U miru lučevih koliba (lučevina, divlji ili šumski bor) u Ribnici letovali su viđeni Srbi iz javnog i političkog života predratne Srbije. Mijailo Jevremović, predsednik opštine Čajetina i narodni poslanik je sa suprugom Milojkom podigao prvi ugostiteljski objekat na Palisadu, sa restoranom i desetak paviljona od borovih brvana.

Na Svečanoj akademiji povodom obeležavanja 120 godina organizovanog turizma na Zlatiboru, u moru zlatiborskih brendova koji su obeležili jednu epohu, izdvojila su se tri: Hotel Palisad, 70-tih godina paradigma luksuza, utemeljivač modernih standarda hotelijerstva; zatim da li kao Specijalizovano lečilište za hipertireozu, ili Zavod za prevenciju, lečenje i rehabilitaciju oboljenja štitaste žlezde, ili kao Institut za štitatu žlezdu i metabolizam, do sadašnjeg naziva Specijalna bolnica za bolesti štitaste žlezde i metabolizma Zlatibor, a uvek je to bila Čigota, jedinstveni zdravstveni centar popularan po svojim dijetetsko-rekreativnim programa; dok savremenu epohu na Zlatiboru ispisuje Hotel Olimp.

„Na Palić su dolazili svi. Istina sa različitim motivima i na razdvojena mesta. Imućniji-veleposednici, trgovci, državni činovnici i drugi ugodinici su prihvatali modu posećivanja Banja, zaposedali najbolja mesta u banji, težeći promociji, provodu i zabavi. Siromašniji gosti su na Palić dolazili pukom potrebom da se kupaju i potiskivani su na zapadnu stranu kupališta, kako Ivanji kaže:“...gradsku livadu do parka“.

Specijalizovano lečilište za hipertireozu, osnovanla je Vlada Srbije još 1964. godine. Izgradnja današnjeg objekta završena je 1978. godine, a mesto na kojem je podignuta izabrano je na osnovu elaborata koji je uradio tim stručnjaka: lekara, klimatologa, arhitekata.

Krajem XVIII veka bila su poznata lekovita svojstva njegovog jezera, a krajem XIX veka, sa otvaranjem železničke pruge Budimpešta-Beograd, njegov razvoj se zahuktava da bi početkom XX veka i izgradnjom Vodotornja na ulazu u Veliki park, Velike terase, te Muzičkog paviljona, Spomen česme i Ženkog štranda, uz nekoliko godina ranije izgrađene vile: Luiza i Bogojvar i one industrijalca Rafaela Hartmana, u kojoj je danas smeštena pošta, sve građene u stilu kitnjaste varijante secesije, donele ovom mestu definisan i prepoznatljiv izgled.

I ove godine, tradicionalno, gosti sa Kipra posetili su Vrnjačku Banju i Specijalnu bolnicu Merkur, saopštila je ova ustanova.
Kako je navedeno, uspešna dugogodišnja saradnja sa sindikatom Elektroprivrede Srbije i sindikatom Elektromreže Jugoistočne Evrope nastavljena je i ovog leta, pa je kao i prethodne godine grupa od 44 Kiprana imala priliku da se sredinom avgusta odmori i uživa u Merkurovim sadržajima.

Obraćajući se prisutnim zvaničnicima i gostima na svečanosti povodom obeležavanja 120 godina organizovanog turizma na Zlatiboru, direktor Departmana za poslediplomske studije i međunarodnu saradnju Univerziteta Singidunum, prof. dr Slobodan Unković, emeritus, evocirao je vreme od pre 55 godina, kada je u avgustu 1958. godine, kao student prve godine Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, posetio Zlatibor. Tada je dolazak na Zlatibor bio pravi podvig, jer se od Beograda do Užica išlo „čirom“, a onda još 2,5 sata, makadamskim putem, kamionima do tada Kraljevih Voda.

Na dan kada je pre 120 godina srpski kralj Aleksandar I Obrenović boravio na Zlatiboru, u Hotelu „Mona“, uz ugledne zvanice i mnogobrojne goste, obeležen je značajni jubilej za turizam ovoga kraja, ali i čitave Srbije. Obraćajući se prisutnim zvanicama, predsednik opštine Čajetina, gospodin Milan Stamatović izrazio je zadovoljstvu i čast da je u vreme njegovog mandata obleležen ovaj veliki jubilej, ali i istakao obavezu da se, daljim sistematskim i planiskim projektima Zlatibor razvija, ne samo prema precima već i prema našim potomcima.

Nije slučajno što je 20. avgust izabran za Dan obeležavanja 120 godina organizovanog turizma na Zlatiboru. Pre tačno dvanaest decenija, 20. avgusta 1893. godine, kralj Aleksandar I Obrenović, boravio je na ovoj planini, i u čast njevog boravka podignuta je spomen česma, i danas mesto susretanja, putokaz, smernica za sve što se događa na Zlatiboru.

Kada se spomene Palić pre svega se pomisli na na dobru muziku, tamburaše, na dobru hranu, vina sa peska, mnogima je asocijacija lepo uređen zoološki vrt, a sve više i salaši. Tipičan primer za to je magično privlačni Etno park Majkin salaš, koji ove godine obeležava vredan jubilej, 15. godina rada.

Turistička organizacija Zlatibora predstavila je program Zlatiborskog leta za avgust. Prisutnim novinarima su se obratili v.d. direktor TOZ-a Arsen Đurić i modna dizajnerka Verica Planić, organizator prvog Međunarodnog festivala visoke etno-mode.

Rumfest, manifestacija posvećena vinu, rakiji, domaćoj hrani, očuvanju sremske tradicije, a pre svega Rumljanima, opravdao je očekivanja. Organizatori, Turistička organizacija Rume je domaći zadatak, dobijen na prošlogodišnjoj manifestaciji, da svaka naredna treba da bude bolja od prethodne, uradila na najbolji mogući način.