-Kad se čovek menja, sve se oko njega menja - kaže Branka Stanković, kouč za rast i radost.

Tokom ovih junskih dana verovatno se svi suočavaju sa istim problemom: nedostatkom koncentracije, kao i sna, a i sa tremom koja po žargonu “ili spusta ili diže” znanje, izlaganje, stav itd. Branka Stanković, kouc za rast i radost, bavi se energetskom psihologijom koja pomaže pri lečenju ovih nedostataka. 

Energetska psihologija je način razrešavanja teškoća u odnosima i situacijama, ali i svih stanja koja su naporna (nemir, briga, nesanica, nervoza, ljutnja, trema, strah, fobija, stid, krivica, usamljenost, povređenost, razočaranje, tuga, zbunjenost, manjak snage i volje, nedostatak samopouzdanja, pesimizam, beznađe, depresija – sve ono što je teret). Način je energetski: nežan, topao, podržavajući, uz minimum reči, a rezultat je psihološki. Novi doživljaj donosi svežinu i snagu, oseća se odmah i ostaje da traje.

Svaki čovek ima bol, da li je moguće ukloniti ga i na koji način Vi to radite?
-Da, svako od nas ima i bol i želju da ga nema. Ja sam, tražeći lek za svoj bol, došla do radosti kakve pre toga nisam ni slutila da postoje. Onda mi je bilo lako da zaključim da su odnos prema bolu i način njegovog rešavanja centralna životna osa. Ja bol doživljavam kao odsustvo, nedostatak, prazninu koja nastaje kada je nešto što je sastavni deo bića (tela, razuma, duše) odvojeno od celine. Posledica je da odvojeni deo ostaje bez priliva životne sile i to odsustvo protoka stvara bol. Odvajanje se desi kada je nešto drugo važnije od ove celine. To nešto drugo uvek na kraju bude prepoznato kao pogrešan izbor. Uvek, baš uvek.

Dovoljan je jedan razlog kao povod za medijsko predstavljanje. Kada je u pitanju mlada harizmatična beogradska glumica Nevena Šarčević, reč je o dva, baš dobra razloga. Prvi je što je imala zapaženu ulogu Dude u filmu rediteljke Maje Miloš“Klip”, nagrađenom u konkurenciji od 100 filmova na Međunarodnom, upravo završenom festivalu, “Sinema Siti”.
Drugi, o kome ćemo ovom prilikom znatno više pričati, je njena nominacija za najvoljeniju ženu 21.veka! Kao najmlađa nominovana je u "Airlinivo" organizaciji koja na našem tržištu već osam godina podržava talentovane i vredne žene. Manifestacija kao što je naj žena veoma je potrebna brendovima i potrošačima sa kojima u direktnoj komunikaciji razmenjuju informacije. U toj priči one dele tajnu šta je to harizma, kako postaju legende stoleća...
Čast je tim veća, što su nominovane dobitnice bile Ksenija Mijatović, Biljana Obradović, Verica Rakočević, Ana Tasone Milošević, Dragana Živić Ilić, Elena Karaman Karić, Esma Redžepova, Željana Vučić Postolovska, Tamara Vesna, Olivera Ptica, a inače prve nominovane su bile Olja Ivanjicki, Olivera Marković i druga poznata imena žena koje su na ovim prostorima i van njega uradile mnogo štošta.

Članak, O nekadašnjem bačvarskom zanatu i jednom majstoru „stare garde“,objavljujemo zahvaljujući velikoj ljubaznosti gospođe Milene Vrbaški, kustosa Galerije „Matice srpske“, kojim prenosimo kazivanja njene majke, Nadežde Gojković – Vesković, objavljenom u sremskokarlovačkom časopisu „Krovovi“  27. marta 2006. godine, a „u počast svome ocu posle 117. godina od rođenja našeg dobrog, velikodušnog, plemenitog roditelja i neprevaziđenog majstora bačvara Slavka Veskovića“.

