Wed08122020

Poslednja izmena:10:31:27 AM

Back TURIZAM

Turizam

Hotel Olimp, treći zlatiborski vrh

  • PDF

Milovan Mića IlićTornik, Čigota i Olimp su tri najviša vrha na Zlatibora. I dok je za prva dva isključivo zaslužna priroda, treći zlatiborski vis, Olimp je isključivo kreacija tima ljudi, koji su se pronašli, poslovno i privatno, i u hotelskom prostoru uspeli da spoje ekskluzivnost i domaći ambijent. Mesto obojeno mirisima, ljudima i umetničkim detaljima koji mu daje toplinu, u kojem imate nepogrešivo jasan osećaj da ste dobrodošli.

Takvo jedno mesto krije zlatiborska lepotica, planina dovoljna sama po sebi da se svojim raskošnošću  trsi i ponosi. I kada se na takvoj nađe i hotel poput onog kakav je hotel “Olimp”, dobijete jednu potpunu i zaokruženu priču.

A radi se zapravo o nevelikom objektu, koji nudi utočište za 100 gostiju, sa restoranom iz kojeg se uvek čuje tiha prijatna muzika i ujednačeni žamor glasova. Pored toga, hotel nudi sadržaje poput letnje i zimske bašte, aperitiv bara, kamin sale, kongresne sale, iz kojih se pruža  pogled na osunčane zlatiborske padine.   

Otvoren 2000. godine za potrebe priprema vrhunskih sportista i sportskih reprezentacija, hotel “Olimp” je u potpunosti prilagođen zahtevima sportista, pa osim sportske hale i spotskih terena koji se nalaze u njegovoj neposrednoj blizini, raspolaže fitnes centrom sa teretanom, solarijimom, saunom, a tokom leta i otvorenim olimpijskim i dečijim bazenom.

Međutim, nemaju privilegije samo sportisti da uživaju u ovom prelepom zdanju. Hotel “Olimp” je idealno mesto i za porodični odmor, i za boravak tokom vikenda, ali i za poslovne susrete.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Stevan Aleksandrić, TA Zlateks: Zlatibor je planina nepresušnog potencijala

  • PDF

Stevan AleksandrićDruga po starini, ali prva po, malo je reći,  dobroj reputaciji, Turistička agencija na Zlatiboru, “Zlateks” (godinu dana je starija od TA “Anitours”), osnovana je u julu 2000. godine. Njen osnivač i vlasnik, Stevan Aleksandrić,  uspeo je da kvalitetom usluge i raznovrsnošću ponude, TA “Zlateks” dovede do najviše i najbolje kategorije na ovom prestižnom tržištu. O tome govore i brojna priznanja i nagrade od kojih: diplome “Zlatni bor” za najbolju Turističku agenciju (2005, 2006 i 2010) godine , kao i povelja “Dimitrije Tucović” za izuzetan doprinos razvoju opštine Čajetina (2006) predstavljaju potvrdu društvene zajednice i njeno visoko vrednovanje ovog kolektiva.  

Agencija je locirana u samom centru mesta, kod zlatiborske autobuske stanice, što olakšava svim pridošlicama da se bez problema informišu, pronađu smeštaj i da se u svakom pogledu “snađu”. Pored turističko-ugostiteljskih usluga i obezbeđivanja smeštaja u zlatiborskim hotelima, privatnim apartmanima i domaćoj radinosti i pansionske ishrane u nekoliko restorana,prodaje autobusih karata i poslova organizacione prirode, TA “Zlateks” sve više svoju aktivnost bazira na organizovanju jednodnevnih izleta.  
O aktivnostima TA “Zlateks”, kao i problemima koji “muče” ovo turističko mesto, razgovarali smo sa gospodinom Stevanom Aleksandrićem, koji je rekao:

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Hotel Park u Rumi - čarolija nadomak gradske vreve

