predstavljen kompletan projekat i  dalje konkretne korake saradnje mogli da se upoznaju sa sistemima za navodnjavanje američke kompanije John Deere Water čije proizvode Delta agrar distribuira na tržište Srbije i koji su sastavni deo ukupne ponude u okviru projekta kooperacije.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Interfest, prilika da degustiramo i portugalska vina

Željko TintorPrvu ozbiljniju priliku da se upoznamo sa asortimanom portugalskih vina, imali smo na Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu 2011. godine, kada je ova zemlja bila partner najpoznatije poljoprivredne smotre u regionu Jugoistočne Evrope. Na predstojećeem Interfestu, opet u Novom Sadu, vinoljupci će ponovo imati priliku da degustiraju portugalska vina. O tome i o Portugaliji, zemlji vina, na promociji Interfesta 2012. za novinare na “Ćirinom katamaranu”, dok smo lagano plovili našim lepim, ma kakve boje Dunavom, govorio je Željko Tintor, vlasnik preduzeća “Vinomond” iz Beograda, koji će mnogo veću i posećeniju promociju voditi od 5-7. jula na novosadskom Gradskom trgu. No, pre nego što Željko najavi ovaj događaj, malo podataka o vinarstvu i vinogradarstvu Portugalije.

Smatra se da su prvi čokoti vinove loze u Portugaliji zasađeni pre 5.000 godina, kao i da su se još u antičko doba portugalska vina nalazila na trpezama bogatih Rimljana. Prvi sačuvani zapisi o proizvodnji vina datiraju iz 989. godine. Tokom XII i XIII veka, u vreme rekonkvista, opada proizvodnja vina u područjima pod islamskom vlašću, ali su se Portugalci čvrsto držali vinograda i vina i istrajali u tome.
 Sredinom 80-tih godina prošlog veka, kada je Portugalija stupila u EU, prvobitni zahtev je bio da ova zemlja iskrči svoje autohtone vinograde i posadi “evropske” sorte, što su Portugalci kategorički odbili i sada umnogome mogu da zahvale upravo takvoj odluci. Po ulasku u EU primetno je veliko ulaganje u vinogradarstva i u razvoj proizvodnje vina. Do 2000. godine proizvodnja vina je imala stabilnost, ali i stagnaciju, a potom beleži značajan porast. Stalnom brigom o ponudi i potražnji, proizvodnja je usklađena sa potrebama tržišta. Paralelno se radilo na obrazovanju i obuci kadrova, poboljšanju kvaliteta vinove loze i uvođenju savremenih tehnika u proizvodnji vina.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Vinarija Maurer, moderna na starinski način

Oskar Maurer u društvu Nataše BudisavljevićOskar Maurer(MaurerOszkár), vlasnik VinarijeMaureriz Hajdukova, pripada četvrtoj generaciji porodice koja gaji autohtone sorte kao što su kevedinka, slanka, medenac beli, slankamenka, kadarka, divlja crnka itd. na potpuno prirodan način, što znači da se na svim parcelama vinogradi okopavaju na klasičan način, a u proizvodnji grožđa se ne koristi herbicidi, insekticidi, veštačko đubrivo, niti aditivi u proizvodnji vina. Sva vina u Vinariji Maurer zriju na prirodan način sa divljim kvascima, dok se enzimi i hrana za kvasce ne koriste uopšte. S toga teorar, područje na kome se gaji vinova loza, dobija mogućnost da pokaže svoju pravu vrednost.

Ovako je priču o svojoj vinariji, koja će na predstojećem Interfestu 2012. u Novom Sadu imati promociju među Novosađanima, počeo Oskar Maurer, vlasnik istoimene vinarije iz Hajdukova, koja trenutno gaji vinovu lozu na 15 hektara lociranih u dva vinogorja, u Hajdukovu - 5 hektara, to su uglavnom stari zasadi, praktično najstariji zasadi Kadarke kod nas, sađeni1880. godine, 34 godine pre izbijanja Prvog Svetskog rata, dok je druga lokacija u Sremskim Karlovcima, Juriški atar, sa desetak hektara. Maurer sa ponosom ističe:

-Generacije Maurera su vezane za vinograde i proizvodnju vina. Ali tek poslednjih godina se više priča o našoj vinariji. Mogući razlog za to je što nismo dovoljno “izlazili” iz podruma i vinograda, ili možda nismo ni mi bili svesni šta radimo. Ne mislim da je to nešto strašno važno ni to što danas marketinški radimo, jer najvažnije je uvek bilo proizvoditi dobro, kvalitetno vino. Ipak, vreme diktira pravila marketinškog ponašanja, pa su izlazak na tržište i promocija proizvoda od velike važnosti. Uostalom, pojavljivanjem na više mesta ljudi će čuti interesantnu priču vezanu za našu Vinariju.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Šesti Međunarodni žetveni karavan 2012.

