Mon09282020

Poslednja izmena:09:21:27 PM

Back KULTURA

Kultura

Dom porodice Jakšić u Krčedinu, umetnička oaza

Dom porodice Jakšić, Krčedin, Ulica cara Dušana broj 64. Na ovoj adresi se minulog vikenda dešavala peta po redu Međunarodna likovna i pesnička kolonija, koja je radi stvaralačkog druženja okupila oko dvesta slikara, vajara, glumaca, muzičara. Teško je odlučiti se koji je dan bio lepši, sadržajniji. Tek, globalni utisak, kako učesnika ove manifestacije koja je na pitome obronke Fruške gore naslonjene na Dunav, dovela brojna potvrđeno velika imena iz sveta umetnosti ali i mlade talentovane stvaraoce, tako i brojnih zainteresovanih posetilaca, koji su ispunili sva četiri dvorišta u porodičnoj kući Jakšića u Krčedinu, su impresivna. Procenjuje se da je koloniju od 26. do 29. jula posetilo oko 2000 ljudi.
Domaćin i organizator ovog jedinstvenog skupa, verovatno najvećeg ovakve vrste na našim prostorima, kako po broju učesnika, tako i po broju posetilaca, koji su pažljivo, svakodnevno, pratili rad slikara, ali i recitacije i kazivanja pesnika, predstave glumaca, numere muzičara, gospodin Miodrag Jakšić je i sam bio očaran atmosferom koja je vladala tokom kolonije i najavio da će šesta i sve naredne manifestacije, značajne za ukupan kulturni život ne samo inđijske opštine nego i Srema, Vojvodine i Srbije, imati na raspolaganju svu pozitivnu energiju i znanje porodice Jakšić, oca Zorana, majke Ljubice, njegove supruge, ćerkice Jane, sina Mihajla, brata Predraga i njegove supruge Milice, Udruženja „Moj Srem“, ali i svih dobronamernih Krčedinaca, opštine Inđija, a ponajviše, slikara, pesnika, glumaca, muzičara, umetnika, koji ovaj prostor definitivno doživljavaju kao svoj, i za koji, verujem, da svi kažu „Ja, Krčedinac u srcu i duši“, baš kako glasi i titula ove kolonije namenjene izuzetnim, zaslužnim pojedincima. Ovu titulu su ovoga puta poneli Bora Đorđević, Maja Volk, Ivan Bekjarev, kao i slikari Franko Altobeli iz Rima i Tatjana Pljakić iz Kruševca, dok su„Njaku Krčedinsku“ zaslužili Teatar Levo iz Beograda, muzičar i humanista Ivan Plavšić iz Beograda i pevač i humanista Miodrag Miša Blizanac iz Novog Sada.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Vanja Čobanov - Ready to Wear

Vanja Čobanov i Verica Rakočević

Književnik Vanja Čobanov, koji je prvom i drugom knjigom privukao pažnju javnosti,
 sada veliki uspeh postiže trećim romanom, „Ready to Wear“, koji je napisao inspirisan životom i stvaralaštvom modne kreatorke Verice Rakočević  Vanja Čobanov, književnik koji živi u Novom Sadu, rođen je 1967. godine u Senti. Neko vreme je studirao psihologiju, ali završio je Pravni fakultet u Kragujevcu. Ima troje dece: Jovana, Nevena i Dunju, a pored posvećenosti njima, uživa u tome da uređuje enterijere i da piše, u svom ateljeu.
 Prvi roman, „Ako je do mene“, objavio je 2010. godine. Naredne godine – drugi roman, „Remedy for Love“, za koji ga je inspirisao život Bogdana Dunđerskog. Pre nekoliko meseci, izdavačka kuća „Laguna“ objavila je treći roman Vanje Čobanova – „Ready to Wear“, inspirisan životom i stvaralaštvom modne kreatorke Verice Rakočević.
 To nije biografija poznate ličnosti na kakve smo navikli. Ovo je ljubavni roman, pun emocija, dočaranih prefinjenim književnim jezikom. Vanja Čobanov je vešt pisac, on rečima stvara – slike. Neverovatne slike, prepune boja, koje „dišu“, stvaraju atmosferu… Čitajući roman, imala sam utisak kao da sam zaista bila na svim mestima na kojima su bili i glavni junaci, Modna Kreatorka i Plavi Slikar, i posmatrala sve što se njima dešavalo. Roman je pun strasti – strasti dvoje umetnika prema stvaralaštvu, kao i one koju oboje sve jače osećaju jedno prema drugom. Ali, oni ljubav vode samo rečima.
Ta strast se materijalizuje, i njihov zajednički poduhvat je stvaranje jedinstvenog, nezaboravnog parfema, zbog čega slikar odlazi u Buenos Ajres… Autor romana, Vanja Čobanov,kaže:
- Dobro je što se knjiga iz virtuelnog sveta, sa interneta, vratila u knjižare. Nedugo posle toga kada se moja knjiga „Ready to Wear“ pojavila na tržištu, počeo sam da dobijam pisma i komentare čitalaca.
Imam privilegiju da posmatram knjigu iz tog ugla, a mislim da je to najvažniji ugao. Jedan od prvih komentara, i najlepših, glasi, otprilike, ovako: „Ova knjiga me je podsetila zašto uopšte čitamo romane, da se sjedinimo sa novim svetom, maestralno oslikanim, da se izgubimo u lepoti priče i jezika, i da uživamo u nečemu što ne želimo da se završi, a mora da se završi.“