  • PDF

hotel park rumaNa oko 45 minuta vožnje od Beograda i isto toliko od Novog Sada, u samom središtu plodnog Srema, negde između Save i Dunava, smeštena je Ruma. U neposrednoj blizini ovog šarmantnog gradića je i Fruška Gora, čuvena po svojim manastirima, ali i po brojnim vinarijama, vinskim podrumima i lagumima. Ljubitelji prirode nikako neće propustiti, da kad su već tu, posete i Rezervat prirode Zasavica koji poslednjih godina značajno doprinosi privrednom i turističkom razvoju Srema. Umorni putnici, okrepljenje mogu potražiti i u obližnjoj banji Vrdnik...
Od pre šest meseci, turistička ponuda Rume upotpunjena je i jednim novim hotelom. U pitanju je Hotel „Park“, kategorisan da četiri zvezdice, koji smo, zahvaljujući Fondu Turistički klaster Srem imali prilike da posetimo i u njemu provedemo dva nezaboravna dana. Visok kvalitet i povoljne cene učinili su da se ovaj hotel veoma brzo nađe na listi najboljih u Srbiji. Zanimljivo je pomenuti i da je Hotel „Park“ prvi Best Western Plus hotel u Srbiji. Istina, Best Western hoteli već postoje kod nas i to dva u Beogradu i po jedan u Nišu i Novom Sadu, ali, Best Western Plus ipak nudi kategoriju više. Odlična alternativa za skupe hotele u Beogradu, Hotel Park je već potvrdio svoje kvalitete i može se pohvaliti organizacijom događaja i grupnih poseta za kompanije poput: Mercedes Benz, Solidar Suisse, Naled, Republički zavod za statistiku itd.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Slovenci sa Balkanikom po Srbiji

  • PDF

Renato Ribič u sredini, sa suprugom Biljanom i Sašom Drndarevićem (Terzića avlija)Bračni par Ribič, Renato i Biljana poslednjih sedam godina, preko svoje turističke agenciju „Balkanika“, sa sedištem u Mariboru, dovode slovenačke goste u Srbiju i na područje Balkana. Na njihovom sajtu, Srbiju predstavljaju kao zemlju zanimljivih ljudi, tajnovitih običaja i brojnih nepoznatih predela, zemlju skrivenih kutaka još neucrtanih u turističke mape, zaseoka u kojima se vreme zaustavilo, krajolika nenarušene prirode.  

Sreli smo ih u Zlakusi, sa grupom planinara, koja se žurno spremala da sa Gučom završi svoje desetodnevno krstarenje Srbijom.

-Naši klijenti traže nešto novo, nešto drugačije, nešto što je još ostalo nedirnuto i prirodno. I ovde se na žalost stvari menjaju, ali nekako sporije, što je dobro - kaže gospodin Renato Ribič i nastavlja:

-Zbog toga, izbegavamo veće gradove, tražimo zabiti, neeksploatisane lepote, kakvih na sreću, u Srbiji još ima. Ako bih morao da se odlučim za naj, naj u Srbiji, bez razmišljanja bih se odlučio za selo Rogljevo kod Negotina u Istočnoj i selo zlatiborskog okruga Zlakusu, u Zapadnoj Srbiji. Onda su tu i svi manji gradovi, koji se zaista trude da ostanu svoji, kao što je npr. Kruševac.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Terzića avlija u Zlakusi: Etno bajka porodice Drndarević

  • PDF

Saša Drndarević sa suprugom GordanomOd malenog i siromašnog, po lončarstvu poznatog sela zlatiborskog okruga, Zlakusa je izrasla u ozbiljni turistički centar, u kojem ima šta da se vidi i doživi. Zlakusa ima oko 450 domaćinstava i pregršt sadržaja, tako da gostima, koji žele da je obiđu, jedan dan je malo za sve ono što im ona nudi.

Danas su posebno atraktivna tri turistička proizvoda ovog mesta. To je zlakuška grnčarija (mada stara III veka u poslednjih dvadesetak godina vaskrsnula je zahvaljujući akademskoj umetnici Sofiji Bunardžić), zatim Potpećka pećina, spomenik prirode i “Terzića avlija”, svojevrsan spomenik starosrpskom načinu življenja. I zapravo, ova poslednja, u nabrojanom nizu najmlađa “Terzića avlija” i njen domaćin, Saša Drndarević, po majci Terzić, uspeli su da podignu i upotpune kvalitet turističke ponude ovog kraja.

