Tue01192021

Poslednja izmena:11:46:36 AM

Back KULTURA

Kultura

Sandra Stanković, ikonopisac

Sandra StankovićPrvobitno je samo Bog bio priznat kao stvaralac, tvorac. Tek 1870. godine termin  stvarati, kreirati, ulazi u upotrebu u francuskom slengu, a koji su koristili umetnici da bi se izdvojili iz salonskih krugova. Pun značaj kreativnost je dobila sa počecima vrednovanja orginalnosti. Tada je bilo moguće zamisliti da su i pojednci kreativni. U početku je kreativnost bila svojstvena samo muškarcima dok se ženska rasipala po kući, majčinstvu i organizaciji društvenog života porodice.

Verovatno bi se tradicija nastavila, da u istoriji nisu postojale žene koje su i pored zadovoljenja svih obaveza koje je društvo od njih zahtevalo, uspele da se, pre svega talentom i hrabrošću da ispolje svoj talenat, ostvare.

Jedna od takvih heroina je Sandra Stanković, ikonopisac iz Kikinde, vlasnica ikonopisne radionice, predsednica Udruženja žena „Artesa“ iz Kikinde i potpredsednica Opšteg udruženja preduzetnica u Kikindi, i nezvanično, vatreni zagovornik prava žene na znanje, rad i slobodan život.

- Većina ljudi se, sticajem okolnosti, ne bavi svojim profesijama, već radi neke druge poslove, a ja sam izabrala da radim ono što volim. To je ikonopisanje. Počela sam da slikam, kao dopunsku aktivnost u periodu od četiri godine, koje sam uz dvoje male dece provela kod kuće. Kasnije me je to toliko zaintrigiralo da sam neko vreme uzimala privatne časove ikonopisanja kod Borislava Živkovića, ikonopisca iz Beograda, i od kojeg sam dobila samo jednu dobru osnovu. Posle toga sam stupila u vezu sa Grkom, Spirosom Karelasom(Spyros Karelas),koji me je ikonopisanju učio putem skypa. Mi se nikada nismo videli, ali ja sam imala vere u njegovo znanje, a on u moj talenat i brzinu. U početku nije mogao da poveruje da takav kvalitet mogu da postignem za tako kratko vreme, da mi je za ikonu formata 26x36 dovoljan samo dan, pa smo imali dogovor da mu svaka dva sata, corpus delicti, prikažem šta sam za to vreme uradila. Najveća nagrada mi je bio njegov komentar da ukoliko jednog dana bude imao potrebu da neko radi za njega, da bi voleo da to budem ja, pre svega zbog svoje upornosti, jer ponekad slikam 12 sati dnevno, ali i brzine. Nažalost, on se danas više ne bavi ikonopisanjem iako je završio fakultet ikonopisa.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Grafiti – slike s porukom

