SKUD “Železničar” folklorni Ansambl “Vila”, Jovana Cvijića 07, u Novom Sadu, osnovano 1934. godine od strane Bačke eparhije, godinama unazad pronosi lepotu igre, pesme, običaja naroda s naših prostora diljem sveta, donoseći najsjajnija odličja, priznanja najpozvanijih stručnjaka, poznavalaca narodnog stvaralaštva. 

            U Novom Bečeju i dalje ima onih koji slušaju dobri, stari rock’n’roll. Tako je bilo i ove godine u okviru Velikogospojinskih dana u Novom Bečeju, otvorenom u četvrtak 21. avgusta, sada već kultnom Ulicom zanatskog piva u Gimnazijskoj ulici. Pored degustacije najboljih kraft piva iz 13 zanatskih pivara, prateći program obuhvata i rock svirke i DJ nastupe, koji svake godine dodatno obogate večernji provod. Ove godine uz: Opasne frekvencije, Playboys band, Skladište 58, Svemirski Mjau, The Teacher & The Revoulitioners, Sjaj&I, Ljudi iz gradova, DJ Wocky, Rokstarza, DJ Deeman, Lost Propelleros, Ribica kiseonik i Happy Days Crew nastupile su i Njuške, zvanično novosadski cover bend koji je obeležio jubilarnu, desetu godinu postojanja, ali ne uvek u ovom sastavu.  Možda niste od onih koji posećuju klubove, festivale i koncerte ovakvih grupa, ali za Njuške, fanovi nedosmisleno kažu da su neponovljivi kraljevi dobrog zvuka i vrhunske energije.

            Svečanim koncertom “Iz naše i svetske kulturne riznice”, Ansambl “Vila” SKUD-a “Železničar” iz Novog Sada, 22. juna u Maloj dvorani SPENS-a, najavljen je još jedan ciklus reprezentativnih nastupa emintentnog, najstarijeg kulturno-umetničkog društva u Novom Sadu. Pod “paklenim” uslovima u sali bez klimatizacije i ovog puta pobedila je nadahnuta mladost i oduševila prisutne. Pred punim tribinama nastupilo je 300 učesnika različitog uzrasta, od pripremne grupe do veterana, od tri do 83 godine, a u nastupu koji je trajao dva i po sata izvedene su 22 numere, igre i pesme kojima je obuhvaćena cela Srbija, Veličanstven početak koncerta započeo je pojenjem grupe pevača Molitvom gospodnjom “Oče naš”.

            Za Minami Hošino (Minami Hoshino), devojku iz Japana, Srbija je bila egzotična zemlja koju je želela da upozna, zato što je o njoj vrlo malo znala, a i to je bilo sasvim drugačije od njenog rodnog Japana. Rođena je u Tokiju, najmnogoljudnijem gradu na svetu, došla je iz milionske Fukuoke, gde će se nakon boravka iz Srbiji vratiti. Trenutno radi u Turističkoj organizaciji grada Loznice, uči srpski, iako se već sasvim dobro sporazumeva, a razume sve, druži se sa kolegama, osmehom odgovara na pozdrave, takođe i pitanja od strane Lozničana, za nju, kako primećuje, predstavljaju veoma pozitivno iskustvo: “Svi su dragi, nasmejani i sa željom da mi na neki način pomognu. U Japanu nemamo iskustva obraćanja nepoznatom, nema puno priče, još manje buke. Ovde svega ima i prija mi ta promena.”

            U Šećeranskom parku 11. juna je svečano otvorena saletla - parkovski paviljon, nov javni kulturni prostor i to je prvi objekat kulturne infrastrukture u okviru projekta Zrenjanin Prestonica kulture Srbije 2025.Nastupile su učenice baletske škole „Dimitrije Parlić“ u klasi Brankice Bošnjak i Duvački orkestar Muzičke škole „Josif Marinković“ pod vođstvom Branislava Gagića.

            Glavnu nagradu, plaketu FILMić,za najbolji kratki đački film u Smotri kratkog đačkog filma - FILMić 2025 osvojio je Tim Ekonomsko-trgovinske škole iz Smedereva za filmić pod nazivom „Očevo pismo“. Prvo mesto u kategoriji osnovnih škola osvojio je tim iz OŠ „Đura Jakšić” iz Kaća koji je snimio filmić „Začarani krug". Prvo mesto u konkurenciji srednjih škola zauzeo je tim iz Ekonomsko-trgovinske škole iz Smedereva za filmić „Dva brata“. Završna svečanost i dodela nagrada održana je na Univerzitetu Privredna akademija, 21.5.2025. godine u amfiteatru “Prof. dr Slavko Carić” na Fakultetu za ekonomiju i inženjerski menadžment u Novom Sadu. Smotra kratkog đačkog filma FILMić 2025. je realizovana za školsku 2024/25. godinu po Kalendaru takmičenja i smotri Ministarstva prosvete za učenike osnovnih i srednjih škola.