Saša Drndarević je idejni tvorac Etno parka „Terzića avlija“ koji je otvoren za posete gostiju 2005. godine. U sklopu avlije danas je aktivan muzejski deo, u kome je pohranjena  bogata zbirka predmeta počev od Rimskog carstva, Turske carevine, Kraljevine Srbije, Kraljevine Jugoslavije, sve do vremena poslednje Jugoslavije; u okviru parka nalazi se i postavka učionice iz Drugog svetskog rata, jer je u kojoj je od 1939. do 1946. godine radila prva seoska škola i nekoliko ekonomskih objekata: mlekar, šupa, salaš... Pored muzejskog dela nalazi se ugostiteljski deo, vešto sklopljen u celinu, a čine ga krčma brvnara, koja se prevashodno koristi u zimskim uslovima i okružena cvećem, potočićima i mostićima, letnja bašta,gde se gostima spremaju tradicionalna jela u čuvenom zlakuškom zemljanom posuđu i služe čuveni užički specijaliteti; kompleks Etno parka raspolaže i sa apartmanima kategorisanim sa četiri zvezdice, i sertifikatom ECEAT-a za strane goste, letnjom pozornicom, prodavnicom suvenira i kampom, koji je u izgradnji, planiran da ga koriste pre svega planinari, sa mestima za šatore i svim potrebnim priključcima po evropskim standadima.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Danci na salašu gospođe Zvonke Cvejić

  • PDF

Novi trend turista iz razvijenih zemalja Zapadne Evrope i Dalekog istoka je otkrivanje novih, egzotičnih predela. Koliko to nama izgledalo čudno, naša Srbija, srpsko selo, vojvođanski salaši i ruralna područja u kojima se zadržao starinski način života, poput magneta privlače strane turiste, kojima su komercijalne destinacije izgubile smisao. Avantura koja podrazumeva upoznavanje srpskih običaja, kulture, zanata i tradicije uz isprobanje autohtonih srpskih jela, predstavlja posebnost koja se na zahtevnom i probirljivom tržištu bogatih zemalja traži.

Jedno takvo mesto, „Cvejin salaš“, na ulazu u Begeč nedaleko od Novog Sada, otkrili su mnogi stranci i na svojim, uglavnom balkanskim turama, često svraćaju na dobar zalogaj. Imali smo zadovoljstvo da budemo na mestu događaja u vreme kada je grupa danskih turista, njih pedesetak, posetila ovaj salaš, nepretencioznog prostora lišenog glamura, naglašeno intimnog karaktera.

Karmen Vele, četiri godine za redom, i po dva puta godišnje, dovodi grupu turista iz Danske, čije je glavno odredište Rumunija. Na tom putu su odlučili da u Vojvodini provedu dva dana.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Hotel Olimp na Zlatiboru: Složan i uigran kolektiv je najbolja reklama

