Seoski turizam u Srbiji je u punom zamahu. Za poslednjih desetak godina, napravljen je ili obnovljen, veliki broj etno-sela, koja uglavnom liče jedno na drugo. Na potpuno atipičan primer u seoskom ili etno-turizmu, naišao sam u selu Rudovci - na selo, koje se nalazi u jednom, većem selu. Reč je o Rašinom selu iliti Rashavillu u selu Rudovci.
Sam po sebi, dolazak u prostor tzv. Rašinog sela, lociranog u selu Rudovci, opština Lazarevac, udaljenom 55 kilometara od Beograda, a oko 150 od Novog Sada, do kojeg pre nego što stignete morate proći pored tipičnih srpskih sela i nestvarno velikog kolubarskog kopa, u kome mašine visoke po nekoliko metara izgledaju kao igračke, je doživljaj. A kada stignete pred Rašino selo, izgleda kao da ste se odjednom našli u nekom drugom svetu, pred kamenim srednjevekovnim zdanjem, sređenim, jako modernim, ali, opet, sa starinskim motivima. Ta mešavina modernog i starinskog, očituje se već na ulasku u ovaj kompleks gde su na velikom kamenom bloku uklesane reči:
“Zemljače, ako si otišao iz zavičaja, završio razne škole i zanate, ako si na visokom položaju u državi, u nauci, u školi, na univerzitetu, fabrici, ne zaboravi da te je podigao i othranio znoj tvojih predaka seljaka, tvoj zavičaj.
 Ako to zaboraviš, izgubio si smisao za pamćenje, za život, izgubio si zavičaj, istoriju tvog naroda, a to znači da si izgubio sebe.”
Radoje Raša Stanojlović, vitalni 63-godišnjak neiscrpne anergije, tvorac Rashavilla ili Rašinog sela, u selu Rudovci, je pre pune tri decenije otišao u Ameriku, radio tamo kao profestor ekonomije na fakultetu u San Dijegu, ostvario se kao biznismen izgradnjom fabrike za proizvodnju zdrave stočne hrane, proputovao pet kontinenata, u Kini susreo Mani Cui i zajedno sa njom došao u svoje selo, da bude uz stare roditelje, ali i izgradi svoj kutak kome će se uvek vraćati, i na neki način dao svoj doprinos ovom kraju, koga neizmerno voli. Neobičan tandem, dva profesora, Raša i Jovana, kako je sada pravoslavno kršteno ime njegove životne saputnice, dočekuje goste uz osmeh i strpljivo ih upoznaju sa svim sadržajima njihovog sela u kome svaki kutak ima neki smisao, najpre da bude mesto za odmor, uživanje i rekreaciju, ali i da spoji starinsko i moderno, da vrati pomalo zaboravljene mirise i ukuse sela i bogatstvo sadržaja koje boravak na selu nudi.

Ceo život se trudila da svoj identitet obeleži nečim unikatnim, što postoji samo kod nje ali, tek kada se kao penzionerka vratila u mesto svog detinjstva, uspela je da se u tome potpuno ostvari.

Danas Zvonka Cvejić udata Kovačević, živi sa svojim bratom Aleksom Cvejićem na „Cvejinom salašu“, 18 kilometara udaljenom od Novog Sada, na samom ulazu u Begeč,  uvek spremna da toplo dočeka svoje goste. Intervencije u prostore na salašu izvršene su samo u tolikoj meri da osveže i uvedu novine u skladu sa vremenom, ali nikako da izbrišu autentičnost.

Životna priča gospođe Zvonke teče nekako ovako: Studirala je filozofiju na francuskom jeziku za strance na L'Université de Grenoble iskoristivši povoljnu okolnost što je njen stric živeo u Francuskoj, a džeparac je zarađivala čuvajući decu. Kada se vratila u Srbiju, do penzije je radila u Turističkoj agenciji “Vojvodina turs”, koja se nedugo zatim ugasila.

-U agenciji sam radila komercijalu i vodila grupe u inostranstvo, ali, retko sam imala priliku da govorim francuski. Zvuči padadoksalno da mi se ovde, na salašu, često pruža šansa da ga koristim, jer dolaze gosti iz Zapadne Evrope, pa i kada nisu baš iz Francuske, uvek se poneko nađe da zna pomalo i taj jezik, kaže Zvonka.

Dok je radila, živela je u Novom Sadu. Poklopile su se neke stvari, pa je negujući roditelje 90-tih godina prošlog veka, sve više vremena provodila u svojoj rodnoj kući u Begeču. Njen otac, Milenko Cvejić rodom je iz Begeča i ne zna se tačni kada je, kako i zašto, prezime Cvejin preinačio u Cvejić. Njegovi preci su Velikom seobom Srba sa patrijarhom Arsenijem III Čarnojevićem 1690.godine, došli u ove krajeve i tu ostali. I on je radio u turizmu, u TA “Putnik”, u Skoplju, Beogradu, gde su i rođena njegova deca Zvonka i Aleksa. Pred sam rat, 1940. godine otac se sa porodicom vratio u Vojvodinu i od deda strica Pere, kupio kuću, današnji salaš.