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Dejan Petrović: Srpskom trubom do svetskog zvuka

Dejan PetrovićUvek su mi pitanja poput onih kojima se traži izjašnjavanje:“Exit ili Guča?“, zvučala kao neumesno provokativno etiketiranje anketiranih. Zašto takva izjašnjavanja kada u Srbiji egzstiraju samo nekoliko festivala, poznatih izvan granica zemlje, a u čijoj osnovi je dobra muzika. Razlika je što je u jednoj, exitovskoj varijanti, naglasak na svetskim muzičkim tokovima, počev od sredine prošlog veka do danas, a Guča neguje srpsku muzičku tradiciju i kult trube. Ono što zasigurno spaja i jedan i drugi festival jeste kvalitet, a kraljevi Guče, Dejan Petrović Big Bend, svojom muzikom zasigurno bi bili i neprikosnoveni kraljevi Exit festivala, da su učestvovali. Sigurno i hoće.

-Prvi put smo 2007. godine nastupali u ovom sastavu na Kustendorfu u Mokroj gori, kaže Dejan Petrović, rođen 1985.godine u selu Dubokom kod Užica, kao predstavnik četvrte generacije trubača u porodici. Te godine smo imali ukupno četiri koncerta, sledeće dvadeset, a ove 2012. godine, mesečno imamo po 10 koncerata, i sve više nas ljudi traže i hoće da nas čuju. Koncerti, uglavnom na trgovima, izuzetno su posećeni, a ljudi uglavnom iznenađeni našim repertoarom. Od nas, trubačkog orkestra očekuju klasilne trubačke pesme, Kalašnjikov, Mesečinu i tome slično. Naravno, sviramo i to u drugačijem aranžmanu, ali i pesme Amy Winehouse, Sting-a, Elvisa Presley-a, Tine Turner. Ljudi ne mogu da veruju kako muzika EKV, Prljavog kazališta, Atomskog skloništa dobro zvuči na našim trubama i ne mogu da se načude šta im se dešava, da li to sviraju trubači ili neko drugi.

Prema Dejanovoj priči, prvom velikom solističkom koncertu pred prepunom dvoranom Sava Centra, održanom 10. novembra 2011. godine prethodio je nastup na Beer festu, kada je pospanu publiku koja se razilazila u 3 sata ujutru, „vratio u život“ i shvatio da on i njegov orkestar rade pravu stvar, sviraju muziku koju ljudi vole. Nastupom na Beer festu predstavili su se beogradskoj publici, i shvatili da treba da rade solističke koncerte.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Dom porodice Jakšić u Krčedinu ili kuća u kojoj živi umetnost

Zoran Jakšić sa unukom JanomKada je Zoran Jakšić, arhitekta po struci, odlučio da se sa suprugim Ljubicom, posle punog radnog veka, vrati u svoje rodno mesto, Krčedin, imao je pred sobom jednu viziju – da u vremenu, za potonje generacije ostavi trag i zapiše svoje postojanje. Umetniku u duši i genima, koji svoju snagu i moć prenosi i na mlađe generacije, sinove i unuke, nije bilo posebno teško da iznađe način da to i ostvari. Svoju porodičnu kuću u Krčedinu, pretvorio je u umetničku oazu, otvorio galeriju, ustanovio međunarodnu likovno-književnu koloniju, koja iz godine u godinu okuplja kulturni, umetnički, ali i naučni milje srpske i međunarodne scene.  

