Da se u Srbiji može raditi u prijateljskoj i prijatnoj atmosferi, uverilo nas je osoblje hotela „Olimp“, nekada ušuškanom oazom mira i spokoja, a danas prestižnim objektom na samom ulazu u zlatiborsku bajku. Dogradnjom novog dela hotela, dupliran je smeštajni kapacitet, ali “Olimp” je uspeo da zadrži sve ono što je bilo pozitivno, sve što ga je krasilo i ranije i činilo ga posebnim. “Olimp” može da se pohvali olimpijskim i dečjim bazenom, restoranom, kamin i hol-kafe barom, letnjom baštom, fudbalskim terenom, sportskom halom, fitness salom, kongresnom salom, salonom lepote, bilijar salom, sobama veličine 30m2, i drugim sadržajima koje možete da pronađete u svim hotelima visoke kategorije. Može da se pohvali najlepšim pogledom i izvorom, kvalitetom najbolje vode na Zlatiboru. Međutim, ono po čemu se hotel “Olimp” izdvaja od svih ostalih jeste njegovo osoblje, njih 28-oro zaposlenih, a sloga i uhodanost kojom sve funkcioniše kao na pokretnoj traci, odavno su primetili gosti i uneli u knjigu utisaka. Ipak, najbolja potvrda da su gosti zadovoljni je činjenica da hotel „Olimp“ ima svoju stalnu klijentelu, a gosti koji jednom dođu, uvek se nanovo vraćaju kao da dolaze svojoj kući.
 Nedeljko Spasojević, među prijateljima i gostima hotela poznatiji kao Neđa, od 1995. do 2000. godine radio u Institutu „Čigota“, a kada se otvorio „Olimp“ zajedno sa tadašnjim menadžerom „Čigote“ i sadašnjim hotela „Olimp“ Milovanom Ilićem je prešao u „Olimp“ u kome se zadržao do današnjih dana, punih dvanaest godina. Kao „najstariji“ i najiskusniji konobar, Neđa je pokušao da nam razjasni enigmu zvanu „Olimp“.

Da li je potrebno posebno govoriti o Zlatiboru, predelu neprevaziđene lepote, blagotvorene klime, mestu sudaranja morskih i kontinentalnih vetrova, mirisu borova? Zbog svih tih uticaja izgrađivan kao lečilište štitaste žlezde i respiratornih puteva, danas Zlatibor menja svoj lik. Sezona koja traje tokom cele godine, sve više privlači mlađe, zahtevije i izbirljivije goste željne novih sadržaja i avantura. Da se planinskoj lepotici zadrži autentičnost, a da se dočekuju i ispraćaju zadovoljni gosti, turistički radnici Zlatibora učinili su značajne napore kako bi obogatili turističku ponudu. Tim povodom smo razgovarali sa Jovanom Pavlovićem, stručnim saradnikom TO Zlatibor.

*Početak je avgusta i sezona je u punom jeku, Zlatibor je pun gostiju, očekivano, ili...

-Upravo ovih dana je sezona u punom jeku. Vrhunac sezone na Zlatiboru je od polovine jula do kraja avgusta. Međutim, ove godine je junska rupa malo duže trajala, i negde smo ostvarili promet do blizu prošlogodišnjeg novoa. Ovih dana se to nadoknađuje i Zlatibor je gotovo pun. Po našoj proceni 17.000 ležaja je popunjeno, s tim što nikad ne znamo tačan broj ležaja, zbog izgradnje novih apartmana i stavljanja u funkciju novih kreveta. Ali, dugogodišnjim iskustvom i posmatranjem na terenu možemo računati sa brojkom od 17.000 gostiju, što je za današnje uslove jako dobro.

*Ko treba i da li se može napraviti red, da se gosti uredno prijavljuju?