Grafiti su vid slanja poruke nastali kao potreba, pre svega mlađe populacije, da na vidljivom i svima dostupnim mestima saopšte svoj doživljaj sveta, života i društva.
 Reč grafiti je pozajmljena od italijanske reči "graffito" što znači škrabati, a koren vuče od stare grčke reči "graphein" koja znači pisati. Ovakav vid izražavanja može se pronaći još u vreme stare Grčke. Najpoznatiji grafiti iz antičkog vremena sigurno su oni koje su ostavili uklesane u zidove Apolonovog proročišta u Delifima, sedam mudraca. Hilon iz Sparte, uklesao je iznad ulaza hrama svima dobro znanu maksimu “Upoznaj samog sebe”. Kleobul je napisao: “Najbolja je mera”, Periandar:“Najlepša stvar na svetu je smirenost”, Solon:”Nauči da slušaš i znaćeš da komanduješ”, Tales:”Seti se prijatelja”, Pitak, poseban kao i obično, tik pred Pitijine noge, uklesao je ne sasvim razumljivu frazu:”Vrati zalihu” a Biant iz Priene: “Većina ljudi je zla”.
 Savremeni underground pokret, poznat najčešće pod imenom “graffiti”, rođen je u Filadelfiji (Pensilvanija) kasnih 60-tih godina. Dve osobe, Cornbread and Cool Earl su pišući imena devojaka po celom gradu želeli da privukli njihovu pažnju. Nemamo potvrde da li su u tome uspeli, ali time je počeo nezaistavljivi razvoj ovog načina izražavanja.
 Grafiti su sedamdesetih godina od Filadelfije prešli put do Njujorka, a njihov pojavni oblik bio je jednostavno ispisivanje imena ili obeležavanje teritorije od strane određenih socijalnih grupa, gang-ova gde su ih imena Taki 183, Julio 204, Frank 207 i Joe 136 popularizovali. Таki (Demetrius) je bio zaposlen kao kurir i svoju čestu vožnju metroom je iskoristio za ispisivanje svog imena TAKI 183 (183 je bila ulica u kojoj je stanovao). On se ovoj zabavi posvetio sa velikim fanatizmom i bio je primećen od Njujork Tajmsa koji mu je 1971. godine priredio intervju. Taki je ovu ideju preuzeo od Julia 204, Portorikanca, člana bande “Savage Skulls”(Divlje lobanje), koji nikada nije stekao slavu svog naslednika, svoje ime, nikada nije napisao izvan svoje zajednice. Takođe, kratko je delovao, jer je bio osuđen na zatvor zbog vandalizma. Ostali spomenuti ubrzo su dobili konkurenciju koja je dovela do intenziviranja označavanja, prvo u podzemnim prolazima, zidovima, a kasnije i na zgradama i drugim javnim površinama, i tako su se grafiti proširili prvo po Njujorku i posle po celom svetu.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

YU Grupa oduševila i u Inđiji

Prepun gradski trg ili kako neki vole da kažu, gradska promenada u Inđiji. Mladi i stari po godinama u prvom redu i dugim nizom redova dalje, nekoliko hiljada ljudi sa istom energijom, koji zdušno pevaju sve pesme od početka do kraja koncerta, od prve pod nazivom „Ništa nema novo“, do „Odlazim“. To je u najkraćem slika sa dvočasovnog koncerta održanog 20. jula u zadivljujućoj letnjoj večeri, koju je sugrađanima podario organizator „Scena fest“. Očigledno, Inđijci su se zaželeli YU Grupe, pa je njihov nastup bio pravo osveženje. I dok su posle koncerta, brojni fanovi čekali u redu da se slikaju sa Jelićima - Žikom, Dragim i Petrom i bubnjarem Slobodanom Jurišićem Jurom iliti Slobom, dotle su motoraši – Harlejevci, još spontano aplaudirali svojim prijateljima, bajkerima i tražili bis. Obožavaju ih, kažu, jer su, između ostalog, sva četvorica motoraši, ali oni pravi, koji uživaju u vožnji, a zajedno su uvek kada god je neki moto skup. Tako je njih desetak sa Harley Davisonima stiglo iz Beograda, da bi prisustvovali koncertu, a potom su zajedno, sa Žikom i Jurom, motorima krenuli nazad za Beograd. Došao bi i Dragi motorom, ali je neko morao da doveze kolima opremu iz Zemuna. No, pre odlaska, organizatori su iskoristili priliku da počaste članove najstarije i najpopularnije rock grupe na ovim našim prostorima, a novinari da uzmu izjave.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Nišville, kako to svetski zvuči

Veroljub Radojković VeckoVeroljub Radojković Vecko je čovek iz izvršne produkcije jazz festivala Nišville, zadužen za odnose sa javnošću. Na Youth Fair 2012, održanom u Novom Sadu gospodin Veroljub Radojković promovisao je Niški festival, ali i pokušao da svoje bogato iskustvo u aktivnostima na realizaciji ovog renomiranog festivala podeli sa mlađima. 

Za retke neupućene, Nišville je danas, najveći jazz festival u zemlji. Pod ovim imenom se prvi put organizuje 1996. godine, a naslanja se na odličnu tradiciju koju je uspostavio Naissus Jazz Festival prvi put održan 1981. godine.