  • PDF

Nedeljko SpasojevićDa se u Srbiji može raditi u prijateljskoj i prijatnoj atmosferi, uverilo nas je osoblje hotela „Olimp“, nekada ušuškanom oazom mira i spokoja, a danas prestižnim objektom na samom ulazu u zlatiborsku bajku. Dogradnjom novog dela hotela, dupliran je smeštajni kapacitet, ali “Olimp” je uspeo da zadrži sve ono što je bilo pozitivno, sve što ga je krasilo i ranije i činilo ga posebnim. “Olimp” može da se pohvali olimpijskim i dečjim bazenom, restoranom, kamin i hol-kafe barom, letnjom baštom, fudbalskim terenom, sportskom halom, fitness salom, kongresnom salom, salonom lepote, bilijar salom, sobama veličine 30m2, i drugim sadržajima koje možete da pronađete u svim hotelima visoke kategorije. Može da se pohvali najlepšim pogledom i izvorom, kvalitetom najbolje vode na Zlatiboru. Međutim, ono po čemu se hotel “Olimp” izdvaja od svih ostalih jeste njegovo osoblje, njih 28-oro zaposlenih, a sloga i uhodanost kojom sve funkcioniše kao na pokretnoj traci, odavno su primetili gosti i uneli u knjigu utisaka. Ipak, najbolja potvrda da su gosti zadovoljni je činjenica da hotel „Olimp“ ima svoju stalnu klijentelu, a gosti koji jednom dođu, uvek se nanovo vraćaju kao da dolaze svojoj kući.
 Nedeljko Spasojević, među prijateljima i gostima hotela poznatiji kao Neđa, od 1995. do 2000. godine radio u Institutu „Čigota“, a kada se otvorio „Olimp“ zajedno sa tadašnjim menadžerom „Čigote“ i sadašnjim hotela „Olimp“ Milovanom Ilićem je prešao u „Olimp“ u kome se zadržao do današnjih dana, punih dvanaest godina. Kao „najstariji“ i najiskusniji konobar, Neđa je pokušao da nam razjasni enigmu zvanu „Olimp“.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Zlatibor uvek za korak ispred

  • PDF

Jovan PavlovićDa li je potrebno posebno govoriti o Zlatiboru, predelu neprevaziđene lepote, blagotvorene klime, mestu sudaranja morskih i kontinentalnih vetrova, mirisu borova? Zbog svih tih uticaja izgrađivan kao lečilište štitaste žlezde i respiratornih puteva, danas Zlatibor menja svoj lik. Sezona koja traje tokom cele godine, sve više privlači mlađe, zahtevije i izbirljivije goste željne novih sadržaja i avantura. Da se planinskoj lepotici zadrži autentičnost, a da se dočekuju i ispraćaju zadovoljni gosti, turistički radnici Zlatibora učinili su značajne napore kako bi obogatili turističku ponudu. Tim povodom smo razgovarali sa Jovanom Pavlovićem, stručnim saradnikom TO Zlatibor.

*Početak je avgusta i sezona je u punom jeku, Zlatibor je pun gostiju, očekivano, ili...

-Upravo ovih dana je sezona u punom jeku. Vrhunac sezone na Zlatiboru je od polovine jula do kraja avgusta. Međutim, ove godine je junska rupa malo duže trajala, i negde smo ostvarili promet do blizu prošlogodišnjeg novoa. Ovih dana se to nadoknađuje i Zlatibor je gotovo pun. Po našoj proceni 17.000 ležaja je popunjeno, s tim što nikad ne znamo tačan broj ležaja, zbog izgradnje novih apartmana i stavljanja u funkciju novih kreveta. Ali, dugogodišnjim iskustvom i posmatranjem na terenu možemo računati sa brojkom od 17.000 gostiju, što je za današnje uslove jako dobro.

*Ko treba i da li se može napraviti red, da se gosti uredno prijavljuju?

-To je isključiva nadležnost države, a najveći gubitnik je lokalna samouprava i TO. Tu se gubi i boravišna taksa i porez na prihod od nepokretnosti. To je problem na nivou cele države, nije to problem samo Zlatibora. Mi imamo možda ponajveći problem, jer imamo oko do 15.000 ležaja u privatnom smeštaju, što je verovatno najveći kapacitet u državi u jednom mestu. Otvorena priča oko regulisanja privatnog smeštaja rezultira time da mi imamo i najveće gubitke zbog toga. A opet, s druge strane, moramo obezbediti dovoljno i pitke vode i svega ostalog što je vezano za infrastrukturu, komunalije, mrežu svih službi na svim mestima, i uspevamo u tome, ali bi bilo mnogo lepše i lagodnije, bilo bi još više kulturnih programa, moglo bi se uređivati još lokaliteta, praviti još sadržaja u samom mestu, da imamo više prihoda od boravišnih taksi.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Goran Vuković: Ruma više nije samo grad Rumskog vašara