Organizacijom 6. po redu Međunarodnog žetvenog kalendara za predstavnike medija 27. juna, (pre dve godine je to bila prva međunarodna prekogranična saradnja sa Rumunijom, lane sa Hrvatskom, a ove godine sa Mađarskom), Zadružni Savez Vojvodine je na simboličan način najavio početak žetve u novokneževačkom ataru, tačnije na potezu od stotinjak hektara pod pšenicom, između Sanada i Novog Kneževca. Novinare su dočekali spremni kombajni, traktori, ali i brojni zemljoradnici, prijatelji i sponzori.
Njima se prvi obratio predsednik Zadružnog saveza Vojvodine Radislav Jovanov, koji je pozdravljajući domaćine i prijatelje iz susedne mađarske opštine Tisasziget, još jednom naglasio da zadrugarstvo treba negovati i razvijati jer omogućava bolji položaj i tretman zemljoradnika, kao i njihovu veću snagu i ulogu. Jovanov kao i ostali govornici, smatra da ovogodišnja cena pšenice mora biti između 23 i 25 dinara, kako bi bila rentabilna za proizvođače, kako bi bili stimulisani da i naredne godine seju pšenicu.
Prisutne su pozdravili i Vukosav Saković iz Poslovnog udruženja “Žita Srbija”, koji je izrazio zabrinuost što se površine pod pšenicom smanjuju i nagovestio opasnost po srpsku poljoprivredu, ekonomiju ali i socijalni mir ukoliko se ovaj trend dalje nastavi, te Petar Jančić, zamenik predsednika opštine Novi Kneževac i Ferenci Ferenc, gradonačelnik opštine Tisasziget iz Mađarske.
Kombajni su potom zabrujali i praktično demionstrirali setvu, koja je na ovim poljima ostavljena za još nekoliko dana, dok je rod na mnogim poljima već skinut.
 Pravi paorski doručak po sunčanog i pretoplom vremenu, priredili su sponzori ovogodišnjeg karavana, Zemljoradnička zadruga “Mrkšićevi salaši”, degustacijom njihovih ukusnih proizvoda, a podržala ih je i senćanska ”Sentela”. Priliku da predstavi svoje proizvode imala je i OTP banka, banka koja prati i pomaže poljoprivredu i poljoprivrednike.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Josip Anišić: Žetva pšenice pri kraju, cena još neizvesna

Josip AnišićBoravak na „Žetvenom karavanu 2012. godine“,  koji su za novinare po šesti put upriličili Zadružni savez Vojvodine, ZZ Novi Kneževac i AD Žitopromet Senta, na parceli između Sanada i Novog Kneževca, a potom i posetu i prisustvovanje žetvi u prvom prekograničnom mađarskom selu Tisasziget, gde su razmenjena iskustva predstavnika zadruga o žetvi i proizvodnji pšenice u Srbiji i Mađarskoj, novinari su iskoristili za razgovor sa neposrednim proizvođačima ili predstavnicima zadruga. Evo šta nam je o Zemljoradničkoj zadruzi „Salaš“ iz Subotice, i ovogodišnjoj žetvi rekao Josip Anišić, koji jeveć 22 godine na funkciji direktora zadruge.

*Kažite nešto o vašoj zadruzi.

-Mi imamo oko 500 domaćinstava koja rade i funkcionišemo kao jedan prava zemljoradnička zadruga. Ovu zadrugu su osnovali zemljoradnici pre 22godine i za to vreme smo svašta prošli, opstali i ostali zdravi, što je već za nas uspeh, iako se nismo obogatili. Naši ljudi su napredni poljoprivrednici, imaju novu, dobru  mehanizaciju, pa se može izvesti zaključak da smo i mi u zadruzi odradili svoj deo posla i ja sam zbog toga zadovoljan.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Vukosav Saković: Srbija rekorder u smanjenju setvenih površina pod pšenicom

Vukosav SakovićCentralna figura na ovogodišnjem, 6. po redu Žetvenom karavanu koji označava početak žetve pšenice u našoj zemlji, bio je Vukosav Saković, predsednik Udruženje za unapređenje proizvodnje i izvoza žita „Žita Srbije“. Ono što je on rekao prisutnim novinarima i gostima na žitnom polju kraj Sanada, a potom ponovio i u zvaničnom govoru u mađarskom selu Tisasziget odražava, nažalost, pravo stanje stvari u našoj zemlji. Bez dlake na jeziku, a on sam kaže: „Treba već jednom da se suočimo sa istinom, ali svi mi, da bi shvatili gde smo“, sve je to isto ponovio i za časopis TopSrbija.