-Nišville jazz festival je specifičan po tome što od svog nastanka podržava širok raspon stilova i podžanrova, pa se pored klasičanog jazz-a mogu čuti i dobar funk bend, etno, world music, blues grupe, acidi elektro jazz, moderni pravci, avangardni jazz...Na Nišvillu svoje mesto su našli bendovi poput britanskog banda Incognito, Jive Ace, The Brand New Heavies, pionira britanske acid jazz scenei dr, čime festival iz godine u godinu privlači sve više publike - kaže Veroljub Radojković i dodaje:

-Nišville je 2006. godine izašao iz Doma Jugoslavije, gde je bila sedeća varijanta za 800 ljudi, i po prvi put je održan na letnjojpozornici u tvrđavi. Godine 2008. letnja pozornica je bila pretesna da primi sve poštovaoce dobre muzike, tako da smo 2009. godine, izašli na livadu, na veliki prostor u okviru Niške tvrđave, koji za rock koncerte prima 15.000 ljudi. Mi smo u taj prostor postavili tribine za 5.000 ljudi i dva velika stage-a tzv. Sky Stage koji predstavlja centralni prostor na kojem bendovi sviraju bez pauze, dok se jedan bend namešta, drugi svira. Svira se šest sati svako veče, što znači da ukupno, za četiri dana festivala, Sky Stage-om prođe 24-25 bendova.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Zorica Kozlovački: Muzikalna energija

Zorica KozlovačkiTeško je nešto napraviti dobro, ali ništa lakše nije uspeti to održati. A upravo je to pošlo za rukom profesorici Zorici Kozlovački, koja je nasledila jedan uspešan hor i nastavila njegovu tradiciju.

Srednja muzička škola „Josif Marinković“ iz Zrenjanina, odavno je poznata kao kuća koja neguje dobru horsku muziku. Profesormuzike,Slobodan Bursaćosnovao je 1968. godine Mešoviti omladinski hor. Pod njegovom dirigentskom palicom zrenjaninski hor „Josif Marinković“, poneo je laskavu titulu Hor sveta. Godine 1993. horom diriguje  njegov sin, Andrej Bursać, kojeg je 2006. godine nasledila mlada i energična profesorica muzike Zorica Kozlovački.Godinama ovaj hor uspešno učestvuje na takmičenjima kako u zemlji tako i u inostranstvu, i svaki put se vraća sa nekim lepim priznanjima.

Bio je to razlog da o toj pobedničkoj misiji i daljim planovima razgovaramo sa profesoricom Zoricom Kozlovački.

-Hor naše MŠ je mešoviti omladinski hor, međutim, mi smo od njega uspeli da napravimo još dva manja, tako da smo devojke izdvojili u poseban Omladinski ženski hor i Etno grupu, koja neguje naše etno tradicionalno, narodno, izvorno pevanje. U poslednje vreme imali smo dosta uspeha. Prošle godine smo učestvovali na jednom velikom horskom takmičenju. Bilo je to Prvo svetsko horsko takmičenje (World Choir Championships for Youth and Young Adults), koje je održano u Gracu, Austrija od 10 do 17. jula 2011. godine.U konkurenciji 150 horova mi smo se vratili u Srbiju sa tri osvojene medalje: Ženki hor zlatnom, Mešoviti hor sa srebrnom medaljom i Etno grupa sa bronzanom. Ove godine smo učestvovali na VI Internacionalnom horskom festivalu „Slovakia Cantat“ koje je održano u Bratislavi od 26. do 29. aprila 2012. godine. Hor naše škole se opet takmičio u tri kategorije i u sve tri kategorije osvojene su zlatne diplome. Omladinski mešoviti hor i narodna pesma osvojili su i titulu pobednika kategorije, što nam je najveći uspeh do sada i izuzeto smo ponosni na ovu godinu i na uspeh koji smo ostvarili.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