  • PDF

Goran VukovićZa ovogodišnji Rumfest, mnogi Rumljani kažu da je to bila jedna od najboljih manifestacija koja se desila u ovom gradu. Bogat sadržaj tzv. Vinske ulice, organizovane 2. avgusta u režiji Turističke organizacije i opštine Ruma, podrazumevao je odličan miks furškogorskih vinara i proizvođača hrane, koji su upriličili degustaciju i prodaju vina i kulinarskih specijaliteta, potom, smotru domaće radinosti u okviru Bazara kreativnosti, svečanost otvaranja koju su uveličali članovi Udruženja vinskih vitezova Sveti Georgije iz Novog Sad, modnu reviju stilistkinje Monje Jovičić, promociju RU:Foamfesta 2012., a kao šlag na torti, stigao je koncert Zvonka Bogdana. Učesnici na ovoj manifestaciji su, baš kao i posetioci, zadovoljni onim što su doživeli na Gradskom trgu u Rumi, a nas je zanimalo mišljenje gospodina Gorana Vukovića, predsednik opštine Ruma, te smo po završetku koncerta upriličili ovaj intervju.

Rumljani su oduševljeni manifestacijom, kako ste vi zadovoljni?


 -Iskreno, i mene je iznenadilo ovoliko prisustvo publike, po mojoj proceni bilo je 3.000 ljudi, koji su slušali ovaj izvanredan koncert. Pokazalo se po ko zna koji put da je Zvonko Bogdan umetnik koji može da privuče i napuni svaki, pa i ovaj naš trg. Mi smo i prethodnih večeri imali dobre grupe ali nije bila posećenost ni za trećinu kao večeras.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Beograd sa dve reke

  • PDF

Beograd, glavni grad Republike Srbije, smešten na idealnom mestu, gde se Panonska nizija susreće sa Balkanskim poluostrvom, zbog čega ga nazivaju „kapijom Balkana“ i „vratima Srednje Evrope“, je danas najveći industrijski i finansijski centar srpske ekonomije, univerzitetski grad i središte srpske kulture. Sa oko dva miliona stanovnika jedan je od najvećih gradova Jugoistočne Evrope, pa je zbog ekspanzije stanovništva, morao da se širi i prema Jugoistočnoj i prema Srednjoj Evropi. Jezgro Beograda, čini Beogradska tvrđava, a najpopularnije i najpoznatije, od bezmalo 6.000 ulica, su Knez Mihajlova i Skadarlija.
 Ipak, čini se da su osnova ovoga grada i razlog što su ga kroz vekove osvajali ili želeli da ga osvoje mnogi, a od 873. godine definitivno zaposeli i dali mu sadašnje ime Sloveni, upravo njegova lokacija, njegove dve reke Sava i Dunav, ulice kojima se plovi. Beograd je jedan od četiri evropske prestonice na Dunavu i jedan od dve na Savi, ali i jedan od retkih glavnih gradova neke države u svetu, koji ima sreću da ga reke opasuju sa tri strane, reka Sava, reka Dunav, a potom ove dve, sjedinjene u jednu, veliku celinu odakle hitaju ka Crnom moru. Dužina rečnih obala oko Beograda iznosi čak 200 kilometara, a rečni tok ove dve velike reke obilazi čak 16 ostrva, od kojih je najveće, najuređenije i najposećenije Ada Ciganlija, ali ništa manje ni Veliko ratno ostrvo, Međica i ostale manje ade do kojih svakodnevno stiže i na njima boravi armija čamdžija i zaljubljenika u prirodu.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Srem postao prepoznatljiv turistički proizvod