-To je isključiva nadležnost države, a najveći gubitnik je lokalna samouprava i TO. Tu se gubi i boravišna taksa i porez na prihod od nepokretnosti. To je problem na nivou cele države, nije to problem samo Zlatibora. Mi imamo možda ponajveći problem, jer imamo oko do 15.000 ležaja u privatnom smeštaju, što je verovatno najveći kapacitet u državi u jednom mestu. Otvorena priča oko regulisanja privatnog smeštaja rezultira time da mi imamo i najveće gubitke zbog toga. A opet, s druge strane, moramo obezbediti dovoljno i pitke vode i svega ostalog što je vezano za infrastrukturu, komunalije, mrežu svih službi na svim mestima, i uspevamo u tome, ali bi bilo mnogo lepše i lagodnije, bilo bi još više kulturnih programa, moglo bi se uređivati još lokaliteta, praviti još sadržaja u samom mestu, da imamo više prihoda od boravišnih taksi.

Za ovogodišnji Rumfest, mnogi Rumljani kažu da je to bila jedna od najboljih manifestacija koja se desila u ovom gradu. Bogat sadržaj tzv. Vinske ulice, organizovane 2. avgusta u režiji Turističke organizacije i opštine Ruma, podrazumevao je odličan miks furškogorskih vinara i proizvođača hrane, koji su upriličili degustaciju i prodaju vina i kulinarskih specijaliteta, potom, smotru domaće radinosti u okviru Bazara kreativnosti, svečanost otvaranja koju su uveličali članovi Udruženja vinskih vitezova Sveti Georgije iz Novog Sad, modnu reviju stilistkinje Monje Jovičić, promociju RU:Foamfesta 2012., a kao šlag na torti, stigao je koncert Zvonka Bogdana. Učesnici na ovoj manifestaciji su, baš kao i posetioci, zadovoljni onim što su doživeli na Gradskom trgu u Rumi, a nas je zanimalo mišljenje gospodina Gorana Vukovića, predsednik opštine Ruma, te smo po završetku koncerta upriličili ovaj intervju.

Rumljani su oduševljeni manifestacijom, kako ste vi zadovoljni?

 -Iskreno, i mene je iznenadilo ovoliko prisustvo publike, po mojoj proceni bilo je 3.000 ljudi, koji su slušali ovaj izvanredan koncert. Pokazalo se po ko zna koji put da je Zvonko Bogdan umetnik koji može da privuče i napuni svaki, pa i ovaj naš trg. Mi smo i prethodnih večeri imali dobre grupe ali nije bila posećenost ni za trećinu kao večeras.

Beograd, glavni grad Republike Srbije, smešten na idealnom mestu, gde se Panonska nizija susreće sa Balkanskim poluostrvom, zbog čega ga nazivaju „kapijom Balkana“ i „vratima Srednje Evrope“, je danas najveći industrijski i finansijski centar srpske ekonomije, univerzitetski grad i središte srpske kulture. Sa oko dva miliona stanovnika jedan je od najvećih gradova Jugoistočne Evrope, pa je zbog ekspanzije stanovništva, morao da se širi i prema Jugoistočnoj i prema Srednjoj Evropi. Jezgro Beograda, čini Beogradska tvrđava, a najpopularnije i najpoznatije, od bezmalo 6.000 ulica, su Knez Mihajlova i Skadarlija.
 Ipak, čini se da su osnova ovoga grada i razlog što su ga kroz vekove osvajali ili želeli da ga osvoje mnogi, a od 873. godine definitivno zaposeli i dali mu sadašnje ime Sloveni, upravo njegova lokacija, njegove dve reke Sava i Dunav, ulice kojima se plovi. Beograd je jedan od četiri evropske prestonice na Dunavu i jedan od dve na Savi, ali i jedan od retkih glavnih gradova neke države u svetu, koji ima sreću da ga reke opasuju sa tri strane, reka Sava, reka Dunav, a potom ove dve, sjedinjene u jednu, veliku celinu odakle hitaju ka Crnom moru. Dužina rečnih obala oko Beograda iznosi čak 200 kilometara, a rečni tok ove dve velike reke obilazi čak 16 ostrva, od kojih je najveće, najuređenije i najposećenije Ada Ciganlija, ali ništa manje ni Veliko ratno ostrvo, Međica i ostale manje ade do kojih svakodnevno stiže i na njima boravi armija čamdžija i zaljubljenika u prirodu.