Kopaonik, drugim nazivom Srebrna planina, najpoznatija je srpska planina. Kao najveći planinski masiv u zemlji najpopularnija je zimska turistička destinacija. Kako ima više od 200 sunčanih dana, ovu planinu često nazivaju i planinom Sunca, pa je tako pogodna i za razvoj letnjeg turizma. Bogata ponuda zanimljiva je svakom ko voli da svoj odmor provede upravo na najvišim vrhovima Srbije.

Navikli smo svi na uobičajne doživljaje planinskih puteva, ali planina može da se vidi i iz drugog ugla, tokom letnjeg perioda. Jednom od najlepših staza ove planine, u samom centru Kopaonika, svakog leta turiste vozi žičara „Pančićev vrh“. Ovom žičarom izlazite na jedan od najviših vrhova planine i sigurno ćete, baš kao i zimi, i leti, samo u drugačijem ambijentu, uživati u pogledu na 2017 metara nadmorske visine.

Skijališta Srbije, hoteli i odmarališta na Kopaoniku, su ponudom različitih zanimljivih sadržaja, učinili sve da ove godine gosti provedu aktivan i uzbudljiv odmor, koji je istovremeno i najbolje iskorišćen odmor. Ove sezone prvi put na Kopaoniku organizovane su rute za planinski biciklizam. Čuveni mountain bike voziće se po specijalno određenim trasama, a oni koji se već na planini odluče da provozaju bicikl po planini, organizovana je renta u samom centru Kopaonika.
 Skijališta Srbije preporučuju dve rute za planinski biciklizam. Ruta Suvo rudište kreće od polaza žičare Pančićev vrh ka rudniku Suva ruda, stazom Sunčana dolina, pored tehničke baze, staze Malo jezero i Krst do Doline sportova. Dužina rute je 3,3 km, a vozi se makadamom, asfaltnim i zemljani putem. Za ovu rutu se smatra da je jedna od lakših i prihvatljiva za sve ljubitelje biciklizma.

Znatno teža ruta kreće od izlaza žičare Pančićev vrh, vodi preko staze 4/6/4, Pajinog presla, staze Mašinac do Doline sportova. Dugačka je 2,2 km, vozi se zatravljenim putevima, makadamom i zemljanim putem.

Dani Drinske regate u Ljuboviji, koje su opština i lokalna Turisrička organizacija organizovali od 7. do 14.jula 2012. godine, protekli su u vremenskim uslovima kakvi se samo poželeti mogu, uz bogat i raznovrstan program, koncipiran tako da za svakoga bude po nešto interesantno.
 Tako je 7. jula organizovana „Malinijada“, izložba maline i proizvoda od maline. Dan kasnije, priređena je „Skobaljijada“, takmičenje u pecanju skobalja na Drini. Usledila su sportska dešavanja, izložba slika „Zajedno Ljubovija 2012.“, a 13. i 14.jula pravi spektakl-koncerti, predstave i naravno okosnica svega Drinska regata.
 U večernjim satima 13. jula priređeni su predstava „Crni Gruja“, koncert Kulturno-umetničkog društva „Dule Milosavljević Žele“ iz Čačka i Kulturno-umetničkog društva „Azbukovica“, koncert orkestra „Braće Dmitrović“ i pevača narodne muzike Marinka Rokvića, kojem je prisustvovalo oko pet hiljada posetilaca.
 Jedanaesta po redu, veličanstvena, Drinska regata u Ljuboviji, održana je 14. jula. Start je bio u 9 časova u Rogačici, a po tradiciji, regata je otvorena pucnjem iz trešnjevog topa i obraćanjem predsednika opštine Ljubovija i kapetana regate. Na regati je plovio i ministar policije, gospodin Ivica Dačić. Uplovilo je oko hiljadu plovila na startu regate. Vesela atmosfera, nasmejani učesnici, muzika sa svih strana, trubači koji sviraju na vodi, razigrani momci i devojke na čamcima su ono što svake godine obeležava Drinsku regatu u Ljuboviji, pa je tako bilo i ovoga puta. Grandiozna karnevalska povorka čamaca bila je duga više od šest kilometara. Veliki broj ljudi je došao da isprati učesnike sa starta, a procenjuje se da je na samoj plovidbi bilo oko 12.000 ljudi.

