Uvodno veče osme po redu smotre dokumentarnog filma, „Balkan panorama film festival“, koji se održava u turskom gradu Izmir, po svemu je proteklo u znaku našeg „Tamburica festa“.

            Na ovogodišnjem, jubilarnom, 15. po redu „Tamburica festu 2022“, koji će biti održan od 18. do 21. avgusta u centru Novog Sada, po prvi put u istoriji nastupiće Međunarodna tamburaška filharmonija sa više od 230 izvođača iz 15 zemalja sveta. To će, kako se očekuje, biti više od spektakla, s obzirom na činjenicu da se niko na planetarnom nivou nije usudio da upriliči grandiozni koncert tamburaša u tolikom obimu.

            Od oktobra 2018., kada je članicama Kluba žena ustupljena na korišćenje kuća učiteljice Ilone Gokler, ćerke Žigmonda Goklera, direktora mesne škole između dva rata, ova etno-ruralna sredina brojnih specifičnosti, dopunila je deo mozaika značajan za razvoj sela, kao i održivog turizma baziranog na tradicionalnim osnovama. Pomirena raznolikost vera i kultura (rituala, običaja, jezika) stanovnika Belog Blata, usklađena sa njihovim zanimanjima proisteklim iz darova prirode (trske, vode, pašnjaka), stvorili su specifičnu sredinu, kako za naše standarde, tako i standarde regiona. Ulogu povezivanja svih tih elemenata delom je preuzelo Udruženje „Klub žena“ Belo Blato.

            Bačka ravnica je carstvo pogleda koji jedre između nebeskog beskraja i plodne zemlje. Lepota koju oči posmatrača otkrivaju nije u impresivnosti krajolika već u bogatstvu plodova vojvođanskog tla. Ovde nema monotonije. Gradovi i sela nižu se u ravnici po nekoj logičnoj ambiciji da postanu nezaobilazne stanice koje greju maštu putnika. Samo su u moru zemlje, u belo okrečeni salaši prkosno izloženi suncu, vetru i vidiku.

            Dvorac Nojhauzen se nalazi u opštini Nova Crnja, u najvećem naseljenom mestu Srpskoj Crnji, na oko pola kilometra od graničnog prelaza sa susednom zemljom Rumunijom. Ovaj dvorac je jedan od najmlađih i najočuvanijih na ovom terenu koji su se gradili u periodu od 18 veka pa do II Svetskog rata. Dvorac je podignut za vreme II Svetskog rata u periodu 1941-1943 godine.

         - Pevajte deco, igrajte dok ste živi. Budite zajedno i čuvajte vrlinu. Budite najbolji što možete sa svojim najbližima, sa samim sobom i sa Bogom - poručila je svoj slobodoumnoj omladini, onim mlađima, ali i onima koji u sebi još uvek prepoznaju mladalačku energiju, Jelena Jovanović, doktor muzikologije, od 2018. dopisni član SANU, viši stručni saradnik Muzikološkog instituta SANU, član Odbora za izradu Leksikona umetničke igre, član Srpskog etimološkog društva i Međunarodnog saveta za tradicinalnu muziku (ICTM).

             Potaknut idejom očuvanja i negovanja tradicije naroda koji obitavaju na ovim prostorima, a na inicijativu Saveza kulturno-umetničkih društava Srbije i Folklornog ansambla „Vila“ - Srpskog kulturno-umetničkog društva „Železničar“ iz Novog Sada, upriličen je pre 13 godina „Festival zlatnih ansambala Srbije“. Povodom Svetskog dana srpskog kola upisanog na UNESKO listu nematerijalnog kulturnog nasleđa sveta (2017) na platou ispred SPENS-a, takođe u Novom Sadu, četvrtu godinu za redom razvija se veliko kolo čime se označava početak festivala zasnovanog na temeljima višeslojnog narodnog pamćenja. „Takmičenje“ u pojedinačnom nadigravanju tzv. „Zlatno kolce“, i po drugi put izvedene koreografske minijature inspirisane srpskim kolom u tri, činili su zvaničan deo ovog jedinstvenog praznika narodnog stvaralašta koji se, samo uslovno odnosi na igru i pesmu. Onaj nezvanični deo, rezervisan za učesnike, odigrao se u hotelu „NORCEV“ na Fruškoj gori, uz dodelu nagrada i igranku na kojoj je izvedeno 21 kolo, uz pratnju orkestra KPD „Jednota“ Gložan, čime je završen ovogodišnji Festival Zlatnih ansambala Srbije.

            Minulog vikenda u amfiteatru Rektorata Univerziteta u Novom Sadu, održan je šesti Kongres Svetske tamburaške asocijacije. Na trodnevnom Kongresu odlučeno je da ta organizacija objedini sve srodne trzalačke instrumenta pa da na globalnom nivou doprinosi razvoju muziciranja na balalajki, buzukiju, gitari, mandolini… Po rečima dr Jovana Pejčića, predsednika STA, letvica je podignuta i činjenicom da je na stručnom skupu predočeno  12 naučnih, istraživačkih radova najeminentnijih stručnjaka iz Srbije, Austrije, Bugarske, Severne Makedonije, Hrvatske i Slovenije, koji su govorili o različitim segmentima tamburaške muzike.

            Povodom Dana prisajedinjenja Vojvodine Kraljevini Srbiji 25. novembra 1918., Savez kulturno-umetničkih društava Srbije i Folklorni ansambl „Vila“ Srpskog kulturno-umetničkog društva „Železničar“ iz Novog Sada, uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije i Grada Novog Sada, u subotu 27. novembra 2021., u cilju daljeg razvoja i afirmisanja tradicije naroda sa ovog prostora, organizuje XIII Festival zlatnih ansambala Srbije, IV Svetski dan srpskog kola, od 2017. na UNESCO reprezentativnoj listi nematerijalne kulturne baštine.

            Stražilovo (321 m n.v.), nedaleko od riznice srpske kulture, Sremskih Karlovaca, varošice u čijoj je Gimnaziji učio veliki srpski pesnik Branko Radičević, koju je opevao u svojim pesmama i odabrao za večni počinak, danas je jedno od najfrekventnijih turističkih izletišta Fruške gore.

            U utorak 9. novembra u 19:00, u galeriji Muzeja Vojvodine u Novom Sadu (Dunavska 37), otvorena je izložba fotografija Foto asocijacije Vojvodine pod nazivom „Novosadske ulice“, a publika će moći da je vidi u narednih deset dana.

            „Novosađani, kao i svi oni koji dolaze u naš grad, mogu još uvek bezbrižno da uživaju u životu koji se odvija na ulicama pitomog grada. Njegov autentični duh još uvek je prisutan na ulicama koje pored prolaznika ispunjavaju brojni svirači, zabavljači, sakupljači, sitni trgovci i prosjaci. Ulice kojima danas zaljubljeni žure na sastanak dok iz daljine dolaze kola uz uzbunjujući zvuk sirene bile su kulise na kojima su se smenjivali protagonisti viševekovne istorije“ stoji u propratnom tekstu kataloga za izložbu fotogrfija „Novosadske ulice“, autora Darjuša Samiia.