Državni sekretar ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, dr Goran Petković, je zajedno sa profesorom Francois Vellas, svetski priznatim stručnjakom u oblasti turizma, koji je angažovan na projektu „Podrške Startegiji za razvoj turizma Republike Srbije“, boravio u Sremskoj Mitrovici i obišao turističke znamenitosti tog grada.
Profesor Vellas imao je prilike da obiđe Carsku palatu Sirmijum, muzej i crkvu, a zatim i Specijalni rezervat prirode i novootvoreni kamp Zasavica.
-Magični krug po Sremu postaje pravi turistički proizvod u Srbiji koji obuhvata nekoliko ključnih atrakcija, i drago mi je što se Ministasrtvo svojim sredstvima u proteklih nekoliko godina zalagalo za njegov razvoj - izjavio je državni sekretar Petković.
-Vrlo je važno razviti specifičan turistički proizvod, i ovo iskustvo danas pokazuje da je to upravo i urađeno na način da se sva očekivanja turista mogu ispuniti do najsitnijeg detalja – maglasioje Velas i dodao da sada treba raditi na strategiji privlačenja turista, ali i novih investicija, što je i cilj projekta podrške Strategiji za razvoj turizma Republike Srbije.
U Carskoj palati Sirmijum može se videti nedavno restaurirani mozaici, kao i početak radova na pripremi konzervacije mozaika koji će krasiti unutrašnjost Palate.

Seoski turizam u Srbiji je u punom zamahu. Za poslednjih desetak godina, napravljen je ili obnovljen, veliki broj etno-sela, koja uglavnom liče jedno na drugo. Na potpuno atipičan primer u seoskom ili etno-turizmu, naišao sam u selu Rudovci - na selo, koje se nalazi u jednom, većem selu. Reč je o Rašinom selu iliti Rashavillu u selu Rudovci.
Sam po sebi, dolazak u prostor tzv. Rašinog sela, lociranog u selu Rudovci, opština Lazarevac, udaljenom 55 kilometara od Beograda, a oko 150 od Novog Sada, do kojeg pre nego što stignete morate proći pored tipičnih srpskih sela i nestvarno velikog kolubarskog kopa, u kome mašine visoke po nekoliko metara izgledaju kao igračke, je doživljaj. A kada stignete pred Rašino selo, izgleda kao da ste se odjednom našli u nekom drugom svetu, pred kamenim srednjevekovnim zdanjem, sređenim, jako modernim, ali, opet, sa starinskim motivima. Ta mešavina modernog i starinskog, očituje se već na ulasku u ovaj kompleks gde su na velikom kamenom bloku uklesane reči:
“Zemljače, ako si otišao iz zavičaja, završio razne škole i zanate, ako si na visokom položaju u državi, u nauci, u školi, na univerzitetu, fabrici, ne zaboravi da te je podigao i othranio znoj tvojih predaka seljaka, tvoj zavičaj.
 Ako to zaboraviš, izgubio si smisao za pamćenje, za život, izgubio si zavičaj, istoriju tvog naroda, a to znači da si izgubio sebe.”
Radoje Raša Stanojlović, vitalni 63-godišnjak neiscrpne anergije, tvorac Rashavilla ili Rašinog sela, u selu Rudovci, je pre pune tri decenije otišao u Ameriku, radio tamo kao profestor ekonomije na fakultetu u San Dijegu, ostvario se kao biznismen izgradnjom fabrike za proizvodnju zdrave stočne hrane, proputovao pet kontinenata, u Kini susreo Mani Cui i zajedno sa njom došao u svoje selo, da bude uz stare roditelje, ali i izgradi svoj kutak kome će se uvek vraćati, i na neki način dao svoj doprinos ovom kraju, koga neizmerno voli. Neobičan tandem, dva profesora, Raša i Jovana, kako je sada pravoslavno kršteno ime njegove životne saputnice, dočekuje goste uz osmeh i strpljivo ih upoznaju sa svim sadržajima njihovog sela u kome svaki kutak ima neki smisao, najpre da bude mesto za odmor, uživanje i rekreaciju, ali i da spoji starinsko i moderno, da vrati pomalo zaboravljene mirise i ukuse sela i bogatstvo sadržaja koje boravak na selu nudi.