Turistička organizacija grada Novog Sada je i zvanično najavila održavanje Sajma omladinskog turizma (Youth Fair) na glavnomnovosadskom trgu, neposredno pred EXIT, od 10. do 12. jula. Tako će Srpska Atina, postati u bukvalnom smislu te reči simbol za “Grad mladih” i onih koji se tako osećaju, jer je tokom letnjih meseci smisleno povezano više izuzetnih međunarodnih manifestacija, poput Infanta, koji je upravo završen, zatim Intefesta od 5-7. jula, a najnovija manifestacija – Yout Fair, koja se, prema rečima direktorke Turističke organizacije Grada Novog Sada Jadranke Beljan Balaban, ”krčkala” i pripremala duže vreme, ima sve uslove da već na startu dostigne starijeg brata “EXIT” festival, zakazan ove godine po 13. put na Petrovaradinskoj tvrđavi od 12-15. jula.

-Sve činimo da Novi Sad bude centar okupljanja mladih – izjavila Jadranka Beljan Balaban, pozdravljajući brojne novinare na izuzetno posećenoj konferenciji za štampu, uz zahvalnost svim medijima što podržavaju aktivnosti ove vredne, ali i najuspešnije ekipe TONS-a u poslednih desetak godina, koja je učinila da Novi Sad zaista bude turistička, kulturna i nadasve zanimljiva destinacija turistima svih uzrasta i poslovnim ljudima. - Sajam omladinskog turizma će biti nova prilika da predstavimo naš grad i da čitav region upoznamo sa svim sadržajima koje on nudi, posebno mladim ljudima. Izuzetno sam zadovoljna što je TONS prepoznao, osmislio i imao hrabrosti da realizuje jednu ovakvu manifestaciju, koja treba da doprinese ne samo boljem imidžu našeg grada, već i njegovoj celokupnoj privredi. Verujem da će sve ovo otvoriti još mnogo novih priča u kojima će Novi Sad i Srbija biti interesantniji za turiste iz čitavog sveta.

Hosteli su, po definiciji, vrsta smeštaja jeftinijeg tipa skromnijeg komfora i kvaliteta smeštaja u poređenju sa hotelima. Usluge hostela namenjene su uglavnom backpackerima, mlađim ljudima, onima koji potražuju samo predah za jednu noć, mada se sve više ljudi bez predsrasuda odlučuje za ovaj vid smeštaja, pre svega, zbog popularnih cena. Do pre desetak godina hosteli su bili prava retkost u Srbiji, ali poslednjih godina njihova mreža se sve više širi, a usluge i kvalitet smeštaja koje nude sve se više približavaju hoteskim. Ipak, hosteli nastoje da zadrže svoj prvobitni karakter, a to je prisnost korisnika i osoblja hostela i ležernu, opuštenu atmosferu. Hosteli, čije funkcionisanje se zasniva na smeštaju u višekrevetnim sobama sa zajedničkim kupatilom i dnevnim boravkom, imaju sve više pristalica i smatraju se za prednost zbog mogućnosti ostvarivanja novih kontakata, poznanstava i druženja.
 Ideja hostelinga je u Evropi stara preko 100 godina, a prvi hostel u Novom Sadu otvoren je pre pet godina (2007). Iz razloga što su na našim prostorima novina, hosteli za mnoge posetioce predstavljaju nepoznanicu. Neretko gosti, uglavnom iz Srbije i zemalja bivše SFRJ, iznenađeno reaguju na uslove smeštaja u hostelu, očekujući hotelski komfor.
 O pravilima ponašanja, nesporazumima i zgodama vezanim za hostele, naša sagovornica, Jelena Premović, office manager City hostela, smeštenog u rustični ambijent Radničke ulice na broju 21, u centru Novog Sada, i najmlađem u familiji ovog tipa smeštaja, kaže:
-Šta podrazumeva hostel kao ugostiteljski objekat? U praksi pružanje usluge prenoćišta sa mogućnošću dodatnih usluga kao što su doručak, ručak i večera, po želji gostiju i u samom objektu.

Turistička organizacija opštine Ruma je u cilju promocije i šire popularizacijie zaštićenog staništa Bara Trskovača kod Platičeva, započela realizaciju projekata za koji su dobijena sredstva od dva Sekretarijata Vlade AP Vojvodine.

Sredstva dobijena od Pokrajinskog sekretarijata za privredu za projekat pod nazivom “Turistička valorizacija zaštićenog staništa Bara Trskovača” iskorišćena su za nabavku tri nova turistička čamca. Plovila su spuštena u vodu i ukotvljena  08. juna 2012. godine i spremna  da od jeseni prihvate zainteresovane posetioce i turiste koji žele da se kroz vožnju čamcima po Bari Trskovači upoznaju sa raznolikim biljnim i životinjskim svetom ili tek da uživaju u lepoti zaštićene prirode.