EXIT, bio i ostao najveći

Kapije XIII Exit festivala na Petrovaradinskoj tvrđavi otvorene su za posetioce 12. jula u 18 časova, a po tradiciji zatvorili su ih DJ-evi: Marko Nastić, Dejan Milićević i Marko Milosavljević nastupom, koji je počeo na mt:s Dance areni 16. jula, u pola sedam ujutru, a koji su ispratili najuporniji exitovci. Time je završen XIII Exit festival, na kojem je nastupilo oko 400 izvođača na 22 bine i koji je dnevno posetilo više od 30.000 ljubitelja muzike i zabave.
 Prvi dan festivala obeležio je koncert muzičkih legendi iz Birmingema Duran Duran, koji su osamdesetih godina prošlog veka kulminirali svetskom muzičkom scenom. Simon le Bon je pojavom i glasom uspeo da šarmira oko 20.000 posetilaca, koji su prisustvovali koncertu. Koncert su počeli čuvenim hitom "Before the Rain", za kojim su se ređali "Planet Earth", "Rio", "Come Undone", "Ordinary World", "Wild Boys", "Save a Prayer" podržani od strane oduševljene publike. Za ljubitelje elektronske muzike popularni DJ Avicii je na Dance areni, atmosferu, među više hiljada obožavalaca, doveo do vrhunca.
 Drugi dan XIII Exit-a biće upamćen po sjajnoj svirci pop sastava New Order na Main Stage-u, koju su sa nestrpljenjem očekivali svi zaljubljenici ovog legendarnog pop sastava, zatim po engleskom punk rock band-u The Toy Dolls i velikom Exit karnevalu pod maskama.
Treće, tradicionalno najposećenije veče Exit-a obeležili su nastupi kraljice soulaErike Badu, Richia Hawtina, kao i sastava Suicidal Tendencies i Sodom, a završni “udarac” zadala je poslednje večeri kalifornijska grupa Guns N' Roses, koja je na EXIT došla sa šest šlepera opreme. Po prvi put u istoriji Exita, Main Stage se menjao zbog nekog izvođača, i ogromna bina sa izuzetnim ozvučenjem zamenjena je većom binom.OAxl Rose-u dovoljno je reći da je bio fantastičan. Na Fusion Stage-u ispunila je očekivanja i svetska muzička senzacija iz Portugalije, dobitnici MTV Europe nagrade, Buraka Som Sistema, čiji nastupi širom sveta uživo ostavljaju publiku bez daha.
 MT:S Dance Arena, Silent Disco, Jelen Fusion, Explosiv, Elektrani, Happynovisad, Suba, i svi ostali stage-i učinili su da ovogodišnja poseta, po rečima organizatora bude u očekivanim okvirima, a posetioci osim muzike, mogli su da prisustvuju nekim od pratećih programa koji su se odvijali na Agora Stage, koji je bio rezervisan za tribine i debate.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Kulturno sklonište : Učenici svirali, profesori aplaudirali

Po već ustaljenom kalendaru osmišljenom od strane našeg poznatog gitariste, ovom prilikom u ulozi profesora, Petra Jelića, 28. juna 2012. godine održan je četvrti po redu koncert novosadske „oaze“ popularne, rock, jazz muzike - „Kulturnog skloništa“.

Sa gradskom televizijom, „Kanalom 9“ Petar Jelić sarađuje po drugi put, i od četiri javna koncerta dva su realizovana u prostoru studija ove televizije. Petar naglašava da je njihova saradnja ne svodi samo na koncertnu saradnju, i da je „Kanal 9“ jedna televizija koja ima sluha za muziku, i za mlade muzičare, kao i za aktuelna dešavanja u gradu.

I dok su na prvom koncertu profesori dosta vremena provodili na bini, a učenici se smenjivali, na potonjim koncertima učenici su svirali jedni sa drugima, kako bi ostvarili međusobni kontakt i prepoznali se kao saradnici, kolege, ljudi koji će, jednoga dana formirati svoje bendove i na kraju krajeva, taj njihov nastup pokazao pravu meru njihovog znanja, napredovanja i talenta.