Ceo život se trudila da svoj identitet obeleži nečim unikatnim, što postoji samo kod nje ali, tek kada se kao penzionerka vratila u mesto svog detinjstva, uspela je da se u tome potpuno ostvari.

Danas Zvonka Cvejić udata Kovačević, živi sa svojim bratom Aleksom Cvejićem na „Cvejinom salašu“, 18 kilometara udaljenom od Novog Sada, na samom ulazu u Begeč,  uvek spremna da toplo dočeka svoje goste. Intervencije u prostore na salašu izvršene su samo u tolikoj meri da osveže i uvedu novine u skladu sa vremenom, ali nikako da izbrišu autentičnost.

Životna priča gospođe Zvonke teče nekako ovako: Studirala je filozofiju na francuskom jeziku za strance na L'Université de Grenoble iskoristivši povoljnu okolnost što je njen stric živeo u Francuskoj, a džeparac je zarađivala čuvajući decu. Kada se vratila u Srbiju, do penzije je radila u Turističkoj agenciji “Vojvodina turs”, koja se nedugo zatim ugasila.

-U agenciji sam radila komercijalu i vodila grupe u inostranstvo, ali, retko sam imala priliku da govorim francuski. Zvuči padadoksalno da mi se ovde, na salašu, često pruža šansa da ga koristim, jer dolaze gosti iz Zapadne Evrope, pa i kada nisu baš iz Francuske, uvek se poneko nađe da zna pomalo i taj jezik, kaže Zvonka.

Dok je radila, živela je u Novom Sadu. Poklopile su se neke stvari, pa je negujući roditelje 90-tih godina prošlog veka, sve više vremena provodila u svojoj rodnoj kući u Begeču. Njen otac, Milenko Cvejić rodom je iz Begeča i ne zna se tačni kada je, kako i zašto, prezime Cvejin preinačio u Cvejić. Njegovi preci su Velikom seobom Srba sa patrijarhom Arsenijem III Čarnojevićem 1690.godine, došli u ove krajeve i tu ostali. I on je radio u turizmu, u TA “Putnik”, u Skoplju, Beogradu, gde su i rođena njegova deca Zvonka i Aleksa. Pred sam rat, 1940. godine otac se sa porodicom vratio u Vojvodinu i od deda strica Pere, kupio kuću, današnji salaš.

Kopaonik, drugim nazivom Srebrna planina, najpoznatija je srpska planina. Kao najveći planinski masiv u zemlji najpopularnija je zimska turistička destinacija. Kako ima više od 200 sunčanih dana, ovu planinu često nazivaju i planinom Sunca, pa je tako pogodna i za razvoj letnjeg turizma. Bogata ponuda zanimljiva je svakom ko voli da svoj odmor provede upravo na najvišim vrhovima Srbije.

Navikli smo svi na uobičajne doživljaje planinskih puteva, ali planina može da se vidi i iz drugog ugla, tokom letnjeg perioda. Jednom od najlepših staza ove planine, u samom centru Kopaonika, svakog leta turiste vozi žičara „Pančićev vrh“. Ovom žičarom izlazite na jedan od najviših vrhova planine i sigurno ćete, baš kao i zimi, i leti, samo u drugačijem ambijentu, uživati u pogledu na 2017 metara nadmorske visine.