-Srbija je zabeležila neslavni rekord, nalazi se na prvom mestu po smanjenju setvenih površina pod pšenicom. I dok setvene površine iz godine u godinu rastu u svetu, mi smo za nepunih 20 godina uspeli da ih sa 940 hiljada smanjimo na ispod 500 hiljada, što je gotovo 50%. Do smanjenja setvenih površina se došlo bez povećanja prosečnog prinosa, jer praktično smo se tek u poslednje dve godine vratili na prosečni prinos iz 90-tih godina, pa smo se od izvoznika približili tome da zemlja proizvodi dovoljno za svoje potrebe, ali, imajući u vidu da je to proizvodnja pod vedrim nebom, sa velikim rizikom, da u nekoj od narednih godina budemo i ozbiljni uvoznici pšenice.

oZbog čega je to tako?

-Odsustvo države i njenog interesovanja za proizvodnju pšenice. Zaboravili smo da je pšenica uglavnom u svetu strateški artikal kojem se posvećuje posebna pažna. Poljoprivredni proizvođači su zbog takvog odnosa prinuđeni da vode sopstvenu kalkulaciju i da proizvode samo ono što im se isplati ili ono što im se više isplati. U ovom trenutku je proizvodnja kukuruza i uljarica isplativija od proizvodnje pšenice i naprosto te rentabilnije kulture su „ukrale“ površine pod pšenicom i nalazimo se tu gde jesmo.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

ИНТЕРФЕСТ ОД 5. ДО 7. ЈУЛА У НОВОМ САДУ

Највећи фестивал вина у региону, овогодишњи “Интерфест“, у свом деветом издању окупиће на Тргу слободе у Новом Саду од 5. до 7. јула, 120 винарија из земље и иностранства,а први пут биће представљена и вина „новог света“ из Аустралије, Јужне Африке и Латинске Америке.

 Поред њих, вински подруми из Србије, Црне Горе, Хрватске, Словеније, Македоније, Мађарске, Шпаније, Италије и Португала, понудиће, како се очекује, десетинама хиљада љубитеља добре капљице, врхунска вина.

Посебно занимљиво биће на промоцији 10 највећих македонских винарија које су за своје производе побрали награде на најпрестижнијим светским такмичењима. Такође, Португал, земља позната по аутохтоним сортама, потврдиће посетиоцима „Интерфеста 2012“ популарност њених вина у свету који је жељан нових и другачијих укуса...

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Sava Jojić: Svetski vinski vitezovi će pamtiti piknik u Mačkovom vinogradu

Udruženje vinskih vitezova „Sveti Đorđe“ iz Novog Sada, imalo je privilegiju i čast da bude domaćin 47. Kongresa vinskih vitezova F.I.C.B., koji se održava se svake druge godine, naizmenično, u nekoj od zemalja članica, a svake druge Kongres se vraća u Pariz. Mi smo imali sreću da je Portugalija odustala od organizacije ovog velikog dođađaja, pa smo ga iznenada dobili. O tome kako smo i koliko iskoristili priliku da se predstavimo svetu, ostaje da se vidi i analizira. Tek, Vinarija Mačkov podrum je, sudeći prema atmosferi koja je vladala za vreme boravka vinskih vitezova, učesnika Kongresa, u Irigu, pobrala sve pohvale.

Najbolji način da se vidi i doživi vinograd,  je odlazak u vinograd. Tom logikom, rukovodio se  i gospodin Sava Jojić, osnivač i vlasnik Vinarije Mačkov podrum iz Iriga ovde u Srbiji, na Fruškoj gori, na potezu Ružaš, to je ono brdo kada se iz Iriga penjete na Iriški venac, pa Vam ostaje sa leve strane. U vinogradu, Sava Jojić sa porodicom, obučen u sremačku nošnju i okićen sa tri medalje: medaljom Evropskom vinskog viteškog reda „Sveti Đorđe“, medaljom Srpskog vinskog viteškog reda „Sveti Đorđe“ i medaljom Svetskog kongresa vinara i vitezova vina, dočekivao je goste koji nisu mogli drugačije da dođu do u adaptiranim traktorskim prikolicama. Pa, iako je ta vožnja po neravnoj i truckavoj zemljanom putu trajala dva i po kilometra, iliti dvadesetak minuta, nikome nije smetalo da, videšvi razapet šator okružen vinogradima i predivnu prirodu, sa osmehom na licu kroči na fruškogorsku rodnu zemlju. Čitav ovaj hepening trajao je skoro punih šest časova, da bi gosti, ponovo sa osmehom na licu, puni utisaka, nastavili svoj put za Beograd i dalji obilazak Srbije.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com