Ideja, da se u jedno uspavano sremačko selo dovede svet, stara je dvadesetak godina, dok je porodica živela u Staroj Pazovi. Stariji sin, Miodrag Mića Jakšić, je još kao đak srednje arhitektonske škole, a kasnije i student,  imao svoju slikarsku koloniju. Mlađi sin, Predrag, može da se pohvali desetogodišnjim iskustvom na mestu sudije opštinskog suda, i onda mu je to dosadilo i u roku od tri i po godine završio je Fakultet dramskih umetnosti i sada je poznati mladi dramaturg. Skoro je dobio drugu nagradu Ministarstva kulture Srbije, jednu dramu mu je otkupilo pozorište u Banja Luci i kao dramaturg dobio brojna priznanja.

-Dolazak u Krčedin nam je omogućio da napravimo nešto kao porodica - kaže gospodin Zoran Jakšić.  -Pre pet godina, prilikom povratka u rodnu kuću, mi smo odlučili da nešto dobro napravimo i za nas i za selo. Oformili smo porodično udruženje „Moj Srem“, sa ciljem da čuva tradiciju našeg sela, kraja, a samim tim i tradiciju naše porodice, uključujući uz starinu i umetnost. Pa eto, već pet godina kako je ta ideja realizovana, i svake godine se dopunjuje novim sadržajima, prima nove oblike, obogaćuje i ovu sredinu i nas.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Peta međunarodna likovna i pesnička kolonija Krčedin 2012. u Domu porodice Jakšić

Sinoć, 26. jula 2012. godine je, u Domu porodice Jakšić, svečano otvorena V likovna i pesnička kolonija “Krčedin”. Osim umetnika, učesnika kolonije (32 slikara i tridesetak pesnika), svečanosti su prisustvovali brojne zvanice, te mnogobrojni gosti, iz Krčedina i okoline koji ni ovoga puta nisu želeli da propuste poseban događaj za ovo, po mnogo čemu, poznato fruškogorsko selo.

Urednik programa kolonije, književnik Miodrag Mića Jakšić, ovu kulturno-umetničku manifestaciju u Domu porodice Jakšić, podigao je na nivo međunarodnog događaja, koji osim promocije umetnosti, ima za cilj i upoznavanje sa kulturnom baštinom ovog, nedovoljno eksponiranog kraja Fruške gore.

Malo je poznato da je Krčedin mesto bogate istorije, o čemu je nedavno izašla i jedna knjiga. Zna se da je na području Krčedina bilo jedno od najstarijih keltskih naselja. Na salašu porodice Jakšić nađeni su novčići, ćupovi, vredni predmeti koji su danas pohranjeni po muzejima u Novom Sadu, Beogradu, Sremskoj Mitrovici. Neki predmeti se nalaze i u jednoj Zavičajnoj sobi u selu. U krčedinskom pravoslavnom hramu oslikan je, po mnogima, najlepši ikonostas u Sremu.

Misija porodice Jakšić, čiji se najstariji član, Zoran Jakšić, odlučio je da se sa svojom suprugom Ljubicom, vrati u mesto svog rođenja, i da vrata porodične kuće širom otvori za svet umetnika i umetnosti. Bračni par Jakšić je sa svoja dva sina, Miodragom i Predragom i njihovim porodicama, darovao Krčedinu osim umetničke galerije i jedno, pre svega prestižno okupljanje uticajnih ličnosti kako iz sveta umetnosti, kulture, nauke, tako i ljudi koji su na bilo koji način vezani za Krčedin ili će, preko svog dela, to biti.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Sandra Stanković, ikonopisac

Sandra StankovićPrvobitno je samo Bog bio priznat kao stvaralac, tvorac. Tek 1870. godine termin  stvarati, kreirati, ulazi u upotrebu u francuskom slengu, a koji su koristili umetnici da bi se izdvojili iz salonskih krugova. Pun značaj kreativnost je dobila sa počecima vrednovanja orginalnosti. Tada je bilo moguće zamisliti da su i pojednci kreativni. U početku je kreativnost bila svojstvena samo muškarcima dok se ženska rasipala po kući, majčinstvu i organizaciji društvenog života porodice.

