Za one koji traže zaista jedinstveno iskustvo, idealno je da posete Srbiju - piše čuveni magazin „Forbs“.
            „Bogate prirodnim toplim izvorima, srpske banje svetske klase privlače posetioce širom Evrope hiljadama godina, a Vrnjačka Banja i Ribarska Banja su dva posebno istaknuta mesta za opuštajući odmor“, piše autor teksta.
            Pored umirujućih izvora, Srbija je bogata i istorijski važnim gradovima - od Niša, rodnog mesta rimskog cara Konstantina Velikog, do Novog Sada, grada na severu, koji je dobio nadimak Atina Srbije. Ističe i da nijedno putovanje u Srbiju nije potpuno bez posete Beogradu.

            Turistička organizacija Vojvodine je imala zadovoljstvo da prethodne nedelje ugosti vodeće turoperatore i predstavnike turističkih agencija iz Rusije. Posetu je inicirao turoperator „Amigo tours” iz Moskve, sa organizatorkom Tatjanom Temnjušovom.

            Nakon upoznavanja sa ponudom i sadržajima najposećenije planine Srbije, gosti ocenili da Zlatibor ima veliki potencijal na ruskom turističkom tržištu i iskazali spremnost za saradnju.

            Uvek me snuždi pomisao da se nedovoljno afirmiše znanje o Sirmijumu (Sirmium), urbanoj metropoli sa početka nove ere - jednoj od četiri prestonice Rimskog carstva, gde su pohode spremali Trajan, Marko Aurelije, Klaudije II i Dioklecijan, boravili Konstantin Veliki, Teodosije I i i rođeni Decije Trajan, Aurelijan, Prob i Maksimilijan. Značaj koji je Sirmijum imao u IV veku n.e, u zenitu razvoja, opisao je rimski pisac Marcelin nazvavši ga slavnom i mnogoljudnom majkom gadova.

            Zrenjanin s pravom nosi epitet „Grad mostova”, jer je reku premostilo čak deset mostova, u svim delovima grada.
            Zrenjanin je najveći grad srpskog dela Banata i njegov je politički, privredni, kulturni i sportski centar. Zrenjanin je, po površini teritorije koja mu administrativno pripada (1326 km2), a u njemu živi oko 140 hiljada stanovnika i više od 20 nacija. Razvija se s tradicijom dugom gotovo sedam vekova, jer se kao naselje pod imenom Bečkerek po prvi put u istorijskim spisima pominje davne 1326. godine.

         Aranđelovac, kneževski grad sa jednom od osam kraljevskih banja - Bukovičkom Banjom, jedno je od najlepših mesta u Srbiji. Nastao je 1837. od naselja Bukovik i Vrbica, pokraj reke Kubršnice, a ime dobio Ukazom kneza Miloša Obrenovića 17. jula 1859. kojim varošici daje ime Aranđelovac, po crkvi Sv. Arhanđela koju je u Aranđelovcu podigao. Smešten podno planina Bukulje i Venčaca, kraj jezera Garaša, na zatalasanim brežuljcima plodorodne Šumadije, Aranđelovac je srećan spoj tradicionalnog i modernog, prošlosti u kojoj su učestvovali dve dinastije: i Obrenovići i Karađorđevići, na kojoj se oblikuje novo vreme. Autentične stare čaršije, svevremenog Bukovičkog parka, velelepnih starih vila i onih novih, uređenih da prime goste.

            Izuzetnost situacije uticala je da letnja sezona 2020. godine u najraskošnijem planinskom centru Srbije bude zapamćena kao uspešna, i podsetila na vreme iz sredine osamdesetih godina prošlog veka, kada je po broju turista letnja turistička sezona ozbiljno konkurisala zimskoj. Promet i broj posetilaca je u leto 2020 za 2.7 puta nadmašio prošlogodišnji, i iz tog razloga turistički radnici spremno očekuju zimu u opravdanoj nadi da će „probiti“ sve dosadašnje rekorde, kada je broj gostiju u pitanju. Tome će doprineti i izgradnja novih staza, hotela, skijaške infrastrukture. U intervalu od 03 - 06. decembra, biće organizovano zvanično otvaranje ski sezone 2020/2021, deseti po redu Ski opening, kada će Kopaonik spremno dočekati goste dobrodošlicom i uobičajenim popustima za ski karte.

            Zlatiborska Gold gondola, koja će uskoro biti puštena u rad, sa svojih impresivnih 9 kilometara trase, preuzeće titulu najduže panoramske gondole na svetu. Zlatiborska „zlatna“ gondola povezivaće centar Zlatibora sa skijalištem Tornik, što je ujedno i najviši vrh Zlatibora. Srce gondole nalaziće se na međustanici kod Ribničkog jezera, gde je planiran razvoj projekta Novi Zlatibor (turizam visoke kategorije, na preko 200 ha zemljišta).

            Gradska kuća, Sinagoga, Rajhlova palata, Sinagoga, Palata Mikše Demetera, i desetine drugih atraktivnih objekata, svrstali su Suboticu među značajnije secesijske gradove u Evropi. Razuzdane, nesputane forme, pune zaobljenih linija i valovitih poteza, neobične kombinacije boja umesto monotonog sivila fasada - prvo su što turista primeti kada dođe u Suboticu. Ovaj umetnički pravac ili stil, postojao je u različitim zemljama, pod različitim imenima: Art Nouveau, Jugendstil, Modernismo, Liberty Style. Ovde, izuzetan i specifičan, nosi naziv secesija. Secesija je bila popularna na prekretnici vekova, a u Subotici od 1893. do 1913. godine.

            Nakon laganog putovanja stiže se u najseverniji i najšarolikiji grad Srbije. I upravo ta šarolikost, multikulturalnost, jedan je od najvećih brendova Subotice. Upoznaćete se sa prelepim versko-sakralnim objektima i arhitekturom secesije.

            Prema zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku Vojvodinu je u septembru posetilo 24.613 domaćih turista što je za 6,32% manje u odnosu na septembar mesec prošle godine. Broj noćenja domaćih turista u septembru je smanjen za 4,68% (70.776 noćenja), u odnosu na septembar mesec 2019. godine.

            Rezultati ankete „Koju ste avanturu izabrali ovog leta”, koju je Turistička organizacija Srbije sprovela u proteklom periodu, pokazali su da je Zlatibor ovog leta bio u samom vrhu najpoželjnijih destinacija za odmor domaćih turista.