Petar Jelić i Aleksandar Šuković - gitara, Vladimir Samardžić - bas gitara, Ceca Palada – pevanje, Bane Tomić – klavijature i pevanje, Igor Malešević - bubnjevi i DJ-evi Vladimir Ačić i Pele Drezgić, ovoga puta podržavali su svoje učenike sa tribina i uživali u happeningu izvođačkih bravura i dobrog zvuka mladih nada naše muzičke scene. 

O ovakvoj praksi nastupanja na realnoj sceni učenika „Kulturnog skloništa“ Petar Jelić kaže:

-Praktikujemo da napravimo dva koncerta škole godišnje, jedan pred Novu godinu i drugi koji se obično desi krajem juna, kojim zaokružujemo jedan nastavni ciklus.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Nikola Tesla

Halo Kosmos, Tesla zove, javi se!

Halo Tesla, kosmos zove, čujemo te!

„Аko budem imao sreće da ostvarim barem neke od svojih ideja, to će biti dobročinstvo za celo čovečanstvo. Ako se te moje nade ispune, najslađa misao biće mi ta da je to delo jednog Srbina”, deo je Teslinog govora u vreme jedine posete Beogradu 1892. godine.

Šta reći o Nikoli Tesli da to već nije rečeno ili napisano, a što je razumljivo „normalnom“, obrazovanom Zemljaninu, o onim drugim i da ne govorimo.

Svima je dobro poznato njegovo detinjstvo u Smiljanima, u Liki. Njegov otac Milutin, pravoslavni sveštenik, pesnik i književnik je za to vreme posedovao izuzetno bogatu biblioteku, iz koje je Tesla upijao prva znanja. Teslina majka Georgina-Đuka, rođena Mandić, naizust je svojoj deci govorila dragulje srpske epske poezije, a od nje je, po svedočenju mnogih, u svog mlađeg sina usadila istraživački gen. Tesla je imao starijeg brata Daneta i sestre Angelinu i Milku i mlađu Maricu. Smrt njegovog brata Daneta, koji je poginuo kada je Tesli bilo pet godina, često se navodi kao razlog zašto Tesla u početku nije imao očev blagoslov za školovanje na tehničkoj školi u Gracu, koju će kasnije ipak upisati.

Njegovo školovanje započeto u Gospiću i Rakovcu kraj Karlovca, nastavilo se studijama na Politehničkoj škola u Gracu i Pragu, i to su godine u kojima se mešaju mladalačke „slabosti“ sa genijalnim vizijama.Ove druge će se početi ostvarivati pošto Tesla prevaziđe prve.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Razgovor s povodom: Nataša Budisavljević, direktor Interfesta

Nataša Budisavljević

U predvečerje najveće i najlepše vinske manifestacije u Srbiji - Interfesta, na degustaciji vina u novosadskom hotelu "Putnik", razgovaram sa direktorkom manifestacije Natašom Budisavljević. Prvo pitanje, nakon što smo nazdravili sa dobro ohlađenim Mirisavim Tramincom iz Vinarije Mačkov podrum iz Iriga, glasilo je: Otkud ideja da ste za nezvaničnu najavu Interfesta odabrali baš vino iz iriške vinarije?

-Inicijativa da se organizuje vinski događaj je potekla od Hotela “Putnik”, a ja sam samo predložila da pozovu fruškogorske i vojvođanske vinarije, zato što smatram da ovaj hotel i preduzeće koje čine i hotel "Vojvodina" i restorani "Lipa" i "Sečuan", nemaju dovoljno dobru ponudu vojvođanskih vina. To nije slučaj samo sa ovim hotelom, to je slučaj sa većinom hotela i restorana u Novom Sadu, Beogradu, Srbiji. Prošle godine sam u "Lipi" bila svedok neverovatnom događaju. Došla je grupa Španaca i turistički vodič, poručio im je ručak i vino Montenegro, zato što nije bilo drugog. Bila sam neprijatno iznenađena, verovatno kao što bi i svako od nas, da se strancima, u sred Novog Sada, u najstarijoj novosadskoj kafani preporučuje crnogorsko vino. To je nešto što hitno treba da se promeni.