Nadežde Gojković – Vesković (1923-2007), srednja kći Slavka Veskovića, magistar šumarstva u penziji, precizno i jasno izdvojila je svoja detinja sećanja puna ljubavi i divljenja na svoga oca, poslednjeg sremskokarlovačkog bačvara, samo godinu dana pre smrti.

Zbog mnoštva zanimljivih podataka i kvaliteta napisanog, ovaj tekst, dozvolom gospođe Milene Vrbaški prenosimo u celini.

Završene su pozorišne igre ili 57. Sterijino pozorje. U devet dana Novosađani i veliki broj umetnika, stvaraoca i posetiolaca iz Srbije i regiona, ispratili su sedam predstava u selekciji nacionalne drame i pozorišta, još tri u okviru međunarodnog programa Krugovi, petnaestak predstava pozorišnih akademija iz zemlje i okruženja, simpozijum pozorišne kritičara i teatrologa, Dan knjige, međunarodnu radonicu pozorišne kritike, debate, tribine, ukupno pedesetak programa vezanih za pozorišnu umetnost.

Ksenija Radulović, umetnička direktorka i selektorka 57. Sterijinog pozorja, ohrabrena je saznanjem da u kriznom vremenu kada je produkcija svedena na minimum, još uvek postoji kontinuitet pozorišnog života, i želja i potreba da se njime bavi.

Univerzitetski hor Iuventas (Boginja mladosti), izrastao je iz hora Gimnazije „Isidora Sekulić“, veran dirigentskoj palici Hermine Guga Sarki. Hor Iuventas okuplja bivše i sadašnje studente Novosadskog Univerziteta, kao i sve zaljubljenike u horsko pevanje, sa i bez muzičkog predznanja. Do sada, kroz hor je prošlo preko 1.600 pevača, što bez sumnje govori da su tradicija kvaliteta i trajenje pojmovi koji se podudaraju.

-Ideja da Univerzitet u Novom Sadu dobije svoj hor, potekla je spontano – priseća se Hermina Guga Sarka. - Za četrdesetu gogodišnjicu moga rada na sceni, u Izvršnom veću, imala sam divan koncert sa horom i tri orkestra. Bilo je tako neopisivo lepo kada smo se okupili.

Žene su dominirale, više nego ikada pre, na 79. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu. Štandovi opština, bili su izlozi umetnina, rukotvorina, gastro proizvoda, ukratko svega onoga, a bilo je toga zaista mnogo, što zna da uradi ženska ruka. Da se predstave i pokažu, dobile su priliku i žene iz Kikinde, na štandu Izvršnog veća Vojvodine, i svojom posebnošću privukle pažnju, ne samo svojim proizvodima, nego i svojim stavom. Predvođene gospođom Sandrom Stanković, ikonopiscem, predsednicom Udruženja žena Artesa i potpredsednicom Opšteg udruženja preduzetnika iz Kikinde, kikindske žene su predstavile proizvode zanatlijki, ali definisale jasan profil žene u konceptu njihovog Udruženja.

I dok euforija pred početak pozorišnih igara, zvanih Sterijino pozorje vlada gradom, organizatori, protagonisti, teatarski radnici i ljudi od pera, spremni su da ono počne. Novi Sad će po 57. put, prema oceni selektora, biti domaćin najboljim nacionalnim ostvarenjima tokom prošle sezone, i dramama u okviru Međunarodnog programa Krugovi. Optimistimistični nagoveštaji direktora Milivoja Mlađenovića, da će Sterijino pozorje ove godine, bogato sadržajima i kvalitetnom, naredne biti još bogatije u vremenima kada se žalopoji na sve strane, zvuči ohrabrujuće i lepo.