Verovatno bi se tradicija nastavila, da u istoriji nisu postojale žene koje su i pored zadovoljenja svih obaveza koje je društvo od njih zahtevalo, uspele da se, pre svega talentom i hrabrošću da ispolje svoj talenat, ostvare.

Jedna od takvih heroina je Sandra Stanković, ikonopisac iz Kikinde, vlasnica ikonopisne radionice, predsednica Udruženja žena „Artesa“ iz Kikinde i potpredsednica Opšteg udruženja preduzetnica u Kikindi, i nezvanično, vatreni zagovornik prava žene na znanje, rad i slobodan život.

- Većina ljudi se, sticajem okolnosti, ne bavi svojim profesijama, već radi neke druge poslove, a ja sam izabrala da radim ono što volim. To je ikonopisanje. Počela sam da slikam, kao dopunsku aktivnost u periodu od četiri godine, koje sam uz dvoje male dece provela kod kuće. Kasnije me je to toliko zaintrigiralo da sam neko vreme uzimala privatne časove ikonopisanja kod Borislava Živkovića, ikonopisca iz Beograda, i od kojeg sam dobila samo jednu dobru osnovu. Posle toga sam stupila u vezu sa Grkom, Spirosom Karelasom(Spyros Karelas),koji me je ikonopisanju učio putem skypa. Mi se nikada nismo videli, ali ja sam imala vere u njegovo znanje, a on u moj talenat i brzinu. U početku nije mogao da poveruje da takav kvalitet mogu da postignem za tako kratko vreme, da mi je za ikonu formata 26x36 dovoljan samo dan, pa smo imali dogovor da mu svaka dva sata, corpus delicti, prikažem šta sam za to vreme uradila. Najveća nagrada mi je bio njegov komentar da ukoliko jednog dana bude imao potrebu da neko radi za njega, da bi voleo da to budem ja, pre svega zbog svoje upornosti, jer ponekad slikam 12 sati dnevno, ali i brzine. Nažalost, on se danas više ne bavi ikonopisanjem iako je završio fakultet ikonopisa.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Grafiti – slike s porukom

Grafiti su vid slanja poruke nastali kao potreba, pre svega mlađe populacije, da na vidljivom i svima dostupnim mestima saopšte svoj doživljaj sveta, života i društva.
 Reč grafiti je pozajmljena od italijanske reči "graffito" što znači škrabati, a koren vuče od stare grčke reči "graphein" koja znači pisati. Ovakav vid izražavanja može se pronaći još u vreme stare Grčke. Najpoznatiji grafiti iz antičkog vremena sigurno su oni koje su ostavili uklesane u zidove Apolonovog proročišta u Delifima, sedam mudraca. Hilon iz Sparte, uklesao je iznad ulaza hrama svima dobro znanu maksimu “Upoznaj samog sebe”. Kleobul je napisao: “Najbolja je mera”, Periandar:“Najlepša stvar na svetu je smirenost”, Solon:”Nauči da slušaš i znaćeš da komanduješ”, Tales:”Seti se prijatelja”, Pitak, poseban kao i obično, tik pred Pitijine noge, uklesao je ne sasvim razumljivu frazu:”Vrati zalihu” a Biant iz Priene: “Većina ljudi je zla”.
 Savremeni underground pokret, poznat najčešće pod imenom “graffiti”, rođen je u Filadelfiji (Pensilvanija) kasnih 60-tih godina. Dve osobe, Cornbread and Cool Earl su pišući imena devojaka po celom gradu želeli da privukli njihovu pažnju. Nemamo potvrde da li su u tome uspeli, ali time je počeo nezaistavljivi razvoj ovog načina izražavanja.
 Grafiti su sedamdesetih godina od Filadelfije prešli put do Njujorka, a njihov pojavni oblik bio je jednostavno ispisivanje imena ili obeležavanje teritorije od strane određenih socijalnih grupa, gang-ova gde su ih imena Taki 183, Julio 204, Frank 207 i Joe 136 popularizovali. Таki (Demetrius) je bio zaposlen kao kurir i svoju čestu vožnju metroom je iskoristio za ispisivanje svog imena TAKI 183 (183 je bila ulica u kojoj je stanovao). On se ovoj zabavi posvetio sa velikim fanatizmom i bio je primećen od Njujork Tajmsa koji mu je 1971. godine priredio intervju. Taki je ovu ideju preuzeo od Julia 204, Portorikanca, člana bande “Savage Skulls”(Divlje lobanje), koji nikada nije stekao slavu svog naslednika, svoje ime, nikada nije napisao izvan svoje zajednice. Takođe, kratko je delovao, jer je bio osuđen na zatvor zbog vandalizma. Ostali spomenuti ubrzo su dobili konkurenciju koja je dovela do intenziviranja označavanja, prvo u podzemnim prolazima, zidovima, a kasnije i na zgradama i drugim javnim površinama, i tako su se grafiti proširili prvo po Njujorku i posle po celom svetu.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