Jedan dan smo bliže Interfestu. Vidljivo je da je više od 90% tehničkih radova na njegovoj pripremi završeno. Da li će sve na vreme biti spremno za otvaranje i da li ste zadovoljni odzivom učesnika ove godine?

-Da, odziv izlagača je fantastičan ove godine. Zaista sam prijatno iznenađena, kriza još nije prošla, a izlagači pristižu sa svih strana. Mi smo još pre dva meseca imali popunjen festival. To je samo dokaz da je prošlogodišnji festival bio odličan, kao i svi prethodni, i da vinari u svoj kalendar manifestacija sada već obavezno upisuju Interfest, što je nama organizatorima najveći kompliment.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Priča malog, velikog Miloša Milovanovića

Miloš MilovanovićDanas kad negde u onim prostorima, koji su nam se nekad činili tako bajkovitim i dalekim, spomenete Srbiju i njene ljude, osim onih ružnih vremena, ljudi tamo spomenu i Nole, Ana, Jelena,Milorad...Nekako mi se čini da će jednom govoriti i Miloš!!!Miloš Milovanović, dečak od svojih nepunih 14 godina, učenik OŠ Miloš Crnjanski iz Hrtkovaca, živopisnog sremskog sela, je danas jedan od najvećih muzičkih talenata ovih prostora, a stručnjaci kažu i šire. Svetsko,a naše!!! Priča o njemu je, nažalost, paradoksalno, samo naša!!! Imamo talenta svetske klase, a on nema instrument!!! I sve što je do sad postigao postigao je sa hendikepom lošijeg instrumenta od konkurencije, što njegovom ustehu dodaje težinu.
Kao i sve velike i neverovante priče i ova počinje sasvim slučajno. Rođen je u muzičkoj porodici, otac Miroslav svira gitaru, a pokojni deda Žika je svirao harmoniku. Prve muzičke korake pravi uz njih, tako da je još u šetalici prvo cupkao uz taktove muzike i pevao i pre nego što je prohodao. Kasnije je u muzičkoj školi u koju je pošao sa nepunih 5 godina prvo naučio note, pa tek onda slova. Od tada je njegov život obeležen, samo neverovatnim napredovanjima ispred svoje generacije, kao i nekoliko generacija ispred, primljen je u muzičku školu sa tri dana pripreme i to kao 3. od 320-oro starije dece, kao najmlađei đak u istoriji Muzičke škole „Petar Kranjčević“ iz Sremske Mitrovice u klasi profesorke Mirjane Milaković, koja je na vreme primetila njegov talenat i prati ga i nadgrađuje do danas. Na prvo takmičenje odlazi sa 7 godina uz odobrenje da se pojavi jer je mlađi od svoje klase i naravno tamo osvaja prvo mesto. To je bilo na takmičenju „Mali virtuoz“ u Beogradu, 25-27.05.2006.godine. Od tada počinje njegov takmičarski put na kome su za Miloša skoro po pravilu rezervisana prva mesta i nagrade, koje svojim velikim talentom i marljivim radom i zaslužuje.
 Jedno od poslednjih je Laureat pohvala Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu 15.12.2011. godine u Novom Sadu za postignute rezultate na takmičenjima u oblasti muzike. Na osnovu nje, Pokrajinska vlada mu dodeljuje donaciju, ali na žalost, sredstva nisu dovoljna da se nabavi potrebni instrument. Nedostaje mu još oko 3500 e.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Novi Sad, Evropska prestonica kulture 2020., između snova i realnosti

Novi Sad su od njegovog nastanka (1694.) krasile otvorenost i prijemčivost za ideje koje je nosilo novo doba. Mesto na levoj obali moćnog Dunava, okupilo je na jednom mestu raskošnu mešavinu naroda i nacija, zemljoradnika, trgovaca i zanatlija, ambicioznih ljudi punih vere u sopstvene snage i sposobnosti, koji su, u istorijskim razmerama mlad grad, ugrađivali nove ideje.