Skijališta Srbije, hoteli i odmarališta na Kopaoniku, su ponudom različitih zanimljivih sadržaja, učinili sve da ove godine gosti provedu aktivan i uzbudljiv odmor, koji je istovremeno i najbolje iskorišćen odmor. Ove sezone prvi put na Kopaoniku organizovane su rute za planinski biciklizam. Čuveni mountain bike voziće se po specijalno određenim trasama, a oni koji se već na planini odluče da provozaju bicikl po planini, organizovana je renta u samom centru Kopaonika.
 Skijališta Srbije preporučuju dve rute za planinski biciklizam. Ruta Suvo rudište kreće od polaza žičare Pančićev vrh ka rudniku Suva ruda, stazom Sunčana dolina, pored tehničke baze, staze Malo jezero i Krst do Doline sportova. Dužina rute je 3,3 km, a vozi se makadamom, asfaltnim i zemljani putem. Za ovu rutu se smatra da je jedna od lakših i prihvatljiva za sve ljubitelje biciklizma.

Znatno teža ruta kreće od izlaza žičare Pančićev vrh, vodi preko staze 4/6/4, Pajinog presla, staze Mašinac do Doline sportova. Dugačka je 2,2 km, vozi se zatravljenim putevima, makadamom i zemljanim putem.

Dani Drinske regate u Ljuboviji, koje su opština i lokalna Turisrička organizacija organizovali od 7. do 14.jula 2012. godine, protekli su u vremenskim uslovima kakvi se samo poželeti mogu, uz bogat i raznovrstan program, koncipiran tako da za svakoga bude po nešto interesantno.
 Tako je 7. jula organizovana „Malinijada“, izložba maline i proizvoda od maline. Dan kasnije, priređena je „Skobaljijada“, takmičenje u pecanju skobalja na Drini. Usledila su sportska dešavanja, izložba slika „Zajedno Ljubovija 2012.“, a 13. i 14.jula pravi spektakl-koncerti, predstave i naravno okosnica svega Drinska regata.
 U večernjim satima 13. jula priređeni su predstava „Crni Gruja“, koncert Kulturno-umetničkog društva „Dule Milosavljević Žele“ iz Čačka i Kulturno-umetničkog društva „Azbukovica“, koncert orkestra „Braće Dmitrović“ i pevača narodne muzike Marinka Rokvića, kojem je prisustvovalo oko pet hiljada posetilaca.
 Jedanaesta po redu, veličanstvena, Drinska regata u Ljuboviji, održana je 14. jula. Start je bio u 9 časova u Rogačici, a po tradiciji, regata je otvorena pucnjem iz trešnjevog topa i obraćanjem predsednika opštine Ljubovija i kapetana regate. Na regati je plovio i ministar policije, gospodin Ivica Dačić. Uplovilo je oko hiljadu plovila na startu regate. Vesela atmosfera, nasmejani učesnici, muzika sa svih strana, trubači koji sviraju na vodi, razigrani momci i devojke na čamcima su ono što svake godine obeležava Drinsku regatu u Ljuboviji, pa je tako bilo i ovoga puta. Grandiozna karnevalska povorka čamaca bila je duga više od šest kilometara. Veliki broj ljudi je došao da isprati učesnike sa starta, a procenjuje se da je na samoj plovidbi bilo oko 12.000 ljudi.

Turistička organizacija grada Novog Sada je i zvanično najavila održavanje Sajma omladinskog turizma (Youth Fair) na glavnomnovosadskom trgu, neposredno pred EXIT, od 10. do 12. jula. Tako će Srpska Atina, postati u bukvalnom smislu te reči simbol za “Grad mladih” i onih koji se tako osećaju, jer je tokom letnjih meseci smisleno povezano više izuzetnih međunarodnih manifestacija, poput Infanta, koji je upravo završen, zatim Intefesta od 5-7. jula, a najnovija manifestacija – Yout Fair, koja se, prema rečima direktorke Turističke organizacije Grada Novog Sada Jadranke Beljan Balaban, ”krčkala” i pripremala duže vreme, ima sve uslove da već na startu dostigne starijeg brata “EXIT” festival, zakazan ove godine po 13. put na Petrovaradinskoj tvrđavi od 12-15. jula.