YU Grupa oduševila i u Inđiji

Prepun gradski trg ili kako neki vole da kažu, gradska promenada u Inđiji. Mladi i stari po godinama u prvom redu i dugim nizom redova dalje, nekoliko hiljada ljudi sa istom energijom, koji zdušno pevaju sve pesme od početka do kraja koncerta, od prve pod nazivom „Ništa nema novo“, do „Odlazim“. To je u najkraćem slika sa dvočasovnog koncerta održanog 20. jula u zadivljujućoj letnjoj večeri, koju je sugrađanima podario organizator „Scena fest“. Očigledno, Inđijci su se zaželeli YU Grupe, pa je njihov nastup bio pravo osveženje. I dok su posle koncerta, brojni fanovi čekali u redu da se slikaju sa Jelićima - Žikom, Dragim i Petrom i bubnjarem Slobodanom Jurišićem Jurom iliti Slobom, dotle su motoraši – Harlejevci, još spontano aplaudirali svojim prijateljima, bajkerima i tražili bis. Obožavaju ih, kažu, jer su, između ostalog, sva četvorica motoraši, ali oni pravi, koji uživaju u vožnji, a zajedno su uvek kada god je neki moto skup. Tako je njih desetak sa Harley Davisonima stiglo iz Beograda, da bi prisustvovali koncertu, a potom su zajedno, sa Žikom i Jurom, motorima krenuli nazad za Beograd. Došao bi i Dragi motorom, ali je neko morao da doveze kolima opremu iz Zemuna. No, pre odlaska, organizatori su iskoristili priliku da počaste članove najstarije i najpopularnije rock grupe na ovim našim prostorima, a novinari da uzmu izjave.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Nišville, kako to svetski zvuči

Veroljub Radojković VeckoVeroljub Radojković Vecko je čovek iz izvršne produkcije jazz festivala Nišville, zadužen za odnose sa javnošću. Na Youth Fair 2012, održanom u Novom Sadu gospodin Veroljub Radojković promovisao je Niški festival, ali i pokušao da svoje bogato iskustvo u aktivnostima na realizaciji ovog renomiranog festivala podeli sa mlađima. 

Za retke neupućene, Nišville je danas, najveći jazz festival u zemlji. Pod ovim imenom se prvi put organizuje 1996. godine, a naslanja se na odličnu tradiciju koju je uspostavio Naissus Jazz Festival prvi put održan 1981. godine.

