Četvrti po redu Međunarodni drinski gastro festival održan je 14. maja u Ljuboviji, u organizaciji i pod pokroviteljstvom Turističke organizacije Ljubovija. Od ranog jutra redarska služba pripremala je potrebnu logistiku da bi ekipe iz svih krajeva zemlje pristigle na spremna mesta. Vesela atmosfera u glavnoj ulici, nasmejani takmičari, učinili su da sve izgleda kao jedna velika, raspevana družina.

Iako bitiše punih 176 godina, Ribarska Banja je pravi procvat doživela za poslednjih pet godina i postala novi, pravi brend srpskog zdravstvenog turizma, spremna da ispuni zahteve najprobirljivijih gostiju iz zemlje i sveta.

Dve od tri najznačajnije vršačke manifestacije su u čast grožđu i vinu (treća je posvećena cveću) i spadaju u najveće, ne samo u ovom gradu, nego i u regionu. To nije slučajno, jer je poznato da tradicija proizvodnje vina datira još iz perioda Rimljana, a da su okolina Vršca i obronci Vršačkih planina idealno mesto za gajenje grožđa.

Treći Kongres banja sa međunarodnim učešćem u organizaciji Udruženja banja Srbije, a pod pokroviteljstvom Vlade Republike Srbije – sektor turizma Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, biće održan 17. i 18. maja 2011. godine u Vrnjačkoj Banji.

Skadarlija, boemska četvrt Beograda u 19. i 20. veku, smeštena u samom centru, u blizini Narodnog pozorišta i  danas je omiljeno stecište glumaca, umetnika, pesnika, slikara…

Kopaonik se ove godine vratio na stari put i pozicionirao kao centralna skijaška destinacija Srbije i jedna od najboljih na Balkanu. Popunjenost je bila kao u najboljim danima, posebno za dane vikenda, kada se nije moglo naći nijedno jedino slobodno mesto. Pored domaćih turista, koji su se masovno vratili na omiljenu srpsku planinu, vratili su se i Crnogorci, više je bilo gostiju iz Republike Srpske, a značajan broj skijaša stigao je iz Rusije i Belorusije.

Jedno od bogatstava Srbije su šume i obilje divljači. Osim dobro poznatih lovišta (Monoštor, Apatin, Kamarište, Plavno, Karađorđevo, Deliblatska peščara, NP “Đerdap”, Južni Kučaj i Stara planina, Golija, Tara) u našoj zemlji ima još mnogo perspektivnih lovišta u ruralnim područjima koja bi doprinela ekonomskom prosperitetu čitavih krajeva ukoliko bi se planski ulagalo u njih. Austrija, koja je površinom pod šumama uporedljiva sa Srbijom, godišnje ima priliv od pola milijarde evra od lovnog turizma.

Ne postoji skijaš na Kopaoniku koji nije svratio u Planinarski dom Rtanj na šolju čaja, kuvano vino, krofne, lepinje sa kajmakom, pljeskavice, palačinke... Ne samo zato što su cene simbolične, već i zbog opuštene atmosfere ispred doma, ali i svim prostorijama objekta. I dok mnogi gosti uživaju u suncu, koje ispred doma uvek sija, unutra se, uz pucketanje vatre, u glinenim starinskim posudama, kuvaju tradicionalna srpska jela - kupus sa rebarcima, pasulj, kolenice...

Svojevremeno je Brzeće smatrano sastavnim delom Kopaonika. Mnogo je obećavalo, što zbog prirode, položaja na idealnih 1.100 metara, izgradnje ski staza koje su vodile direktno do vrhova, što zbog nekoliko izgrađenih i vrhunski opremljenih hotela sa svim pratećim sadržajima...

Iako su nas neki prognostičari plašili da će zima 2010/2011. biti najhladnija do sada, desilo se potpuno obrnuto. Prvi ozbiljniji sneg na našem najpoznatijem zimskom centru u Srbiji – Kopaoniku, pao je tek 5. januara 2011. godine.

Hotel Putnik, jedan od kultnih kopaoničkih hotela, završio je zimsku turističku sezonu sa popunjenošću od 60 odsto. To je svakako bolje nego prethodne godine, koja i nije neki reper za merenje, jer je to bila jedna od najlošijih za ovih trideset godina koliko se ozbiljno zimskim turizmom i hotelijerstvom bavi Kopaonik

Srpski stomatolozi bi uskoro mogli da postanu prava turistička atrakcija. Po tehničkoj opremljenosti i po kadrovima naše stomatološke ordinacije su na svetskom nivou.