Prva čitaonioca u Novom Sadu nastaje krajem tridesetih godina, mada je Gradska biblioteka, nastala na tradiciji Srpske čitaonice, 1845. godinu, uzela kao početnu, budući da je ona potkrepljena izvornom dokumentacijom. Godine 1861. u Novom Sadu, na sednici Srpske čitaonice kojom je predsedava Svetozar Miletić, u dva navrata gradonačelnik Novog Sada, osnovano je Srpsko narodno pozorište. U Novi Sad je 1864. godine preseljena Matica srpka, osnovana u Pešti 1826. godine. Možemo do u nedogled nabrajati datume koji su bili važni za kulturne pomake grada XIX veka.

Na temelju njih sredinom XX veka dešava se nova, uslovno rečeno, “kulturna revolucija” grada. U to posleratno vreme vredno je i nužno bilo angažovano podsećanje na tek okončane strahote, ali i beg od te prokažene realnosti u optimistički svet budućnosti, ili u domene napojene maštom, snovima i ličnim poetikama. A umetnost je u tom begstvu od stvarnosti u izmaštanu budućnost nudila izlaz.

Počeci 50-tih godina bili su i u evropskim i u jugoslovenskim razmerama godine otkrića modernizma bez granica i godine osvojenih sloboda koje su nudile raznolike mogućnosti korišćenja tih sloboda.

Opera Srpskog narodnog pozorišta osnovana je 1947. godine a 1950. godine osnovan je Balet Srpskog narodnog pozorišta. SNP je bilo inicijator i osnivač Sterijinog pozorja1956. godine.

Kada su 50-tih godina popustile ideološke stege, najpre u Beogradu, nova opuštenija atmosfera zahvatila je i Vojvodinu i Novi Sad.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Miroslav Krstonošić: Novi Sad, grad amfiteatar, Dunav mizanscena, a Fruška gora glavna scena

Miroslav Krstonošić (levo) u društvu novinaraNa promotivnom krstarenju „Ćirinim katamaranom“, povodom predstojećeg Međunarodnog festivala vina „Interfest“, organizator Nataša Budisavljević i grupa predstavnika medija imali su priliku da prisustvuje neprevaziđenom doživljaju zalazećeg sunca ispraćenom sa Dunava. I kao što uvek biva, nekim čudom koje se ponekada naziva i slučajnošću, u odbranoj grupi osim novinara, fotografa, našao se i gospodin Miroslav Krstonošić, vrsni poznavalac grada i njegovih prilika, čovek čiju srž života i danas predstavlja borba za vlastiti identitet kojom pokušava da izbori bitku za identit svoga grada, za ono unikatno, istorijski vredno, a sakriveno, postojeće, a nepotvrđeno.

Miroslav Krstonošić, po vokaciji Novosađanin, po profesiji arhitekta, svestrani sportista, hroničar ljudi i vremena, poznavalac fruškogorskih vina i kulturne baštine, čovek u kojem je sadržan čitav niz različitih ljudi pomiren u jednoj osobi.

Njegovu nadahnutu priču o jedinstvenoj Petrovaradinskoj tvrđavi koju je krajem XVII veka projektovao francuski arhitekta vojnih utvrđenja, markiz Sebastijan Voban, koja krije mnoštvo nepublikovanih, a dokumentovanih činjenica, izazvala je veliko interesovanje prisutnih.

-Od svih gradova na Dunavu, pričao je gospodin Krstonošić, ja sam samostalno plovio od Auzburga do ušća, nekoliko puta, i shvario morfološki, arhitektonski, i kako god hoćete, da ni jedan grad na Dunavu nema tu privilegiju da, kao amfiteatar leži na ogranaku  vulkanske stene, Fruške gore i ravnice na kojoj je izrastao Novi Sad. Novi Sad vam je, ustvari, grad amfiteatar i morate ga posmatrati tako da je Dunav mizanscena, a glavna scena je Fruška gora.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com