  • PDF

Državni sekretar ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, dr Goran Petković, je zajedno sa profesorom Francois Vellas, svetski priznatim stručnjakom u oblasti turizma, koji je angažovan na projektu „Podrške Startegiji za razvoj turizma Republike Srbije“, boravio u Sremskoj Mitrovici i obišao turističke znamenitosti tog grada.
Profesor Vellas imao je prilike da obiđe Carsku palatu Sirmijum, muzej i crkvu, a zatim i Specijalni rezervat prirode i novootvoreni kamp Zasavica.
-Magični krug po Sremu postaje pravi turistički proizvod u Srbiji koji obuhvata nekoliko ključnih atrakcija, i drago mi je što se Ministasrtvo svojim sredstvima u proteklih nekoliko godina zalagalo za njegov razvoj - izjavio je državni sekretar Petković.
-Vrlo je važno razviti specifičan turistički proizvod, i ovo iskustvo danas pokazuje da je to upravo i urađeno na način da se sva očekivanja turista mogu ispuniti do najsitnijeg detalja – maglasioje Velas i dodao da sada treba raditi na strategiji privlačenja turista, ali i novih investicija, što je i cilj projekta podrške Strategiji za razvoj turizma Republike Srbije.
U Carskoj palati Sirmijum može se videti nedavno restaurirani mozaici, kao i početak radova na pripremi konzervacije mozaika koji će krasiti unutrašnjost Palate.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Radoje Raša Stanojlović: Selo i hrana su naša budućnost

  • PDF

Radoje Raša Stanojlović

Seoski turizam u Srbiji je u punom zamahu. Za poslednjih desetak godina, napravljen je ili obnovljen, veliki broj etno-sela, koja uglavnom liče jedno na drugo. Na potpuno atipičan primer u seoskom ili etno-turizmu, naišao sam u selu Rudovci - na selo, koje se nalazi u jednom, većem selu. Reč je o Rašinom selu iliti Rashavillu u selu Rudovci.
Sam po sebi, dolazak u prostor tzv. Rašinog sela, lociranog u selu Rudovci, opština Lazarevac, udaljenom 55 kilometara od Beograda, a oko 150 od Novog Sada, do kojeg pre nego što stignete morate proći pored tipičnih srpskih sela i nestvarno velikog kolubarskog kopa, u kome mašine visoke po nekoliko metara izgledaju kao igračke, je doživljaj. A kada stignete pred Rašino selo, izgleda kao da ste se odjednom našli u nekom drugom svetu, pred kamenim srednjevekovnim zdanjem, sređenim, jako modernim, ali, opet, sa starinskim motivima. Ta mešavina modernog i starinskog, očituje se već na ulasku u ovaj kompleks gde su na velikom kamenom bloku uklesane reči:
“Zemljače, ako si otišao iz zavičaja, završio razne škole i zanate, ako si na visokom položaju u državi, u nauci, u školi, na univerzitetu, fabrici, ne zaboravi da te je podigao i othranio znoj tvojih predaka seljaka, tvoj zavičaj.
 Ako to zaboraviš, izgubio si smisao za pamćenje, za život, izgubio si zavičaj, istoriju tvog naroda, a to znači da si izgubio sebe.”
Radoje Raša Stanojlović, vitalni 63-godišnjak neiscrpne anergije, tvorac Rashavilla ili Rašinog sela, u selu Rudovci, je pre pune tri decenije otišao u Ameriku, radio tamo kao profestor ekonomije na fakultetu u San Dijegu, ostvario se kao biznismen izgradnjom fabrike za proizvodnju zdrave stočne hrane, proputovao pet kontinenata, u Kini susreo Mani Cui i zajedno sa njom došao u svoje selo, da bude uz stare roditelje, ali i izgradi svoj kutak kome će se uvek vraćati, i na neki način dao svoj doprinos ovom kraju, koga neizmerno voli. Neobičan tandem, dva profesora, Raša i Jovana, kako je sada pravoslavno kršteno ime njegove životne saputnice, dočekuje goste uz osmeh i strpljivo ih upoznaju sa svim sadržajima njihovog sela u kome svaki kutak ima neki smisao, najpre da bude mesto za odmor, uživanje i rekreaciju, ali i da spoji starinsko i moderno, da vrati pomalo zaboravljene mirise i ukuse sela i bogatstvo sadržaja koje boravak na selu nudi.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com