-Nišville jazz festival je specifičan po tome što od svog nastanka podržava širok raspon stilova i podžanrova, pa se pored klasičanog jazz-a mogu čuti i dobar funk bend, etno, world music, blues grupe, acidi elektro jazz, moderni pravci, avangardni jazz...Na Nišvillu svoje mesto su našli bendovi poput britanskog banda Incognito, Jive Ace, The Brand New Heavies, pionira britanske acid jazz scenei dr, čime festival iz godine u godinu privlači sve više publike - kaže Veroljub Radojković i dodaje:

-Nišville je 2006. godine izašao iz Doma Jugoslavije, gde je bila sedeća varijanta za 800 ljudi, i po prvi put je održan na letnjojpozornici u tvrđavi. Godine 2008. letnja pozornica je bila pretesna da primi sve poštovaoce dobre muzike, tako da smo 2009. godine, izašli na livadu, na veliki prostor u okviru Niške tvrđave, koji za rock koncerte prima 15.000 ljudi. Mi smo u taj prostor postavili tribine za 5.000 ljudi i dva velika stage-a tzv. Sky Stage koji predstavlja centralni prostor na kojem bendovi sviraju bez pauze, dok se jedan bend namešta, drugi svira. Svira se šest sati svako veče, što znači da ukupno, za četiri dana festivala, Sky Stage-om prođe 24-25 bendova.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Zorica Kozlovački: Muzikalna energija

Zorica KozlovačkiTeško je nešto napraviti dobro, ali ništa lakše nije uspeti to održati. A upravo je to pošlo za rukom profesorici Zorici Kozlovački, koja je nasledila jedan uspešan hor i nastavila njegovu tradiciju.

Srednja muzička škola „Josif Marinković“ iz Zrenjanina, odavno je poznata kao kuća koja neguje dobru horsku muziku. Profesormuzike,Slobodan Bursaćosnovao je 1968. godine Mešoviti omladinski hor. Pod njegovom dirigentskom palicom zrenjaninski hor „Josif Marinković“, poneo je laskavu titulu Hor sveta. Godine 1993. horom diriguje  njegov sin, Andrej Bursać, kojeg je 2006. godine nasledila mlada i energična profesorica muzike Zorica Kozlovački.Godinama ovaj hor uspešno učestvuje na takmičenjima kako u zemlji tako i u inostranstvu, i svaki put se vraća sa nekim lepim priznanjima.

Bio je to razlog da o toj pobedničkoj misiji i daljim planovima razgovaramo sa profesoricom Zoricom Kozlovački.

-Hor naše MŠ je mešoviti omladinski hor, međutim, mi smo od njega uspeli da napravimo još dva manja, tako da smo devojke izdvojili u poseban Omladinski ženski hor i Etno grupu, koja neguje naše etno tradicionalno, narodno, izvorno pevanje. U poslednje vreme imali smo dosta uspeha. Prošle godine smo učestvovali na jednom velikom horskom takmičenju. Bilo je to Prvo svetsko horsko takmičenje (World Choir Championships for Youth and Young Adults), koje je održano u Gracu, Austrija od 10 do 17. jula 2011. godine.U konkurenciji 150 horova mi smo se vratili u Srbiju sa tri osvojene medalje: Ženki hor zlatnom, Mešoviti hor sa srebrnom medaljom i Etno grupa sa bronzanom. Ove godine smo učestvovali na VI Internacionalnom horskom festivalu „Slovakia Cantat“ koje je održano u Bratislavi od 26. do 29. aprila 2012. godine. Hor naše škole se opet takmičio u tri kategorije i u sve tri kategorije osvojene su zlatne diplome. Omladinski mešoviti hor i narodna pesma osvojili su i titulu pobednika kategorije, što nam je najveći uspeh do sada i izuzeto smo ponosni na ovu godinu i na uspeh koji smo ostvarili.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