-Sve činimo da Novi Sad bude centar okupljanja mladih – izjavila Jadranka Beljan Balaban, pozdravljajući brojne novinare na izuzetno posećenoj konferenciji za štampu, uz zahvalnost svim medijima što podržavaju aktivnosti ove vredne, ali i najuspešnije ekipe TONS-a u poslednih desetak godina, koja je učinila da Novi Sad zaista bude turistička, kulturna i nadasve zanimljiva destinacija turistima svih uzrasta i poslovnim ljudima. - Sajam omladinskog turizma će biti nova prilika da predstavimo naš grad i da čitav region upoznamo sa svim sadržajima koje on nudi, posebno mladim ljudima. Izuzetno sam zadovoljna što je TONS prepoznao, osmislio i imao hrabrosti da realizuje jednu ovakvu manifestaciju, koja treba da doprinese ne samo boljem imidžu našeg grada, već i njegovoj celokupnoj privredi. Verujem da će sve ovo otvoriti još mnogo novih priča u kojima će Novi Sad i Srbija biti interesantniji za turiste iz čitavog sveta.

Hosteli su, po definiciji, vrsta smeštaja jeftinijeg tipa skromnijeg komfora i kvaliteta smeštaja u poređenju sa hotelima. Usluge hostela namenjene su uglavnom backpackerima, mlađim ljudima, onima koji potražuju samo predah za jednu noć, mada se sve više ljudi bez predsrasuda odlučuje za ovaj vid smeštaja, pre svega, zbog popularnih cena. Do pre desetak godina hosteli su bili prava retkost u Srbiji, ali poslednjih godina njihova mreža se sve više širi, a usluge i kvalitet smeštaja koje nude sve se više približavaju hoteskim. Ipak, hosteli nastoje da zadrže svoj prvobitni karakter, a to je prisnost korisnika i osoblja hostela i ležernu, opuštenu atmosferu. Hosteli, čije funkcionisanje se zasniva na smeštaju u višekrevetnim sobama sa zajedničkim kupatilom i dnevnim boravkom, imaju sve više pristalica i smatraju se za prednost zbog mogućnosti ostvarivanja novih kontakata, poznanstava i druženja.
 Ideja hostelinga je u Evropi stara preko 100 godina, a prvi hostel u Novom Sadu otvoren je pre pet godina (2007). Iz razloga što su na našim prostorima novina, hosteli za mnoge posetioce predstavljaju nepoznanicu. Neretko gosti, uglavnom iz Srbije i zemalja bivše SFRJ, iznenađeno reaguju na uslove smeštaja u hostelu, očekujući hotelski komfor.
 O pravilima ponašanja, nesporazumima i zgodama vezanim za hostele, naša sagovornica, Jelena Premović, office manager City hostela, smeštenog u rustični ambijent Radničke ulice na broju 21, u centru Novog Sada, i najmlađem u familiji ovog tipa smeštaja, kaže:
-Šta podrazumeva hostel kao ugostiteljski objekat? U praksi pružanje usluge prenoćišta sa mogućnošću dodatnih usluga kao što su doručak, ručak i večera, po želji gostiju i u samom objektu.

Turistička organizacija opštine Ruma je u cilju promocije i šire popularizacijie zaštićenog staništa Bara Trskovača kod Platičeva, započela realizaciju projekata za koji su dobijena sredstva od dva Sekretarijata Vlade AP Vojvodine.

Sredstva dobijena od Pokrajinskog sekretarijata za privredu za projekat pod nazivom “Turistička valorizacija zaštićenog staništa Bara Trskovača” iskorišćena su za nabavku tri nova turistička čamca. Plovila su spuštena u vodu i ukotvljena  08. juna 2012. godine i spremna  da od jeseni prihvate zainteresovane posetioce i turiste koji žele da se kroz vožnju čamcima po Bari Trskovači upoznaju sa raznolikim biljnim i životinjskim svetom ili tek da uživaju u lepoti zaštićene prirode.