            Jedan od najuređenijih i najvećih parkova, po mišljenju mnogih najlepša parkovna celina, je banjski par Banje Koviljače, jedne od osam “Kraljevskih banja Srbije”. Kraljevskih, jer su sredstva za njihov rast i razvoj uglavnom donirale srpske kraljevske porodice Obrenovića, kasnije Karađorđevića. Paralelno sa raskošnim građevinama podizani su i velelepni parkovi, sa odabranim, nekada i retkim vrstama drveća donetim iz daleka, koje su pomirljivo rasle uz autohtone vrste. Njihovu lepotu upotpunjavali su objekti, vile vladara i ugledne gospodine iz političke, privredne, svakako uticajne sfere života.

             “Ostaviti lirski trag u vremenu i pretvoriti ga u milozvučnost mogu samo retki i od Boga darovani” - Tode Nikoletić.
            Uvek poseban izazov vinskih večeri leži kako u odabiru društva (ovog puta sačinjenog od vinara, umetnika, kolega, ukratko prijatelja), priča inspirativnog formata i naravno, vina, kao potvrde istinitosti prisutniih vibracija i svega rečenog, sa autoritetom i iz srca. Takvo je bilo i druženje koje je inicirao Aleksandar Toković, sa svojih dva metra, najviši vitez među vinskim vitezovima Srbije, jedan iz grupe najiskrenijih i najorginalnijih sigurno.

            Bitka koja se vodila na Kajmakčalanu 1916. godine ostaje zabeležena kao jedinstvena u istoriji na toj visini. Sa svojih tada 2525. metara nadmorske visine, Kajmakčalan je treći po visini vrh u Grčkoj. Sam vrh je smatran nesavladivim jer su Bugari zauzeli položaje na vrhu planine i bili spremni na odbranu. Vaskrsla srpska vojska koja je preživela Albansku golgotu nije štedela svoju snagu i živote, hitajući prema Bugarima uz planinu. Trčali su po tim planinskim vrletima pod punom ratnom opremom teškom nekoliko desetina kilograma, jurili kroz kišu metaka, uskakali u rovove i borili se kundakom i bajonetom, na život i smrt. Epilog: 4683 poginula srpska vojnika, preko 2000 nestalih i 30.000 vojnika van stroja.  Ovi pali ratnici nisu samo heroji, već mučenici koji su svoje živote dali za slobodu svog naroda.

            Prve divane o lozi i vinu, Petar Samardžija zapisao je u 14. broju Dnevnikovog dodatka “Nedeljni ručak”, 2007., na predlog Rože Luko Stošić i Marine Jablanov Stojanović, urednica, na osnovu ispravne proceni da nedeljni ruškovi - male svečanosti od posebnog značaja za Vojvođane, oplemene vinom. Angažman ovog vrsnog enofila, dipl. agronoma na mestu kolumniste, koji je u svetu novinarstva proveo duže od pola veka, kao još jedan ispravan potez “Dnevnikovih” dama. Godine 1998. Petar Samardžija je pokrenuo “Svet pića”, prvu jugoslovensku reviju o kulturi pića, koja izlazi do 2011., ali “zahvaljujući profesiji i enofilskoj radoznalosti, još uvek tabana evropskim vinogorjima”.

            Zrenjanin je od petka, 21. marta 2025. u 11:58:09 časova i zvanično Prestonica kulture Srbije 2025. godine. U titularnu godinu ušao je premijernim izvođenjem predstave u sklopu programa ”Pozorišne prestonice Srbije”.

            Tamburica Fest je najvišim brojkama ocenjenom promocijom na ovogodišnjem Svetosavskom balu u Beču, ostavila snažan pečat svoje kulturne misije neposrednim učešćem, i širom otvorila vrata velelepnog dvorca Hofburg za saradnju i druženje u još većem obimu naredne godine. Delegacija Tamburica Fest-a uz podršku tamburaškog ansambla „Velos“, sadržajnim predstavljanjem manifestacije koja traje od 2008. godine, potvrdila je epitet najboljeg festivala etno muzike u Evropi kao i činjenicu da nosi zvanje „Najbolje iz Vojvodine“.