Jedan nesvakidašnji telenat pretočen u originalnotrajanje obojeno umetnošću, iza kojeg stoji Magdolna Klinec iz Temerina, ne prestaje da izaziva interesovanje. U svojoj Umetničkoj radionici “Unikat” stvarala je od običnog neobično, inventivno, autentično, sebi svojstveno.

            Početkom oktobra 2025., u Srbiju je odjeknula vest o podvigu Aleksandra Radišića, koji je sa hicem od 30,36m osvojio zlatnu medalju u disciplini bacanje čunja na Svetskom prvenstvu za osobe za invaliditetom u Nju Delhiju(28. septembar - 5. oktobar 2025), najvredniju u njegovoj karijeri,čime je potvrdioda Srbija ima paraatletičare u samom svetskom vrhu.

            Zrenjanin je tokom 2025. godine, kao Prestonica kulture Srbije, započeo kreiranje novog kulturnog identiteta grada. Od početka godine institucije, umetnici i organizacije zajedno su stvarali sadržaje koji su obuhvatili pozorište, muziku, savremenu umetnost, edukativne programe, filmske festivale, kulturno nasleđe i saradnju sa gradovima u regionu. Time je jasno postavljen okvir za dugoročni razvoj kulturne scene grada.

            Naselje Kelebija, nekada pusta (pustara), pominje se 1297. godine kao Kelym, smešteno tik uz srpsko-mađarski granični prelaz Kelebija - Tompa, 11 km od Subotice. Ovo je šumski i peščarski kraj, kojim na zapadnom delu preovladava crni pesak, pogodniji za ugoj povrća, a na istočnoj žuti, Bogom dan za voćarstvo i vinogradarstvo. A kažu, da u ovom kraju najbolje “uspevaju” konji - Lipicaneri, poznata rasa odgojena u mestu Lipica.

            Životna i radna biografija gospodina Svetozara Ikonova vezana je za Titel u koji je došao iz Melenaca 1968. Radio je u obrazovanju, kao politički aktivista, novinar, i ma čega se latio bilo je sa žarom, tražeći za druge ne za sebe, i uspešno. U OŠ “Svetozan Miletić” u Titelu šest godina je predavao srpski i ruski jezik, kao i fizičko, likovno i muzičko vaspitanje, menjajući kolege na bolovanju. Potom, kao direktor punih devet godina u istoj školi i PU “Plavi čuperak”, zaposlio je preko 40 mladih ljudi.

            Folklor, sveukupno nasleđe tradicionalnih oblika kulture koji žive u narodu i prenose se sa generacije na generaciju zavređuje posebnu pažnju. Igra, muzka, pesma, običaji narodne priče, zanati, odraz su duhovnih vrednosti i kulturne prošlosti jednog naroda. Najsnažniji pokretač folklora je duh naroda, koji ga obogaćuje i menja u skladu sa protokom vemena, zadržavajući njegovu prvobini obrazac - čuvaraidentiteta i kulturnog nasleđa.

            Premijerno izvođenje muzičko-scenskog spektakla “Srpska svita”, Anambla narodnih igara i pesama Srbije “Kolo”, 26. novembra 2025., oduševilo je svih 4.000 prisutnih u Plavoj dvorani Sava centra. Projekat “Srpska svita” plod je saradnje dva vrsna umetnika: Milorada Lonića, umetničkog direktora Folklornog ansambla “Vila” iz Novog Sada, koreografa, predsednika Predsedništva KUD Srbije, u ovom slučaju scenariste i režisera, i Slavka Mitrovića Caleta, kompozitora narodne muzike i soliste na harmonici, koji je komponovao muziku za ovaj atraktivan muzičko-scenski događaj.

            Život je avantura. Usudi se! - poziv sa panela “Razvoj vinskog turizma Srbije”, na XVI Međunarodnom sajmu turizma i seoskog turizma, u Medija centru Šumadija sajma (06-08. novembar 2025), koji je uputila Vesna Zlatić, doskorašnji pomoćnik direktora Turističke organizacije Srbije, sada u penziji, urednik ove publikacije, predstavljajući “Vinsku avanturu kroz Srbiju” (Turistička organizacija Srbije, Futura, Novi Sad, 2024). Razlog vrlo brzog prihvatanja ovog štiva (Igor Luković i Nenad Kostić), od širokog auditorijuma, različitih interesovanja je lakoća sa kojom je pisan, bez zatrpavanja suvišnim podacima, sa brojnim ilustracijama i važnim informacijama o vinarijama “na glasu” i njihoj ponudi (prostornoj i vinskoj).

            Takmičenje u kuvanju “šumadijskog čaja”, vruće rakije u hladne novembarske dane, postalo je ne samo jedna od podmanifestacija Međunarodnog sajma turizma i seoskog turizma na Šumadija sajmu u Kragujevcu (od 06. - 08. novembra), već željno isčekivana senzacija. Da li zbog toplog napitka koji blaži i greje dušu u ledenim danima, zbog tradicije ili, što je istini najbliže, zbog vidno raspoloženih ekipa čiji se članovi na sve moguće načine, ponudom friških zalogaja, od peciva do pečenja, preko zanimljivih priča do pesme i kola, trude da naprave što bolji štimung. Ne zbog viška popijenog, već iz potrebe da njima samima, ali i svima oko njih bude lepo.

            Jedna divna priča nastala je u Sićevu, selu na 18km od Niša, a ispričala ju je Ljiljana Vojinović. Ona je kompleksna, traži vreme, ali i pažnju jer govori od staroj zadruzi, vinariji, galeriji, radionici/ateljeu, produkciji i još o mnogo čemu. Najviše o čuvarima tradicije koji žive istu.

О судбинској вези језика и народа

                Ово је кратак подсетник на оно што имамо, по чему су Србија и Срби јединствени.
                Лоуис Хавет (1872-1925), академик, научник, професор класичних студија на Сорбони, члан Париског лингвистичког друштва, политички активан током Драјфусове афере…, сматрао је да су језик и писмо једно од основних упоришта идентитета и културног језгра сваког народа. Овај ауторитет је о ћирилици рекао: - Ћирилично писмо, посебно је, а користи га мали број народа у свету. Но, српска азбука нешто је можда најсавршеније када је у питању језик - једно слово један глас”.

            Kulturno-umetnička i folklorna društva su najbrojnije zajednice, aktivnih činilaca na očuvanju, održivom razvoju i promociji nematerijalnog kulturnog nasleđa. Kao takva, našla su se uprocesu izrade Nacionalne strategije za kulturu. Nikola Selaković, ministar kulture Srbije posebno je istakao da bi dužnu pažnju trebalo posvetiti brizi o nasleđu, amaterizmu u kulturi i umetnosti, jer senegovanjem folklorne baštine bavi oko 450.000 ljudi. U kontekstu toga kulturno-umetnička društvakao vid asocijacije koje uče veštine potrebne za negovanje nematerijalnog kultrunog nasleđa zaslužuju posebno mesto.