Specijalna bolnica Merkur iz Vrnjačke Banje dobitnik je nagrade Brend lider u zdravstvenom turizmu na 8. Međunardnoj Brand Konferenciji koja je održana 29. maja u beogradskom „Sava centru“. Na taj način Merkur se pozicionirao kao lider na evropskoj mapi zdravstvenog turizma.

Nagradu je primio direktor Specijalne bolnice Merkur, mr dr Dejan Stanojević koji je tom prilikom istakao da je nagrada rezultat dugogodišnjeg truda svih onih koji su dali svoj doprinos tome da Merkur postane brend i zauzme lidersku poziciju, ali i velika obaveza da se tim putem i nastavi.

U okviru konferencije održane su i brojne panel diskusije gde su predstavljeni dobri primeri iz prakse u okviru regionalne turističke ponude.

Nacionalna TO Crne Gore u saradnji sa Turističkom organizacijom Novog Sada, organizovala je promociju crnogorske turističke ponude, tako što je u Zmaj Jovinoj ulici  delila svoj promotivni materijal, a za sve zainteresovane građane organizovala i nagradnu igru, u kojoj su najsrećniji dobili besplatno letovanja na Crnogorskom primorju. Takođe, za prijatelje, medije, agencije, ogranizovan je prijem u čardi Aqua Doria. O turističkoj ponudi Crne gore, razgovarali smo sa Danicom Ćeranić, zamenicom direktora Nacionalne turističke organizacije.

-Sa zadovoljstvom mogu da kažem da Crna Gora konstantno unapređuje svoju turističku ponudu. Poznato je da su letnji turistički centri Crne Gore prepoznati kao atraktivne turističke destinacije, međutim, mi pokušavamo da uvedemo i kontinentalni deo u turističku priču i da ponudimo neke nove atrakcije kao što su putevi, meda, sira...

U Novom Sadu je od 17. do 19 maja, u samom jezgru grada, održana manifestacija Dani Kvarnera, koja je šarolikim i nadasve inspirativnom programom, privukla brojnu publiku. Višečlana ekipa iz Hrvatske je predstavila turističke potencijale Primorsko-goranske županije, smeštene na Kvarnerskom zalivu, između Istre i Hrvatskog primorja i kulturno nasleđe ovog dela Hrvatske, i tom prilikom uzvratila posetu Novosađanima, koji su gostovali u gradovima Rijeci i Opatiji februara ove godine, i prisustvovali tradicionalnom karnevalu. TONS je ovoga puta bio dobar domaćin, što su gosti, zadovoljni prijemom, u nekoliko navrata podvukli, a u tome su mu pomogli Grad Novi Sad i Novosadski sajam.
U organizaciji Hotela Milenij iz Opatije, Novosađanima su se tokom tri dana nudile kvarnerske delicije, ali i dobra muzika začinjena prisustvom devojkama u krinolinama, izložbom, „Slavni gosti na Jadranu“.

Ispred glavnog organizatora manifestacije Dani Kvarnera u Novom Sadu, koji su održani od 17. do 19. maja u centru grada, bili su Milenij hoteli, iz Opatije. O poseti odabrane grupe javnih, kulturnih radnika i umetnika Primorsko-goranske županije, odnosno Kvarnera, Novom Sadu, te nešto više o grupi hotela koju prdstavlja, voditelj korporativnih komunikacija Milenij hotela, Ivan Sarajlić je rekao:

-Radi se u jednoj uzvratnoj manifestaciji s obzirom da su u februaru ove godine, Dani Novog Sada bili u Rijeci i Opatiji. Mi smo celu priču malo proširili, i ovu našu manifestaciju u Novom Sadu , nazvali Dani Kvarnera, tako da se predstavila čitava naša regija, uključujući Opatiju, a na inicijativu Milenij hotela.

Na IV međunarodnom Kongresu banja 15.maja 2012.godine Specijalna bolnica Merkur je svoju lidersku ulogu u oblasti zdravstvenog turizma potvrdila novim projektima. Kompletna rekonstrukcija prizemnog dela Termomineralnog kupatila završena je otvaranjem Balneo centra - potpuno renovirane Ambulante za terapije uro-genitalnog trakta- vaginalno orošavanje i klizme za debelo crevo, koja inače postoji od 1974. godine.
Pod nadzorom stručnog medicinskog tima uz prirodna bogatstva – termomineralne vode ove terapije su jedinstvene u Evropi, čime Merkur dokazuje da je negovanje tradicije lečenja garant uspeha. Na godišnjem nivou Ambulanta za klizme i vaginalna orošavanja primi više od 20.000 pacijenata, što je, u stvari, najbolji dokaz koliko su ove terapije blagotvorne i – delotvorne.