-Bogatije, čim se u ovakvim okolnostima održava jedan festival koji nije nimalo jeftin, košta preko 30 miliona dinara. Naravno, to je još uvek malo u odnosu na neke manifestacije koje ne pripadaju umetnosti. Optimizam sam iskazao i zato što mislim da je najmanje razumevanje za umetnost, a onda kada se održi takva jedna manifestacija, je dokaz da nije sve propalo, niti će propasti - kaže gospodin Milivoje Mlađenović.

Podnevnim koncertom za prijatelje, u Pozorišnom klubu Sterija, novosadski bend Apslutno Romantično, promovisao je, četvrti po redu, ali sada dupli album „Vojvođanski spomenar“.

Uvodnu reč, da pozdravi prisutne i podseti na razvojni put Romantičara, pripala je Višeslavu Petkoviću, koji je između ostalog rekao, da u vremu kada se mnogo priča a ništa ne kazuje; u vremenu kada se o ljubavi mnogo peva, a kao nikad ranije, ljudi samuju bez nje, pojavili su se oni, Apsolutno Romantično, da muzikom uvežu ljubav i reč, i u tome su uspeli. Ali, ovoga puta sasvim drugačije, na novi način.

Apsolutno romantično, jedinstvena muzička grupa koju je iznedrila vojvođanska ravnica, potpisala je svoj četvrti album. Posle albuma „Kasno je prepraviti stih“ (iz 2000.), drugog „Naša ulica se u nebo penje“ (iz 2003.) i „Teško je biti sam“ (iz 2005.), bend u sastavu Petar i Zoran Kina Alvirović, Julije Dondo i Mihael Horvat na svetlost dana iznose dupli album „Vovjođanske spomenare“.

- Ovo je prvi put da se neko usudio da uradi dupli album, kaže Petar Alvirović. - Toliku količinu pesama, ukupno 27 (13 na CD1 i 14 na CD2) do sada niko nije pokušao. To su svojevrsne obrade starogradskih pesama poput: „ Fijaker stari“, „Cajka“, „U Novom Sadu“, „Kad čujem tambure“ itd, ukratko starih, proverenih hitova, ali u neobičnoj izvedbi, u mojim aranžmanima.

Jedan od najlepših štandova na 79. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu, bio je štand ARRI, Agncije za ruralni razvoj opštine Inđija, smešten u hali V Novosadskog sajma. Na njemu su se svakodnevno smenjivala udruženja i pojedinci sa teritorije ove opštine, predstavljajući svoja unikatne ručne radove, zimnice, medenjake, nakit...

Tri gracije obučene u svečanu građansku nošnju, reprezentovale su tradicionalne sremačke žene, ispred Etno udruženja „Gorocvet“, ne prekidajući ni na časak svoje ručne radove.

Tradicija gajenja vinove loze u Crvenki duga je preko 200 godina, kada se, ukazom carice Marije Terezije iz 1785. godine, u ovaj kraj doseljavaju Švabe, koje su do Drugog svetskog rata bile njeno većinsko stanovništvo. Svaka švapska porodica je odmah po dolasu sadila vinovu lozu na Telečkoj visoravni. Oni su u amanet ostavili i 300 ukopanih podruma, danas u vrlo lošem stanju. Udruženje „Stari podrumi“ nastalo je iz višestruke potrebe da se vinska priča Telečke visoravni obnovi, ali i da se pomogne restauracija nekih, nerealno je očekivati svih, podruma i da se stave u funkciju.

Na 79. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu posebnu pažnju privukao nam je štand Agencije za ruralni razvoj Inđija, koji je bio raznovrsan, šaren, prepun različitosti, koji je na jednom mestu objedinio rukotvorine nekoliko udruženja žena iz inđijske opštine radi promovisanja proizvoda iz domaće radinosti.

Među nekoliko izlagača zainteresovali smo se za delatnost udruženja “Etno art”. Udruženje „Etno art” iz Inđije radi na očuvanju tradicije i običaja ovog područja. U okviru ovog udruženja deluje i nekoliko sekcija kao što su folklorna, grnčarska, tkačka i druge.