EXIT, bio i ostao najveći

Kapije XIII Exit festivala na Petrovaradinskoj tvrđavi otvorene su za posetioce 12. jula u 18 časova, a po tradiciji zatvorili su ih DJ-evi: Marko Nastić, Dejan Milićević i Marko Milosavljević nastupom, koji je počeo na mt:s Dance areni 16. jula, u pola sedam ujutru, a koji su ispratili najuporniji exitovci. Time je završen XIII Exit festival, na kojem je nastupilo oko 400 izvođača na 22 bine i koji je dnevno posetilo više od 30.000 ljubitelja muzike i zabave.
 Prvi dan festivala obeležio je koncert muzičkih legendi iz Birmingema Duran Duran, koji su osamdesetih godina prošlog veka kulminirali svetskom muzičkom scenom. Simon le Bon je pojavom i glasom uspeo da šarmira oko 20.000 posetilaca, koji su prisustvovali koncertu. Koncert su počeli čuvenim hitom "Before the Rain", za kojim su se ređali "Planet Earth", "Rio", "Come Undone", "Ordinary World", "Wild Boys", "Save a Prayer" podržani od strane oduševljene publike. Za ljubitelje elektronske muzike popularni DJ Avicii je na Dance areni, atmosferu, među više hiljada obožavalaca, doveo do vrhunca.
 Drugi dan XIII Exit-a biće upamćen po sjajnoj svirci pop sastava New Order na Main Stage-u, koju su sa nestrpljenjem očekivali svi zaljubljenici ovog legendarnog pop sastava, zatim po engleskom punk rock band-u The Toy Dolls i velikom Exit karnevalu pod maskama.
Treće, tradicionalno najposećenije veče Exit-a obeležili su nastupi kraljice soulaErike Badu, Richia Hawtina, kao i sastava Suicidal Tendencies i Sodom, a završni “udarac” zadala je poslednje večeri kalifornijska grupa Guns N' Roses, koja je na EXIT došla sa šest šlepera opreme. Po prvi put u istoriji Exita, Main Stage se menjao zbog nekog izvođača, i ogromna bina sa izuzetnim ozvučenjem zamenjena je većom binom.OAxl Rose-u dovoljno je reći da je bio fantastičan. Na Fusion Stage-u ispunila je očekivanja i svetska muzička senzacija iz Portugalije, dobitnici MTV Europe nagrade, Buraka Som Sistema, čiji nastupi širom sveta uživo ostavljaju publiku bez daha.
 MT:S Dance Arena, Silent Disco, Jelen Fusion, Explosiv, Elektrani, Happynovisad, Suba, i svi ostali stage-i učinili su da ovogodišnja poseta, po rečima organizatora bude u očekivanim okvirima, a posetioci osim muzike, mogli su da prisustvuju nekim od pratećih programa koji su se odvijali na Agora Stage, koji je bio rezervisan za tribine i debate.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Kulturno sklonište : Učenici svirali, profesori aplaudirali

Po već ustaljenom kalendaru osmišljenom od strane našeg poznatog gitariste, ovom prilikom u ulozi profesora, Petra Jelića, 28. juna 2012. godine održan je četvrti po redu koncert novosadske „oaze“ popularne, rock, jazz muzike - „Kulturnog skloništa“.

Sa gradskom televizijom, „Kanalom 9“ Petar Jelić sarađuje po drugi put, i od četiri javna koncerta dva su realizovana u prostoru studija ove televizije. Petar naglašava da je njihova saradnja ne svodi samo na koncertnu saradnju, i da je „Kanal 9“ jedna televizija koja ima sluha za muziku, i za mlade muzičare, kao i za aktuelna dešavanja u gradu.

I dok su na prvom koncertu profesori dosta vremena provodili na bini, a učenici se smenjivali, na potonjim koncertima učenici su svirali jedni sa drugima, kako bi ostvarili međusobni kontakt i prepoznali se kao saradnici, kolege, ljudi koji će, jednoga dana formirati svoje bendove i na kraju krajeva, taj njihov nastup pokazao pravu meru njihovog znanja, napredovanja i talenta.

Petar Jelić i Aleksandar Šuković - gitara, Vladimir Samardžić - bas gitara, Ceca Palada – pevanje, Bane Tomić – klavijature i pevanje, Igor Malešević - bubnjevi i DJ-evi Vladimir Ačić i Pele Drezgić, ovoga puta podržavali su svoje učenike sa tribina i uživali u happeningu izvođačkih bravura i dobrog zvuka mladih nada naše muzičke scene. 

O ovakvoj praksi nastupanja na realnoj sceni učenika „Kulturnog skloništa“ Petar Jelić kaže:

-Praktikujemo da napravimo dva koncerta škole godišnje, jedan pred Novu godinu i drugi koji se obično desi krajem juna, kojim zaokružujemo jedan nastavni ciklus.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com